SUDIJE SRUŠILE BELGIJSKU VLADU

Belgijska vlada pisala sudijama da postupe kako je ona odlučila, a sudije objavile pismo posle čega je vlada mogla samo da padne, članice UN podeljene oko toga da li je homoseksualizam krivično delo, Iran i Venecuela navodno u savezu, protekcionizam se vraća, proizvodjač “Bušove cipele” zasut porudžbinama...

Belgija je ponovo bez vlade, jer je premijer Iv Leterm morao da podnese ostavku zbog optužbi da se mešao u rad pravosudja u aferi zatvaranja banke Fortis. Očekuje se da bi mogao da bude imenovan novi tranzicioni kabinet dok se iduće godine ne održe novi izbori. Belgija koja skoro godinu dana nije mogla da sastavi vladu zbog netrpeljivosti izmedju Valonaca i Flamanaca, tako se opet našla u dubokoj političkoj krizi, a mnogi smatraju i korak bliže konačnom raspadu na bogati flamanski i siromašni valonski deo. “Ljudi se boje, biće teško. Uskratiti zemlji pomoć sada bi bilo ravno zločinu ukoliko njen kraj nije bio unapred programiran", piše briselski dnevnik na francuskom jeziku Le Soir. Iako to ne kažu eksplicitno u svojim izveštajima, holandski dopisnici u Briselu otvoreno kažu da raspad Belgije jeste programiran samo je "potrebno da ne bude na balkanski način nego da to ide progresivno".

Kriza je počela kada je belgijski sudija Gislen Londres prošlog četvrtka objavio pismo koje pokazuje da se vlada mešala u posao pravosudja koje je po ustavu nezavisno. Reč je o tome da su savetnici premijera Leterma tražili od istražnih sudija da potvrde odluku vlade o zatvaranju banke Fortis, koja je doneta kako bi se izbegao njen bankrot. Vladin plan je predvidjao da belgijske delove banke kupe Francuzi, a da Holandija nacionalizuje glavninu aktivnosti banke Fortis u Holandiji. Mali akcionari su shvatili da će u ovoj kombinaciji biti gubitnici i mobilisali su advokate. Apelacioni sud iz Brisela dao im je za pravo i zahtevao da ga vlada konsultuje prilikom zatvaranja banke. To je značilo zamrzavanje belgijskih delova Fortisa i poraz premijera Leterma. Ovo nije prva Letermova ostavka. U julu ove godine on je učinio to isto jer nije mogao da izadje na kraj sa zahtevima flamanskih delova zemlje koji su tražili povećanu autonomiju. Tada je kralj odbio da potvrdi ostavku. Ovoga puta stvari izgledaju ozbiljnije jer se afera Fortis pretvorila u državni skandal.

Turski dnevnik Hurriyet prenosi da bi evropska integracija turske mogla da se dodatno uspori zbog pogleda vlade u Ankari na pitanje prava homoseksualaca. Turska je naime odbila da potpiše apel UN za ukidanje odredbe po kojoj je homoseksualizam krivično delo. Deklaracija zasnovana na prvom članu Svetske deklaracije o ljudskim pravima za sada je dobila podršku 70 država i dovela do duboke podele medju članicama UN. Rusija, Kina, SAD i Vatikan su za to da se homoseksualizam i dalje smatra za krivično delo i suprotstavljaju se deklaraciji ponekad i na žestok način, prenosi New York Times. Neki ne razumeju da se u vreme ekonomske krize ovakva akcija nalazi na mestu prioritetnog angažovanja nekih zemalja: L'Observateur paalga, dnevnik iz siromašne Burkine Faso je medju njima i ironično piše o svetskom krstaškom pohodu protiv homofobije.

Italijanski dnevnik La Stampa uzbunio je svetsku javnost objavivši ekskluzivnu informaciju da postoji kako bi Buš rekao “osovina zla” izmedju Karakasa i Teherana. List prenosi tajni izveštaj američke agencije CIA po kome Venecuela omogućava Iranu da izbegne sankcije UN. Navodno Venecuela stavlja Iranu na raspolaganje avione svoje kompanije Conviasa kako bi u Siriju dopremila elemente za proizvodnju raketa. U zamenu za to, po istom izveštaju, Iran je obećao Venecueli vojnu pomoć i pomoć oko obuke obaveštajaca.

Španski ABC prenosi procenu jednog stručnjaka za terorizam: 40 hiljada ljudi živi u Španiji pod pretnjom baskijske terorističke organizacije ETA. Hiljadu ljudi živi zbog tih pretnji danonoćno okruženo policijskim obezbedjenjem. Svih 40 hiljada ljudi o kojima je reč bili su meta ucena, pretnjii i napada.

Hindustan Times izveštava da su hoteli Tadž Mahal i Trident ponovo otvorili vrata, prvi put posle atentata u Bombaju u kojima je od 26. do 29. novembra poginulo 165 ljudi. Prvi hotelski gosti morali su da prodju kroz trostruki obruč policijskog obezbedjenja da bi mogli da udju u svoje sobe. Ponovno otvaranje predstavljeno je kao simboličan znak neprihvatanja terorističkog pritiska.

Nezavisimaia Gazeta piše o demontracijama koje su proteklog vikenda bile organizovane u Vladivostoku zbog toga što je vlada odlučila da poveća carinske takse na uvoz stranih vozila. Vlada na ovaj način želi da primora gradjane da kupuju ruske umesto japanskih automobila. Policija je primenila žestoku silu da bi rasterala demonstrante čim su oni počeli da uzvikuju parole protiv Moskve.

The Times prenosi da je "Gordon Braun odlučio da interveniše da bi od propasti spasio proizvodjače automobila Jaguar i Lendrover". Vlada je, navodi list, za ovu operaciju namenila više desetina miliona evra.

The Washington Post izveštava da u ovo vreme ekonomskih i finansijskih teškoća protekcionizam jedino ne zna za krizu. Indonezija je uvela restrikcije na uvoz 500 proizvoda, Rusija je povećala carinske takse za uvoz automobila i peradi, Pariz je ustanovio državni fond za pomoć preduzećima... Sve to posle sastanka G-20 na kome su šefovi država obećali da neće popustiti pred iskušenjima da uvedu protekcionističke mere. “Svetska trgovina nazaduje prvi put posle 1982. godine”, konstatuje list.

U vreme kada ekonomske vesti govore uglavnom o otpuštanjima, britanski Gurdian prenosi ohrabrujuću informaciju: turski proizvodjač “Bušove cipele” zasut je porudžbinama. Od kako je njegov proizvod za malo promašio glavu odlazećeg američkog predsednika, morao je da zaposli sto novih radnika...