SRBIJA IDE U EU, A BRITANCI HOĆE NAPOLjE

Srbiju je zatresao podatak da su ekonomska kriza i neispunjena očekivanja građana Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji doveli do pada domaćeg evroentuzijazma na najnižu tačku posle 5. oktobra 2000. godine, ali ta ista kriza uveliko i unutar granica EU širi evropesimizam. Ako bismo pristali na zahteve sindikata prosvetnih radnika da im se plate povećaju za 24 odsto, evro bi u Srbiji bio 300 dinara i inflacija bi bila 300 odsto, kaže premijer. Ni u ludilu ne bih više bio ministar rada i socijalne politike, a neću biti ni ministar u sledećoj Vladi Srbije, kaže Rasim Ljajić. Uprava Pinka otkrila šifrovane poruke kojima su Mitrovićevi protivnici kontaktirali tokom rialiti emisija na konkurentskoj televiziji. Zbivanja na ulicama Kaira i Aleksandrije povod su za vanredno stanje kako na američkim televizijama, tako i u tamošnjoj diplomatiji.

Sao Paolo-Nedelja mode u Sao Paolu (Sao Paulo Fashion Week): kolekcija - Ghetz

Kasnimo za Evropom i po evroskepticizmu

Srbi kao po običaju kasne za Evropom, pa tako i po evroskepticizmu. Srbiju je zatresao podatak da su ekonomska kriza i neispunjena očekivanja građana Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji doveli do pada domaćeg evroentuzijazma na najnižu tačku posle 5. oktobra 2000. godine. Ali ta ista kriza uveliko i unutar granica EU širi evropesimizam, koji preti da Srbima ne ostavi ništa do te daleke godine kada bi i mi zvanično trebalo da postanemo Evropljani, piše Pres. Posle svih kriznih momenata i postavljanja pitanja opstanka zajedničke evropske valute, po Evropi se širi mišljenje da je Unija preskup projekat u kom bogati rade za siromašne, projekat koji ni blizu ne vraća ono što je uloženo. Sa rušenjem evropskog sna u kom svi evropski narodi žive u zajedništvu i blagostanju, jačaju konzervativne struje i pokreti koje se zalažu za „izvlačenje" svojih zemalja iz tog finansijskog pakla sa centralom u Briselu. Velika Britanija već je skupila 150.000 potpisa u peticiji za izlazak iz EU. Profesor na FPN-u i nekadašnji ambasador u Parizu Predrag Simić kaže da se Evropska unija kao ideja već duže vreme nalazi na teškom ispitu održivosti i da „više nije na tako dobrom glasu".


Nedelja mode u Rimu (AltaRoma fashion week): kolekcija - Fausto Sarli

Cvetković: Prosvetari “teraju” evro na 300

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je da Vlada Srbije neće ispuniti zahteve sindikata prosvetnih radnika koji su u petak počeli štrajk. On je objasnio da bi ispunjenje njihovih zahteva značilo „sigurnu propast države", piše Pres. Cvetković je u razgovoru sa glavnim urednicima domaćih medija najavio i da država neće isplatiti februarske plate onim prosvetarima koji krše zakon, jer radnici u prosveti nemaju pravo tokom štrajka da obustave rad, već samo mogu da skrate časove na 30 minuta. “Ako bismo pristali na zahteve sindikata prosvetnih radnika da im se plate povećaju za 24 odsto, evro bi u Srbiji bio 300 dinara i inflacija bi bila 300 odsto. Mogu ja da pristanem na to i da se trijumfalno kao heroj pojavim na belom konju, ali takva odluka bi značila propast države. Kao premijer to ni po koju cenu neću da dozvolim” - rekao je Cvetković.

Srpski građevinci u Rusiji kao belo roblje

Sklopili smo ugovor za rad na gradilištu u Rusiji, dobili avionske karte i krenuli puni optimizma, ali već po dolasku u Soči sve je krenulo po zlu. Odmah su nam oduzeli pasoše i dali fotokopiju sa kojom smo mogli da se krećemo samo po gradu. Smestili su nas po šestoricu u male sobe, a od obećanih televizora, frižidera nije bilo ništa. Radno vreme nam je bilo po 12 sati dnevno, osim nedeljom kada smo radili do ručka, priča za Blic Beograđanin koji je sa desetak kolega više od mesec dana bio zarobljen u ovom ruskom gradu. Iako su pokušavali da dođu u Srbiju još od sredine decembra, na beogradski aerodrom su sleteli tek prošle nedelje. On, kao i ostali građevinci koji su imali loša iskustva, ne želi da otkriva svoj identitet jer se nada da će uspeti da povrati 4.000 evra koje mu, kako tvrdi, duguje vlasnik firme „Novi gorod”.

Suec - najmanje 45 osoba je poginulo u sukobima snaga bezbednosti i demonstranata
tokom antivladinih protesta u Egiptu, koji traju već pet dana

Srpska ekipa procenjivala vrednost ''Telekoma Mađarske''

Koliko će 31. decembra 2011. godine vredeti akcija kompanije „Mađarski Telekom”? Na to pitanje, kojim „lupaju glavu” svi investitori, odgovor je 14. januara ove godine na Berzi u Budimpešti tražilo pet ekipa stručnjaka koje je odabrao CFA Institut i kompanija „Mađarski Telekom”. Među „investitorima” sedeli su i pomno slušali procene predstavnici CFA (bavi se obrazovanjem u sferi finansija a njegovi polaznici rade u „Siti grupi”, „Meril linču”, „Dojče banci”, „Morgan čejzu”, UBS-u...), Ministarstva finansija Mađarske, „Telekoma”, Berze i jedan profesor Ekonomskog fakulteta. Stručnjaci su pre usmenog izlaganja „investitorima” predali svoje pismene procene i zatim ih branili odgovarajući na dodatna pitanja. Pošto su zadovoljili znatiželju, „investitori” su napravili rang-listu najbolje urađenih prognoza. Na drugo mesto rangiranih procena, s najboljom prezentacijom i nešto malo slabijim radom od pobedničkog, plasirao se „Diskaveri tim” iz Beograda. Članovi tima su Ana Vjetrov, Jana Subotić, Aleksandar Zavišin i Uroš Đurić i svi su na drugoj godini master studija Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), pi[e Politika. Kažu da su „već uigrana ekipa” koja je prve dve godine prva javno upotrebili izraz „recesija” u Srbiji, a prošle godine uradila su projekat konkurentnosti Srbije.

Ljajić: Ni u ludilu više neću biti ministar

Ni u ludilu ne bih više bio ministar rada i socijalne politike, a neću biti ni ministar u sledećoj Vladi Srbije, kaže za Pres Rasim Ljajić. On navodi da će se po isteku ovog mandata posvetiti svojoj stranci, Socijaldemokratskoj partiji Srbije (SDPS), koju je zapostavio zbog sadašnje funkcije u državnom aparatu. Ljajić je prošle nedelje krenuo u obilazak 50 najnerazvijenijih opština, u kojima će razgovarati sa građanima o njihovim svakodnevnim problemima.


Protest u Švajcarskoj povodom 41. zasedanja Svetskog ekonomskog foruma
(41. World Economic Forum) u Davosu

Krmpotić hoće da tuži Željka Mitrovića

Tanja Vojtehovski, portparolka Televizije „Pink“ potvrdila je za Blic određena nagađanja vezana za slučaj trovanja televizijskog magnata Željka Mitrovića. Istina je da je uprava Pinka otkrila šifrovane poruke kojima su Mitrovićevi protivnici kontaktirali tokom rialiti emisija na konkurentskoj televiziji, kao i da je Željko pre dve nedelje podneo krivičnu prijavu policiji protiv N.N. osoba. U skladu s tim, u Pinku su pojačane mere obezbeđenja na ulazu u zgradu. Pojedini zaposleni su dobili otkaz, a neki su suspendovani dok se ne završi istraga. Željko Mitrović se u ovom trenutku oseća mnogo bolje, a kad se vrati, mnoge stvari neće biti iste. Dobrivoje Glavonić, advokat Zlatka Krmpotića, rekao je za Pres da će tokom sledeće nedelje podneti krivičnu prijavu protiv vlasnika Pinka Željka Mitrovića. On ističe da se Krmpotić u medijima optužuje da je odgovoran za trovanje Mitrovića, a da pri tom nema nikakvih dokaza da je reč o otrovu. Glavonić, međutim, nije želeo da precizira za koje krivično delo će podneti prijavu protiv Mitrovića, jer, koliko je poznato, vlasnik Pinka, bar javno, do sada nije direktno osumnjičio Krmpotića da je učestvovao u njegovom trovanju, već mu je zabranio ulazak u prostorije Pinka.

Kostić: Privrednike uvesti u vlast

Da sam vlast i da Srbiju želim izvući iz krize, u svoj tim bih uveo ljude iz prakse. Nemam ništa protiv profesora i akademika, ali današnje vreme traži da u Vladi budu savetnici iz privrede koji nemaju konflikt interesa. Daj bože da Vlada u svoj tim hoće da pozove Miodraga Babića i Nikolu Pavičića da od Srbije naprave ono što su napravili od „Hemofarma“ i „Sintelona“. Ja za tako nešto nemam vremena - kaže u razgovoru za Blic vlasnik MK grupe Miodrag Kostić.

Poljak traži od Srbije 5,4 miliona evra

Ove nedelje aktuelizovana je priča o sporu poljske diplomatske porodice Gavronjski i države Srbije oko jedne vile u Varšavi. Ovoga puta u kontekstu ratifikovanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pišu Novosti. Kako je izjavio potpredsednik Vlade Božidar Đelić, „pojedine interesne grupe upravo ovakve situacije, kao što je ratifikacija SSP, mogu da iskoriste da ostvare svoje specifične interese“. U tom kontekstu može se shvatiti i spor sa bivšim članom Evropskog parlamenta Jašom Gavronjskim. Gavronjski, nekadašnji portparol italijanskog premijera Silvija Berluskonija, pokušava sudskim putem od Srbije da naplati milione evra na ime naknade za korišćenje porodične vile u kojoj je ranije decenijama bila smeštena jugoslovenska, a potom i srpska ambasada. Naslednici porodice Gavronjski nisu se zadovoljili samom zgradom koju su dobili restitucijom, već su pokrenuli i poseban sudski postupak kojim od Srbije traže da isplati iznos od 5,4 miliona evra, plus kamate, na ime bespravnog korišćenja zgrade. Istovremeno, podsećaju u MSP Srbije, porodica Gavronjski ne uvažava činjenicu da je objekat posle Drugog svetskog rata bio bitno oštećen ratnim razaranjima i da je tadašnja Jugoslavija „uložila znatna sredstva da ga dovede u reprezentativno stanje“.

Zakon o PDV neće biti menjan

- Zakon o porezu na dodatu vrednost zasad neće biti menjan - potvrđeno je Novostima u Vladi Srbije. - Mada je bilo predviđeno da Vlada, do početka februarskog zasedanja, Skupštini dostavi svoj predlog izmena Zakona o PDV, koji predviđa povećanje poreza na južno voće sa osam na 18 odsto, odustalo se od bilo kakvih promena. U setu paketa zakona koji je krajem prošle godine Vlada ponudila na usvajanje Skupštini, našla se i izmena Zakona o PDV, koja je u inicijalnom obliku predviđala da se porez na hotelske usluge, kompjutere i južno voće poveća sa osam na 18 odsto. U međuvremenu je Ministarstvo ekonomije preuzelo da se odrekne oko 300 miliona dinara, koliko je država trebalo da prikupi od povećanja poreza na hotelske usluge, a vladajuća koalicija je odlučila i da se iz budžetskih rezervi pokrije minus koji će nastati zbog planiranog većeg PDV na kompjutere.

Kovačević: Srbija nema strategiju spoljne politike

„Srbija nema strategiju spoljne politike ili bar javnost ne zna šta je to. Sve se svodilo na kalkulacije i pretpostavke u razlikama, koje eventualno postoje, između predsednika i ministra spoljnih poslova. S vremena na vreme nam se plasiraju prioriteti, uvek s drugačijim rasporedom i drugačijim akcentom, prema prilici i parcijalno formulisano. U prvoj verziji, glavni prioritet je bilo Kosovo, pa onda EU, pa onda saradnja sa susedim a, iako tada u stvari nije bila prioritet. Još nismo imali ozbiljniju raspravu o spoljnoj politici u parlamentu, u javnosti, ali ni stručnu ni stranačku, pa ni u samoj Vladi. Nije bilo ekspozea ministra spoljnih poslova. Zato i ima toliko interpretacija šta mi želimo. Time zbunjujemo sopstvene građane i ostavljamo često u nedoumici naše partnere. Nedavno je naša spoljna politika objektivno doživela značajne promene i zaokrete, ali bez neke rasprave”, kaže u razgovoru za Politiku Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

Za infrastrukturu Srbija će morati da izdvaja pet odsto BDP

Nerazvijene i zemlje u razvoju moraju da izdvajaju oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda za finansiranje razvoja infrastrukture. Ta potreba se nameće i Srbiji, pa je neophodno da se tim značajnim delom društvenog bogatstva upravlja efikasno, izvan uticaja snažnih privatnih lobija. Ako se tome doda da se već od prošle godine sve teže dolazi do zajmova na domaćem i inostranom kreditnom tržištu, postaje jasno zašto je neophodno da Srbija ima nacionalnu ili državnu razvojnu banku, kaže dr Boško Živković, jedan od autora ,,Postkriznog modela razvoja”. Po definiciji Ujedinjenih nacija, nacionalne razvojne banke su finansijske institucije čija je osnovna obaveza da obezbeđuju dugoročne izvore finansiranja za projekte koje privatni kreditori ne finansiraju u dovoljnoj meri, uglavnom infrastrukturnim.

Dvogodišnjak izujedao devojčicu

Slučaj dvogodišnje Natalije Obrenović, koja je iz vrtića „Bambi“ u četvrtak po podne kući vraćena sa više ogrebotina, hematoma, ugriza po celom telu i tuđim zubićem u uhu, u Šapcu je tema o kojoj se sve više govori. Objašnjenje vaspitača da ju je „napao“ drugi dvogodišnjak, i to „na spavanju“, u najmanju ruku je čudno, jer bi i laik, po ogromnim otiscima zuba na obrazu devojčice, zaključio da su je ujela malo veća usta, pišu Novosti. Telefonski aparat Obrenovića se u subotu usijao od poziva zabrinutih roditelja, koji polako shvataju da su se i njihova deca mogla naći u sličnoj situaciji. Zvanični stav Predškolske ustanove „Naše dete“ jeste da je vaspitač bio u radnoj sobi kada se navodni napad dogodio i da je odmah reagovao. Ali, nema objašnjenja kako je moguće da je devojčica zadobila baš toliko povreda. U predškolskoj ustanovi pravdaju se da je Nataliju izujedao dečak, čija je majka umrla, a otac mu je na radu u Austriji. Gaji ga bolesna baka, zbog čega je i ranije, navodno, pokazivao znake agresivnosti. Ali, jedno je sigurno, „optuženi“ dvogodišnji dečak neće moći, čak ni u prisustvu oca i socijalnog radnika, da ispriča šta se dogodilo i da, eventualno, „iznese odbranu“.

I pored zabrane, Srbi traže “surogat majke”

Moja partnerka ne sme rizikovati da ostane u drugom stanju. Potrebna ženska osoba koja bi, uz odgovarajuću nadoknadu, nosila oplođenu jajnu ćeliju moje supruge i bila ono što se u modernom svetu zove surogat majka. Ozbiljni smo ljudi, živimo u Nišu i molim zainteresovane da nam se za više detalja obrate preko elektronske pošte... Ovo je, pišu Novosti, samo jedan od objavljenih oglasa na internetu, u kojima parovi ili pojedinci iz Srbije pokušavaju da pronađu „živi inkubator“, odnosno surogat majku. Dok je „iznajmljivanje“ tuđe materice postao pravi hit u Holivudu i ostalom svetskom džet-setu, u Srbiji zakon ne dozvoljava surogat materinstvo. I pored zakonske zabrane, javna je tajna da se sve veći broj naših sterilnih parova odlučuje da pronađe surogat majku, najčešće u inostranstvu. Ukrajina, Indija, pa i Češka, postale su „surogat meke“, najviše za Britance i Nemce, ali i uporne parove iz Srbije.

Odlomljeni delovi fasada padaju na dušu stanara

„Fasade padaju kao prezrele kruške”, prokomentarisao je prolaznik srećan što je prošlog četvrtka izbegao bliski susret sa ukrasnim delom zgrade koji se obrušio i ogrebao po glavi njegovog komšiju, dok je koračao Ustaničkom ulicom. U čudu su minule nedelje bili i žitelji višespratnice iz vračarske Ulice Koče kapetana, kada se betonska ploča duga deset i široka metar odlomila iznad ulaznih stepenica i zatrpala im prolaz. Dva pozamašna razloga da se po ko zna koji put otvori sijaset pitanja: ko treba da održava spoljnji izgled zgrada, krovove koji prokišnjavaju, pokvarene liftove, interfone, prekidače? Šta ako odlomljeni delovi fasade nekoga povrede ili oštete parkirani automobil? Politika piše da stanari ništa ne preduzimaju, iako kupovinom ili otkupom stana novi gazda preuzima i deo vlasništva nad zajedničkim prostorijama i uređajima u zgradi. Oni prema Zakonu o održavanju stambenih zgrada finansiraju redovno (tekuće) i investiciono održavanje. Te poslove mogu da povere „Gradskom stambenom”, privatnoj firmi koja se bavi održavanjem, Vojnoj ustanovi, ili da samostalno brinu. U svakom slučaju, neophodno je da se formira skupština zgrade kako bi njen predsednik, kao jedini ovlašćeni po zakonu, mogao da je zastupa pred nadležnim institucijama.

U Americi vanredno zbog Egipta

Zbivanja na ulicama Kaira i Aleksandrije povod su za vanredno stanje kako na američkim televizijama, tako i u tamošnjoj diplomatiji, piše Politika. Proteste u Egiptu prati specijalni tim Stejt departmenta, a juče je zasedao i Savet za nacionalnu bezbednost u čijem radu je učestvovao i predsednik Obama. Preovlađujuće osećanje je zabrinutost – i nemoć. Ulog je za Ameriku veliki: u pitanju je njen glavni saveznik u arapskom svetu. Na jakim vezama sa Egiptom počiva čitava bliskoistična strategija SAD. Vašington je s jedne strane zadovoljan što se na ulicama ne uzvikuju antiameričke parole, ali s druge strane nije baš najsrećnija što je demonstranti ne prizivaju kao saveznika u njihovoj borbi da iznude demokratsku promenu u zemlji. Zbog toga je američka strategija otkako su nemiri počeli, jedan delikatni hod po zategnutoj diplomatskoj žici. S jedne strane se daje za pravo građanskom nezadovoljstvu i vlasti pozivaju da poštuju pravo na okupljanje i proteste, a s druge se izbegava pominjanje Mubaraka po imenu i traženje njegovog odlaska.

Venger: Piksi možda moj naslednik

Dragan Stojković nije novi Venger, niti je kao Venger, jednostavno, Piksi je mladi Venger. A, to znači da bi jednog dana, što bih ja voleo, mogao i da bude moj naslednik! Ovim rečima je Arsen Venger „otključao“, ekskluzivno za Novosti, priču o svom prijatelju Draganu Stojkoviću, ali je pokazao i da odlično poznaje ne samo fudbalere poput Nemanje Vidića i Branislava Ivanovića koji igraju u Premijer ligi, već i srpski sport. Imajuću u vidu da je Venger upravo iz Nagoje došao u Arsenal, slavni stručnjak kaže: Bilo bi mi drago da Piksi bude moj naslednik, a razloga ima 100. Njegova fudbalska filozofija je gotovo identična s mojom, ideje nam se poklapaju i jedan i drugi težimo savršenoj igri. Znao sam da će s Nagojom težiti da igra napadački, ali do noge, da neće juriti grlom u jagode. Uspeo je u tome i pokazao svima da je već veliki. Zato sam mu i rekao: ako uspeš da kao trener preneseš svoju igračku imaginaciju, odletećeš visoko - otkriva Venger delić „tajnih priča“ sa Stojkovićem.

Nole čeka Mareja za drugi grend-slem

Tri godine Novak Đoković čeka da podigne drugu grend slem titulu u karijeri. U nedelju od 9.30 po našem vremenu pruža mu se prilika da protiv velikog prijatelja, Endija Mareja, na istom mestu u Melburnu, ispiše novu stranicu srpskog tenisa i još jednom osvoji Australijan Open. I svi dobro znaju, ponovi li igru kao protiv Federera, Nole će postati šampion, piše Blic.

Moreira doručkovao i pobegao sa priprema

Vezni fudbaler srpskog prvaka Almami Moreira tokom dana napustio je pripreme crno-belih i otišao u nepoznatom pravcu. Omaleni plejmejker poreklom iz Gvineje Bisao odradio je jutarnji trening, dok ga na večernjem nije bilo, piše Pres. On je u međuvremenu napustio hotel "Kornelija Dajmond " u Antaliji, a da se nikome nije javio. Ni saigračima, ni treneru Aleksandru Stanojeviću, kao ni koordinatoru za sportska pitanja Albertu Nađu koji s ekipom boravi u Turskoj. Prethodne večeri Moreira je predstavnicima kluba rekao da ima ponudu i da bi želeo da otputuje na pregovore, ali nije dobio dozvolu. Rečeno mu je da ostane na pripremama, a da predstavnici zainteresovanog kluba mogu da dođu na razgovore u Tursku. Ipak, posle prepodnevnog treninga i ručka, Moreira se spakovao i otišao... Njega su na vratima hotela navodno sreli ljudi iz Partizana i kada su ga pitala gde će, on im je kratko odgovorio: "Idem!" Moreira je navodno imao ponudu iz Azije, preciznije iz Kine, pa se verovatno iz Turske zaputio na Daleki istok, ali to još uvek niko nije potvrdio.