SPASAVANJE JAGUARA

Posledice globalne ekonomske krize zaokupljaju pažnju londonskih listova, naročito kad je reč o spasavanju britanske autokompanije Jaguar Lend Rover. Fajnenšel tajms piše da raste pritisak na ministra za industriju lorda Mendelsona da ponudi kratkoročnu finansijsku pomoć ovoj firmi. Očekuje se da će više stotina miliona funti biti ubrizgano u Jaguar Lend Rover, mada britanska vlada želi da dobije garancije od indijskog vlasnika ove kompanije, Tate, da čini sve što može kako bi se obezbedio opstanak ove firme, naročito njene visoko-tehnološke istraživačke baze u Britaniji.

Gardijan u svom uredničkom komentaru pita da li poreski poreznici treba da snose troškove spasavanja proizvođača luksuznih automobila za bogate, ali ubrzo objašnjava da glavno pitanje nije kojoj kompaniji treba pomoći, već kojoj oblasti razvoja. U tom smislu, smatra ovaj list, pomoć zaslužuju oblasti koje nude i obezbeđuju visoku stručnost a Jaguar pruža upravo to - visoko kvalifikovane poslove i stručnost koji su Britaniji potrebni.

Komentator Tajmsa međutim smatra da se u čitavoj debati koriste lukave reči čiji je cilj da zamagle prostu istinu da se novac poreznika koristi za nepovratnu pomoć proizvođačima automobila koje retko ko može da priušti. Još jedna ilustracija sadašnjih teških vremena je, prenosi Tajms na naslovnoj strani, je i to da mnoge dobrotvorne organizacije u Britaniji otpuštaju osoblje i smanjuju aktivnosti, zbog dramatičnog pada donacija od strane kompanija i privatnih lica. Čak i dobrotvorne organizacije su sad primorane da traže pomoć vlade od 500 miliona funti, kako bi mogle da nastave s radom.

Tinedjžerske bande sve mlađe

Gardijan na naslovnoj strani prenosi upozorenje jednog od visokih policijskih zvaničnika u Londonu da tinejdžerske bande postaju sve mlađe i sve agresivnije. Komandant Metrpoliten policije Su Ejkers kaže da su izvršioci i žrtve napada sve češće mlađi tinejdžeri - 14-godišnjaci i 15-godišnjaci, koji pribegavaju ekstremnom nasilju, sa često tragičnim posledicama, i za najsitinije stvari.

Ona kaže da je prisutna i pojava devojačkih bandi, kao i da neke bande unajmljuju devojčice da se brinu o njihovom oružju, te da je ove godine zabeleženo 66 ubistva među tinejdžerima. Gđa Ejkers smatra da je jedini način da se suzbije dalja eskalacija nasilja "dugoročno ulaganje u realne alternative kriminalu".

Zarazni "grčki sindrom"

Indipendent piše da, posle Grčke, nezadovoljna omladina i u drugim evropskim zemljama počinje da izlazi na ulice. Iako se na prvi pogled čini da neredi u Grčkoj, koje su inicirali mahom mladi anarhisti, nisu u vezi sa protestima u Francuskoj i Švedskoj, socijalni i politički problemi se u vreme interneta i SMS poruka šire poput virusa prehlade, primećuje ovaj list. Dok se Evropa i svet sunovraćuju u duboku recesiju, "grčki sindrom" se s velkim pažnjom nadgleda širom EU.

Protest studenata francuskoj liceja ove nedelje, iako se zalaže za status kvo a ne promenu sadašnjeg sistema, ima u pozadini druge bitne faktore - neprijateljstvo prema kapitalizmu i globalizaciji, kao i stalno prisutno nezadovoljstvo i komešanjeu siromašnim, multirasnim predgrađima francuskih gradova.

Neredima u švedskom gradu Malmeu, iako iniciranim od strane imigrantske omladine u znak protesta povodom zatvaranja islamskog kulturnog centra, pridružili su se i mladi beli pripadnici krajnje levice.

Grčki, francuski i švedski protesti imaju neke zajedničke karakteristike - prezir prema vladama i poslovnim organizacijama, koji je produbljen nakon kraha banaka optuženih za pohlepu; labavo i nelagodno savezništvo između uglavnom belih levičarskih studenata i druge generacije imigranata i osećaj da je sadašnja generacija mladij "žrtvovana generacija", piše Indipendent.