SKOK KURSA NE DIŽE CENE

Razloge za najnoviji sunovrat kursa i prelazak psihološke granice od 100 dinara za evro treba tražiti u odnosu ponude i tražnje i činjenici da Srbija još nema dovoljno konkurentnu izvozno orijentisanu privredu i nije dovoljno privlačno odredište za direktne strane investicije. Predstavnici nemačke „Siti grup global markets“ kompanije poručili su da trenutno radije razmišljaju o kupovini kontrolnog paketa akcija grčkog OTE, jer su dobili dobru ponudu direktno od samog premijera Jorgosa Papandreua. Rok važenja viza za građane Srbije koji turistički ili poslovno putuju u SAD od danas se produžava sa tri na deset godina, izjavila je ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik.

Kurs ne zabrinjava stručnjake

Od kada je pre nekoliko dana probio psihološku granicu od 100 dinara za evro, kurs nastavlja da raste, tako da domaća valuta sve manje vredi. Uprkos tome, ekonomisti mahom smatraju da je ovo slabljenje privremenog karaktera, ali da bi u slučaju da se pad dinara nastavi, to pokrenulo novi inflatorni talas, koji bi Narodna banka Srbije morala da zaustavi velikim intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu. To bi moglo da znači i da bi morala da odstupi od do sada primenjivanog principa sprečavanja samo prevelikih dnevnih oscilacija, a ne i kontrole kursa. Istovremeno sa padom dinara u javnosti su se pojavile spekulacije o tome da bi NBS mogla da izvrši denominaciju dinara, tako što bi „obrisala“ dve nule, čime bi jedan dinar vredeo jedan evro. Denominaciju dinara je poslednji put izvršio guverner tadašnje Narodne banke Jugoslavije Dragoslav Avramović 1994. godine za vreme hiperinflacije. Međutim, ekonomisti su jednoglasni u oceni da za tim ovog puta nema nikakve potrebe i da bi se samo bespotrebno potrošio ogroman novac, potreban za zamenu celokupnog gotovog novca. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris kaže za Danas da je očigledno u pitanju veća tražnja za evrima u odnosu na ponudu, zbog čega očekuje da će slabljenje biti kratkoročno i da će se u narednim danima dinar stabilizovati. - U protivnom, NBS će morati da interveniše znatno ozbiljnije nego do sada. U slučaju da se nastavi pad dinara, postoji opasnost od rasta cena, što bi ugrozilo cilj Narodne banke po pitanju inflacije za ovu godinu, iako je inflacija sada na donjoj granici tog cilja - kaže Fabris. Prema njegovim rečima, u uslovima fleksibilnog kursa dinara postepeno gubljenje vrednosti domaće valute je apsolutno nužno, ali nije dobro da ono bude naglo, skokovito i u kratkim rokovima.

Srpsko tržište deviza toliko je plitko da i kada bi neko danas kupio nekoliko miliona evra, već sutra bi se to osetilo na kursnoj listi. Prosečna dnevna trgovina evrima iznosi 42 miliona evra, ali je sada situacija mnogo bolja nego prošle godine kada je tržište bilo još pliće (28 miliona evra). O plitkosti govori i činjenica da je u aprilu prosečna trgovina iznosila 31 milion evra, dok je situacija u maju povoljnija, jer je prosečan dnevni promet oko 79 miliona evra, objašnjavaju kreatori monetarne politike, piše u Politici. Da li je i ko prethodnih dana „mutio” plićak u kome pliva nacionalna valuta, u NBS ne žele da spekulišu. Pojedini mediji sumnju su bacili na grčke banke i NIS, a prozvani, sa druge strane, uveravaju da su oklevetani na pravdi boga i da jurnjava po sistemu „držite krivca” može samo da nanese dodatne štete deviznom tržištu. – Neodgovorno je da se, pogotovo u situaciji kada se priča o prelivanju krize iz regiona na srpsko tržište, gnev baca na grčke banke. Nekoliko desetina hiljada ljudi iz Srbije zaposleno je u tim bankama. Ne razumem zašto se neko bezrazložno igra s njihovim sudbinama – nezvanično kažu u jednoj banci sa grčkim kapitalom.

Razloge za najnoviji sunovrat kursa i prelazak psihološke granice od 100 dinara za evro treba tražiti u odnosu ponude i tražnje i činjenici da Srbija još nema dovoljno konkurentnu izvozno orijentisanu privredu i nije dovoljno privlačno odredište za direktne strane investicije. Ovim razlozima za Novosti, predsednik Saveta NBS i kanidat za guvernera prof. Dejan Šoškić, pridodaje još jedan: - Ne treba isključiti mogućnost da je sadašnji rast ponude dinara i tražnje za evrom na domaćem tržištu delom uzrokovan i očekivanjem da će epicentar krize u evrozoni imati negativnog efekta na neposredno okruženje. Da li bi Narodna banka trebalo da ”agresivnije” brani kurs intervencijama iz deviznih rezervi? - Takva politika u osnovi bi davala samo vrlo kratkoročne rezultate, bila bi skupa za Srbiju i vodila bi dodatnom zaduživanju zemlje.

Dinar će i sutra, četvrti dan za redom, nastaviti da slabi prema evru, uprkos intervenciji centralne banke na tržištu od 40 miliona evra i to za 23 pare ili 0,23 odsto, tako da će zvanični srednji kurs biti 101,9389 dinara za evro, što je nova rekordno niska vrednost domaće valute prema evru, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). NBS je danas na međubankarskom deviznom tržištu prodala 40 miliona evra, kako bi sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa, u toku ove nedelje ukupno 180 miliona evra, a od početka godine ukupno 836,5 miliona evra. Guverner NBS u ostavci Radovan Jelašić izjavio je da nema bojazni da centralna banka neće moći da održi stabilnost kursa jer, kako je ukazao, NBS u deviznim rezervama ima tri puta više deviza nego što je to trenutna količina dinara u opticaju, prenosi Blic.

Nagli skok evra nas upropasti

Ponovni nagli skok evra najviše će koštati građane koji su zaduženi sa kreditima vezanim za stranu valutu, a takvih je u Srbiji oko 1,4 miliona. Iz dana u dan obezvređuju im se zarade i penzije. Od početka godine do danas, primanja su im obezvređena preračunato u evre za oko 5,5 odsto, koliko je skliznuo dinar, a za nešto više su im porasle rate, jer mnoge banke primenjuju svoje, i do dva dinara veće kurseve od zvaničnog kada obračunavaju mesečne obaveze. Za njih je to dobra zarada, mada bi više profitirale na kamatama kredita, ali već mesecima, u Srbiji, najblaže rečeno kreditna aktivnost „stagnira“. Zabrinjavajuće je da se firme sve manje zadužuju. Tako, prema podacima Kreditnog biroa, preduzeća su prošlog meseca dugovala 9,07 milijardi evra, a u martu 10,1 milijardu evra. Firme su zbog skoka evra, morale od početka godine da za mesečne obaveze prema bankama izdvoje oko pola milijarde evra, piše u Novostima.

Budžet krpe i obveznice

Država Srbija je početkom maja prodala prvu emisiju dinarskih obveznica koje dospevaju za 18 meseci i time započela s izdavanjem dugoročnih hartija od vrednosti radi pokrivanja sopstvenih dugova, prenosi Politika. Od početka 2009. godine kada je počela da emituje zapise, država je prodavala samo kratkoročne vrednosne papire koji stižu na naplatu za tri, šest meseci i godinu dana i zato je pojava ovih 18-mesečnih papira zapravo njen signal da želi da joj se veruje da je sposobna da svoje obaveze izmiruje i na duži rok. Za početak na godinu i po, kasnije možda i na deset godina kao što to čine i druge države. Direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija Branislav Tončić kaže da je plan da u julu ove godine budu ponuđene na prodaju dvogodišnje obveznice, početkom naredne godine trogodišnje, a petogodišnje u drugoj polovini 2011. godine. Razmišlja se i o onim na sedam, pa i više godina. – Ukoliko uslovi budu dobri, a pod tim mislim ako bude interesovanja investitora, možemo početi i ranije – kaže Tončić, dodajući da će se ove obveznice kao i one koje su do sada prodate koristiti za finansiranje budžetskog deficita i refinansiranje postojećih obveznica. Prodaja prve emisije, kao i druge koja je usledila pre nekoliko dana, bila je vrlo uspešna, jer je interesovanje investitora bilo čak pet puta veće od vrednosti emisije koja je iznosila tri milijarde dinara. Prosečna kamata u prvoj prodaji je bila oko 9,49 odsto, a u drugoj 9,74 odsto.

Nemci bi radije grčki OTE nego Telekom

Konzorcijum „Siti grup global markets“ dobio je rok od osam dana da ispravi tehnički deo ponude za savetnika u prodaji 40 odsto akcija „Telekoma Srbije“, saopštila je juče Vlada Srbije. Iako stručnjaci sve vreme upozoravaju da je „Siti grup“ u očiglednom sukobu interesa, Vlada na ovaj način zapravo želi da privuče „Dojče telekom“ koji važi za potencijalnog kupca. Kako saznaje Blic, tačka spoticanja je cena, jer „Dojče telekom“ ne želi da plati onoliko koliko Vlada traži. Predstavnici „Dojče telekoma“ žele da spuste cenu „Telekoma“ ispod milijardu i po evra, koliko je cena od koje država ne namerava da odustane. Kako Blic saznaje, predstavnici nemačke kompanije poručili su da trenutno radije razmišljaju o kupovini kontrolnog paketa akcija grčkog OTE, jer su dobili dobru ponudu direktno od samog premijera Jorgosa Papandreua. Naša Vlada ipak želi da dođe do dogovora sa nemačkim telekomunikacionim gigantom, iako su se pojavile zainteresovane firme iz Kine, Rusije i Egipta. - Dogovor sa „Dojče telekom“ je strateški važan i malo je verovatno da ćemo stupiti u pregovore sa ostalim firmama. Ako cena ne bude milijardu i po evra, moraćemo da tražimo drugi izlaz. Trenutno nemačka strana nudi upola manje - kaže sagovornik Blica iz Vlade Srbije koji je insistirao na anonimnosti.

U Vladi Srbije postignut je dogovor da minimalna cena za prodaju 40 odsto akcija „Telekoma Srbija" iznosi 1,5 milijardi evra. Ukoliko ova cena ne bude postignuta država će najverovatnije odustati od prodaje, saznaje Pres od izvora u vrhu Vlade. Prema našim informacijama, interesovanje za kupovinu 40 odsto akcija „Telekoma" do sada su pored „Dojče telekoma" (DT) pokazali i kineski operater „Čajna mobajl", austrijski „Telekom" i egipatski „Oraskom", koji planiraju da zajedno nastupe na tenderu. Iako je po mnogima nemačka kompanija najozbiljniji kupac, jer već preko grčke firme OTE ima 20 odsto akcija srpskog „Telekoma", DT neće ponuditi ni približno onoliko novca koliko država očekuje. Prema svim pokazateljima, DT će za akcije „Telekoma" ponuditi oko 900 miliona evra! U vreme krize i prema cenama telekomunikacionih kompanija na evropskim i svetskim berzama, na kojima se nalazi i „Dojče telekom", vrednost čitavog „Telekoma Srbija" danas iznosi oko 2,2 milijarde evra. Tako da DT za 40 odsto „Telekoma" i ne može realno da ponudi više od 900 miliona, jer im to cene na berzama ne dozvoljavaju - kaže sagovornik Presa.

Ozbiljna borba protiv korupcije

Zakoni koji ograničavaju moć političara i mogućnosti bogaćenja srpskih tajkuna ili garantuju ljudska prava etničkim manjinama, ženama ili homoseksualcima donose se isključivo pod pritiskom Evropske unije i pretnje da bi mogli da izgubimo neku obećanu beneficiju, saznaje Blic. Jedna od najvećih prepreka Srbije na putu za EU, konkretno, za dobijanje statusa kandidata, biće upravo nefunkcionisanje tela zaduženih za borbu protiv korupcije i odbijanje vlasti da primeni zakone iz ove oblasti. Nijedna komisija ili agencija čiji rad bi trebalo da spreči korupciju u državi ne radi kako bi trebalo, a njihov rad često prate pritisci i afere poput nedavnog pokušaja Vlade da na čelo komisije koja se bavi kontrolom javnih nabavki postavi kompromitovanog debeovca Borislava Galića. Primena zakona vezanih za korupciju bila je jedna od glavnih kritika Evropske komisije u prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije. Vlada Srbije je upozorena da će se ove godine meriti upravo primena tih zakona, kao i onih vezanih za ljudska i manjinska prava i reformu pravosuđa. Istovremeno, od najviših zvaničnika EU ovih dana stižu upozorenja da se novim kandidatima neće gledati kroz prste i da svi kriterijumi moraju da se ispune.

Pozitivna ocena MMF-a

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Albert Jeger pozitivno je ocenio planirane interventne mere vlade pomoći najugroženijim građanima u Srbiji i nerazvijenim opštinama, saopštilo je Ministarstvo rada i socijalne politike Srbije. Jeger je, kako se navodi u saoštenju, u razgovoru s delegacijom ministarstva na čelu s ministrom Rasimom Ljajićem istakao da briga o najsiromašnijima treba da bude prioritet svake vlade u uslovima ekonomske krize. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je u razgovoru sa delegacijom MMF-a naveo da bi do kraja ove godine za paket mera pomoći ugroženim građanima trebalo da bude obebeđeno 880 miliona dinara, prenosi Blic.

Ostaju duple funkcije

Ustavni sud Srbije jednoglasno je usvojio predlog sudije izvestioca da, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu člana 82 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije po kojem su funkcioneri do 1. aprila morali da izaberu jednu funkciju koju će obavljati, potvrđeno je za Politiku u USS-u. Predlog za ocenu ustavnosti prelazne odredbe Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije podnela su, pre mesec dana, trojica poslanika Skupštine Vojvodine, izabrani po većinskom sistemu, a koji su istovremeno predsednici opština Sremski Karlovci, Novi Bečej i Apatin. „Očekivali smo takvu odluku Ustavnog suda s obzirom na činjenicu da u prelaznim odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije nije regulisano na koji način se rešava pitanje onih koji su zatečeni na funkcijama kada je zakon stupio na snagu”, kaže za Politiku šef u ostavci Poslaničkog kluba Za evropsku Vojvodinu Dragoslav Petrović, i naglašava: „Na ovaj način se poštuje realnost i ne remete se nesporni elementi u funkcionisanju političkog i privrednog sistema u pokrajini. Otvara se mogućnost da se odgovorno i studiozno sagleda situacija i da o zakonu dobijemo tumačenje Skupštine Srbije koja ga je i usvojila. Otvara se, takođe, mogućnost i za eventualne amandmanske izmene zakona, a sve to kako bi se razjasnile neke nedoumice i u potpunosti realizovao duh u kojem je propis zamišljen. Borba protiv korupcije je važna stvar za celu društvenu zajednicu, a agencija će uvek imati našu punu podršku u njenom ostvarivanju”.

Tadić ne može u dve fotelje

Ustavni sud oglasio se juče nenadležnim da presudi da li Boris Tadić pored funkcije predsednika države može da bude i lider DS, saznaje Blic. Međutim, iako trenutno ne postoji nijedna zakonska odredba koja sprečava da se istovremeno obavlja visoka državna i stranačka funkcija, u Agenciji za borbi korupcije kažu za Blic da to ne znači da obavljanje i ovih funkcija ne treba regulisati zakonom. Ustavnu inicijativu o nespojivosti obavljanja funkcija predsednika države i lidera stranke pokrenula je 14. januara ove godine Hrvatsko bunjevačko-šokačka stranka. Ta stranka u svom obraćanju Ustavnom sudu iznela je stav da se ne mogu istovremeno obavljati ovakve dve funkcije.

Zeleno za dve fotelje

Poslanici koji istovremeno sede i u stolicama gradonačelnika i predsednika opština do daljeg mogu ”mirno da spavaju”. Ustavni sud odlučio je u četvrtak da se, do donošenja konačne odluke, obustavi primena člana 82. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, po kojem su funkcioneri do 1. aprila morali da izaberu jednu funkciju koju će obavljati. Predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadić ukazala je da osporena zakonska odredba na nejednak način tretira zatečene funkcionere i one koji na funkciju stupaju po donošenju Zakona o Agenciji. Tako su vojvođanski poslanici Milenko Filipović, Milivoj Vrebalov i dr Živorad Smiljanić, gradonačelnici Sremskih Karlovaca, Novog Bečeja i Apatina, koji su i tražili da se preispita ustavnost sporne odredbe dobili ”zeleno svetlo” da ostanu na svim svojim funkcijama. Ova privremena mera je doneta kako ne bi nastale ”neotklonjive štetne posledice” u slučaju da Filipović, Vrebalov i Smiljanić podnesu ostavke na neke položaje i ostanu samo u jednoj ”fotelji”, prenose Novosti.

Vize za SAD trajaće deset godina

Rok važenja viza za građane Srbije koji turistički ili poslovno putuju u SAD od danas se produžava sa tri na deset godina, izjavila je ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik To je maksimalni period na koji se građanima jedne zemlje u svetu mogu izdati američke vize i znači da posetioci koji u SAD odlaze turistički i poslovno treba da posete ambasadu samo jednom u 10 godina kako bi obnovili važnost svoje vize. "Ova odluka predstavlja prekretnicu u odnosima SAD i Srbije i simbol našeg sve dubljeg prijateljstva. Nadam se da će uvođenje viza na 10 godina, sa mogućnošću više ulazaka, doprineti unapređenju poslovanja između srpskih i američkih firmi i da će više srpskih turista uključiti SAD u svoje planove putovanja", istakla je Vorlik na konferenciji za novinare u Ambasadi SAD u Beogradu, prenosi Pres i Blic.

Skupština protv Vladinog predloga

Vladajuća većina u Skupštini Srbiji će sledeće srede, po svemu sudeći, po prvi put glasati protiv jednog Vladinog predloga. U pitanju je amandman na izmene Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji kojim se predlaže uvećanje plata predsednika Saveta DRI u odnosu na ovlašćene revizore za 40 odsto, koji je zatražila Srpska napredna stranka, a čijim je usvajanjem Vlada Srbija udarila šamar vladajućoj većini jer je skupštinski Odbor za finansije u okviru izmena Zakona već predložio uvećanje od 30 odsto. Kako Blic saznaje, Vlada Srbije je na telefonskoj sednici, sazvanoj samo zbog ovog amandmana, odlučila da podrži predlog Jorgovanke Tabaković, poslanice Napred Srbijo, da to povećanje bude 40 odsto. Prema našim saznanjima, za podržavanje ovog amandmana založilo se Ministarstvo finansija, uprkos zahtevima DS i SPS da taj procenat bude 30 odsto i G17 plus koji traži 50 odsto.

Fijat donosi evre

Strateško partnerstvo sa „Fijatom” doneće Srbiji, za dve godine, kada krene proizvodnja novih modela automobila, milijardu evra prihoda od izvoza. Ovaj primer jeste dobar, s obzirom na to da je prošlogodišnji ukupni izvoz naše zemlje iznosio šest milijardi evra, ali nije dovoljan. Za veći privredni rast neophodni su preduslovi: izgradnja infrastrukture, uvođenje povlastica za investitore poput „Fijata”, poreska reforma, giljotina propisa i ubrzano izdavanje građevinskih dozvola. Ovo su preporuke učesnika jučerašnjeg okruglog stola „Strateško partnerstvo sa ’Fijatom’: doprinos ekonomskom i društvenom rastu”. Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, kaže da će do kraja 2012. godine „Fijat” investirati 700 miliona evra u proizvodnju 200.000 automobila i zaposliti 2.500 radnika. Do kraja te godine trebalo bi da se osete prvi efekti ovo partnerstva. Država, koja ima udeo od 33 odsto, imaće prihod od dividendi. Đovani de Filipis, direktor „Fijat automobili Srbija”, pohvalio je efikasnost Vlade Srbije. „Fijat je”, kaže on, doneo nou-hau, novu tehnologiju i resurse.

Tadić na Kipru

Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se danas popodne u Nikoziji sa predsednikom Kipra Dimitrisom Hristofijasom, javljaju kiparski mediji. Susretom sa Hristofijasom Tadić je počeo dvodnevnu posetu Kipru tokom koje će se sastati i sa arhiepiskopom Kiparske pravoslavne crkve Hrizostomosom i predsednikom parlamenta Mariosom Karojanom. Tadić i Hristofijas sutra će otvoriti Kiparsko-srpski poslovni forum "Perpsektive ekonomske saradnje Kipra i Srbije". Prednosti investiranja na srpskom tržištu učesnicima skupa predstaviće ministar trgovine Slobodan Milosavljević i predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Miloš Bugarin. Robna razmena između Srbije i Kipra je, prema podacima PKS, skromna, kao i investicije sa Kipra u Srbiji, a poslednjih godina čak su u padu. Vrednost ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije i Kipra bila je 2009. godine 15,9 miliona dolara, od čega je 13 miliona iznosio izvoz, a 2,9 miliona uvoz, piše u Politici.

Akteri „Indeksa“ ukidaju katedru

Zbog, kako tvrdi, niza prekršaja pravila po kojima je Pravni fakultet u Kragujevcu akreditovan prošle godine, redovni profesor ovog fakulteta dr Marko Pavlović podneo je zahtev republičkoj Komisiji za akreditaciju da preispita stanje na ovom fakultetu i omogući mu normalne uslove za rad. Neposredan povod za ovo pismo bilo je ukidanje katedre za pravnu istoriju, koja postoji na svim pravnim fakultetima u regionu, kao i reizbor Emilije Stanković, nekadašnje pomoćnice ministra prosvete i trećeoptužene u aferi „Indeks”, za profesora ovog fakulteta, piše Politika. Podsećanja radi, u aferi „Indeks”, koja je otkrivena u februaru 2007. godine, optuženo je više profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Beogradu, Nišu i Novom Sadu, koji se terete da su, kao predavači na kragujevačkom Pravnom fakultetu, upisivali u indekse pozitivne ocene, a da studenti nisu ni izlazili na ispite. Optuženo je 87 osoba, a profesori se terete za ukupno 159 krivičnih dela (114 dela primanja mita i 45 zloupotreba službenog položaja). Kako za naš list objašnjavaju profesor Pavlović i mr Zoran Čvorović, suština ukidanja katedre je očigledan pritisak koji na njih vrši „optuženička grupa iz afere ’Indeks’ koja je na vlasti na ovom fakultetu”.

Amfilohije umesto Atanasija

Sinod SPC, na zasedanju u četvrtak u Patrijaršijskom dvoru, umirovljenog episkopa Atanasija, na njegov lični zahtev, razrešio je dužnosti administratora Eparhije raško-prizrenske. Na njegovo mesto postavio je mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija. Odlukom vladika, Atanasije je, podsetimo, posle odluke Sinoda da privremeno razreši vladiku Artemija, 13. februara postavljen za administratora Eparhije raško-prizrenske. Po prvobitnoj sinodskoj odluci, on je na toj funkciji trebalo da ostane samo do prolećnog Sabora, pa je crkvenoj skupštini 4. maja i ponudio ostavku na tu dužnost, saznaju Novosti. Sabor SPC taj zahtev je odbacio, ostavljajući ga i dalje da upravlja Eparhijom. Umirovljeni episkop je, međutim, pre pet dana, posle liturgije koju je služio u manastiru Sokolica, vernicima ipak poručio da će se “uskoro iz zdravstvenih razloga” povući sa pozicije čuvara trona Raško-prizrenske eparhije.

Vraćanje otpremnine ili otkaz

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je juče da će od premijera Mirka Cvetkovića zahtevati da reši slučaj državne službenice koja je uzela otpremninu pa se zaposlila u drugoj državnoj službi. „Mislim da se radi o apsolutnom bezobrazluku, ne radi se o pravnim stvarima, nego moralnim. Očekujem da premijer hitno reaguje s obzirom na to da se radi o državnom službeniku i to ne bilo kom“, kazao je Dinkić agenciji Beta povodom slučaja nekadašnje zamenice direktora Republičkog fonda za PIO Slavice Totić koja je posle dobrovoljnog odlaska iz te institucije uzela otpremninu od 20.000 evra i zaposlila se u Republičkoj direkciji za imovinu. Dinkić je kazao da od nje treba zahtevati da vrati novac, a ukoliko odbije dati joj otkaz i ne dozvoliti da se zaposli u administraciji „bez obzira na to što na to ima neka zakonska prava“, prenosi Blic.

Barel nafte pojeftinio

Cena barela nafte je na berzi u Njujorku opala za pet dolara, na 65 dolara, najnižu cenu od jula 2009. godine. Pojeftinjenje se objašnjava lošim stanjem berzi zbog uticaja budžetske krize u zemljama koje koriste evro. Na Njujorškoj merkantilnoj berzi, cena barela lake nafte za isporuku u junu je pred kraj trgovačkog dana pala na 64,24 dolara što je najniža cena od 31 jula 2009. godine. Cena se potom podigla na 64,61 dolar što je 5,26 dolara (7,53 odsto) manje nego u sredu. Zabrinuti uticajem finansijske krize na evropsku tražnju za naftom, investitori strahuju da je na pomolu nov talas svetske ekonomske krize, piše u Poltici.

Đukanović među najbogatijim predsednicima

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović zauzeo je 20. mesto na listi najbogatijih svetskih političara koju je napravio ugledni britanski dnevnik „Indipendent“.Uz procenu da ima bogatstvo vredno deset miliona funti, Đukanović je svrstan na listu koju predvode kralj Tajlanda, najstariji i najbogatiji monarh na svetu, sa bogatstvom vrednim 20 milijardi. Slede ga Sultan od Bruneja sa 13,5 milijardi i Šeik Kalifa, vladar Dubaija, sa 12 milijardi engleskih funti. „Misteriozno imućan, on negira optužbe da je bio umešan u lukrativni krug krijumčara duvana“, napisao je „Indipendent“ u objašnjenju ispod imena crnogorskog predsednika. Zanimljivo je da je engleska kraljica zauzela tek 13. mesto liste sa bogatstvom procenjenim na 300 miliona funti. Tik ispred Đukanovića rangiran je predsednik Južne Koreje Li Miungbak koji poseduje 16 miliona funti vrednu imovinu i za koga se zna da dolazi iz siromašne porodice, dok „Indipendent“ podseća da je neposredno pred inauguraciju 2008. godine „očišćen od optužbi za prevaru“, prenosi Blic.

Ukradene slike u Parizu

U pariski Muzej moderne umetnosti upao je juče rano ujutro najmanje jedan provalnik i ukrao oko 500 miliona evra vredne umetničke slike. Među ukradenim slikama nalaze se remek-dela Pikasa i Matisa, kao i radovi Žorža Braka, Amadea Modiljanija i Fernana Ležea. Prema saopštenju kancelarije pariskog javnog tužioca, kamere za nadzor u muzeju snimile su samo jednog provalnika kako ulazi kroz razbijeni muzejski prozor. Policija i istražni organi, koji su sada u kordonu opkolili ovaj muzej smešten na obali Sene, preko puta Ajfelove kule, tvrde da je ojačano staklo na prozoru bilo razbijeno, kao i da je sigurnosna brava u zgradi obijena. Iz zasad nepoznatih razloga, alarm u muzeju, koji se smatra jednim od najbolje obezbeđenih u svetu, nije se uključio, piše u Blicu.

S. Koreja preti ratom

Severna Koreja je odbacila optužbe da su njene snage marta potopile južnokorejski bojni brod i upozorila da bi napad na nju ili sankcije značili "sveopšti rat". Portarol severnokorejske Ratne mornarice Pak In Ho rekao je da je Seul fabrikovao danas predstavljene dokaze da je 26. marta severnokorejska podmornica torpedom potopila južnokorejski brod i time nanela najveće gubitke vojsci Južne Koreje od kraja Korejskog rata (1950-53). Brod južnokorejske Ratne mornarice je prepolovljen. Poginulo je 46 mornara, a 58 se spaslo. "Ako Severna Koreja pokuša da ovo reši odmazdom ili kaznom, ili ako pokuša sankcije ili napad na nas... mi ćemo na to odgovoriti sveopštim ratom", rekao je portarol severnokorejske Ratne mornarice, saznaje Politika.

Dvadest godina za silovanje

Milomir Nenadović (36) iz Bajine Bašte juče je u Višem sudu u Beogradu osuđen na 20 godina zatvora zbog silovanja jedne žene 23. decembra prošle godine u liftu zgrade u Ustaničkoj ulici. Nenadoviću je izrečena jedinstvena kazna zatvora od 20 godina zbog "silovanja na ponižavajući način", dva pokušaja silovanja i jedne krađe. Pritvor mu je produžen do pravosnažnosti presude, a osuđeni ima pravo žalbe u roku od 15 dana od prijema pisanog otpravka presude. Krivičnim zakonikom Srbije za silovanje je zaprećena kazna od dve do 15 godina zatvora, a nedavnim izmenama zakona ustanovljeno je pravilo da sudovi ne mogu da izriču kazne ispod zakonskog minimum, piše u Blicu.