SAMO BRUKA ILI PAD VLADE?

Da li je većina glasala protiv Vlade, povodom novih taksi na duvan? Paket državnih mera za ublažavanje ekonomske krize u Srbiji. Da li će biti novih poslova u Iraku?

Svečani doček ministra odbrane Srbije u Bagdadu, gde je razgovarao sa iračkim
premijerom, ministrom odbrane i ministrom policije i položio venac na spomenik
Neznanom junaku  (tekst i foto: Fonet)

Za koga glasa većina?

Još je nejasno da li je vladajuća koalicija ostala bez većine u Skupštini ili je reč samo o otvorenoj borbi za profit – vrbovanjem poslanika.

Poslanici stranaka vladajuće koalicije iz LSV-a, SVM-a i SPS-a, koji su omogućili izglasavanje amandmana na vladin predlog o akcizama na cigarete, tvrde da su to učinili kako bi, u interesu siromašnijih građana, smanjili akcize na jeftinije cigarete. Oni tvrde da glasanje nije upereno protiv vlade niti je rezultat podrške nekom od srpskih tajkuna koji se bavi proizvodnjom cigareta, ali je jasno da ostale stranke vladajućeg bloka nisu zadovoljne.

U kabinetu predsednika Srbije Borisa Tadića za Politiku je rečeno da će on od vlade tražiti da proceni da li će Zakon o akcizama doneti više ili manje sredstava srpskom budžetu. „Ukoliko stručna procena kaže da će doneti manje, onda bi nadležno ministarstvo trebalo da pripremi izmene i dopune zakona kako bi se stvar ispravila.

Vlajko Senić (G17 plus), kaže da je ovakvo glasanje ozbiljno pitanje, jer je „poslata poruka da bilo ko iz vladajuće koalicije može, kad nije zadovoljan, da nađe neku drugu većinu i promeni vladin predlog”. Predlagač amandmana Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS-a, juče nije bio voljan da komentariše da li su glasali za Peconija.

Niko u Vladi Srbije nije očekivao da će socijalisti u Skupštini Srbije, suprotno dogovoru u vladajućoj koaliciji, progurati amandman o akcizama na cigarete koji praktično ruši budžet Srbije, a ide naruku samo Predragu Rankoviću Peconiju, vlasniku fabrika koje proizvode najjeftinije cigarete, rekao je juče Blicu izvor iz vrha Vlade. Jedna od prvih nezvaničnih procena glasi da će budžet biti osiromašen za oko dve milijarde dinara, piše u ovom listu pod naslovom "Dačić, Čanak i opozicija ruše budžet u korist Peconija".

Stranci se ljute i prete

Moćna duvanska industrija i Vlada Srbije više nisu na istoj talasnoj dužini. „Lula mira” između „Filip Moris internešenela”, „Britiš-Ameriken tabako” i „Japan tabako internešenela” i države u periodu od više od pet godina – dogorela je. Multinacionalnim kompanijama koje su kupile tri domaće fabrike ispunjavana je svaka želja. A kako i ne bi, kad su u Srbiji uložile više od milijarde evra. Sada su duvandžije zatečene činjenicom da je državi preče popunjavanje budžeta od toga da njihov proizvod ne bude skuplji. Zato su vrlo brzo oštrim rečnikom saopštili da se sa njima nefer postupa i, ukoliko im se i ovog puta ne izađe u susret, najavili mogući odlazak iz Srbije, piše u Politici.

Razlog za to iznenadno nesaglasje jeste to što je Skupština Srbije usvojila izmene Zakona o akcizama u većim iznosima nego što je vlada dogovorila sa duvanskom industrijom u okviru CEFTA akcionog plana, odnosno poreske politike za period do 2012. godine. Dogovor je, kažu jednoglasno predstavnici tri multinacionalne kompanije koje posluju u Srbiji , bio da se proporcionalna ili „akciza ad valorem” poveća za 2009. godinu s postojećih 33 odsto na 35 odsto, kao i da se fiksna akciza poveća sa 8,9 na 11 dinara po paklici. Umesto toga, proporcionalna akciza je povećana na 38 odsto, a fiksna će ostati na 8,9 odsto.

Povećanjem akcize sa 33 na 38 odsto više će poskupeti skuplje cigarete, a manje one iz nižih cenovnih grupa, što su potvrdili i u industriji cigareta. Korist od ovako odmerenih akciza, kažu, imaju samo proizvođači jevtinijih kategorija. Gle čuda, postoji samo jedan takav u Srbiji, a to je „Monus” u vlasništvu kontroverznog Predraga Rankovića Peconija. Dakle, proizilazi da je amandman socijaliste Branka Ružića sročen prema Peconiju, a da je Ružić zapravo njegov lobista. Ružić juče nije bio dostupan za komentar o amandmanu, objavljuje Politika.

Mere državne pomoći

Državni vrh ugovorio paket podsticajnih mera koji preduzećima i građanima treba da olakša prolazak kroz krizu, objavljuju Novosti. Sredstva delimično iz budžeta, dodatni iznos od poslovnih banaka.

Paket je, prema tvrdnjama premijera Cvetkovića, „težak“ oko milijardu evra, tačnije oko 100 milijardi dinara. Premijer Cvetković je definisao tri vrste mera koje će srpskoj privredi i građanima biti od značaja, verovatno od februara. Prva je obezbeđivanje dodatnih sredstava od dve milijarde dinara za likvidnost privrede, kroz kratkoročne kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom od 5,5 odsto, što će generisati i 40 milijardi dinara kreditnih sredstava iz potencijala banaka - objasnio je predsednik Vlade Srbije. Ko će na navedene, povoljne kredite imati pravo još nije utvrđeno.
Druga podsticajna mera je mogućnost da privreda uzima pozajmice sa dužim rokom otplate (od tri do pet godina). Kao treća mera, vredna oko 40 milijardi dinara, je obezbeđenje međunarodnih kredita namenjenih privredi, o čemu će uskoro biti više reči.

Deo vodećih privrednika u Srbiji očekuje od vladajuće koalicije da uskoro smeni guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, saznaju Novosti u privrednim krugovima. Privrednici, naime, smatraju da je guverner Jelašić najodgovorniji za nestabilnost kursa koji negativno utiče na njihovo poslovanje i ekonomsku stabilnost zemlje, piše u ovom listu.

Odloženo poskupljenje

Naftni derivati u Srbiji neće danas poskupeti, već u noći između utorka i srede, saznaje Blic. Prvobitni predlog Ministarstva energetike o poskupljenju za 8,25 dinara, u proseku, koje je trebalo da stupi na snagu danas, dobio je negativnu ocenu od Ministarstava za finansije i za trgovinu.
Blic tvrdi da će novo poskupljenje biti najverovatnije manje od planiranih 7,5 dinara za motorni benzin i devet za dizel, kako je bilo planirano.

Sve manje strpljenja u Kragujevcu?

-Sa „Fijatom“ su pobedili i ZES i lokalna vlast. Neka sad dođu u razrušenu fabriku i otvoreno kažu šta je tačno od onog što se ovih dana priča. Tražimo od gospodina Ćirića da objasni gde je otišlo pet miliona evra koje je dao „Fijat“. On je izjavio da je „Fijat“ uplatio dva plus tri miliona evra na račun sindikata. Taj novac nije na računu našeg sindikata - izjavio je juče Zoran Mihajlović, predsednik sindikata „Zastava automobila“ a prenosi Glas javnosti.

Tvrdi da više niko nema strpljenja da sluša da se projekat sa „Fijatom“ realizuje bez problema, ili odgađa, ili odlaže, na deset ili ko zna koliko meseci. Mihajlović kaže da su radnici strpljivi, ali i da to strpljenje ima granicu. Informacije su konfuzne, jedni kažu biće posla, drugi kažu neće.

- Jedni najavljuju „punto“, a mi smo ga pravili pre dve godine. Da bismo kupili opremu za „punta“, prodali smo naše servisne kuće. Sad tu opremu dajemo „Fijatu“! „Fijat“ anketira i bira ljude, a država će da nam daje novac za plate, dok su oni oslobođeni carina.

Protesno pismo

Tadić u pismu UN i NATO protestovao zbog “Kosovskih bezbednosnih snaga”. Paravojne snage moraju biti rasformirane, upozorio je predsednik Srbije Boris Tadić u pismu generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu i generalnom sekretaru NATO Jap de Hop Sheferu, objavljuju Novosti.

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da nije vreme za izbore i da ih priželjkuju samo oni koji ne žele da rade, već da potroše još pola ili milijardu evra. Govoreći o ekonomskoj krizi, predsednik Srbije je rekao da će 2009. biti “duga godina”, da će biti potrebne mere Vlade koje će se primenjivati iz dana u dan i prilagođavati situaciji, piše u ovom listu.

Tadić je novinarima prilikom posete osnovnoj školi „Pavle Savić“ u Beogradu rekao i da ne vidi potrebu za rekonstrukcijom Vlade Srbije i da svi treba da sagladaju realnu situaciju u svetu i zemlji, objavljuje Danas.

Brenden Varma iz Kancelarije portparola generalnog sekretara UN izjavio je da „Njujork za sada nema komentara“ na Tadićevo protestno pismo zbog formiranja KBS, prenosi Beta.

Podrška Italije

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić pozvao je Italiju i druge zemlje Evropske unije da pomognu Srbiji da se što brže približi Uniji i da „2009. postane prelomna godina za evropsku integraciju naše zemlje“. S druge strane, njegov italijanski kolega Franko Fratini izjavio je da ta zemlja predlaže da Savet ministara EU u februaru razmotri ratifikaciju Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, objavljuje Danas.

Srbi u Iraku

Ministra odbrane Srbije Dragana Šutanovca na međunarodnom aerodromu u Bagdadu dočekuju domaćini iz Ministarstva odbrane i nekoliko generala, uključujući i šefa iračke vojne službe bezbednosti. Sa strane, ceremonijal nadgleda krupan plavokosi Amerikanac u civilu sa američkom zastavicom u reveru. Aerodrom deluje moderno, kao da se tu nisu vodile završne i najteže borbe između iračke Revolucionarne garde i američkih trupa 2003.godine.

Dok se ispred glavne aerodromske zgrade formirao konvoj od specijalno oklopljenih džipova kojim je delegacija iz Srbije trebala da se prebaci do „zelene zone”, odnosno do užeg centra Bagdada, iznad su preletali američki borbeni helikopteri „apač”. Uobičajena vazdušna zaštita, objavljuje Politika u reportaži iz Bagdada o toku posete srpske delegacije.

Šta je bilo na sastancima između ministra odbrane Srbije i iračkih domaćina? Potvrda dobrih odnosa između dve zemlje i nastavak vojnih isporuka iz Srbije za Irak. Iračani su vrlo zadovoljni dosadašnjom realizacijom velikog ugovora o isporukama proizvoda srpske vojne industrije iračkim oružanim snagama. Nemaju nijednu zamerku, zadovoljni su tempom isporuka i kvalitetom proizvoda, njihovi kontrolori redovno dolaze u Srbiju i sve to nadgledaju. Irak želi da na tom planu sklopi još jedan veliki posao sa Srbijom i insistira da posluje samo sa srpskom državnom firmom. Srbija nudi i svoje vojne školske i zdravstvene kapacitete Iraku, objavljuje ovaj list.

Obama ispunjava obećanja
Barak Obama, predsednik SAD, već prvih dana svog mandata je održao nekoliko obećanja koja je dao u kampanji. Posle naređenja da se zatvori zloglasni zatvor Gvantanamo, američki zakonodavci su ukinuli zabranu za istraživanja matičnih ćelija, kojima mogu da se leče mnoge bolesti, javlja Blic.
Odluku je juče donela američka Uprava za hranu i lekove samo tri dana posle inauguracije Obame. Od 2001. važe ograničenja kada je reč o finansiranju takvih istraživanja. Korporacija „Geron”, biotehnološka kompanija koja stoji iza studije za koju je dato zeleno svetlo, planira da otpočne klinička ispitivanja na pacijentima s paralizom prouzrokovanom povredom kičmene moždine.

u napadu na obdanište u belgijskom mestu Dendermond ubijeno je dvoje dece
i vaspitačica dok je još najmanje 10 mališana ranjeno. Muškarac koji je nožem napao
decu uhapšen je neposredno posle zločina (Fonet) 

Ni za milion evra

Dve trećine građana Srbije ne bi ni za milion evra prijavilo najtraženijeg haškog optuženika Ratka Mladića, pokazalo je istraživanje Strateškog marketinga (za emisiju Stanje nacije na TV B92). To što čak 65 odsto građana, da može, ne bi ni za ovako veliki novac „uklonilo” glavnu prepreku za ulazak Srbije u EU (prema istraživanjima iste agencije čak 86 odsto građana smatra da je saradnja sa Hagom glavni uslov za ulazak u EU) posledica je nedovoljnog angažovanja države na razbijanju mita o Mladiću, tvrde istraživači.

Istraživači i političari upozoravaju da bi bilo pogrešno ako bi se na osnovu podatka da dve trećine Srbije ne bi prijavilo Ratka Mladića izvlačio zaključak da većina građana Srbije podržava ratne zločince, piše u Politici.

Predsednik Nacionalnog saveta Srbije za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da je jedini adut za pronalaženje haškog begunca Ratka Mladića na koji računaju aktivnost službi bezbednosti, jer na rešavanju tog problema 24 časa rade najbolji profesionalci. Ljajić je u izjavi banjalučkom „Glasu Srpske” naveo da sada imaju mnogo više saznanja i informacija o Mladiću nego pre šest meseci i da potraga nikad nije bila intenzivnija. Prema njegovim rečima, poslednja akcija bila je pre nekoliko dana u Beogradu, ali ništa nije pronađeno, prenosi Politika.

Ko je bio "šef mafije"

Republičko javno tužilaštvo i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal odbijaju da istraže optužbe bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića da je Vladimir Beba Popović bio „šef mafije" i da su njegovi drugovi ubili premijera Zorana Đinđića, piše u Presu.

Dok ministri iz Đinđićeve vlade sa kojima smo juče razgovarali smatraju da „obavezno treba proveriti navode Mihajlovića", nadležna tužilaštva tvrdoglavo ćute! Zašto?! Zašto niko ništa ne preduzima da istraži više nego konkretne optužbe bivšeg ministra policije?! Da li i ko štiti Bebu Popovića od odgovornosti za ubistvo premijera?! Kome je to u interesu da se nikada ne sazna puna i prava istina o likvidaciji Zorana Đinđića? Na ova pitanja nema nikakvih odgovora, tvrdi ovaj tabloid.

Božo Prelević, koministar policije u postpetooktobarskoj prelaznoj vladi, veruje da Mihajlović ne bi pred sudom izneo ovako oštre i konkretne optužbe na račun Popovića da za to nema jake dokaze.

- Ja lično nemam nikakva neposredna saznanja, ali znam da je u MUP-u bilo informacija koje idu u prilog tome što govori Mihajlović. Govorilo se o kontaktima sa mafijom. Jedan deo ljudi u Ministarstvu policije bio je ogorčen, priča Pelević.

Djaci ne znaju ni padeže

Reforma osnovnog obrazovanja je, prema tvrdnjama nadležnih, u punom jeku, a znanje koje osnovci i srednjoškolci pokazuju sve je gore i gore. Pojedine srednje škole uvele su praksu testiranja učenika prvog razreda kako bi videle da li su rezulatati sa ispita relevantni. Podaci su poražavajući i govore da hitno treba nešto uraditi.

Katastrofalni su rezultati ponovljenog testiranja učenika upisanih u srednju školu. Đaci koji su na prijemnom imali maksimalni broj bodova, ne znaju ni padeže, piše u Novostima.

Reči i ideologija

U zagrebačkom Novinarskom domu juče je održan stručni okrugli sto pod nazivom „Sinteza srpske povijesti kao izazov hrvatskoj i srpskoj istoriografiji i kulturi”, posvećen hrvatskom izdanju kapitalnog dela akademika Sime Ćirkovića „Srbi među evropskim narodima”. Uz kvalitetan sadržaj biće zapamćena i po nesvakidašnjoj činjenici – kao verovatno prva knjiga koja je sa srpskog originala prevedena na hrvatski jezik, javlja Politika.

Profesor sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu Damir Agičić smatra da je knjiga „pisana vrlo lepim stilom i lako se čita”, te da je reč o odgovornom i profesionalnom istoričaru koji se kritički okrenuo ka mitomanskim idejama iz 19. stoleća. „To je rukavica bačena u lice raznim Ekmečićima i Krestićima” – kaže Agičić.

Predsednik Srpskog narodnog veća i profesor na Katedri za lingvistikuzagrebačkog Filozofskog fakulteta Milorad Pupovac smatra da se u ovom slučaju manje radi o prevodu a više o redakciji srpskog izdanja knjige. Neki prevodi su paušalni, ukazuje on i napominje da „svega petnaestak reči traži pojašnjenje, a ne prevod”. „To su ideologijska pitanja, a reči su gnezda ideologija” – kaže Pupovac.

Izložba o Milankoviću

Srpska akademija nauka i umetnosti pripremila je reprezentativnu izložbu „Kanon Milutina Milankovića” povodom 130 godina od rođenja svetski priznatog srpskog naučnika, koju će otvoriti predsednik SANU Nikola Hajdin 28. januara u 18 sati, javlja Politika.

Kao njihovi predstavnici, na otvaranju će govoriti profesor Helmut Rehberger, prodekan Građevinskog fakulteta iz Beča, koji je Milanković završio, kao i dr Fabricio Antonioli, istraživač iz Instituta ENEA iz Rima, koji je na morskom dnu otkrio još jednu izvanrednu potvrdu Milankovićeve teorije.
Poslanička nadmudrivanja

Danas prenosi kako se poslanici u toku jučerašnjeg dana gotovo nimalo nisu bavili dnevnim redom, već su govornicu koristili za međusobne polemike, a u centru pažnje bio je dolazak u parlament studenta Miladina Kovačevića protiv koga se vodi istraga zbog nanošenja teških povreda kolegi u Americi, izveštava Danas. Poslanici LDP-a protestovali su juče za govornicom zbog dolaska Kovačevića u Skupštinu, ocenjujući da je to pritisak na pravosuđe i da je njegovim dolaskom Srpska radikalna stranka, na čiji poziv je Kovačevići došao u parlament, narušila dostojanstvo Skupštine.

- Ako je vaš lider u pritvoru ne znači da treba da vam budu dragi svi sa optužnicama i svi sa poternicama. To nije dobro za vas - rekao je Zoran Ostojić, poslanik LDP.

I poslanica LDP Vesna Pešić negodovala je zbog dolaska Kovačevića u parlament, navodeći da su ga radikali doveli u Skupštinu baš zato što je udario Amerikanca jevrejskog porekla.

- Sutra ćete dovesti haškog optuženika Ratka Mladića u Skupštinu. Vi branite nasilje... Vi ste antipatriote, brukate zemlju - poručila je Pešićeva radikalima, dodajući da se čak ni mediji ne usuđuju da napadnu Skupštinu zbog posete Kovačevića.

Odgovarajući na primedbe LDP-ovaca Zoran Krasić, poslanik radikala rekao je da je „dečko bio vrlo pristojan i zahvalio se svima“. Ne postoji nijedan akt kojim se njemu zabranjuje slobodno kretanje. A Interpolove poternice raspisane su i za Haradinajem i Čekuom - kazao je Krasić.

Napeto u Zadru?

Srpski rukometaši dočekani su u Zadru „na nož"! Naša delegacija doputovala je juče u ovaj dalmatinski grad, ali su u njemu smešteni samo igrači, stručni štab i rukovodstvo RSS-a, koje čuva 50 policajaca! Novinari su iz bezbednosnih razloga odseli u Biogradu, objavljuje Pres.

Doček nije bio nimalo prijatan. Najpre su, na zahtev gradonačelnika, iz centra ovog grada skinute sve zastave reprezentacija učesnica, uz obrazloženje da je građanima smetala srpska zastava, a zatim je lokalna navijačka grupa „Tornado" upozorila navijače iz naše zemlje da ne dolaze u njihov grad, „jer nisu dobrodošli".

Nepoznati muškarac je sinoć oko 20.30 javio redakciji zadarskog časopisa „Voks“ da je u hotel „Kolovare“, koji je ugostio sve reprezentacije iz naše grupe, podmetnuta bomba, javlja Alo. Organi reda su u roku od pola časa obavili posao i ustanovili da je uzbuna lažna, te da nikakve bombe nema u hotelu.

Ubistvo u kafiću

Zoran Omaljev (27) iz Zrenjanina ubijen je s nekoliko hitaca iz pištolja preksinoć u 23.30 časova u kafiću „M.M. Mastilo”. Kako Blic saznaje, osumnjičeni za zločin Zoran V. (35), zvani Cane, uhapšen je i juče priveden istražnom sudiji koji mu je odredio jednomesečni pritvor.

Osumnjičeni Zoran V. se pre ubistva posvađao sa Omaljevim, izašao iz lokala, ubrzo se vratio naoružan pištoljem, ispalio nekoliko hitaca u Omaljeva i ubio ga. Motiv ubistva za sada nije poznat. Prema jednoj priči koja se čula u gradu, do sukoba je došlo jer je navodno Cane štitio „nekoga” od koga je Omaljev tražio novac.

Zarobljena na drvetu

Grozdana Banac (58) je pokušala juče da skine mačku koja se popela na bor visok 20 metara, ali su na kraju po nju morali da dođu vatrogasci koji su je, zajedno s macom, pomoću dizalice i korpe spustili na tlo.

-Na nekih 15 metara visine uvidela sam da dalje ne mogu da se popnem, ali ni da bezbedno siđem - rekla je Grozdana, koja je član eko-patrole na Voždovcu.