PRETNJE PREKO TELEVIZIJE B92

Stanko Subotić Cane rekao je sinoć u direktnom telefonskom uključenju u emisiju „Intervju” TV B92, da su Miroslav Mišković i Milan Beko sa njegovih 50 miliona evra kupili Večernje novosti i Luku Beograd, Medojević rekao da je izjave Subotića shvatio kao pretnju. Narodnoj banci Srbije tokom 2009. godine upućeno oko 1.500 prigovora na rad finansijskih usluga, a najviše pritužbi na banke. Malo verovatno da bi ocena Evropske komisije mogla biti takva da se zatraži poništenje reizbora sudija u Srbiji, ali će gotovo sigurno biti sugestija i „dodatnog usaglašavanja“.

Sa poternice - na televiziju

Kontroverzni biznismen Stanko Subotić Cane, za kojim je Srbija raspisala međunarodnu poternicu, sinoć je, u direktnom telefonskom uključenju u emisiju „Intervju” TV B92, negirao da se nalazi u Crnoj Gori na Žabljaku i rekao da „kao slobodan čovek” boravi u svojoj kući u Ženevi. Odgovarajući na tvrdnju lidera crnogorskog parlamentarnog Pokreta za promene (PzP) Nebojše Medojevića, koji je bio sagovornik u emisiji Jugoslava Ćosića, Subotić je rekao da se nalazi u svojoj kući u Ženevi gde, kako je naveo, živi poslednjih 12 godina, piše u Politici. Medojević je rekao ranije da se odbegli Darko Šarić, koji se sumnjiči sa šverc više od dve tone kokaina iz Južne Amerike u Evropu, zajedno sa Subotićem krije u vili crnogorske policije na Žabljaku.

„Tako da me čudi zašto (Medojević) izmišlja i laže da se nalazim po Žabljaku, a ima i moj broj mobilnog telefona. Zašto lažete i zašto dajete lažne izjave”, zapitao je Subotić Medojevića. On je Medojevića zapitao i da li „lažima obmanjuje javnost po nalogu Miše (Milana) Beka i (Miroslava) Miškovića, koji su me prevarili za 50 miliona evra”.

„Od tih para su kupljeni Luka Beograd i Večernje novosti”, tvrdi Subotić, koji je dodao da su Beko i Mišković na njega „udarili hajku” kada je trebalo da mu taj novac vrate, prenosi Politika Tanjugovu informaciju.

"Nalazim se u svojoj kući u Ženevi. Priče koje iznosi Nebojša Medojević, da sam na Žabljaku naručio je Milan Beko, po čijem nalogu on radi", rekao je Stanko Subotić Cane, optužen za šverc cigareta, u direktnom uključenju u emisiju “Intervju sa Jugoslavom Ćosićem “ na TV B92, čiji je gost bio lider Prokreta za promjene Nebojša Medojević, objavljuje Blic. Medojević je pričao o sprezi narko-kartela Darka Šarića, osumnjičenog za šverc 2,7 tona kokaina, sa vlastima u Crnoj Gori, kada je Ćosić najavio uključenje Subotića, tvrdeći da su ga pozvali “na njegov švajcarski broj”. Subotić je naveo da ”Mišković i Beko u Crnoj Gori imaju Medojevića, u Hrvatskoj Rataka Kneževića, a u Srbiji Aleksandra Tijanića.” Za vreme dok je govorio Subotić, Medojević mu nije odgovarao, već je po okončanju telefonskog razgovora demantovao te navode i rekao da je izjave Subotića shvatio kao pretnju.

"Nisam znao da će se Subotić uključiti u emisiju. Nemam komenar na to. Bio sam iznenađen. Nikada nisam dao izjavu u vezi Miškovića i Beka. To što je Subotić rekao da im je on dao novac da kupe Luku „Beograd“ i „Večernje novosti“ prvi put sam čuo u emisiji. Beka sam sreo nekoliko puta, a Miškovića ni ne znam. Ja sam tu samo iskorišćen i lažno optužen. Ovo nije bila pretnja samo meni, već i Tadiću i vlastima u Srbiji", rekao je sinoć za Blic Nebojša Medojević.

Biznismen Stanko Subotić Cane rekao je sinoć da su Miroslav Mišković i Milan Beko sa njegovih 50 miliona evra kupili Večernje novosti i Luku Beograd, prenosi Danas. Subotić se telefonski uključio direktno u emisiju „Intervju sa Jugoslavom Ćosićem“ na B92 u kojoj je gost bio Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promjene, koga je optužio da „diže hajku protiv njega po naredbi Milana Beka“, kao i da je njegov plaćenik. Medojević je demantovao njegove tvrdnje. Luka Beograd saopštila je sinoć da su tvrdnje koje je izneo Subotić neistinite. „Finansijsko poslovanje Luke Beograd je transparentno nadležnim institucijama i poznato bankama koje su ovu transakciju finansirale“, navodi se u saopštenju Luke Beograd. Manojlo Vukotić, direktor Večernjih novosti, rekao je sinoć za Danas da nije gledao emisiju, ali da su mu drugi javili vesti. „Ne mogu ništa sada da vam kažem“, rekao je Vukotić.

Pritužbe na rad banaka


Predstavljanje istraživanja o odnosu banaka prema klijentima

Narodnoj banci Srbije tokom 2009. godine upućeno oko 1.500 prigovora na rad finansijskih usluga, a najviše pritužbi na banke. U kreditnim ugovorima mnogo prostora za manipulaciju, objavljuju Novosti, pod naslovom "Kamate po ćefu". Pritužbe su se najviše odnosile na povećanje kamate u toku otplate kredita, probleme sa prevremenom otplatom, na refinansiranje kredita, valutne klauzule, kao i revalorizaciju ostatka duga u skladu sa rastom cena na malo. Ovo je u ponedeljak iznela Radica Dimitrijević, zamenik generalnog direktora Centra za zaštitu prava korisnika NBS.

Prema rečima Borislave Dejanović, člana Upravnog odbora Asocijacije potrošača, koja je u ponedeljak iznela istraživanje u javnost, u ugovorima, banke predviđaju veliki broj mogućnosti za promenu visine kamatne stope bez jasno utvrđenih uslova, što je do sada najčešći razlog za prigovore i sporove.

Neizvesno održavanje skupa u Sloveniji

Organizatori skupa u Sloveniji razmatraju mogućnost da ukoliko Srbija ne bude prisustvovala regionalnom forumu na Brdu kod Kranja otkaže skup jer do sada nije nađeno rešenje koje bi Beograd i Prištinu dovelo za isti sto, tvrdi za Blic izvor iz diplomatskih izvora upućen u tok pregovora. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će Srbija učestvovati na regionalnom forumu na Brdu kod Kranja ako predstavnici Albanaca sa Kosova i Metohije na tom skupu budu učestvovali u skladu sa principima UN, odnosno Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Verovatno poskupljenje godirva

Gorivo će poskupeti, najverovatnije, od vikenda, a ako promene cena nafte i kursa dolara ostanu na nivou od ponedeljka, sledi povećanje cena u proseku za četiri dinara po litru. Nova cena MB 95 biće oko 114 dinara, najavljuju Novosti. Najsigurnije je povećanje cenovnika za motorne benzine, ali je neizvesno da li će dizeli ostati na trenutnim sniženjima.
Posle nedavnog sniženja cena na pumpama NIS, od utorka su jeftniji dizeli i na „Lukoilovim“ stanicama. Litar evrodizela košta 103,9 za dinar više nego kod NIS, dok D2 ima istu cenu 92,5 dinara. Snižen je i TNG i litar je 49 dinara.

Strah od zemljotresa

Direktorka Seizmološkog zavoda Srbije Slavica Radovanović izjavila je da je u toku popodneva Zavod dobio brojne pozive sa Kosova i Metohije u vezi glasina o najavi katastrofalnog zemljotresu i podvukla da na Kosovu i Metohiji nisu niti će se događati katastrofalni zemljotresi, javlja Politika. Radovanović je naglasila da ne postoje metode za kratkoročne najave zemljotresa, tako da se i ove glasine ne mogu smatrati istinitim i da sigurno ne potiču od seizmologa. Direktorka Radovanović je ukazala da su se Zavodu javljali i Albanci sa Kosova i Metohije, da su te glasine o nekom katastrofalnom zemljotresu koji bi po njima trebao da se desi danas, dostigle alarmantne razmere.


Potraga za žrtvama snežne lavine u mestu Revelstoke, u Kanadi

Štrabag dobija novac za Gazelu

Javno preduzeće Putevi Srbije i austrijska kompanija Štrabag potpisali su ugovor o rekonstrukciji beogradskog mosta Gazela vredan 58 miliona evra, a radovi treba da počnu za sedam dana, prenosi Politika informaciju agencije Beta.

„Predviđeno je da obnova traje 22 meseca i da se odvija u četiri faze”, rekao je generalni direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak koji je ugovor u Beogradu potpisao sa direktorom Štrabaga za Srbiju Draganom Pavelićem. prema gruboj proceni rekonstrukcija mosta će koštati maksimalno 65 miliona evra, dok će 20 miliona evra biti potrebno za rekonstrukciju autoputa kroz Beograd”. Početak rehabilitacije dela autoputa kroz Beograd, koja će takođe trajati dve godine, predviđen je za 5. april.

Evropska komisija i reizbor sudija

Evropska komisija uskoro će uputiti Vladi Srbije tekst o reformi pravosuđa, odnosno dati svoj sud o reizboru sudija, objavljuje Blic pod naslovom "EU kritikuje reizbor sudija". Za sada nije poznato da li će EK tekst uputiti u formi pisma ili izveštaja, ali će o pravosuđu sa državnim vrhom sutra razgovarati i komesar EU Štefan File. EK se nije do sada izjašnjavala ni pozitivno ni negativno o tome već se samo u razgovorima insistiralo na svim informacijama kako je odrađen proces reizbora. Naš dobro upućeni izvor, piše u Blicu, kaže da se već sada može reći da je malo verovatno da bi ocena EK mogla biti takva da se zatraži poništenje reizbora, ali da će gotovo sigurno biti sugestija i „dodatnog usaglašavanja“.

Reforma u pravosuđu mogla bi da bude najbolnija tema prve posete komesara za proširenje Beogradu. Poznato je da se u Evropskoj komisiji sa velikim nezadovoljstvom gleda na način na koji je u Srbiji izveden opšti izbor sudija. File je u autorskom tekstu u Blicu posebno istakao da je za Srbiju veliki izazov funkcionisanje pravosuđa i njegova nezavisnost, profesionalizam i efikasnost. Nezvanično se očekuje da File to posebno istakne u razgovorima koje će imati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i ministarkom pravde Snežanom Malović.

List podseća da je Evropsko udruženje sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu (MEDEL) ocenilo (6. februara) da je reizbor sudija i tužilaca u Srbiji obavljen na netransparentan način jer, kako su naveli, nije jasno na koji način su primenjivani kriterijumi za izbor.

Ustavne žalbe i Ustavni sud

Ustavne žalbe neizabranih sudija i tužilaca još nisu uzete u razmatranje u Ustavnom sudu. Posle opšteg izbora sudija u Srbiji, 837 sudija je ostalo bez posla, a u Ustavni sud stiglo je ukupno 829 žalbi. U isto vreme, oko hiljadu kandidata prijavilo se na dopunski konkurs Visokog saveta sudstva za 81 sudijsko mesto, objavljuje Politika.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je prekjuče Tanjugu da se sve žalbe sudija i tužilaca, koji nisu reizabrani, „uzmu u razmatranje sa punom ozbiljnošću, a ne da se ignorišu”. Naglasio je nadležnost Ustavnog suda u „uspostavljanju prava i pravde”, tražeći da se „obezbedi pravo za sve one koji nisu reizabrani”.

Ustavni sud Srbije od juče je bez portparola, a predsednica suda Bosa Nenadić je u Strazburu, na konferenciji o neizvršenju sudskih odluka. Ipak, u Ustavnom sudu saznajemo, nezvanično, da se „sa velikom pažnjom razmatra način na koji će se postupiti u rešavanju žalbi neizabranih sudija i tužilaca”.

Umesto 15 sudija, koliko treba da ima, Ustavni sud sada radi sa devet sudija. Upravo na današnjoj sednici Visoki savet sudstva će prvi put odlučivati o predlaganju kandidata za sudije Ustavnog suda Srbije, koje treba da izabere Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda.

Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović kaže da su neizabranim sudijama obezbeđena sva prava predviđena zakonom – oni imaju pravo da primaju sudijsku platu tokom šest meseci posle prestanka dužnosti, u iznosu koji su imali u decembru prošle godine, kao i pravo na ustavnu žalbu.

"Ideje naše, benzin vaš"

Prema ideji Ministarstva za nauku u narednih pet godina svi tehnički fakulteti Univerziteta u Beogradu biće objedinjeni u jedan kampus, najavljuje Politika u tekstu pod naslovom "Svi inženjeri na jednom mestu". Ali već u prvoj rečenici istog teksta piše da će prema Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Srbije od 2010. do 2015. godine, naša zemlja dobiti prvi kampus tehničkih fakulteta u kojem će biti objedinjeni svi fakulteti Beogradskog univerziteta koji obrazuju inženjerski kadar, uključujući i Fizički i Fakultet organizacionih nauka. Jedna od varijanti za mesto budućeg kampusa je blok 39 u Novom Beogradu, koji je u Strategiji „viđen” za Centar za promociju nauke. Izgradnja ovog centra, po rečima ministra Božidara Đelića, počeće naredne godine, pišeu Politici.

Reč je, inače o kreditu za nauku koji je u proteklih godinu dana narastao, od početnih 25 miliona evra, na sadašnjih 250 miliona na koliko je potpisan nedavno zajam sa Evropskom investicionom bankom. Pominje se sada i cifra od ukupno preko 420 miliona evra tokom sledećeg petogodišta, koja će biti obezbedjena iz raznih kreditnih izvora. Pošto nije jasno ni odakle ta ideja - iz Ministarstva za nauku, iz Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Srbije ili od ministra Djelića – kako li će tek biti sa odgovornošću za rezultate ovog poduhvata?


Djaipur: nesreća autobusa u kojoj je poginulo više učenika i nastavnika u Indiji

Sandžak – jedan region, okruzi nisu ustavna kategorija

Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja, govori za Novosti o zahtevima Bošnjaka, regionima, pomoći nerazvijenima, Jatu: "Normalno je da Sandžak bude jedan region. Za siromašne 100 miliona evra. Zbližavanje sa Ljajićem zahtev većine. Turci u sredu pregovaraju o ”Jatu”.

"Okruzi u Srbiji nisu ustavna kategorija. Nastali su kao posledica jedne uredbe iz devedesetih godina i možemo reći da su oni pre gotovo 20 godina bili izraz tog vremena. Od tada pa do danas, promenili su se društveni, ekonomski i politički odnosi u našoj zemlji", odgovara Ugljanin na pitanje Novosti, da li će da insistira na pomeranju granica okruga u Srbiji, tako da Sandžak ne bude ”razbijen” na više okruga.

"Već u sredu dolaze u Beograd predstavnici turske nacionalne aviokompanije i vladinih institucija", najavljuje Ugljanin nastavak pregovora o JAT-u.

Lepa priča

Timočki Boljevac, još pod snegom, očekuje berićetno proleće, piše u Politici. Tek sagrađena fabrika izvoziće vodu sa Rtnja, a iz druge fabrike u izvoz uveliko odlaze pelete od ovdašnje kučajske bukovine. Obilje šuma Boljevčani će iskoristiti i za izvoz industrijskog ćumura, a izvesno je da će proizvoditi i struju od vetra sa rtanjskih i kučajskih proplanaka i brzih planinskih vodotokova.

Investitori su već među Boljevčanima. U ovoj maloj timočkoj opštini ima ih više nego u susednom Boru i Zaječaru, zajedno. Prepoznali su dobre prirodne resurse i perspektivne programe. U veliku izvoznu fabriku za proizvodnju peleta, specijalno presovanog briketa, „Ist point“ Zorana Drakulića uložio je osam miliona evra, a u najsavremeniju fabriku vode Mića Jovanović, vlasnik beogradskog Megatrend univerziteta, 2,5 miliona evra. Drakulić gotovo celokupnu proizvodnju izvozi u Italiju, Jovanović uveliko pregovara o izvozu u Tursku i Arapske Emirate, a ima zainteresovanih i na afričkom kontinentu. Nemačka firma BTR, sa ulogom od tri miliona evra, već je u Boljevcu počela da gradi najveću fabriku industrijskog ćumura na Balkanu, a italijanska firma „Bontkom” iz Modene završila je sva istraživanja i ovog leta počeće da postavlja vetrenjače za proizvodnju struje. Rtanj obiluje dolomitom bez koga ne mogu staklare, a ni proizvodnja veštačke vune, veštačka đubriva i u farmaceutska industrija. Čudo od kamena. A tek koliko ima ljubičastog i crvenog mermera. I lekovitog bilja. Na glasu je posebno rtanjski čaj, kome pridodaju i afrodizijačka svojstva. U planu je fabrika za preradu lekovitog bilja.

Kučajska bukva je dokazano najkvalitetnija na Balkanu, objavljuje ovaj list.

Protest radnika IKL-a

Sadašnji i bivši radnici beogradske Industrije kugličnih ležajeva, kojima godinama nisu uplaćene zarade i doprinosi, danas ponovo organizuju protest ispred sedišta Vlade Srbije, sa jedinim zahtevom da ih primi ministar policije Ivica Dačić, najavljuje Danas. Radnici IKL-a čije se preduzeće našlo u „sistemu“ Darka Šarića i Antuna Stanaja, pre svega traže odgovor na pitanje zbog čega nisu procesuirane krivične prijave koje su nekoliko godina unazad podnosili protiv sada već bivšeg rukovodstva, direktora Dušana Vergaša i predsednika Upravnog odbora Zorana Ćopića, kao i većinskih vlasnika, zbog neizmirenih obaveza prema zaposlenima i isisavanja kapitala iz IKL-a. Reč je o firmama Euromont, čiji je suvlasnik porodično preduzeće Antuna Stanaja, osuđenog 2007. godine zbog šverca cigareta, a koji se poslednjih dana dovodi u vezu sa poslovima Darka Šarića, zatim Tandem fajnenšel i Kvantum. Sva tri preduzeća sa komplikovanom vlasničkom strukturom, u kojima su jedni drugima vlasnici, kupila su na berzi u julu 2005. godine 40 odsto državnog paketa akcija IKL-a.

Zaposleni tvrde da je rukovodstvo svesno, godinama pre toga, vodilo politiku neisplaćivanja zarada i iznošenja prihoda van zemlje, tako da je gubitak iz godine u godinu bio sve veći, a neposredno pre prodaje državnih akcija na berzi, bilansi su pokazivali da su dugovi „pojeli“ svu imovinu. To je prouzrokovalo da cena akcija, u odnosu na vrednost iz 1997. godine, bude prepolovljena. U državnu kasu tada se po osnovu prodaje paketa akcija slilo oko pola miliona evra, ali su novi vlasnici prodajom samo jedne od četiri poslovne zgrade zaradili 14,5 miliona evra.

Jovanka Broz duboko povredjena

Minula izložba pod nazivom „Tito-foto” u Muzeju istorije Jugoslavije, na kojoj su predstavljene fotografije koje je snimio lično Josip Broz Tito, preminuli predsednik preminule Jugoslavije, ponovo je otvorila pitanje kome pripada ostavština Josipa Broza Tita. U nekoliko tekstova Politika najavljuje kako će pokušati da odgovori na ovo pitanje. Šta o izložbi misli Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita?

"Duboko sam povređena tom izložbom! Zaprepastilo me je da bez bilo kakvog razgovora sa mnom, bez pitanja i odobrenja, objavljuju moje fotografije. Zar niko neće da shvati da sam ja još živa i zdrava i da se ne mogu poigravati mojim imenom kako i kada kome šta zatreba. Kad su tako „dobronamerni”,pa što me nekad ne prikažu u drugom svetlu, zašto prikazuju moje golišave fotografije? Zašto ne kažu da sam bila borac, nosilac Spomenice od 1941. godine, da sam bila oficir sa visokim činom u vojsci, da sam bila Titova supruga i saputnica 35 godina, da sam u tom svojstvu nastupala javno kao društveni radnik u zemlji i inostranstvu, da sam najbolje što sam mogla i znala predstavljala našu zemlju koja je bila poštovana u svetu."

Odbrana Tadića

Izjavom da Srbija nema ništa protiv da Ejup Ganić bude izručen Bosni i Hercegovini predsednik Boris Tadić je stavio tačku na spekulacije o političkoj pozadini međunarodne poternice koju je Srbija za njim raspisala, piše u uvodniku Politike. Podrazumeva se da Srbija smatra da eventualno izručenje Ganića Bosni i Hercegovini za posledicu treba da ima organizovanje suđenja u toj državi. Tadić je povukao hrabar potez zbog koga može da trpi kod kuće. Moguće je da će mu biti prigovoreno da se meša u rad nezavisnog sudstva, ali treba imati u vidu da je njegova reakcija usledila tek nakon što je ceo slučaj poprimio političke razmere i postao jedna od primarnih tema u odnosima u regionu. Otuda Tadić na primedbe može da odgovori da je reagovao kao političar na političku priču, a ne kao neko ko bi hteo da naloži sudijama i tužiocima kako da se ponašaju.

Moguće je, takođe, da mu se prigovori da „spasava” Ganića jer postoji opasnost da će suđenje koje bude organizovano u Sarajevu biti formalne prirode i da će rezultirati ili potpunim oslobađanjem od krivice, ili veoma blagom kaznom. Ganića su vodeći bošnjački funkcioneri i tamošnji mediji već proglasili za nevinu žrtvu, a treba imati u vidu i činjenicu da bosanske vlasti protiv njega nisu vodile istragu. Ali, lopta je prebačena u bosansko dvorište a tamo će, ako to bude zatraženo, biti prebačeni i dokazi kojima ovdašnje tužilaštvo raspolaže u slučaju „Ganić”.

Ministarstvo pravde nije dobilo zvaničan zahtev iz BiH za ispitivanje predmeta za krivično gonjenje Ejupa Ganića, koga srpski pravosudni organi terete za ratni zločin nad pripadnicima JNA u Sarajevu 1992. godine. Dobili smo samo pismo iz Ministarstva pravde BiH da su zainteresovani za ceo slučaj. Ukoliko nam stigne zvanični zahtev za preuzimanje, prosledićemo ga Veću za ratne zločine koje će doneti konačnu odluku - kaže za Danas Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.

On ističe da je stav Ministarstva pravde da nije važno gde će se suditi Ganiću, već da je bitno da nijedan optuženi za ratne zločine, ukoliko sud utvrdi da je kriv, ne izbegne odgovornost, piše u ovom listu pod naslovom "Tadićev stav relaksira odnose sa Sarajevom".

Proces za ratne zločine

Tužilaštvo za ratne zločine tražiće da se protiv pripadnika paravojne formacije „Šakali”, osumnjičenih za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, sprovede finansijska istraga i da im se oduzme imovina za koju se utvrdi da je stečena kriminalom, objavljuje Politika. Sumnja se da su pripadnici ove paravojne formacije ubili 41 osobu, opljačkali imovinu i spalili svih 30 kuća u selu Ćuška. Napad na Ćušku, udaljenu tri kilometra od Peći, organizovan je 14. maja 1999. godine, u prepodnevnim satima. Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine kaže da je u prikupljanju informacija o ovom zločinu dosta pomoglo pravosuđe Euleksa kao i Fond za humanitarno pravo. O zločinu u Ćuškoj bilo je reči na suđenju generalu Vlastimiru Đorđeviću pred Haškim tribunalom.

Sedam pripadnika paravojne jedinice „Šakali“, osumnjičenih za ubistva albanskih civila, kao i njihovi srodnici, naći će se prvi od okrivljenih za ratne zločine na udaru Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela jer se terete da su od albanskih civila uzeli oko sto vozila, nameštaj, električne aparate, nakit i novac, objavljuje Blic.

Ubijen zbog šverca droge

Beograđanin Cvetko Simić, koji je ubijen u Zagrebu, hteo u Sloveniji da organizuje šverc pošiljke droge. Namerno zadržan u Zagrebu. Znao mnogo o ubistvima, objavljuju Novosti. Simić (44), čiji su delovi tela pronađeni u zagrebačkom jezeru Jarun, putovao je za Sloveniju gde je trebalo da organizuje distribuciju narkotika ka zapadnoj Evropi. Planirao je da nekoliko dana provede u Hrvatskoj kako bi sa tamošnjim kompanjonima utanačio "posao".
Ovo su neka od saznanja srpske policije. Veruje se, međutim, da je Simić namerno zadržan u Zagrebu i da je u stvari namamljen kako bi bio ubijen. Pretpostavlja se i da je mučen kako bi ubica i njegovi saučesnici došli do određenih informacija, koje interesuju njihovog nalogodavca. Zagrebačka policija i u ponedeljak je nastavila potragu za glavom i šakama ubijenog Simića. Na istrazi ovog zločina zajednički radi mešoviti srpsko-hrvatski tim. Veruje se da su mogući naručioci likvidacije iz Srbije ili Crne Gore. Simić je poznat beogradskoj policiji. Operativni podaci dovodili su ga u vezu sa mnogim nezakonitim poslovima. Pominje se trgovina oružjem, ali i narkoticima. Važi i za nekog ko mnogo zna o određenim ubistvima.

Američki transport

Odbrojavanje je počelo, objavljuje Alo. Prebacivanje Milorada Ulemeka Legije iz Centralnog zatvora u Beogradu u Zabelu obaviće se vazdušnim putem za manje od mesec dana i to kako u praksi rade američki maršali, saznaje Alo. List objavljuje da će do tada ostati tajna celokupan plan njegovog prebacivanja ali dodaje da će najpoznatijeg zatvorenika u Srbiji probuditi pre petlova jer je to najsigurniji deo dana za njegovo prebacivanje. Kako Alo saznaje, za potrebe prebacivanja Legije biće korišćen helikopter a Legiju i stražu čekaće na stadionu „Sinđelić“ koji sa zgradom Centralnog zatvora deli samo zid.

Drama u košarkaškom klubu Zvezda

Rukovodstvo crveno-belih košarkaša tvrdi da klub neće otići u stečaj, ili likvidaciju. Za desetak dana tačan iznos dugovanja. Lučić nazvao Opačića štetočinom. Igrače iz stanova izbacuju na ulicu. Poziv poveriocima na dogovor, prenose Novosti kako se prvog dana ulaska revizorske kuće KPMG u prostorije na Malom Kalemegdanu, uprava Crvene zvezde obratila javnosti da bi predstavila svu dramatiku aktuelnog klupskog trenutka.

Košarkaškom klubu Crvena zvezda preti stečaj, objavljuje Alo. Svi bankovni računi su blokirani, a crveno-beli raznim poveriocima duguju više od 12 miliona evra.

Teška pobeda Djokovića

Novak Đoković je uspeo da savlada Filipa Kolšrajbera rezultatom 6:3, 2:6, 7:6 (3) posle puno oscilacija i 2 sata i 35 minuta veoma teškog meča 3. kola turnira u Indijan Velsu, javlja Blic. Najbolji teniser Srbije je odlično otvorio susret, rutinski je upisao prvi set, ali je posle uvodnog brejka u drugom drastično pao u igri i dozvolio rivalu da veže čak devet gemova. Ipak, smogao je snage da preokrene i stigne do mesta u osmini finala, u procesu spasivši čak tri vezane meč lopte.