POSLE PRIVATIZACIJE - NACIONALIZACIJA

Ukoliko država investira u banke u SAD onda mora da ojača svoje vlasničko učešće u njima. Ekonomska kriza ima razarajuće efekte za Veliku Britaniju. Novogodišnje svečanosti pomutila kriza u Kini koja je itekako vidljiva.

Posle liberalizma i dogme o privatizaciji do krajnosti na redu je nacionalizacija. INTERNATIONAL HERALD TRIBUNE piše da je Obamina administracija tražeći rešenje prinudjena da razmišlja o nacionalizaciji bankarskog sektora. IHT prenosi nezvanična mišljenja Obaminih savetnika koji ocenjuju da se situacija banaka pogoršava brzim ritmom posebno kada je reč o njavećim: Bank of America i Citygroup. Suma od 300 milijardi dolara koja je već odobrena neće biti dovoljna da pomogne bankama da ozdrave. Demokratski poslanik i predsednica Parlamenta Nansi Pilozi smatra da ukoliko država investira u banke onda mora da ojača svoje vlasničko učešće u njima. Drugim rečima nacionalizacija – uzdišu ubedjeni liberali.

U Francuskoj, čiji je bankarski sektor najmanje pogodjen krizom, uvereni pobornici liberalizma do kraja bez kompleksa su stali pred državne šaltere da bi dobili milijarde pomoći, izašli na kraju godine sa pozitivnim bilansom i u većini slučajeva isplatili svojim direktorima (opet) neverovatne bonuse za koje su neki izračunali da običan radnik može da ih zaradi ako vredno radi dve hiljade godina. Rezultat - eksplozivna količina društvenog gneva koja se nakupila. Prvi veliki štrajk zakazan je za 29 januar. Les Echos objavljuju intervju sa šefom sindikata CGT, a La Tribune sa šefom sindikata CFDT…itd. Ukupno osam sindikata koji se, inače, često rivalski svadjaju sada su složni i pokrenuće kako državne tako i službenike zaposlene u privatnom sektoru. Prvi put posle 2006. godine "svi izlaze" na ulice. Prema ispitivanjima javnog mnenja 69 odsto Francuza podržava štrajk koji je najomiljeniji francuski sport. Ovoga puta svi znaju da je sitaucija daleko ozbiljnija nego inače. Sarkozi koji se hvalio da mediji, koje sve više kontroliše, sada i ne beleže kada neko štrajkuje – mogao bi da promeni mišljenje.

THE INDEPENDENT prenosi da je popularnost laburističke partije pala na niske grane i da bi Gordon Braun, predsednik vlade danas dobio samo 28 odsto glasova da se održavaju izbori. Razlog: ekonomska kriza čiji su efekti razarajući za Veliku Britaniju. Ovaj pad poverenja u premijera je za njega tim brutalniji jer je na početku terapija protiv finansijske krize bila popularna i imala podršku stanovništva. Rezultati su izostali pa i poverenje.

U Kini: nova godina. The National objavljuje tekst "Financial crisis hits lunar celebrations" – o tome kako je novogodišnje svečanosti pomutila kriza koja je itekako vidljiva. Prošle godine slavlje je pokvario sneg. Ove godine premijer Ven Jibao jasno je rekao: "Godina koja sledi biće puna iskušenja."

Pariski Le Figaro podseća "Le nouveau printemps des démocrates chinois" – na novo proleće kineske demokratije jer se iduće godine navršava 20 godina od suzbijanja protesta u Pekingu. Uprkos kontroli na Internetu povelja o ljudskim pravima kruži, premeštajući se sa jednog bloga na drugi i sa foruma na forum. Figaro donosi razgovor sa tri glavne ličnosti ove demokratske inicijative u Kini.

U opštoj obamaniji, austrijski Standard donosi tekst u nešto drugačijem tonu, "Erste Proteste gegen Obama in Pakistan". Posle bombardovanja u Pakistanu, u Karačiju su demonstrirali ogorčeni ljudi noseći transparente sa natpisima: "Bombardovanje plemena – prvi poklon Obame Pakistanu."

DIE WELT prenosi rezultate istraživanja jednog instituta u Berlinu koji pokazuju da su Turci u Nemačkoj najgori djaci jer imaju najmanji procenat uspeha na maturi. Po njima to znači da su slabo integrisani u nemačko društvo. Turaka u Nemačkoj ima dva miliona i često napuštaju školu – kaže studija.