POSKUPLJUJU GORIVO, STRUJA I EVRO

Vlada Srbije odobrila je na sednici poskupljenje struje u proseku za 10 odsto i to od 1. marta. Gorivo u Srbiji trebalo bi da poskupi u proseku za 3,14 dinara po litru. Dinar je i juče opet izgubio koju paru na vrednosti.

Skuplje gorivo i struja

Vlada Srbije odobrila je na sednici poskupljenje struje u proseku za 10 odsto i to od 1. marta. Domaćinstva će kilovat-sat potrošene električne energije plaćati skuplje za 11 odsto, odnosno za 0,59 dinara više (s PDV-om), a industrija za devet odsto, potvrdio je juče Petar Škundrić, ministar energetike. Bez obzira na ovo poskupljenje cena struje u Srbiji i dalje je najniža ne samo u regionu nego i u Evropi, objavljuje Politika.

Gorivo u Srbiji trebalo bi da poskupi u proseku za 3,14 dinara po litru – benzin za 2,87 dinara, a dizel za 3,40 dinara po litru, potvrdili su u Ministarstvu energetike.

Ukoliko se dobije saglasnost ministarstava finansija i trgovine, bezolovni motorni benzin i motorni benzin od 95 koštaće 110,27 dinara.

Elektro-energetska situacija je pri sadašnjim niskim temperaturama pod kontrolom, ali su problemi na vidiku. Vlada odlučila da podigne cenu struje od 1. marta. Ako stanu isporuke, pojedini gradovi bez grejanja, piše u Novostima.

Dokle će padati dinar?

Dinar je i juče opet izgubio koju paru na vrednosti, uprkos tome što je Narodna banka Srbije pokušala da dalje obezvređivanje domaće valute zaustavi prodajom 46,5 miliona evra, a prekjuče 89 miliona evra. To je bila šesta intervencija centralne banke na deviznom tržištu od početka ove godine, a ukupno je do sada potrošeno 245,5 miliona evra. Dinar se, i pored toga, juče u nekim bankama u centru Beograda, prodavao uveliko iznad sto dinara za evro, piše u Politici.

Padu dinara doprinela je i psihologija, jer i građani i privrednici računaju da će evro ove godine i dalje rasti. Ekonomista Goran Nikolić kaže da će dalje kretanje dinara da odrede obaveza NBS da inflaciju zadrži u okvirima od šest, plus minus dva odsto, ali i interesi raznih lobija poput bankarskog, dužničkog, uvozničkog, kao i političke elite kojoj odgovara jak kurs.

Veća tražnja za devizama uz faktor nervoze na tržištu poslednjih dana pogubno su uticali na domaću valutu ali i pored toga ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže za Blic da nema potrebe za uznemiravanjem građana i privrede zbog jačanja evra.

"Ne može dinar beskrajno da slabi. Očekuje se i dalje odliv deviza, jer preduzećima dospevaju na naplatu prekogranični krediti. Po mom mišljenju, granica slabljenja dinara je šest-sedam odsto, ukoliko ne bude značajnog rasta cena hrane i nafte na svetskom tržištu u toku godine", smatra Goran Nikolić. To je, pak, slaba uteha građanima čije plate topi slabljenje dinara. Zbog toga će na red doći i pitanje kredita.

Predsednik PKS Miloš Bugarin kaže da firme koje su 2008. godine uzele kredite po kursu od 80 dinara sada treba da naprave 35 odsto više profita da bi otplatile dugove, javlja Pres pod naslovom, "Miloš Bugarin: Kurs evra iznad 100 ubija celu srpsku privredu!" Ubrzano slabljenje dinara ima katastrofalne posledice po srpsku privredu i građane koji su se prethodnih godina zadužili u evrima, upozoravaju privrednici i ekonomisti.

Patrijarh pred novinarima

Čitavom svojom istorijom smo u Evropi i sigurno je da želimo da budemo u porodici naroda zajedno sa njima, poručio je patrijarh Irinej u prvom zvaničnom susretu sa novinarima u Patrijaršiji sedam dana pošto je izabran na svetosavski tron. Pred više od 80 novinara odgovarao je na pitanja o Kosovu i ustoličenju u Pećkoj patrijaršiji, o pomoći siromašnima, odnosima Crkve i države, najavama mogućnosti papine posete 2013. godine, ali i na zamerke da se Crkva često povezuje sa ultranacionalističkim pokretima i da ne deli sudbinu svog naroda, objavljuje Politika.

Patrijarh srpski Irinej u Patrijaršijskom dvoru u četvrtak poručio: "Srbija je celom svojom istorijom u Evropi i ne treba da zazire od nje. Ali, očekujemo da će i Evropa poštovati naš identitet. Država i crkva treba da se pomažu. Narod pitati za NATO", prenose Novosti.

"Patrijarh Irinej: SPC je za EU i referendum o NATO-u!" naslov je u Presu.

Kfor smanjuje snage na Kosmetu

Od 1. februara Kfor će u pet zona odgovornosti na Kosovu i Metohiji umesto dosadašnjih 14.000 imati oko 10.000 vojnika. Smanjenje broja vojnika dolazi posle procene Severnoatlantskog saveza da je bezbednosna situacija na Kosovu poboljšana. Mark Ficdžerald, komandant Južnog krila NATO-a, ranije je najavio da je krajnji cilj da na Kosovu bude 2.500 vojnika. Racionalizacija bi trebalo da se sprovede u periodu od 12 do 14 meseci, objavljuje Politika.

Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, kaže da su predstavnici NATO-a situaciju u pokrajini loše predstavili. „Politički je teško braniti pred sopstvenim javnim mnjenjem zadržavanje tolikog broja vojnika na Kosmetu deset godina posle nelegalnog bombardovanja jedne suverene države. Birači u zemljama Zapadne Evrope pitaju se zašto još da šalju vojnike u tu problematičnu pokrajinu, ako su svi izveštaji sa terena pozitivni”, kaže on.

"Bezbednosna situacija nije onakva kakvom je predstavlja NATO, a Euleks nije uspeo da nametne svoj autoritet", kaže Ivanović.

Američka javnost ne razume Volstrit

Barak Obama sinoć je pred oba doma Kongresa i pred celom nacijom – računa se da je direktan TV prenos gledalo oko 30 miliona ljudi – obnovio svoje obećanje iz kampanje da promeniti Ameriku, da bi joj, posle godinu dana predsedničkog mandata, predočio i svoje uverenje da su joj promene neophodne ako želi da ostane prva u svetu, po svemu, prenosi Politika.

U govoru koji je trajao 70 minuta, prvom zvaničnom izveštaju „o stanju unije”, što je tradicija duga 220 godina, u „udarnom terminu” (9 sati uveče na istočnoj obali, tri sata manje na zapadnoj), on je pokazao samopouzdanje, jasan redosled političkih prioriteta i čvrsta državnička uverenja, u okolnosti kada su sumnje u njegove liderske sposobnosti u porastu, naročito posle nedavnog poraza njegove partije za upražnjeno senatorsko mesto u Masačusetsu, koji su njegovi protivnici proglasili i kao referendum o predsedniku.

Glavnu pažnju i najviše vremena sinoć je posvetio ekonomiji, i u tom kontekstu brigama za položaj i probleme američke srednje klase koja je najviše pogođena krizom i najviše trpi zbog stope nezaposlenosti od 10 odsto koju je kriza donela.

Ni ovoga puta nije propustio da odapne strele ka svojoj poslednjih meseci omiljenoj meti, bankarskom sektoru, rekavši da javnost ne razume kako Volstrit može da isplaćuje debele bonuse, dok je „mejnstrit” (glavna ulica – realna ekonomija) u velikim problemima.

Evrozoni preti raspad?

Pesimistička predviđanja učesnika Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Profesor Rubini, koji je predvideo recesiju, tvrdi da EU čekaju bolni dani, prenose Novosti. Evrozoni preti raspad, kategoričan je bio u četvrtak na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu profesor Njujorškog univerziteta Nurijel Rubini, ekonomista koji je predvideo globalnu privrednu recesiju. On se, na čuđenje dela učesnika u raspravi, osvrnuo i na budućnost EU, rekavši da najveća opasnost Briselu preti od uzdrmanih ekonomija Grčke i Španije. Guverner evopske centralne banke Žan Klod pokušao je da “spusti loptu” rekavši da je apsurdno misliti da se evroblok može raspasti. I drugi predstavnici EU su odbacili Rubinijeve tvrdnje, smatrajući da će nove mere ozdraviti posrnule ekonomije pojedinih evropskih država.

Virus (sada) slab

U Srbiji je do sada novi grip preležalo samo 6,2 odsto stanovništva, odnosno oko 450.000 građana, piše u Blicu. Pretpostavlja se da je još 1,5 odsto bilo zaraženo, ali da nije imalo nikakve simptome. Po ovim podacima, lako se da zaključiti da pandemija nije bila ni blizu onog najgoreg scenarija koji su predviđali epidemiolozi. Prema najcrnjem scenariju jesenas je predviđeno da će oko dva i po miliona oboleti, da će oko 20.000 ljudi morati zbog toga na bolničko lečenje i da će biti oko 500 smrtnih slučajeva. Jučerašnje saopštenje Instituta za javno zdravlje „Batut“ donosi upravo umirujuće podatke. Do sada su laboratorijski potvrđena 694 slučaja, registrovano je 80 smrtnih ishoda, dok teži oblik oboljenja imaju 184 građanina koja su smeštena u bolnicu. Na respiratoru je njih desetoro. Nije li onda logično postaviti pitanje da li je proglašenje pandemije u svetu bio samo paravan za veliki farmaceutski profit, o čemu se ovih dana uveliko raspravlja pred Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope.

"Za devet nedelja obolelo je 3,5 odsto populacije. Nasuprot tome, od sezonskog gripa za 13 nedelja oboli pet odsto populacije", kaže dr Vlada Petrović, član radne grupe za pandemiju gripa. On trenutnu epidemiološku situaciju procenjuje kao onu pred početak epidemije, što znači da je intenzitet virusa slab.
"I pored toga, imamo dokaze da virus i dalje cirkuliše u populaciji jer se i dalje laboratorijski potvrđuje. Onog trenutka kada ga ne budemo registrovali, možemo reći da je virus utihnuo", ističe dr Petrović.

Sledeće nedelje o Srebrenici?

Šefovi poslaničkih grupa odlučiće u ponedeljak kada će se zakon o Skupštini i rezolucija o Srebrenici naći na dnevnom redu parlamenta. Kako saznaje Blic, namera vladajuće koalicije jeste da se i o zakonu i o rezoluciji raspravlja u istom danu, i to pre 15. februara.

Partije iz vladajuće koalicije, ali i opozicione stranke, još nemaju usaglašeno mišljenje o tome da li masakr u Srebrenici formulisati kao težak zločin ili kao genocid, zbog čega se odustalo od prvobitne namere da sednicu Skupštine zakažu za 2. februar. Međutim, u igri su i dalje 8. i 9. februar.

Promena "kadrovskog pejzaža"?

Primena zakonske odredbe o duplim funkcijama mogla bi da dovede do prekompozicije dela vlasti. Bez poslaničkog mandata možda će ostati Dušan Bajatović, Dragan Marković Palma, Veroljub Stevanović, javljaju Novosti.

Striktna primena zakonske odredbe o nespojivosti funkcija mogla bi značajno da izmeni kadrovski ”pejzaž” Narodne skupštine, ali i da dovede do dopunskih izbora za vojvođanski parlament. Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, funkcioneri koji imaju više od dve fotelje do 1. aprila će morati da se izjasne koje će da se odreknu.
Predviđeno je da ministar, poslanik ili gradonačelnik neće moći istovremeno da bude i direktor javnog preduzeća, predsednik Skupštine ili upravnog odbora. Parlamentarci, takođe, neće moći da obavljaju funkcije predsednika opštine ili gradonačelnika.

Smanjenje prava na beneficirani staž

Najmanje pet hiljada zaposlenih u BIA, MUP i Vojsci ostaće bez privilegija, pre svega administrativni radnici. Na spisku povlašćenih ostaju oni koji rade u lošim i nebezbednim uslovima, objavljuju Novosti. Usvajanjem novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, brojka će biti i veća kada se doda broj rudara na površinskim kopovima i radnika koji su uživali privilegije, iako su radili u bezbednim i zdravim uslovima.
Konačna lista svih zanimanja kojima će se staž računati sa uvećanim trajanjem još nije sastavljena u radnoj grupi koja “pretresa” akutelne propise.

Napukao most na Savi

Na mostu Gazela na autoputu Beograd - Zagreb napukao je glavni nosač, zbog čega je Ministarstvo infrastrukture juče zabranilo saobraćaj teretnim vozilima, javlja Pres. Generalni direktor JP „Putevi Srbije" Zoran Drobnjak potvrdio je juče da se vozilima preko 3,5 tona zabranjuje prelazak Gazele u narednih 15 dana, sve dok se ne obave hitne popravke mosta. Za to vreme, kamioni i šleperi biće preusmeravani na obilaznicu oko Beograda koja još nije završena. Zoran Drobnjak objašnjava da je juče tokom kontrole „uočena naprslina na nosaču", zbog čega je odmah naloženo zaustavljanje teretnog saobraćaja.

Prekid kablovskih televizija

Pretplatnici kablovskih televizija preksinoć oko 21 sat ostali su bez prijema mnogih televizijskih kanala, dok je „Total TV“ u potpunosti prekinut, piše u Blicu. Do ovoga je došlo usled smanjenja energetske vrednosti na satelitu „Eutelsat“ W2, što je izazvalo probleme u distribuciji TV programa ne samo u Srbiji već u celom regionu.

Kanali koji su u prekidu su: „Foks lajf“, „Foks krajm“, „B92 info“, „BN televizija“, „Kanal D“, „Dizni XD“, „Kopernikus“, „TV Spektrum“, DM, „Top mjuzik“, „Melos“, „Svet plus“, „Palma plus“, „SOS kanal“ koji se emituje preko „Totala“, i drugi.
Iako se signali na pojedinim kanalima povremeno vraćaju, France Preseknik, vlasnik kablovske televizije AVCOM, objašnjava za Blic da je u pitanju ozbiljan problem.

Protesti i političari

Talas protesta i radničkih štrajkova premestio se sa dosadašnje lokacije ispred Nemanjine 11, gde se nalazi zgrada Vlade Srbije. Radnici i nezadovoljni građani sada protestuju na prugama i važnim železničkim koridorima, zbog čega je država do sada pretrpela štetu koja se meri milionima dinara, piše u Blicu. Ministar Milutin Mrkonjić optužuje za to vodeće opozicione partije i apeluje na njih „da ne koriste radničku muku zarad dobijanja jeftinih političkih poena“. Međutim, vodeći opozicionari se ne prepoznaju u optužbama ministra za infrastrukturu. Tomislav Nikolić, lider SNS, odgovara za Blic da ne bi želeo da radi ono što bi njemu kasnije mogli uraditi drugi. Ni Velimir Ilić, predsednik NS, ne smatra da je ministar Mrkonjić ciljao na njega kada je govorio o političkoj pozadini socijalnog bunta. U DSS kažu da ne znaju na koga je ministar za infrastrukturu mislio.

"Niti jedna opoziciona stranka nema veze sa štrajkovima koje smo organizovali. E sad, da li neko koristi muku radnika da bi kritikovao vlast i zaradio neki politički poen, to je nešto drugo", tvrdi Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Demokrata prešao u naprednjake

"SNS je moderna i demokratska opcija, koja ima šansu da pobedi na sledećim izborima. Neka neko nađe u programu ili u izjavama njihovih predstavnika bilo šta što podseća na politiku radikala i ja ću priznati da sam pogrešio. Ali, toga nema", objašnjava za Danas Goran Knežević, bivši visoki funkcioner DS i nekadašnji gradonačelnik Zrenjanina, zbog čega je potpisao pristupnicu Srpske napredne stranke.

Bivši gradonačelnik Zrenjanina i funkcioner DS-a Goran Knežević u svom prvom intervjuu kao član Srpske napredne stranke kaže za Pres da nije prešao u naprednjake da bi se osvetio bivšoj stranci. On dodaje i da prelaskom u politički tabor Tomislava Nikolića ne pokušava da se zaštiti od procesa pred Specijalnim sudom, gde je optužen kao vođa zrenjaninske „građevinske mafije".

Hapšenja u Beogradu i Bariju

Odbegli Darko Šarić, glavni osumnjičeni za šverc 2,1 tone kokaina, podneo je policiji u Novom Beogradu zahtev za otpust iz državljanstva Srbije 11. januara ove godine preko posrednika, saznaje Politika iz pouzdanih izvora u MUP-u Srbije. Prema informacijama do kojih smo došli, ovlašćenje koje je Šarićev bliski prijatelj doneo u policiju Novog Beograda bilo je overeno u konzulatu Srbije u Podgorici. Sumnja se da je Šarić želeo da se oslobodi državljanstva Srbije jer je najverovatnije pretpostavljao da će Srbija raspisati poternicu za njim. Juče je, kako saznajemo, u Beogradu uhapšeno još tri osobe koje se povezuju sa kriminalnim klanom Darka Šarića. Kako Politika saznaje, hapšenja ljudi Darka Šarića izvedena su juče i u Italiji. Grupa od trideset osoba umešanih u međunarodnu trgovinu kokainom u Italiji, među kojima su i državljani Srbije i Crne Gore, uhapšena je juče u Bariju.

U Srbiji i Italiji uhapšene 33 osumnjičene osobe povezane sa grupom "Amerika", javljaju Novosti. Članovima međunarodne bande čiji su šefovi Srbi, lisice su stavljene u Beogradu, Subotici i Bariju.

Darko Šarić vlasnik je nekoliko hiljada hektara oranica u Vojvodini. Do zemljišta vrednog milione evra pljevaljski narko-bos došao je u poslednje dve godine i to kupovinom od Mileta Jerkovića, zvanično trećeg agrarnog veleposednika u Vojvodini, saznaje Blic.

Ushićenje pobedom košarkaša Partizana

Košarkaši Partizana priredili senzaciju pobedom nad šampionom Panatinaikosom u Atini (64:59). Crno-beli sada imaju pravo barem da sanjaju o fajnal-foru u Parizu, javljaju Novosti.

Šta je veće od iznenađenja? Šta je veće od podviga? Šta je veće od senzacije? Pobeda košarkaša Partizana nad evropskim šampionom Panatinaikosom (64:59), koji su još jednom, teško je i izbrojati po koji put, uzdrmali stubove finansijskog koncepta (ne samo košarkaške) Evrope u kojima vladaju ogromni svežnjevi novca, ali samo dok se ispod jednog koša ne pojave momci u crno-belim dresovima, objavljuje ovaj list. Još sredinom leta, odlaskom Veličkovića, Tripkovića, Lazmea i Tepića, u Humsku su dobronamerni, ali, istini za volju, i zlonamerni, Partizan prebrisali sa spiska potencijalnih učesnika top 16 Evrolige, pogotovo posle uvodnih mečeva. Ipak, “klasu 2009/2010”, pod mentorstvom “profesora” Vujoševića, nije uplašila težina prvog semestra Evrolige, koji su, na iznenađenje gorepomenutih, maestralno položili. A, zatim na startu top 16 savladali u gostima i aktuelnog evropskog šampiona.

Partizan je ponovo centralna tema evropskih košarkaških krugova, objavljuje Blic.

"Još jednom ću reći da smo svakako ista ekipa posle pobede u Atini kakva smo bili i kada smo krenuli tamo, važno je da toga svi budu svesni jer da bismo mogli ponovo da skočimo, moramo sada da ostanemo na zemlji. Ovakve pobede su samo obaveza više da nastavimo sa radom", rekao je Vujošević.