POLITIČKA ULOGA KOLERE U ZIMBABVEU

Kolera ubija u Zimbabveu, u Italiji polemika o tome da li treba zabraniti izgradnju novih džamija, u Velikoj Britaniji inflacija i nezaposlenost, naučno dokazano da je sreća zarazna...

Srednjovekovna bolest hara Zimbabveom - za poslednje dve nedelje u ovoj nekada prosperotetnoj i imućnoj afričkoj zemlji od kolere je umrlo 560 ljudi, a procenjuje se da ima bar 12,5 hiljada bolesnih. Švajcarski Le Temps podseća da je sada izolovani Zimbabve nekada bio žitnica Zaira (današnjeg Konga) i da je postao poprište medjuetničkih sukoba, ekonomskih i geopolitičkih kombinacija.

Predsednik Mugabe očigledno rešen da vlada do kraja života, bilo kakvi da su rezultati izbora, našao se suočen sa pobunom opozicije. Rezultat: paralisana država i na hiljade izbeglica koje su prinudjene da piju zaraženu vodu. Bolnice opustošene jer plate zdravstvenih radnika nisu dovoljne čak ni da im pokriju troškove dolaska na posao. Uz sve ovo inflacija u zemlji je galopirajuća – više od 230 miliona odsto godišnje. Ukratko, afrički Balkan devedestih!

Predsednik Mugabe prinudjen je da pozove svet u pomoć. Britanski Times izveštava da je Harare, znajući za reputaciju koju ima režim, obećao da će pomoć biti dopremana i deljena “isključivo preko kanala UN”. List ocenjuje da je Mugabe morao da se odluči da zatraži pomoć zbog zabrinutosti Južne Afrike koja strahuje da se epidemija ne proširi na njenu teritoriju. Aludirajući na Zapad i Veliku Britaniju pre svega, Le Pays, dnevnik iz Burkine Faso, upozorava da “tradicionalni neprijatelji Mugabea ne treba da i dalje gledaju na Zimbabve isključivo kroz lik njenog predsednika”.

Za Pariz i London koji su već najavili, istina prilično umerenu pomoć, biće teško da prevazidju nepoverenje prema Mugabeu. Londonski Times ocenjuje da bi humanitarna kriza mogla da se politizuje i da bi Mugabe mogao sebi da pripiše u zasluge iskorenjivanje epidemije kolere. Zimbabveanska opozicija, koja je 15 septembra sa Mugabeom potpisala ugovor o podeli vlasti, izjavila je za BBC da je taj ugovor "mrtvo slovo na papiru". Kolera se tako našla na političkoj sceni da bi još lakše ubijala najnemoćnije i najsiromašnije... Zapad je prećutno tretira kao neku vrstu sankcija protiv režima Mugabea po poznatom “sankcionističkom” načelu: što je stanovništvu gore to su veći izgledi za uvodjenje režima koji nam odgovara i koji naravno više poštuje ljudska prava i demokratiju.

LE PAYS http://www.lepays.bf/ takodje izveštava da je juče četiri miliona ljudi izašlo na ulice u ovoj zemlji kako bi demonstrirali protiv novog zakona kojim poslanici dobijaju brojne finansijske povlastice i koristi od demokratije. Jedna odrednica novog zakona izazvala je najveći gnev Nigerijaca: poslanici koji idu na hodočašće u Meku imaju pravo da od države dobiju nadoknadu svih troškova i dnevnice od 198 evra kao da idu na službeni put. U isto vreme 61 odsto Nigerijaca živi u siromaštvu.

CORRIERE DELLA SERA vraća se i danas na predlog neofašističke Severne lige da se zabrani izgradnja novih džamija u zemlji. Funkcioner Severne Lige i ministar unutrašnjih poslova Italije Roberto Maroni podržao je ovaj predlog. Slučajno ili ne u isto vreme kada je lansirana incijativa Severne lige, u utorak su Milanu uhapšena dva Marokanca optužena da su pripremali atenatate, što je Maronija predstavljalo dokaz da je “islamski terorizam ukorenjen u Italiji”. Severna liga predložila je Parlamentu da se uvede moratorijum na izgradnju i otvaranje novih džamija dok se ne donese novi zakon koji bi precizirao uslove pod kojima islamske bogomolje mogu da budu podizane u Italiji. "Džamija rastu kao pečurke posle kiše i gradonačelnici ne mogu ništa da učine jer nema zakona koji bi im to omogućio", izjavio je Roberto Kota, član Severne Lige u Parlamentu. Višemilionska islamska zajednica u Italiji ogorčeno je reagovala na ove izjave i predloge, a mnogi italijanski denvnici i političari iz opozicije upozoravaju da bi ultra-desničarska "patriotska" ofanziva mogla samo da proizvede suprotan efekat. "Uvesti moratorijum pre nego što se uvedu nova pravila praktično znači zabranu izgradnje džamija", upozrava uvodničar rimskog dnevnika La Stampa ocenjujući da je je pre reč o ograničavanju verskih sloboda nego o borbi protiv radikalnog islama koji na ovaj način može samo da eksplodira.

Izraelski HA'ARETZ izveštava da je vojska u ovoj zemlji spremna na nasilje kojem bi mogli da pribegnu radikalni jevrejski kolonisti koji su juče nasilno iseljeni kuća u Hebronu. Palestinci ovaj pojas smtraju svojim valsništvom. Kolonisti su se odupirali iseljenju, bilo je tuče i povredjenih da bi na kraju u zank protesta zapalili maslinjake koji su glavni izvor prihoda u regionu.

Londonski THE INDEPENDENT izveštava da je Engleska banka odlučila juče da ponovo spusti kamatne stope što znači da će krediti biti još jeftiniji. List konstatuje da su kamatne stope najnidže od 1951. godine za one koji žele da pozjame novac. "Uprkos tome funta je nastavila da gubi vrednost, cene stanova i kuća padaju, nezaposlenost raste. Koja municija još preostaje vladi", pita se ovaj dnevnik.

MOSKOVSKI KOMSOMOLETS piše da "Putin nije Bog". On je samo predsednik vlade i tačka. Dnevnik ironično izveštava da se Putin po prvi put od kada je na funkciji premijera "upustio" u "psihoterapiju masa preko tv". Putin je tražio od naroda da se pripremi za teška vremena i najavio svoj plan protiv krize koji se može svesti na najavu da će država nacionalizovati više privatnih preduzeća.

Konačno, dobra naučna novost koju prenosi londonski The Independent u tekstu Hapiness is contagious . Naučno ispitivanje koje je obuhvatilo pet hiljada ljudi u periodu od 20 godina pokazalo je da prisustvo srećnih ljudi u vašoj okolini ima veliki uticaj na vaše raspolodženje. Ukratko, sreća je "zarazna". Studija objavljena u British Medical Journal obrće Sartrovu formulu "Pakao – to su drugi" u "Sreća - to su drugi", poručujući: "pogledajte dobro oko sebe da biste videli – kako vam je."