OD HLEBA DO KEMBRIDŽA

Trgovci sve više vide da potrošači u korpu najčešće stavljaju samo osnovne namirnice. Skuplji proizvodi ostaju na rafu. Zato trgovine sada ne daju akcijske popuste za tehničku robu, kao pre krize, već za meso, ulje, mleko, voće - osnovne životne namirnice. Svih sedam maturanata Matematičke gimnazije dobilo je stipendije Kembridža i od jeseni će moći da krenu na studije ovog prestižnog britanskog univerziteta. Prvi put u istoriji Kembridža primljeno je sedam učenika istog odeljenja iz iste škole.

I vekna je postala luksuz

Kriza je došla do grla - ako smo i prošlu godinu nekako pregrmeli, ove nas je sustiglo. Dovoljno je da pogledamo šta nam je u korpi kada pazarimo u samoposluzi i da shvatimo koliko su nam novčanici utanjili, a zalihe iz crnih fondova se potrošile. Uostalom, i trgovci potvrđuju da se drastičano sunovratila kupovna moć građana, da je u Srbiji pala čak i potrošnja hrane. A kada je na podugačak spisak odricanja stigao i hleb, to je siguran znak siromaštva i ozbiljan signal za uzbunu, piše u Novostima. Trgovci vide da potrošači u korpu najčešće stavljaju samo osnovne namirnice. Skuplji proizvodi ostaju na rafu. Zato trgovine sada ne daju akcijske popuste za tehničku robu, kao pre krize, već za meso, ulje, mleko, voće - osnovne životne namirnice. - U prvom kvartalu ove godine proizvodnja hleba smanjena je za 20 odsto - kaže Momir Lazić, direktor „Klasa“ i Beogradske pekarske industrije. - Procenjuje se da se za oko 15 odsto manje baca hleb, dakle štedi se, dok realno pad potrošnje vekni iznosi oko pet odsto.

Pored pekara, manje posla ima i kod mesara. Potrošnja je smanjena za petinu.

Istraživanja agencije GFK pokazuju da se za godinu dana količina kupljene robe za domaćinstvo, u celini, smanjila za 5,5 odsto. - Građane najviše brine da li će moći da podmire izdatke za hranu - ističe Snežana Delić, menadžer agencije GFK. Njihovo istraživanje je pokazalo da nema artikla koji potrošači kupuju u istoj meri kao ranije. Na primer, svega 31 odsto njih pazari slatkiše i grickalice kao pre, a 36 odsto sokove. Čak 17 odsto anketiranih pravi hleb kod kuće.

U Srbiji pljušte otkazi

U jeku svetske finansijske krize u Srbiji je svakog radnog dana u proseku pljuštalo po 550 otkaza. Prema podacima Ankete o radnoj snazi, samo od aprila 2008. godine pa do oktobra prošle godine bez radne knjižice ostalo je čak 200.000 ljudi, saznaje Politika. Inače, ova anketa Republičkog zavoda za statistiku meri i zaposlenost u sivoj zoni. I podaci Nacionalne slu­žbe za zapošljavanje, kojima se evidentira samo formalna zaposlenost, pokazuju da se situacija na tržištu rada ne popravlja. Jer, samo u februaru, bez posla je ostalo 15.828 osoba, što je 2,1 odsto više nego prethodnog meseca. Kakve su šanse da oni ponovo negde nađu uhlebljenje? Sudeći prema iskustvu dvade­setosmogodišnje Slavice Novović – vrlo male. Iako je, po zanimanju diplomirani psiho­log, Slavica je radila kao šankerica više od godinu i po dana jer posao u struci nije mogla da nađe. U februaru je dobila otkaz i kaže da svakodnevno preko Interneta pošalje po ne­koliko poslovnih biografija, i okrene po nekoliko telefona iz „Halo oglasa”. – Iako sam se zarekla da to više neću, ponovo ću morati da radim u šanku, jer je ponuda nikakva – nevoljno kaže Slavica. Kako kaže, dešavalo joj se da kad pozove oglas u kome se traži sekretarica da je poslo­davac pita da li je atraktivnog izgleda. Ili da operater u kol-centru vrlo često znači rad na hot-lajnu. Pre nekoliko dana u oglasima je nabasala na ponudu: „Potrebne devojke za rad u biznis klubu, dnevnica 50 evra”.

Najviše nas boli novčanik

Prosečan pacijent u Srbiji godišnje za lečenje iz kase zdravstvenog osiguranja potroši 377 evra, ili 107 evra više nego što prosečan stanovnik Srbije, kroz obavezno osiguranje, izdvoji za zdravstvo! Od sedam miliona osiguranika (polovina njih ne plaća doprinos za zdravstvo koji iznosi 12,3 odsto na primanja), zdravstvenu zaštitu, prema poslednjim podacima, tokom godine koristilo je 4,5 miliona ljudi. Svako od njih je u zdravstveni sistem, na pregled, po uput, na dijagnostičku proceduru ili kontrolu, u proseku „ušao“ 17 puta! Što je ukupno 78 miliona usluga za godinu dana! Ti pacijenti su potrošili ne samo ono što su sami izdvojili za osiguranje, ako plaćaju doprinos, nego i novac osiguranika koji redovno uplaćaju osiguranje a ne koriste zdravstvenu zaštitu. - Iz svojih džepova pacijenti su dodatno, kroz participaciju, prošle godine platili lečenje sedam milijardi dinara - kaže za Novosti, Vladan Ignjatović, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. - Tri milijarde su dali kroz participaciju za lekove, a četiri za učešće u troškovima lečenja. U kasu osiguranja godišnje se slije oko dve milijarde evra. Odatle se finansiraju plate 104.000 zaposlenih u zdravstvu, rad zdravstvenih ustanova, lekovi, bolovanja, pomagala... Svakog dana u bolnicama leži 23.000 pacijenata. Prosečno leže 11 dana. To je devet miliona bolničkih dana godišnje. Lečenje samo jednog pacijenta ponekad košta više nego što 1.600 prosečnih osiguranika godišnje izdvoji za zdravstvo. Tako je prošle godine VMA za lečenje pacijenta sa teškom bolešću RZZO fakturisala 44.000.000 dinara! Drugi pacijent, lečen u KCS, potrošio je iz kase osiguranja 26.000.000. Lečenje pacijenta na ortopediji u Zdravstvenom centru u Požarevcu koštalo je 11.000.000 dinara. Nijedan od ovih pacijenata ne plaća doprinos za zdravstvo, već su osigurani ili kao članovi porodice ili kao socijalno ugroženi.

Kembridž osigurao stipendiju

Svih sedam maturanata Matematičke gimnazije dobilo je stipendije Kembridža i od jeseni će moći da krenu na studije ovog prestižnog britanskog univerziteta. Mukama je posle nekoliko meseci došao kraj. Luka Milićević, Dušan Milijančević, Ognjen Ivković, Nikola Mrkšić, Mihajlo Cekić, Dušan Perović i Aleksandar Vasiljković prijemni ispit položili su još početkom decembra prošle godine, ali su tek u petak uveče dobili pozitivan odgovor na njihov zahtev za finansiranje školovanja. Prvi put u istoriji Kembridža primljeno je sedam učenika istog odeljenja iz iste škole. I sad su svi dobili stipendije.

- Kada se ima u vidu da je školarina 23.000 funti po godini, a njih je sedmoro i studije traju četiri godine, jasno je da se radi o apsolutnom uspehu - kaže Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije. - Očekivali smo da će najviše trojici biti plaćena nastava, ali desilo se čudo. Neki od njih već su dobili ponude sa drugih univerziteta, pa će možda odustati od Kembridža. Prema rečima Marine Milićević, majke maturanta Luke, najtrofejnijeg đaka Matematičke gimnazije, zbog dugog čekanja još nisu svesni šta im se dogodilo. - Znali smo da će Luka ići na Kembridž, bez obzira na stipendiju, morali bismo da se snađemo - kaže Milićević. - Radujemo se što ne moramo da izdvojimo toliki novac, iako ulaganje u obrazovanje nema cenu. Momci sada imaju “veće” brige, da polože maturski ispit i proslave maturu, piše u Novostima.

Studenti beže iz Srbije

Prema rezultatima tog istraživanja, 56 odsto studenata kaže da bi napustilo Srbiju nakon što diplomira ako im se za to ukaže prilika, 21 odsto bi to uradilo radi nastavka školovanja, a devet odsto zbog zaposlenja. Po završetku fakulteta 63 odsto studenata namerava da potraži posao u Beogradu, 19 odsto u inostranstvu, a 13,5 procenata u rodnom mestu, istražuje Danas. Više od trećine anketiranih akademaca smatra da je veza presudna prilikom zapošljavanja, četvrtina smatra da je najvažnija sposobnost, a sličan procenat kaže da je to diploma. Rezultati istraživanja su pokazali da samo sedam odsto studenata smatra da se Bolonjska deklaracija u potpunosti primenjuje na njihovom fakultetu, dok 46 odsto nije čak ni dovoljno upoznato sa njenim principima. Da Bolonjska deklaracija olakšava studiranje smatra 54 odsto ispitanika, a 30 odsto misli da otežava. Akademci su svoje profesore i njihova predavanja ocenili ocenom 3,2, od mogućih pet, dok je ocenom 2,5 najlošije vrednovan rad studentskih službi. Studenti Arhitektonskog i Mašinskog fakulteta imaju najviše zamerki na udžbenike, a studenti Ekonomskog na fakultetsku administraciju. Čak 30 odsto akademaca je izjavilo u anketi da su čuli za konkretan primer diskriminacije kolega od profesora zbog izgleda, pola, nacionalnosti ili akcenta.

Bahatost garantuje vlast

Prelazak iz partije u partiju, kojem smo svedoci sve češće, omogućava pojedincima da sačuvaju privilegije, pozicije, vlasništvo, a u dramatičnijim situacijama to je i pitanje očuvanja gole kože. U zrelim političkim društvima takvi potezi bi značili političko samoubistvo, kod nas za to sledi nagrada. Sve je to deo „sistema bez sistema“ koji vlada u Srbiji, kaže u intervjuu za „Blic nedelje“ Dubravka Stojanović, istoričarka i profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Partije u našoj tradiciji, objašnjava naša sagovornica, nikada nisu bile čvrsto vezane za načela, političke principe, pa ni sopstvene programe i stranačko ime koje ih je povezivalo s određenim idejnim konceptima. Partije su svojim članovima obezbeđivale funkciju, ali i egzistenciju: one su od nastanka stranaka u 19. veku bile jedan od najsigurnijih načina za društveno napredovanje, pa i sticanje imetka.

Novi uslov iz EU

Ekonomska bezbednost i stabilnost je novi uslov koji je „grčka kriza” nametnula za ulazak novih članica u Evropsku uniju. Srbija i druge zemlje regiona moraju zato još marljivije prionuti na reforme i naročito sređivanje svojih budžeta i državnih troškova, jer je to jedini način da se u otežanim okolnostima i s perspektivom da će proširivanje možda teći nešto sporije, „kvalifikuju” kao kandidati za članstvo. U krugovima EU je to preovlađujuće mišljenje, a potpredsednik grupe socijalista u Evropskom parlamentu Hanes Svoboda čak smatra da će, zbog potrebe da se krizom pogođena Unija iznutra preuredi i stabilizuje i nepovoljnog razvoja u većini zemalja Zapadnog Balkana, ionako uočljiv otpor, posebno u Nemačkoj, prema ulasku novih članica u EU, dovesti do toga da taj proces za neko vreme zastane, prenosi Politika. I da „možda jedino Hrvatska bude puštena” u Evropu. Dosad je Evropska unija na Zapadni Balkan uvek gledala prvenstveno sa stanovišta svoje bezbednosti. A to znači da je procesom pridruživanja država tog regiona ciljno nastojala da demokratizuje, ekonomski razvije taj region, kako se ne bi ponavljali balkanski hronični sukobi koji se mogu preliti i u samu Uniju, isto kao i organizovani kriminal i ilegalna imigracija.

Nova ulaganja u Srbiju

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da u Srbiju u ovoj godini uloži oko 500 miliona evra, izjavila je direktorka EBRD za Srbiju Hildegard Gacek. Ona je na predstavljanju Srbije na Godišnjoj skupštini EBRD-a kazala da su planirana ulaganja u infrastrukturu, energetiku, energetsku efikasnost, poljoprivredu i kompanije u Srbiji. Od početka godine EBRD je u Srbiji potpisao ugovore o kreditima vredne 200 miliona evra, kazala je Gacekova i istakla da je plan da se do kraja godine premaši rekordno finansiranje iz 2009. godine od 425 miliona evra. Direktorka EBRD-a za Srbiju je navela da se pregovara o ulaganju 80 miliona evra u poboljšanje energetske efikasnosti malih i srednjih preduzeća, kreditu od 100 miliona evra za železnicu, kao i kreditima za kompanije u iznosu od 50 do 100 miliona evra, prenosi Blic.

Na veoma posećenoj promociji finansijske mogućnosti i potencijale Srbije za investiranje učestvovali suministarka finansija Diana Dragutinović, državni sekretar u ministarstvu ekonomije Dragijana Radonjić Petrović, direktorka u EBRD Gacek, kao i predstavnici banaka i privrede. Glavni ekonomist Evropske banka za obnovu i razvoj (EBRD) Erik Berglof izjavio je u Zagrebu da moraju biti smanjeni krediti u stranoj valuti i zavisnost od inostranog kapitala jer su u globalnoj ekonomskoj krizi to bili faktori koji su najnepovoljnije uticali na privrede zemalja regiona. Na konferenciji za novinare Berglof je izneo prognoze EBRD o privrednim kretanjima u zemljama u kojima EBRD posluje, piše u Danasu.

- Kriza je razgolitila dvostruku ranjivost regiona, nastalu zbog preteranog oslanjanja na strani kapital i preteranog korištenja zajmova u stranim valutama. S oporavkom u regionu, važno je hitno rešavanje tih ranjivosti, s novim pogledom i pristupom koji spaja znanje i stručnost ključnih učesnika - vlada, međunarodnih financijskih institucija, banaka i drugih zainteresovanih - izjavio je Berglof.

Evro probija barijeru

Dinar će sutra oslabiti prema evru za 0,28 odsto, a zvanični srednji kurs će prvi put preći 100 dinara za jedan evro i iznosiće 100,2590 dinara, objavila je Narodna banka Srbije (NBS). To je najniža vrednost dinara od uvođenja evra. Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro će sutra vredeti oko 28 para više nego u petak, 14. maja, kada je srednji kurs bio 99,9773 dinara za evro. Centralna banka u petak nije intervenisala, a od početka godine na međubankarskom deviznom tržištu prodala je ukupno 656,5 miliona evra.

Domaća valuta je bila najjača prvog radnog dana 2010, 4. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 95,97 dinara za evro. Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana, saznaje Politika.

Status iz prikrajka

Novi razgovori o Kosovu - da, o statusu - ne, dopire sa raznih nivoa iz SAD i EU ovih dana. Ako je po onoj - gde ima dima ima i vatre, kroz najnoviju dimnu zavesu još se ne razazire da li je u žarištu dijalog koji Srbija priželjkuje - o statusu, ili će se sve završiti tamo gde će, po svoj prilici, i početi: na terenu praktično-tehničkih pitanja. Amerika, po rečima pomoćnika državnog sekretara Filipa Gordona, razgovore o rešavanju praktičnih problema (ne o statusu) smatra što pre potrebnim. Bez čekanja na savet Međunarodnog suda pravde. Evropski parlamentarac, jedan od uticajnijih socijalista, Hanes Svoboda, kao i Gordon, pažljivo bira termine, pa ne pominjući „pregovore“ podržava nameru vlasti u Beogradu da se posle saveta Suda otvore „razgovori“ - kao „rad na deblokadi situacije“. - Od nas se traži dijalog o praktičnim pitanjima i do njega će doći brzo. Posle saveta Suda moraće da se donese neka nova rezolucija u Generalnoj skupštini UN, pa ćemo tada videti šta dalje - kaže, za Novosti, Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u SAD. Iako je nedavno predsednik Spoljnopolitičkog komiteta ruske Dume Konstantin Kosačov rekao da je obnova pregovora o rešenju statusa KiM neophodna, dogovor velikih sila o novom statusnom dijalogu Vujačić smatra nedostižnim: - Rusija i SAD se neće dogovoriti o Kosovu, kao što se nisu dogovorile ni o Gruziji. U politiku tog tipa ne treba se uzdati...

Sveće u ulici pakla

Punih 18 godina posle stravičnog zločina u Tuzli, kada je iz zasede ubijeno oko 200 pripadnika JNA koji su se mirno povlačili iz grada, na Brčanskoj malti u subotu su zapaljene sveće. Održano je i opelo, a duž ulice pakla, gde su mučki prekinuti mladi životi, bačene desetine belih ruža. Oko stotinu članova porodica poginulih u „tuzlanskoj koloni“, retki preživeli, i predstavnici Vlade Republike Srpske, prvi put su se na mestu zločina poklonili senima usmrćenih vojnika iz kasarne „Husinjska buna“. Sve je, na „punoletstvo“ masakra, prošlo bez incidenata, uprkos atmosferi linča koja se ponovo stvarala u nekada mirnom gradu, koji se decenijama dičio „slobodom“, prenose Novosti.

Ko će platiti satelit?

Ako ima pravde, trošak od 45 miliona evra u aferi „satelit“ trebalo bi da plate Boris Tadić, Svetozar Marović, Filip Vujanović i Prvoslav Davinić. Davinić zato što je potpisao štetan ugovor, a ostala trojica zato što ga nisu zaustavili iako su kao članovi tadašnjeg Vrhovnog saveta odbrane SCG bili upoznati sa detaljima o zakupu izraelskog satelita. Davinić je u Parizu potpisao ugovor po kojem je firmi sa Devičanskih ostrva, kao ministar odbrane, dao ovlašćenja da u ime državne zajednice zaključi posao sa Izraelcima. Kako saznajemo, Davinić je za parafiranje ugovora posedovao i odobrenje Saveta ministara tadašnje države, što nedvosmisleno pokazuje da po izbijanju afere niko od odgovornih nije mogao biti iznenađen. - Svi su bili upoznati sa dešavanjima. Posao su inicirali Crnogorci, a nije im trebalo mnogo da se dogovore sa Tadićem i Davinićem. Tadašnji srpski premijer Vojislav Koštunica nije hteo da se meša jer je računao na Marovića po pitanju opstanka državne zajednice. Da bi iznajmljivanje satelita išlo što lakše stvorena je atmosfera da to od nas NATO zahteva – kaže izvor „Blica nedelje“, koji je želeo da ostane anoniman, a u periodu afere „satelit“ obavljao je visoku državnu funkciju.

Slobina udba štiti Mladića

Država mora odlučnije da se obračuna s kriminalnim grupama u Srbiji koje prete političkim atentatima, a svoje namere mogu da ostvare samo uz pomoć organizovane mreže nerasformiranih i nerazvlašćenih tajnih službi Miloševićevog režima – poručilo je Predsedništvo Srpskog pokreta obnove. U saopštenju predsedništva navodi se da je „pečat tih službi“ na svim nedavnim političkim zločinima, od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, ubistva na Ibarskoj magistrali, budvanskog atentata na lidera te stranke Vuka Draškovića i ubistva Ivana Stambolića, do ubistva Zorana Đinđića i „sličnih likvidacija koje se sada planiraju“. Predsedništvo SPO-a tvrdi da mreža tih nerasformiranih i nerazvlašćenih tajnih službi stoji i iza skrivanja dvojice haških optuženika – Ratka Mladića i Gorana Hadžića, piše u Blicu.

Srpski pokret obnove napao je juče Vladu Srbije i zatražio nastavak akcije „Sablja", kojom bi se rasformirale mreže tajnih službi za koje SPO kaže da su iz vremena Miloševićevog režima i da danas vladaju zemljom, saznaje Pres. SPO je upozorio i da kriminalne grupe koje prete političkim atentatima svoje namere mogu da ostvare samo uz pomoć tih službi. - Pečat tih službi je na svim nedavnim političkim zločinima, od likvidacije Slavka Ćuruvije, preko četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, budvanskog atentata na Vuka Draškovića i ubistva Ivana Stambolića, pa do ubistva Zorana Đinđića i sadašnjeg planiranja sličnih likvidacija - navodi se u saopštenju SPO-a.

Planirani radovi?

Od pet projekata čija se gradnja godinama najavljuje na više od 30 hektara zemljišta na beogradskoj Autokomandi, najverovatnije je da će „Delta holding” sledeće godine početi zidanje stambenog centra „Siti apartmani” tik uz kompleks stadiona Crvene zvezde. Kom­panija Miroslava Miškovića morala je da odustane od podizanja dve poslovne kule na 3,3 hektara pored autoputa Beograd–Niš ali ne i od gradnje šoping mola na toj lokaciji, koju sad najavljuje za 2012. godinu. „MPC propertis” Petra Matića ispao je iz igre kada je ne­davno vratio gradu zakupljenih 2,8 hektara na kojima je nameravao da podigne poslov­no-komercijalnu četvrt. Ideje Crvene zvezde i Partizana da obnove stadione i uz njih sagra­de i poslovne, trgovinske i zabavne objekte zamrznute su do daljnjeg. Osim planskih do­kumenata, oni moraju da čekaju da država odluči kako će ih privatizovati, kome će pripa­sti njihovi stadioni i hoće li biti preseljeni ili će ostati na sadašnjim atraktivnim lokacija­ma, piše u Politici. Blizina autoputa, centra Beograda i stambenog dela Dedinja, direktna veza do aerodro­ma, prožetost velikim saobraćajnicama i hektari neizgrađenog građevinskog zemljišta po­godni za različite namene bili su mamac da trka za Autokomandu počne. Interes da se investitor koji bi gradio poslovni prostor dovede u ovaj deo metropole nazi­rao se još devedesetih godina prošlog veka. Jedini način da klubovi koji pretenduju na igranje međunarodnih utakmica prate sve zahtevnije Fifine standarde za stadione bio je da nađu ulagača koji bi uz sportski kompleks izgradio i kapacitete na kojima bi on zarađi­vao. Grad, međutim, nije imao planove detaljne regulacije za ovo područje, koji propisuju šta se i u kojim parametrima sme graditi. A i investitori su bili daleko.

Uhapšeni kidnaperi

Sin srpskog biznismena, 18-godišnji J. M., koga su prošle nedelje na Novom Beogradu kidnapovali, pronađen je i oslobođen u subotu u Sremskim Karlovcima, saznaju Novosti. Njegov identitet nije saopšten, kao ni imena uhapšenih otmičara, Zemunaca, koji su se zajedno sa svojom žrtvom skrivali u Sremskim Karlovcima, pokušavajući da iznude otkup od 150.000 evra. U zajedničkoj akciji, pripadnici novosadske i beogradske policije i žandarmerije, opkolili su u subotu oko 18 časova kuću u sremskokarlovačkoj ulici Vuka Karadžića 6a koja se nalazi u neposrednoj blizini čuvene Karlovačke gimnazije.

Kidnaperi su u prtljažniku belog automobila beogradskih registarskih oznaka, dovezli otetog mladića posle otmice na Novom Beogradu. Vezanog su ga držali u podrumu kuće u Karlovcima. Kada je policija banula u kuću, u njoj se nalazio samo jedan otmičar. On je bio zaprepašćen, jer je očekivao da se na vratima pojavi kolega koji je, nekoliko minuta ranije, otišao u obližnju pekaru da donese jogurt i burek njima dvojici i taocu. Njega je, međutim, policija sačekala na dvadesetak metara od kuće i uhapsila ga. Plastična kesa sa tri jogurta i tri bureka ostala je da leži na asfaltu. Tokom hapšenja, otmičari nisu stigli da pruže nikakav otpor, predali su se. Otmica mladića, kako saznajemo, čuvana je u tajnosti proteklih nedelju dana, kako bi policija nesmetano vodila istragu.

Četvoro otmičara koji su pre sedam dana kidnapovali osamnaestogodišnjeg J.M. na Novom Beogradu, a zatim ga držali zatočenog 150 metara ispod zemlje, u kanalu u Sremskim Karlovcima, juče su uhapšeni posle intenzivne akcije potrage beogradske policije, piše u Blicu.

Dvojica kidnapera iz Zemuna tražila su od porodice otkup od 150.000 evra, ali su ih u tome omeli pripadnici policije, koji su ih i uhapsili juče oko 18 sati u Sremskim Karlovcima, u ulici Vuka Karadžića. Prilikom hapšenja, u iznajmljenom stanu pronađen je i dokazni materijal. Nakon uspešne akcije, na lice mesta došli su načelnik kriminalističke policije Rodoljub Milović i načelnik Uprave kriminalističke policije PU Beograd Darko Senić, koji je objavio da je dečak otet tako što je namamljen preko društvene mreže „Fejsbuk" da dođe kod „Fontane" na Novom Beogradu, odakle je nestao bez traga sve do sinoć, kada je oslobođen i vraćen porodici, piše u Presu.

Likvidirana trojica Srba u Boliviji

Najmanje šest osoba je ubijeno, među kojima troje državljana Srbije, u oružanom okršaju bandi švercera droge u gradu Santa Kruz na istoku Bolivije, saopštila je danas policija. U sukobu koji se dogodio kasno u petak, četiri osobe su ranjene, navela je policija. Među žrtvama izrešetanih mecima, tri su državljanina Bolivije. Tužilac Bazilio Viljka izjavio je da su svih šest žrtava starosti između 21 i 31 gorinu i da su tela pronađena na različitim lokacijama, prenosi agencija AP. "Pretpostavljamo da su ubijeni u sukobu povezani sa švercom droge", izjavio je agenciji Rojters izvor iz specijalnih bolivijskih policijskih snaga za borbu protiv narkotika, piše u Presu. Posle Kolumbije i Perua, Bolivija je treći svetski proizvođač lišća koke, sirovine da proizvodnju kokaina. Bolivija je, takođe, jedan od najvećih proizvođača marihuane na svetu, podseća Rojters.

U oružanom sukobu narkodilera u Santa Kruzu, na istoku Bolivije, poginulo je šest osoba, među kojima i tri državljanina Srbije, javile su danas agencije. Tužilac Bazilio Vilka izjavio je da je i jedan muškarac ranjen u sukobu koji se dogodio u petak uveče u delu Santa Kruza poznatom kao "koridor" narko dilera. Vilka je naveo da su žrtve stare između 21 i 31 godine, a da su njihova tela pronađena na različitim lokacijama u gradu. On je dodao da su među poginulima i trojica državljana Srbije, piše u Blicu.

Dve žrtve poplava

Predsednik Skupštine opštine Trgovište Radoslav Jordanović rekao je da su dve osobe stradale u bujici koja je odnela jednu baraku u tom naselju, a da se jedna osoba spasila pošto se uhvatila za drvo. Nevreme je zahvatilo tu opštinu i sliv reke Pčinje, a u pomoć poplavljenom području stigle su spasilačke ekipe Vojske i MUP-a Srbije. Čelnici lokalne vlasti rekli su Tanjugu da je Trgovište odmah posle nevremena ostalo bez struje i vode, a deo varošice i mnoga okolna sela i bez fiksne telefonije. „Situacija u gradu i okolini je katastrofaklna. Nabujale reke i potoci, istočno od Trgovišta, a pre svih Tripušnica, Lesnička i Kozjedolska reka, bukvalno nose sve pred sobom”, kazao je zamenik predsednika opštine Milorad Nikolić. Najopasnije je bilo u samoj varoši, gde se ove tri reke spajaju i odakle nastaje reka Pčinja. Tu je razbesnela bujica odnela oko stotinu metara betonskog zida, čija je funkcija bila da zaštiti grad i njegove stanovnike od eventualnih poplava, prenosi Politika.

Tornado u Požegi

Opštinske komisije danas će izaći na teren kako bi se sagledale prave razmere štete. Samo par trenutaka bilo je dovoljno da tornado skine polovinu krova Doma zdravlja u Požegi. Tako je ugrožen rad specijalističke, internističke i ambulante fizikalne medicine. "Kiša, koja se najavljuje mogla bi da pričini još veću štete i to ne samo kada je u pitanju arhiva, koja je sada ostala pod otvorenim nebom", kaže direktorka Doma zdravlja dr Vera Matović. “Ugroženi smo zato što su elektroinstalacije na samom krovu, tako da ukoliko dođe do pojave kiše, može da razmera štete bude još veća. Da ne dođe do kratkog spoja, da se zapali krov koji je ovako izložen direktnom dejstvu spoljašnjih zbivanja“, upozorava ona, piše u Blicu.

Crno, belo i bronzano

U Napulju - kao u Milanu 2007. Vaterpolisti Partizana Rajfajzen treći su na "starom kontinentu". Crno-beli su u utešnom finalu završnog turnira Evrolige, baš kao i pre tri godine, do bronze stigli posle peteraca. Tada je matiran Olimpijakos, a u subotu uveče Jug - 16:15 (4:2, 2:3, 3:2, 1:3, 1:0, 0:1 - 5:4). U regularnom toku bilo je 10:10, posle produžetaka 11:11. Beograđani su se opet poigrali sa svojim, ali i živcima navijača. Kao i u petak uveče, odlično su otvorili utakmicu, sve vreme vodili, da bi u finišu ispustili veliku prednost. Srećom, Jug nije imao snagu Pro Reka da napravi preokret, a na "ruletu" presudio je golman Soro, koji je odbranio Jokoviću šut. Utakmicu "tužnih i razočarnih", kako je neko primetio, bolje su otvorili crno-beli. Delovali su odlučno u nameri da sezonu završe pobedom. Beograđane nije poremetio ni kriterijum sudija Kaputija i Ferdandeza Eskole, koji su sankcionisali skoro svaki kontakt, tako da su obe ekipe često imali igrača više, ali i kontrafaulove, piše u Novostima.