NUKLEARNO ORUŽJE, ALI SADA U AMERICI

Administracija američkog predsednika Džordža Buša juče je predstavila nameru da modernizuje i u velikoj meri smanji obim dosta staorg nacionalnog programa za nuklearno naoružanje. O tome na svojoj naslovnoj strani piše list Washington Post. Cilj će se postići zatvaranjem ili napuštanjem 600 objekata u postrojenjima širom SAD i postepenim smanjivanjem radnika koji u njima rade za najmanje 7200 ljudi.

 

Planom, koji mora da bude usvojen u Kongresu, umnogome će se smanjiti operacije na nekim od najpoznatijih lokacija za pravljenje atomskih bombi tokom Hladnog rata, uključujući centralu u Tenesiju u kojoj je obogaćivan uranijum za nekoliko desetina hiljada nuklearnih bojevih glava tokom poslednjih pedeset godina i laboratorija u Kaliforniji u kojoj je napravljena hidrogenska bomba.

 

 

Međutim, ključni delovi američkog programa za nuklearno naoružanje će ostati netaknuti, uključujući istraživačke centre u kojima naučnici proučavaju efekte nuklearne eksplozije, prate stanje i isplatljivost postojećih bojevih glava i istražuju moguće dizajne novih. Skoro 30.000 ljudi će i dalje nastaviti da se bavi radom koji ima veze s nuklearnim naoružanjem.

 

"Kompleks nuklearnog naoružanja mora da bude pretvoren iz zastarelog programa iz vremena Hladnog rata u manji, bezbedniji i jeftiniji", rekao je Tomas D'Agostino, upravnik Nacionalne administracije za nuklearnu bezbednost (NNSA) koja je zadužena za ovaj program.

 

Buš je znao za uništavanje snimaka

Najmanje četiri vrhunska advokata uz Bele kuće učestvovala su u razgovorima sa zvaničnicima Centralne obaveštajne agencije (CIA), između 2003. i 2005. godine, o tome da li treba uništiti videotrake na kojima su snimljena tajna ispitivanja dva operativca Al Kaide, piše New York Times.

 

Prema novim saznanjima, umešanost Bele kuće u razgovore pre nego što su trake uništene u novembru 2005. godine je bilo mnogo veće nego što je Bušova administracija isprva priznavala.

 

 

U razgovorima su učestvovali Alberto R. Gonzales, koji je bio savetnik Bele kuće sve do početka 2005. godine, Dejvid S. Edington, koji je bio savetnik potpredsednika Dik Čejnija a sada je njegov šef kabineta, Džon B. Belinger II, stariji advokat u Savetu za nacionalnu bezbednost sve do januara 2005, i Herijet E. Majers, koja je nasledila Gonzalesa na mestu savetnika.

 

Prethodno se govorilo da su se neki zvaničnici protivili uništavanju traka, ali se sada ispostavlja da je Bela kuća imala mnogo složeniju ulogu. U odvojenim intervjuima, nekoliko administrativaca iz Bele kuće i zvaničnika CIA dalo je kontradiktorne izjave o tome da li je iko iz Bušovog okruženja podržao predlog da se snimci unište. Jedan bivši obaveštajac je izjavio da su neki visoki zvaničnici Bele kuće izričito bili za uništavanje videotraka. On nije naveo imena, ali je rekao da je 2005. godine bilo onih koji su verovali da će bilo kakvo objavljivanje snimaka nanesti veliku štetu, posebno nakon što su godinu dana ranije otkrivena mučenja u zatvoru Abu Graib u Iraku.

 

Ropski rad u Americi

Britanski Independent piše o modernim robovima u SAD. Tri berača voća sa Floride, koji su držani u zarobljeništvu i mučeni više od godinu dana, konačno su uspeli da pobegnu iz ropstva kada su probili poklopac otvora za ventilaciju kombija u kojem su bili zatvoreni. Nakon što su se našli na otvorenom, pohitali su u slobodu.

 

 

Pošto su pre nekoliko dana pronašli "sigurnu kuću", na njihovim glavama i telu su otkriveni tragovi teškog premlaćivanja. Jedan je imao gadnu, nezalečenu ranu od noža na ruci. Policija je kasnije saznala i da su jednom od njih svake noći ruke lancima vezivane na leđima da ne bi pobegao, zbog čega su mu zglobovi natečeni. Ovi nesrećni imigranti nisu bili samo primoravani da rade u neljudskim uslovima već su "gurani" i u dugove. Zaključavani su preko noći, a za lošu hranu su morali da plaćaju. Svako tuširanje baštenskim crevom ili vodom iz kofe koštalo ih je pet dolara. Njihova priča o ropstvu i zlostavljanju na plantažama voća u Floridi preti da otvori "pandorinu kutiju" zloupotrebe ljudskih prava u Americi danas.

 

SAD milijardama dolara žele da kontrolišu Rusiju

Ruska Pravda na svojoj Web lokaciji prenosi vest o odluci američkog Senata da odobri 401,8 milijardi dolara iz budžeta za fiskalnu 2008. godinu. Ta sredstva će se iskoristiti za programe pomoći republikama bivšeg SSSR-a. Pored toga, SAD planiraju da utroše 294,5 miliona dolara za zemlje Istočne Evrope i baltičke države (Estonija, Litvanija. Latvija).

 

Dokumentom, koji je Senat usvojio juče, podstiče se izdvajanje ne manje od osam miliona dolara za humanitarnu i civilnu pomoć kavkaskim republikama na jugu Rusije: Čečeniji, Ingušetiji, Dagestanu i Severnoj Osetiji. Povrh svega, Senat je odobrio dodeljivanje 500.000 dolara američkoj Šumskoj službi za implementaciju programa zaštite šuma i životinja na dalekom istoku Ruske Federacije.

 

Senatori su obavezali Ministarstvo spoljnih poslova SAD da otvori novo radno mesto u svojoj ambasadi u Moskvi. Novi diplomata će pratiti situaciju koja se tiče zaštite ljudskih prava u Rusiji, nevladinih organizacija i opozicionih stranaka.

 

Senat je odobrio i 555 milijardi dolara za 14 odeljenja kabineta predsednika Buša i 70 milijardi dolara za vojne operacije u Iraku i Avganistanu. U utorak uveče se glasalo dva puta da bi bilo usvojen zakon o ovakvom "hibridnom" finansiranju. Odnosom glasova 70:25 Senat je odobrio ratne fondove za Irak i Avganistan - bez ograničenja na kojima su demokrate insistirale prethodnih nedelja.

 

Danas bi Kongres trebalo da pripremi ceo paket za predsednika Buša, iako će se glasati samo o delu koji se odnosi na Irak.

 

Rusija otkazala izložbu u Velikoj Britaniji

Guardian izveštava o nastavku sukoba u domenu kulture na relaciji Rusija-Velika Britanija, koji je eskalirao danas kada su moskovski zvaničnici objavili da otkazuju veliku izložbu ruskih i francuskih remekdela u Kraljevskoj akademiji u Londonu. Direktor moskovskog muzeja Puškin izjavila je da izložba - Iz Rusije: remekdela ruske i francuske umetnosti 1870-1925 - neće biti održana. Otvaranje je bilo zakazano za 26. januar 2008. godine.

 

 

Izložba je trebalo da bude jedna od najvažnijih dešavanja naredne godine u Kraljevskoj akademiji. Irina Antonova, generalni direktor muzeja Puškin, rekla je da slike iz četiri ruska državna muzeja neće biti poslate u Veliku Britaniju zbog mogućnosti pravnih zahteva za utvrđivanje vlasništva te da posle izložbe neće sve biti vraćene u Rusiju.