NOVA DUVANSKA AFERA

Usvajanje amandmana o akcizama na cigarete Socijalističke partije Srbije preti da preraste u novu političku aferu. Političari su podelili narod u Novom Pazaru. Poverenje u banke se polako vraća i u prvih 20 dana januara, štednja u Srbiji je uvećana za oko 37 miliona evra.

Sukob policije i demonstranata juče na ulicama Atine tokom protesta sa zahtevom za
oslobadjanje svih uhapšenih u nedavnim neredima (Fonet)

Cigarete razdora?

Da li će cigarete imati štetan uticaj i na odnose u vladajućoj koaliciji posle usvajanja amandmana o akcizama na cigarete Socijalističke partije Srbije bez prethodnih konsultacija sa njihovim partnerima iz koalicije Za evropsku Srbiju? Ovaj krajnje neuobičajen potez u odnosima među vladajućim partnerima, kako se čini, preti da preraste u novu političku aferu sa još neizvesnim posledicama i da otvori sukobe na relaciji Demokratska stranka – SPS

Sve je počelo tako što je Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS, podneo Skupštini amandman na vladin predlog o akcizama na cigarete bez konsultacija sa demokratama, što je učinjeno pod objašnjenjem da se amandmanom štite siromašniji građani koji ne mogu sebi da priušte skuplje cigarete, piše u Politici.

Revolt prema liderima

U Novom Pazaru nikad nije bilo većih podela i podozrenja među građanima, a sve je prisutniji revolt prema liderima.

"Nekad je u Novi Pazar dolazilo po trista autobusa, a sada nema ni toliko automobila, sada se dangubi", kaže za Politiku taksista Ismet Asanović. Na pomen aktuelnih političkih zbivanja, razgovoru se pridružuju njegove kolege Zihad Šipčanin i Safet Kačar, koji odmah pominju batine i ,,uprljane” motke.

"Političari su podelili narod", tvrdi Šipčanin. "Dele se kvartovi, ulice, kafane, džamije... I porodice su politikom zatrovane. Ispred one ćevabdžinice juče su trojica, baš zbog politike, pretukla jednog momka, a rođaci su, čoveče. Istina, ne bismo imali vremena da se svađamo da ima posla. Nema ga, odavno kriza nije bila teža, ali političari za to ne haju."

Kuda sa parama

Da li je u periodu kada kriza uveliko kuca na vrata, novac bolje ulagati u poslove i akcije ili ga ipak čuvati u bankama? I dalje najisplativije štedeti u banci, posebno u devizama, jer kamate idu i do 12 odsto godišnje, piše u Novostima.

Niko, pa ni ekonomski eksperti ne mogu da daju najbolji savet. To je, kako kažu, kao da gatate. Samo je jedno sigurno, nikada ne treba držati "sva jaja u istoj korpi", objavljue ovaj list.

U Srbiji, građani najradije novac poveravaju bankama. Tako je trenutno na štednji oko pet milijardi evra, što je za oko 700 miliona evra manje nego jesenas. Neki su podigli svoje uloge, uplašeni da i domaće banke ne bankrotiraju poput onih svetskih. Ipak, poverenje se polako vraća i u prvih 20 dana januara, štednja je uvećana za oko 37 miliona evra.

Novi pokušaj

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je juče da Srbija želi da u prvoj polovini 2010. godine, za vreme španskog predsedavanja Evropskom unijom, počne pregovore o prijemu u EU, prenosi Politika.

Jeremić je televiziji B92 rekao da još nema konsenzusa u EU o kandidaturi Srbije, ali da će o to biti razmotreno u ponedeljak, u „zvaničnom dijalogu Srbije i EU”.

Šef diplomatije u ponedeljak u Briselu razgovara sa ministarskom trojkom EU.

NATO pravi albansku vojsku u Srbiji

Lider Demokratske stranke Srbije i bivši premijer Vojislav Koštunica ocenio je juče da bi Srbija trebalo da preispita učešće u programu NATO Partnerstvo za mir jer ta alijansa na „teritoriji Srbije pravi albansku vojsku“. Koštunica je u izjavi dostavljenoj agenciji Beta naveo da se Kfor i NATO, pošto su beogradske vlasti pristale na dolazak Euleksa na Kosovo, „više uopšte ne obaziru na Srbiju, već ogoljeno primenjuju Ahtisarijev plan i prave vojsku Kosova“, prenosi Glas javnosti.

Koštunica smatra da je Rezolucija 1244 UN obavezivala međunarodne misije da „razoružaju albanske teroriste i separatiste“, dok danas NATO „pravi i naoružava vojsku Kosova“.

Kako pronaći investitore

Hoće li Srbija i dalje nastaviti da privlači strane investicije? Zadatak je težak, jer se strah uvukao u finansijere, tvrde Novosti.

Procene Svetske banke govore da će priliv stranog kapitala u državama koje očekuju ulaganja u ovoj godini biti umanjen za čak 31 odsto. Čini se da država Srbija mora svoju "ponudu" da poboljša.

Drakulićeva ideja

Kompanija „Ist point” spremna da odmah investira oko 150 miliona dolara kako bi se proizvodnja bakra u RTB „Bor“ podigla na 60.000 tona. Vlada čeka rasplet s tenderom i, kako saznaje Politika, ne pokazuje interesovanje za Drakulićevu ideju.

Vlasnik „Ist pointa” Zoran Drakulić ponudio je državi da ta kompanija u ovom trenutku investira 30 miliona dolara u postojeću tehnologiju kako bi se rešili postojeći ekološki problemi u Boru. Prema investicionom projektu ulaganje bi se odnosilo na osposobljavanje druge linije u Topionici koja sada ne radi, a u međuvremenu bi prva linija nastavila da radi. Za taj posao potrebno je šest-sedam meseci. Drugi deo projekta predviđa da „Ist point” obezbedi 120-130 miliona dolara kredita za ulaganje u osposobljavanje rudnika u naredne dve godine.

Renoviranje Kliničkog centra

Italijanski konzorcijum, koji je pobedio na tenderu za projektovanje, uradio predlog idejnog rešenja novog izgleda kompleksa Kliničkog centra Srbije. Troškovi: 150-160 miliona evra, piše u Novostima.

Čak i ako "prođe" ova prva verzija, dok se ideja pretoči u stvarnost, proteći će najmanje još četiri godine. U našem najvećem medicinskom centru, sada smeštenom u čak 50 zgrada na 34 hektara, gradi se 100.000 kvadrata.
Novac je obezbeđen iz kredita Evropske investicione banke, za koji kažu da je "povoljan". Prva tranša je bila 80 miliona evra, a druga od 70 miliona se očekuje do kraja marta. EIB je ostavila mogućnost da naknadno zatražimo još 50 miliona evra i tako se zadužimo za "okruglo" 200 miliona evra.

KCS imaće posle rekonstrukcije glavnu zgradu i šest okolnih, a broj kreveta smanjuje se sa sadašnjih 3.100 na 2.650.

Državne milijarde bez nadzora

Srpske državne institucije će ove godine potrošiti više od 14 milijardi dinara novca poreskih obveznika na takozvane specijalizovane usluge. Ova stavka je inače dvanaesta na skali najvećih izdataka iz budžeta, daleko ispred socijalnih davanja i subvencija, a iza nje se po svemu sudeći kriju najrazličitije vrste usluga i velike mogućnosti za zloupotrebe, piše u Blicu.
Tako se specijalizovane usluge u zavisnosti od institucije troše za – odleđivanje aviona na domaćim i stranim aerodromima, kupovinu dnevne i ostale štampe za ministarstva, izradu projekata svih vrsta i dimenzija, popravljanje hardvera i softvera, zdravstvene preglede zaposlenih, iznajmljivanje stručnjaka, organizovanje seminara...objavljujeBlic

U zemlji u kojoj ne postoji gotovo nikakva kontrola budžetskih sredstava, u kojoj Vlada od 2002. nije Parlamentu dostavila završni račun i u kojoj se mito i korupcija mere na dnevnom, a ne na godišnjem nivou, ne važe ista pravila

"Budžet Srbije je tamni vilajet i niko ne zna šta se tačno dešava s novcem poreskih obveznika. Kada ne postoji nikakva kontrola trošenja javnog novca, kada su sve javne nabavke potpuno poverljive i kad se veliki poslovi sklapaju u tajnosti i bez tendera, onda svašta može da se sakrije iz naziva specijalizovane usluge", kaže Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

Očekivanja pesnika

"Posle petog oktobra očekivao sam brže i veće promene, hrabriju, odlučniju i jasnije definisanu politiku, zasnovanu na više realizma", kaže Ljubomir Simović.

Izdavačka kuća „Beogradska knjiga” objavila je „Odabrana dela Ljubomira Simovića” (1935, Užice), istaknutog pesnika, dramskog i proznog pisca, uglednog esejiste i publiciste, u dvanaest knjiga. Tim povodom Politika objavljuje intervju sa ovim pesnikom.

"Ne smem ni da zamislim šta bi s nama bilo ako ne bismo uspeli da se odbranimo od politike koja državu deli na stranačke feude, u kojoj partijska članska karta i gvozdena vrata otvara, dok se znanju i pameti otvaraju jedino ona vrata koja vode u pečalbu i beli svet", kaže Simović.

Novi Crnogorci

Posle Dragana Džajića, Merime Njegomir i Danila Popivode, crnogorsko državljanstvo su nedavno dobili i Dragan Nikolić i Milena Dravić. Njihove kolege smatraju da je reč o ličnoj odluci.

Gostujući na crnogorskoj televiziji, Jusuf Kalamperović, ministar unutrašnjih poslova i državne uprave Crne Gore, potvrdio je da popularni glumački par iz Beograda tražio i dobio njihovo državljanstvo, javlja Pres.

Zašto se kupuje skuplja nafta?

Naftna industrija Srbije usred zime ostala je bez isporuka sirove nafte pa je ovu sirovinu morala interventno da uvozi. Prva nabavka obavljena je pre desetak dana, a ovih dana je odlučeno da se obavi još jedna. Državno preduzeće ostalo je u januaru bez redovnih mesečnih isporuka sirove nafte od „Vitola“, firme izabrane na tenderu za isporuku milion tona, saznaje Blic nedelje.
Saradnja s ovom švajcarskom firmom, poznatoj po aferi u kojoj je nekoliko visokih funkcionera SPS osumnjičeno da je oštetilo NIS, prema prvim procenama, koštaće domaće preduzeće skuplje nego što je planirano. Naime, osim što je bio primoran na skuplji interventni uvoz, NIS je u više navrata morao da plaća dodatne troškove ovoj firmi.

Vladikina nova kola

Vladika banatski Nikanor vozi se u novoj škodi oktaviji superb, metalik sive boje. Kažu da voli oktavije, a ovo mu je treća limuzina za četiri godine. „Dobra nam je i ona prošla, ali ova je još bolja“, prokomentarisao je vladika nova kola, objavljuje Blic.
Sveštenici u istoj eparhiji, kako bi preživeli seku drva, mešaju malter, gaje baštu ali i svinje, a neki su tek kada su otišli kod lekara saznali da „uplata na socijalnom nema“. Pojedinima je vladika oduzeo parohiju, ali i, što je nedopustivo po pravilima SPC, ti sveštenici ne znaju ni koji im je status. Ipak, episkop je uredno obavestio sveštenstvo: eparhijski razrez je 21 odsto. Ili: sveštenik je dužan od zarade toliko da uplati vladiki. A, ako kasni, predviđena je i kamata.

Virtuelni život

Šesnaestogodišnjoj Ani, vlasnici virtuelne Mis Bimbo, junakinje kontroverzne on-lajn igrice u kojoj devojčice kreiraju svoju „dvojnicu”, plaćaju joj usluge estetskih hirurga, frizera, šminkera i modnih dizajnera kako bi se ona što bolje udala, stiglo je upozorenje da je svoju lutkicu zanemarila celih nedelju dana i da što pre uplati novac za njene aktivnosti u Bimbolendu, piše u Politici.

Ana čini deo „sestrinstva” koje broji više od milion i po tinejdžerki širom sveta.One preko „pejpala” (način internet-plaćanja) kupuju bimbo dolare (za deset pravih dolara dobija se 31.500 bimbo dolara), a za te pare mogu da povećaju grudi i usta svojoj virtuelnoj dvojnici, da je svaki dan šalju u solarijum i na izbeljivanje zuba, da joj plaćaju usluge frizera i psihijatra i kupuju joj fenomenalne krpice. Na taj način, njihovoj Bimbo devojci skače rejting u digitalnom svetu sponzoruša.

Ova igrica namenjena je devojčicama od devet do šesnaest godina, a glavna junakinja u njoj život shvata kao jednu veliku žurku u kojoj pleše od frizera do solarijuma, od noćnog kluba do kastinga za foto modele, a na poslednjem nivou ove igrice ima priliku da osvoji milijardera.

Popularnost sajta „Mis Bimbo” potvrđuje tezu da sponzoruše nisu srpski izum, već – globalni fenomen, objavljuje ovaj list.

Papa oprašta poslušnima

Lider Rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI rehabilitovao je juše tradicionalističkog biskupa koji negira holkaust, uprkos upozorenjima jevrejskih lidera da bi to moglo ozbiljno da ugrozi jevrejsko-vatikanske odnose i podstakne antisemitizam. Vatikan je saopštio da je papa izdao ukaz kojim je poništena ekskomunikacija četiri tradicionalistička biskupa izopštenih iz Rimokatoličke crkve 1988. jer su postavljeni za biskupe bez dozvole Vatikana. Ta četiri biskupa predvode ultrakonzervativno Društvo svetog Pija X koje ima oko 600.000 članova i odbacuje modernizaciju crkve. Benedikt Šesnaesti već je dao neke ustupke tom društvu, između ostalog omogućujući mise na latinskom.

Vatikan je saopštio da je ekskomunikacija poništena budući da su navedeni biskupi potvrdili svoju spremnost da prihvate učenje crkve i autoritet pape, objavljuje Politika.

Još vojske na ulicama Italije?

Italijanski premijer Silivio Berluskoni izjavio je danas da njegova vlada razmatra da na ulice italijanskih gradova razmesti 30.000 vojnika kako bi se sprečio kriminal. U avgustu je Italija na železničke i metro stanice i druge lokacije razmestila oko 3.000 vojnika kako bi pomogli policiji, javlja Politika.

Tri nedavna slučaja silovanja u Rimu razbuktala su raspravu u medijima, a italijanska vlada je pod dodatnim pritiskom da zaustavi kriminal na ulicama gradova. Za silovanje u petak optuženo je pet imigranata iz istočne Evrope.

Žrtve nevremena

Najmanje četvoro dece je poginulo dok je više ostalo zarobljeno u ruševinama
kada se, usled jakog nevremena, srušio deo sportskog centra nadomak Barselone

Osmoro ljudi, među kojima četvoro dece, poginulo je, a devet osoba je povređeno u jučerašnjem nevremenu koje je pogodilo severnu Španiju

Četvoro dece stradalo je kada se u španskom gradu Sant Boi, u blizini Barselone, jedan deo sportskog centra, u kome je teren za bejzbol,srušio na mlade sportiste, saopštile su spasilačke službe, a prenose svetske agencije. Prema navodima medija, deca su se sklonila od vetra u deo zgrade koji se urušio, piše u Politici.

Pretrpani zatvori

Srpski zatvori su toliko pretrpani, da više ne pomaže ni montiranje kreveta na sprat. Početkom ove nedelje, tačnije 22. januara, u njima je bilo smešteno 9.910 ljudi, i pitanje je dana kada će kroz ulazna vrata kazneno-popravnih ustanova proći i desetohiljaditi osuđenik.
Sadašnje stanje se nimalo se razlikuje od onog koje je u svom nedavnom izveštaju za 2007. godinu konstatovao Komitet Saveta Evrope za borbu protiv torture. Napominjući da „postoje stvari koje su neprihvatljive“, Komitet od vlasti Srbije traži da najpre reše problem pretrpanosti, koji je označio kao alarmantan.

U ustanovama za izvršenje zavodskih sankcija realni kapacitet iznosi 6.000 mesta, a od 2003. godine do sada broj lica lišenih slobode se povećao za više od 60 odsto, kaže za Blic nedelje Damir Joka, načelnik Odeljenja za tretman u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija.

Tabloid traži istragu

Puna tri dana od kako je bivši ministar policije Dušan Mihajlović označio Vladimira Popovića, nekadašnjeg šefa Vladinog Biroa za komunikacije, kao „šefa mafije", čiji su prijatelji ubili premijera Zorana Đinđića, Republičko javno tužilaštvo i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal se ne oglašavaju, piše u Presu.

Istovremeno, nekadašnji šef Đinđićevog obezbeđenja Milan Veruović za Pres potvrđuje Mihajlovićeve tvrdnje da je Popović u svojoj agenciji „Spektra" organizovao sastanak Milorada Ulemeka Legije i Ljubiše Buhe Čumeta sa premijerom Đinđićem. Veruović smatra da bi tužilaštvo trebalo da ispita Mihajlovićeve tvrdnje, ali da ga ne bi čudilo da se to ne desi, jer ni posle šest godina javnost čak ne zna ni da li je tužilaštvo uopšte pokrenulo istragu o političkoj pozadini atentata na premijera.

Ministar pravde u Đinđićevoj vladi Vladan Batić ocenjuje Mihajlovićeve optužbe kao „budalaštine" i smatra „potpuno besmislenim" da tužilaštvo reaguje. Takodje i Ante Bošković, advokat Vladimira Popovića, kaže da tužilaštvo nema osnova da reaguje na Mihajlovićeve optužbe na račun njegovog klijenta, piše u ovom tabloidu.

Oporavlja se bivši ministar policije

Dragan Jočić, bivši ministar policije, koji je pre tačno godinu dana doživeo tešku saobraćajnu nesreću kod Velike Plane, poslednjih meseci se značajno oporavlja. Kako Pres saznaje u Klinici za rehabilitaciju u Sokobanjskoj, bivši ministar policije napreduje svakim danom od povratka iz Švajcarske, ali su u poslednja dva meseca primećeni - veliki pomaci.

Život popularnog šefa policije Dragana Jočića u sekundi se promenio pre tačno godinu dana, kasno uveče 25. januara, kada se uputio ka Boru, na vikend koji je trebalo da provede u lovu. Na današnji dan, negde pola sata pre ponoći, na autoputu Beograd-Niš, nedaleko od Velike Plane, ispred crnog policijskog džipa „mercedes G500" izleteo je ogroman vučjak. Vozač Mirko Damnjanović izgubio je kontrolu nad vozilom, koje udarilo u zaštitnu ogradu i nekoliko puta se prevrnulo. Jočić, koji je u vreme udesa spavao sa rukama na potiljku, zadobio je teške povrede vratnog dela kičme, a peti pršljen je potpuno polomljen.

Jelena izgubila u Australiji

Srpska teniserka Jelena Janković nije uspela da se plasira u četvrtfinale Medjunarodnog prvenstva Australije pošto je rano jutros po našem vremenu izgubila od Francuskinje Marion Bartoli sa 6:1, 6:4, javlja Pres.

Reprezentacija Srbije na SP u Hrvatskoj odigrala nerešeno sa svetskim šampionom
Nemačkom - 35:35. U nedelju "orlovi" igraju protiv Poljske
(Momir Ilić, Sebastian Preis)