NIS PRODAT, OSPORAVANJA SE NASTAVLJAJU

Danas u Kremljui potpisi na ugovor o kupoprodaji NIS-a. Da li će predsednik Republike posredovati u sporu ministra odbrane i načelnika Generalštaba? Širi se istraga o trgovini ljudskim organima zarobljenika sa Kosova u Albaniji.


Glumci-volonteri u sceni hristovog rođenja uoči proslave Božića u centru Sarajeva
(Fonet)

Spor ministra i generala

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general potpukovnik Zdravko Ponoš, nastavio je s bojkotom ministra odbrane Dragana Šutanovca. Posle namernog nedolaska na novogodišnji prijem Ministarstva odbrane, general Ponoš juče se nije pojavio ni na prijemu u Domu vazduhoplovstva u Zemunu, povodom dana ovog vojnog roda, na kome je ministru uručen letački znak. Prema informacijama Presa, general Zdravko Ponoš je čak pokušao da spreči da se ministru Draganu Šutanovcu uruči ovo priznanje!

Ministar Šutanovac, po izlasku s prijema, takođe nije želeo da prokomentariše saznanja Presa, kao ni nedolazak generala Ponoša na ovaj prijem.

"Pretpostavljam da je bio zauzet. Meni je važno da su ovde bili gotovo svi predstavnici Vazduhoplovstva i PVO-a", rekao je on. Na pitanje novinara ovog lista, kada se poslednji put video s generalom Ponošem i kada je general poslednji put bio na Kolegijumu Ministarstva odbrane, Šutanovac je rekao: „Videli smo se... Zaista, kada smo se videli?! Pa, ima tome..."

Ministar odbrane Dragan Šutanovac zatražio je sastanak sa predsednikom Srbije i vrhovnim komandantom Borisom Tadićem, a povodom sukoba sa načelnikom Generalštaba VS Zdravkom Ponošom, saznaje Blic. Tadić i Šutanovac trebalo bi da razgovaraju odmah po povratku šefa države iz Rusije. Spekulacije su dostigle te razmere da sada u celu priču uvode samog predsednika Srbije Borisa Tadića. On, prema tim navodima, preko generala Ponoša pokušava da proveri koliko je jak potpredsednik DS. Iz krugova stranke bliskih Šutanovcu kažu da je sada na redu „pakovanje“ afera sa tenderima ministru odbrane, objavljuje Blic.

"Nije ovo sukob dve ličnosti, nego sudar koncepcija o tome gde će Srbija, kao bezbedna zemlja, biti 2015, 2020. godine", kaže u intervjuu za Politiku general Ponoš. "Politika odbrane ovde funkcioniše samo simbolično. Reklo bi se da ne postoji. Mi se dovijamo u okolnostima kad u državi nema strategije nacionalne bezbednosti, pa u skladu s tim ni strategije odbrane."

Još jedno potpisivanje u Moskvi

Predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev potpisaće danas u Moskvi krovni politički sporazum koji će biti garant za izgradnju gasovoda kroz Srbiju i skladišta gasa u Banatskom Dvoru, saopšteno je iz pres službe predsednika Srbije. Ističe se, takođe, da će Tadić predvoditi državnu delegaciju koja će potpisati ugovor o prodaji Naftne industrije Srbije i sporazume o izgradnji gasovoda Južni tok i skladišta gasa Banatski dvor. U delegaciji će biti predstavnici vlade, zamenik premijera Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i ministar energetike Petar Škundrić. Kako je agenciji Beta rečeno u Ambasadi Srbije u Rusiji, potpisivanje će biti u Kremlju u 15.00 po lokalnom vremenu (13.00 po srednjoevropskom vremenu), prenosi Danas. Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče, gostujući na Radio-televiziji B 92, da je dogovoreno da Srbija dobije finansijske i pravne garancije u roku od dve godine i da za sada ima političke garancije da će ta dva sporazuma biti realizovana.

Više od godinu dana naftno-gasni aranžman je tema broj “jedan” u Srbiji, a polemike su se vodile i u Skupštini i Vladi Srbije, piše u Novostima. Sporazum je čekao oko osam meseci na ratifikaciju u parlamentu, pregovori često bili skoro u škripcu, a ipak, za dve nedelje, rešena su mnoga neusaglašena pitanja. I premijer Mirko Cvetković smatra da je naša zemlja u pregovorima sa Gaspromom dobila sve što je tražila.

Kupovinom 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije, Gaspromnjeft neće postati vlasnik naftnih i gasnih bušotina u Srbiji i Angoli, već samo kupuje pravo na korišćenje (eksploataciju) i za to će plaćati zemljišnu rentu. Obaveza novog vlasnika je, kako stoji u kupoprodajnom ugovoru za NIS, da obezbedi kontinuitet u proizvodnji i istraživačkoj delatnosti, odnosno da nastavi s ulaganjem u otkrivanje novih domaćih izvora nafte i gasa, javlja Politika. Zanimljivo je što ovaj list ističe da je "ugovor o prodaji Naftne industrije Srbije usvojen juče na telefonskoj sednici u 11 sati i 30 minuta, a materijal na više od sto strana ministrima je stigao u 10 sati." Sličan detalj o ovom dogadjaju Politika ističe i u naslovu "Vlada prodala NIS telefonom". List navodi brojne odredbe ugovora, tumačeći ih kao mnogo nepovoljnije po Srbiju nego što je zvanično saopšteno – doduše, uz ogradu da prevod možda nije tačan?

Blic nastavlja sa otvorenim osporavanjem ovog aranžmana pa objavljuje kako anonimni "stručnjaci koji se bave energetikom kažu da je evidentno da će Rusi zajedno sa preuzimanjem paketa akcija NIS-a preuzeti i sve njegove tekuće poslove, tako da će imati i pravo korišćenja domaće nafte". Pod naslovom "Naša naftna polja isplaćuju NIS za godinu i po" ovaj list navodi kako se procenjuje da "Srbija iz domaćih izvora nafte može da proizvede 600.000 do 700.000 tona godišnje, što bi značilo da to po sadašnjoj ceni nafte vredi oko 400 miliona dolara godišnje, a dodatni izvor prihoda je i nalazište u Angoli iz koga može da se dobije oko 100.000 tona nafte za godinu dana, što bi bilo više od 60 miliona dolara".

Kako usvojiti budžet?

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su juče raspravu o Predlogu budžeta za 2009. na koji je podeto više od 200 amandmana dok ih je sa onima na prateće propise - oko 530. Toliko amandmana, slažu se poslanici opozicije, ali i vladajuće koalicije, čak i uz neprekidni rad, nemoguće je razmotriti u tako kratkom vremenskom periodu, budući da se u ponedeljak, 29. decembra, u ponoć završava redovno zasedanje Skupštine Srbije. To je i razlog zbog čega su za danas u 11 zakazane konsultacije šefova poslaničkih grupa s premijerom Mirkom Cvetkovićem i ministrom finansija Dianom Dragutinović, javlja Danas.

"Bilo bi dobro videti koji amandmani mogu popraviti tekst zakona o budžetu i koji su to načini efikasnijeg rada. Bez dogovora šefova poslaničkih klubova, predsednika Vlade, ministarke, svih nas, fizički nije realno završiti budžet, a potrebno je", izjavila je predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović novinarima u parlamentu.

Poslanici brane plate

Poslanici vladajućih partija pobunili su se protiv predloga o smanjenju njihovih plata i dnevnica koji je izradila lista „Za evropsku Srbiju" na kojoj su izabrani, saznaje Pres. Pojedini poslanici, pre svega iz DS-a, zapretili su čak vraćanjem mandata ako bude sproveden u delo plan štednje ZES-a!

Predlog je, pored delimičnog smanjivanja plata, podrazumevao i manje paušale i naknade za potrošeni benzin poslanicima iz unutrašnjosti, koji sada dobijaju po 13 dinara na svaki pređeni kilometar od kuće do Beograda. Bilo je predviđeno i isplaćivanje dnevnica u skladu sa vremenom koje poslanici provedu radeći u Skupštini.

Fotografije mogućih masovnih grobnica u Albaniji

Tužilaštvo za ratne zločine došlo je do fotografija lokacija u Albaniji za koje se sumnja da su grobnice otetih sa KiM. Nažalost, pokušaj našeg tužilaštva da albansko pravosuđe otvori istragu o onome što se događalo na severu Albanije za vreme i posle bombardovanja NATO, propao je. Albanski tužilac Ina Rama odgovorila je na naš zahtev konstatacijom da je istraga o slučuju trgovine organima već vođena i da nije pokazala nikakve rezultate.

Tako će i ove nove dokaze, koji bi trebalo da potvrde postojanje masovnih grobnica i pokrenu pitanje ekshumacije tela koja se nalaze u njima, tužilaštvo za ratne zločine predati Diku Martiju, izvestiocu Saveta Evrope za pitanja trgovine organima. On će, prema saznanjima našeg lista, u januaru doputovati u Beograd.

"Rusi neupadljivo, ali pouzdano, nadgledaju sever Albanije i teren oko "žute kuće". To je siguran znak da se neće dogoditi da se, na primer, grobnice – presele", kaže naš neimenovani sagovornik Novosti. Oni su posebno zainteresovani za dolazak Dika Martija na sever Albanije, jer oformili su svoju komisiju da istraži ovu aferu. Oni, naime, veruju da se među nestalim Srbima, Romima i nelojalnim Albancima nalazi i 50 Rusa koji su oteti na KiM.

Tužilaštvo za ratne zločine došlo je do informacije da je, nakon što je u albanskim medijima najavljena poseta tužioca Vladimira Vukčevića toj zemlji, u posetu premijeru Salji Beriši došao bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj. Cilj je, kako se sumnja, bilo uništavanje dokaza o vezi Haradinaja sa trgovinom ljudskim organima otetih Srba na Kosovu i Metohiji, piše u Politici.

Sumnja se da je Haradinaj uticao na Zogua da ubedi premijera Albanije Saljija Berišu da izda nalog bezbednosnim službama da unište svu dokumentaciju koja se odnosi na kidnapovanje, prebacivanje na teritoriju Albanije i likvidacije Srba, sa čim Haradinaj direktno može biti povezan. Prema tim informacijama, Haradinaj je u rodbinskoj vezi sa princem Zoguom preko svoje supruge.

Slovenci postavljaju blokade i uzdaju se u diplomatiju

Spor oko dela Piranskog zaliva već je u odnosima Hrvatske i Slovenije počeo da uzima danak. Slovenija je postavila blokadu na hrvatskom putu ka EU. Hrvatska je odmah zapretila bojkotom slovenačke robe.

Odluka Ljubljane “pala” je neposredno pred prvu godišnjicu mandata dr Danila Tirka, koji je krajem decembra 2007. preuzeo funkciju predsednika Slovenije. On je pre mesec dana bio u prvoj zvaničnoj poseti Hrvatskoj. Na pitanje - da li je tada predsedniku Mesiću, u razgovoru u četiri oka koji su imali, nagovestio ovakav razvoj događaja, predsednik Tirk u intervjuu za Novosti kaže:

"Nadao sam se da će ovaj problem moći da se reši diplomatijom."

Slovenački predsednik još izjavljuje: "Nismo kočili Srbiju u Briselu. Uzdam se u uspeh diplomatije sa Zagrebom."

Neistine o izbeglicama

Hrvatska i Srbija teško da će bez međunarodnog arbitra u budućnosti razgovarati o problemu izbeglica. Srpska delegacija je po povratku sa međunarodne konferencije u Ženevi donela odluku da još neko vreme ostavi prostora svom susedu da konačno pokaže volju za rešavanjem dugotrajnih problema izbeglih Srba, inače će "celu stvar podići na viši nivo".

"U svom govoru pred 40 zemalja, koji je usledio odmah posle našeg, hrvatski delegati su kazali da je realizovana Sarajevska deklaracija, da je problem izbeglica u njihovoj zemlji rešen i da se svodi samo na pojedinačne slučajeve, kao i da obe zemlje mogu da ga reše bez posredstva međunarodne zajednice", kaže Jovan Krkobabić, potpredsednik srpske vlade.

Ovo je bilo neistinito i u najmanju ruku problematično izglaganje, naročito ako se ima u vidu da je Hrvatska malo toga učinila da se osigura bezbedan povratak Srba. Prema pojašnjenju Krkobabića, naša je zemlja upravo zato odbila da razgovara "u četiri oka" sa komšijama, definišući problem kao međunarodni, budući da je Srbija šesta zemlja u svetu po broju izbeglica i dugotrajnosti njihovog problema.

Otkrivanje ličnih podataka

Iako je Poverenik za informacije od javnog značaja, početkom decembra upozorio Agenciju za privatizaciju da se objavljivanjem matičnih brojeva građana koji nisu ostvarili pravo na besplatne akcije, krši Zakon o zaštiti lličnih podataka, Agencija je to ponovo učinila. Naime, juče je u listu Politika objavljen spisak tih građana koji sadrži imena, prezimena, ime jednog od njihovih roditelja, ali i matični broj.

Dušan Belanović iz Agencije za privatizaciju, međutim, ne razume zbog čega se polemiše oko objavljivanja matičnih brojeva građana kada je, kako kaže, do eventualne zloupotrebe moguće doći na mnoge druge načine. Belanović tvrdi za Danas da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti počinje sa primenom 1. januara 2009. i da se objavljivanjem matičnih brojeva građana u sredstvima javnog informisanja ne može kršiti zakon koji još nije stupio na snagu.

Peticija protiv vladike

„Proteruje časnog duhovnika, a pruža utočište u Eparhiji monahu Ilarionu, optuženom za pedofiliju”, najčešći je komentar poslednja dva dana u Novoj Varoši nakon što je vladika mileševski Filaret oduzeo parohiju i naložio svešteniku i ocu četvoro maloletne dece Daliboru Kupusoviću da napusti parohijski stan, piše u Blicu.

Dva dana Nova Varoš je na nogama, potpisuje se peticija podrške svešteniku. Naspram vladike, poznatog po tome što je više puta do sada narod stajao na strani suprotnoj od njega, ovog puta su vernici, đaci. Više od hiljadu potpisa skupljenih za svega nekoliko sati u omalenom gradiću govori da se digao i znatan deo građana Nove Varoši. I svako ima svoj razlog - đaci jer su „izgubili omiljenog veroučitelja”, vernici koji kažu da „do sada nisu imali takvog duhovnika”.

Zabrana pušenja u kafanama?

Ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević najavio je da će tokom predstojeće 2009. godine biti definisan jasan akcioni plan o postepenoj zabrani pušenja na svim javnim i radnim mestima kako bi se sprečilo pasivno pušenje, odnosno udisanje duvanskog dima iz okruženja. Svaki građanin Srbije ima pravo na čist vazduh, pošto, kako kaže, neškodljiva količina duvanskog dima ne postoji.

Zabrana pušenja na javnim mestima verovatno bi najviše pogodila ugostitelje i kafedžije, čije su mušterije, ispostavilo se, uglavnom pušači, objavljuje Politika.

Lepa otpremnina

Jedan od najmoćnijih ljudi srpskog fudbala Milovan Đorić odlazi u prevremenu penziju s basnoslovnom otpremninom od 50.000 evra! Kako saznaje Pres, čelnici FSS-a zatražili su od njega da na dostojanstven način napusti ovu organizaciju, a predsednik Tomislav Karadžić ponudio mu je veoma pristojnu nadoknadu, ukoliko na to pristane! Priču je za ovaj list potvrdio i sam Tomislav Karadžić! On je rekao da će tih pedesetak hiljada evra zapravo biti nadoknada Đoriću „za sve što je učinio za srpski fudbal"! Prvih 20.000 evra Đorić će dobiti kao otpremninu odmah po odlasku u penziju (zvanično na kraju sledeće godine), a ostatak je nadoknada za širok spektar minulih zasluga - od nagrade za plasman na SP 2006, do nadoknade za dva automobila koja je pokvario tražeći talente po Srbiji.

Atentati na političare

Detaljna istraga nije potvrdila indicije i nepotvrđene informacije da je jeseni 2004. godine spreman atentat na tadašnjeg premijera Vojislava Koštunicu. Tih meseci stizali su i podaci da je ugrožen život Čedomiru Jovanoviću, Vladimiru - Bebi Popoviću i drugim političarima. Istrage su, međutim, i to demantovale.

Priču o navodnim planovima za atentat na Koštunicu, pre dva dana u žižu javnosti izneo je nekadašnji general policije i prvi komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri. O toj temi i sam je ispitivan, ali kao neko ko je, navodno, bio uključen u organizaciju zločina, objavljuju Novosti uz objašnjenje da je uzrok bio u sukobu sa pretpostavljenim, generalom Miroslavom Miloševićem i minstrom Jočićem.