KUPUJU EVRO – RUŠE DINAR

Posle smanjenja obavezne dinarske rezerve, umesto da daju kredite, banke navalile da kupuju evre i oborile kurs dinara. U „konačnom obračunu” vladinih trupa i „crvenokošuljaša”, u centru tajlandske prestonice, poginulo je najmanje šest osoba dok je zapaljeno dvadesetak zgrada. Uhapšena nova grupa pedofila.

Zabrinuti bivši guverner

Guverner Narodne banke Srbije u ostavci Radovan Jelašić izrazio je večeras zabrinutost zbog pada vrednosti dinara u odnosu na evro u poslednjih nekoliko dana i ukazao da kurs dinara utiče na osnovni cilj NBS, a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena, prenosi Politika. Jelašić je poručio građanima da štede u dinarima, jer je, kako je objasnio, dinarska kamatna stopa veća od inflacije. Komentarišući nagli pad dinara u odnosu na evro i prelazak psihološke granice od 100 dinara početkom ove sedmice, Jelašić je rekao da je NBS u ponedeljak i utorak intervenisala na deviznom tržištu sa ukupno 140 miliona evra, kako se ne bi dozvolile prevelike dnevne fluktuacije. Prema njegovoj oceni, nema bojazni da centralna banka neće moći da održi stabilnost kursa jer, kako je ukazao, NBS u deviznim rezervama ima tri puta više deviza nego što je to trenutna količina dinara u opticaju.

Objašnjavajući razloge naglog pada vrednosti dinara prema evru, on je rekao da je to, između ostalog, posledica slabljenja evra prema dolaru od oko 20 odsto u poslednjih mesec i po dana.

Građani koji su se zadužili uzimajući kredite u devizama, prema verodostojnim računicama, od početka krize, na ukupan dug za kredite, morali su da plate više 1,28 milijardu dinara zbog rasta kursa evra. A od početka godine do danas, oni koji imaju kredite sa deviznom klauzulom morali su da odvoje 20 milijardi dinara više za otplatu kredita zato što je dinar posrnuo, piše u istom listu.

Četvrti dan zaredom, evro gazi dinar, objavljuju Novosti. U isto vreme dolar slama evropsku valutu, koja se ovih dana nalazi na najnižem četvorogodišnjem nivou. Kod nas granica od 100 dinara, ma kako je zvali, psihološka ili realna je probijena i evropska valuta sve više hvata zamah. Tako će zvanični srednji kurs u četvrtak iznositi 101,70 dinara ili za 20 para više nego u sredu. Od Narodne banke Srbije, preko ekonomista do Ministarstva finansija na razne načine se objašnjava nagli pad domaće valute, a rešenje niko ne nudi.

Grčka banka koja posluje u Srbiji poslednjih dana, kada je dinar naglo počeo da slabi, kupuje više deviza na međubankarskom deviznom tržištu, što posledično gura kurs naviše, saznaje Blic. Poznavaoci prilika na tržištu kažu da ima indicija da je devize u većoj količini kupovala i Naftna industrija Srbije.

Posle smanjenja obavezne dinarske rezerve, umesto da daju kredite, banke navalile da kupuju evre i oborile kurs dinara na istorijski minimum, objavljuje Pres. Sagovornik Pressa uključen u međubankarsku trgovinu ističe da banke „oslobođena" dinarska sredstva iznose na devizno tržište jer nemaju gde da ih plasiraju.

"NBS je 17. marta donela odluku o smanjenju dinarske obavezne rezerve banaka, koje imaju plasmane u subvencionisanim kreditima. Obračun smanjenja tih rezervi bio je u ponedeljak, 17. maja, kada je usledio najveći pritisak na kurs. Taj višak dinara neke banke su iznele na međubankarsko tržište i kupovale sve ponuđene evre", objašnjava sagovornik Presa.

Politički opravdano ali - nema para

Predstavnici MMF-a razumeju da je, iz političkog ugla gledano, povećanje zarada opravdano. Oni nisu izričito protiv toga, samo ih interesuje da li je to ekonomski realno, kaže za Politiku jedan od učesnika pregovora. O tome će se tek razgovarati i konkretne računice će se čuti narednih dana. Činjenica je da novca u budžetu nema i to je konstatovano u razgovorima sa MMF-om. Njihov zahtev je da minus u državnoj kasi ostane u planiranim okvirima i da se ne povećava, objavljuje Politika.

Koliko je primedbi na izbor sudija?

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je juče da je neophodno da budu otklonjeni svi nedostaci u postupku reizbora sudija na koje je ukazala i Evropska komisija, a ne samo oni koji se odnose na nedostatak obrazloženja u odlukama o prestanku sudijske funkcije i prava na žalbu, što je bio i zajednički zaključak na jučerašnjem sastanku. U izjavi za Politiku ona je rekla da je Društvo sudija uputilo otvoreno pismo ministarki pravde Snežani Malović povodom njenih izjava da se glavne primedbe Evropske komisije odnose na nedostatak obrazloženja i prava na žalbu neizabranih sudija.

Predsednica Društva sudija je rekla i da je Evropska komisija ukazala na sastav i nezavisnost Visokog saveta sudstva, otvorenost i pouzdanost postupka izbora sudija, kao i na primenu objektivnih kriterijuma i zvaničnih rezultata rada sudija.

Razmere odnosa DSS - SNS

Miloš Jovanović, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, odgovarajući na pitanje zašto neće ove nedelje doći do susreta Vojislava Koštunica sa predsednikom Srpske napredne stranke Tomislavom Nikolićem kaže za Politiku, u tekstu pod naslovom "Nismo osvetoljubivi", da je DSS do 30. maja, kada će promovisati svoj ekonomski program za razvoj Srbije od 2010. do 2015. godine, skoncentrisan isključivo na stranački rad za koji veruje da je jedini put da zemlju izvuče iz ove jako teške situacije.

"Nema nikakve osvetoljubivosti, mi smo ozbiljni ljudi i ozbiljno se bavimo politikom. Nismo do sada imali dublju saradnju sa SNS-om da bi poverenje bilo narušeno."

Želja Tomislava Nikolića da Srbija bude zemlja dve partije neće se ostvariti ni posle narednih izbora, stav je sagovornika Politike, istraživača javnog mnjenja i analitičara političkih prilika. Od ostvarivanja tog cilja vođu Srpske napredne stranke udaljila je izjava da su mu Vojislav Koštunica i njegov DSS politički suparnici čije glasače želi da preuzme. Izjava je mogla da se tumači kao alatka u ostvarivanju ideje prvi put nervozno izrečene početkom godine da sve stranke moraju pre izbora da se izjasne o koalicijama posle izbora.

„Velika stranka ne saopštava maloj da će je progutati”, kaže Vladimir Goati direktor Transparentnost Srbija, komentarišući izjavu lidera naprednjaka. „Jeste normalno da se takmiči, ali Nikolićeva izjava ima malo pretećeg tona, mada je iskrena”, dodaje on. Goati predviđa da će se na sledećim izborima sigurno izdvojiti dve „megapartije” i par manjih koje će imati jednocifreni procenat birača, objavljuje isti list pod naslovom "Srbija u dve partije – pusta želja".

Tomislav Nikolić, predsednik SNS, poziva Koštunicu da se pogledaju u oči i otklone nesporazume: "Želim da se dogovorim sa DSS i NS o nastupu na izborima. Cilj nam je da srušimo DS", piše u Novostima pod naslovom "Mogu i da povučem reč".

Ima li kraja gužvama za dokumenta?

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najavio je u sredu mogućnost da se Javno preduzeće „Pošte Srbije“ uključi u izdavanje ličnih dokumenata, kako bi se smanjile gužve u policijskim stanicama, objavljuju Novosti.

"Razgovaramo sa rukovodstvom pošte da se u njihovim poslovnim jedinicama otvore, da tako kažem, naše ekspoziture, gde će građani moći da predaju zahteve i preuzmu isprave", rekao je Dačić i naveo da predstoji i izdavanje novih vozačkih dozvola, saobraćajnih dozvola i registarskih tablica.

Štrajkovi u Rumuniji i Grčkoj

Rumuni ustali zbog državne štednje, Grci u četvrtak ponovo ne rade. Traži se smena rumunske vlade, Atinu blokiraju sindikati, objavljuju Novosti pod naslovom "Balkan u štrajku".Više od 40 hiljada članova rumunskih sindikata, okupilo se ispred sedišta Vlade na trgu Viktorija mirno, bez incidenata protestujući zbog najavljenog “stezanja kaiša” - smanjivanja ionako mizernih penzija i socijalne pomoći za po 15 odsto i plata za oko 1,4 miliona državnih službenika za 25 odsto.
Ljuti i očajni radnici tražili su u sredu ostavku vlade Emila Boka, zbog kako tvrde, njene nesposobnosti da zemlju izvuče iz krize. Njihov glavni argument je da se država za samo poslednje tri godine, tokom vladavine predsednika Baseskua, zadužila za 30 milijardi evra, a komunistički diktator Nikolae Čaušesku za 20 godina vladanja manje od 10 milijardi, koje je i - vratio.

U Grčkoj u četvrtak štrajkuju državni i opštinski službenici, carinici, lučki radnici, mornari, zaposleni u javnom saobraćaju, elektrodistribuciji, kao i lekari, bankari, advokati, novinari...

"Konačni obračun" sa demonstrantima

U „konačnom obračunu” vladinih trupa i „crvenokošuljaša”, koji su više od dva meseca protestovali i blokirali komercijalni centar tajlandske prestonice, poginulo je najmanje šest osoba dok je zapaljeno dvadesetak zgrada. Za vreme akcije „čišćenja” kvarta u centru grada gde je bilo uporište demonstranata, sedam vođa opozicionog pokreta „crvenih košulja” su se predali pripadnicima vojske i pozvali svoje pristalice da obustave proteste, objavljuje Politika. Svetske agencije prenose da je u jučerašnjoj ofanzivi tajlandske vojske poginulo najmanje šestoro ljudi, među kojima je i jedan italijanski fotoreporter, dok je povređeno najmanje 60 osoba, među kojima su najmanje dva vojnika i jedan kanadski, jedan američki i jedan holandski novinar. U sukobima između snaga bezbednosti i demonstranata između četvrtka i ponedeljka poginulo je 39, a povređeno 300 ljudi, dok je u utorak bio dan zatišja uoči konačne operacije „čišćenja” koju je jutros sprovela vojska. samo nekoliko sati posle predaje lidera „crvenokošuljaša”, nasilje se nastavilo jer je buknuo plamen u zgradi berze u Bangkoku pri čemu je, kako AFP prenosi saopštenje vatrogasaca, zapaljeno još dvadesetak zgrada, uključujući banke, tržne centre i prostorije jedne televizijske stanice u kojima je bilo zarobljeno oko stotinu ljudi.

Londonski lobi?

U novoj britanskoj vladi konzervativca Dejvida Kamerona razvija se pravi bošnjački lobi, koji bi, kako stvari stoje, mogao da ima veliki uticaj na britansku spoljnu politiku prema BiH, saznaje Blic. Savetnica šefa diplomatije Vilijema Hejga je Arminka Helić, poreklom iz BiH, a blizak saradnik premijera Dejvida Kamerona je Ed Luelin, bivši šef kabineta Pedija Ešdauna u Sarajevu. „Lobisti“ su poznati i po prijateljskim vezama sa predsedavajućim Predsedništva BiH Harisom Silajdžićem, pa bi njihovo delovanje moglo da ide u interesu politike koju on zastupa, a to je jači angažman stranaca u BiH u cilju centralizovanja države. Nagoveštaj ovakvog razvoja situacije je nedavna izjava šefa diplomatije da međunarodna zajednica u BiH „mora da pokaže mišiće“.

Amerika jasno poručuje da neće podržati pokretanje novih pregovora o statusu Kosova i da se protivi podeli Kosova, ali ne lobira protiv Srbije zbog njenih nastojanja da do debate u UN ipak dođe. S druge strane, SAD snažno ohrabruju razgovore Beograda i Prištine o praktičnim pitanjima kao što su snabdevanje strujom, telefonija, carine, pravosuđe - naglašava u razgovoru za Danas američka ambasadorka u Srbiji Meri Vorlik, koja poručuje i da se Amerika uverila da je Beograd postao veoma konstruktivan partner u regionu.

Šta će biti u Sarajevu

Kakav će biti domet konferencije Evropska unija - zapadni Balkan u Sarajevu? Božidar Đelić: "Može se očekivati samo poruka o proširenju", prenose Novosti pod naslovom "Malo od samita".Konferencija EU - zapadni Balkan u Sarajevu, po Gimnih formuli, sasvim sigurno neće rezultirati zvaničnim i obavezujućim zaključkom za Brisel o širenju Unije na naš region. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade za evropske integracije, ipak, kaže za Novosti da se sa ovog skupa može očekivati poruka podrške proširenju Unije, ali da ne treba biti nerealan. On napominje da treba imati u vidu da se tokom pripreme skupa desila grčka kriza, da se EU u ovom momentu bavi stabilizacijom evra i da je mnogo energije utrošeno za pronalazak pravog formata sastanka.

Za zemlje koje žele da se priključe EU važnije je da njihovi regioni imaju svoja predstavništva u Briselu, nego što je to važno za članice EU. Takvih kancelarija je sada 255. Ako Srbija želi članstvo, bilo bi dobro da Vojvodina ima svoju kancelariju u Briselu jer bi to pomoglo pregovorima Srbije. Pratio sam diskusiju o Statutu Vojvodine i konzervativno protivljenje njenom pravu da otvori predstavništvo u Briselu za mene je bila ludost, kaže u intervjuu za Blic Franc Sauzberger, predsednik Instituta regiona Evrope u tekstu pod naslovm "Jačanje regiona ne znači raspad Srbije".

Plan za poskupljenje struje

U naredne dve godine cena električne energije mogla bi da bude drastično veća. Poskupljenje moguće i do 60 odsto, kako bi EPS mogao da obezbedi novac za planirane investicije, piše u Novostima pod naslovom "EPS planira strujni udar".

"Sa postojećom cenom struje od pet evrocenti po kilovat- satu ozbiljno mogu biti ugrožene planirane investicije od devet milijardi evra u velike energetske projekte, a aktuelni pad dinara dodatno otežava ulaganja", objasnio je u sredu Dragomir Marković, generalni direktor Elektroprivrede Srbije na četvrtoj godišnjoj energetskoj konferenciji “Ekonomist media grupe”. Marković je objasnio da čak 3,4 milijarde treba da obezbedi sam EPS, ali da će to biti moguće samo ako se cena struje bude povećavala u skladu sa planom kompanije.

Kome 10 posto?

„Medijska buka u vezi sa satelitom digla se zato što treba da se napravi sporazum sa Izraelcima o kompenzaciji“, kaže Prvoslav Davinić, bivši ministar odbrane SCG, u ekskluzivnom intervjuu za NIN posle međunarodne arbitraže u Londonu, u kojoj je Srbija izgubila spor sa izraelskom kompanijom „Imidžsat internešenel NV“.

Davinić kaže da se po Beogradu uveliko priča da su Izraelci nudili deset odsto onome ko izdejstvuje da se od Srbije naplati 36 miliona evra odštete.
"Smatram da tu postoje određeni interesi. Interesi pojedinaca! Zna se, da li naplata sume bez ičega ili da se kompenzuje naoružanjem, svejedno. Ali, ponavljam, Izraelci su nekom obećali deset odsto", kaže Davinić, prenosi Blic.

Porodica koje više nema

Porodice Jović iz Graca kod Vučitrna više nema. Otac Slavko umro je u novembru 2005. godine, samo 10 dana pošto su mu na beogradskom Institutu za hematologiju ustanovili rak pluća. Istoga dana, na onkologiju je primljena i njegova dvogodišnja ćerka, zbog hitne intervencije na mozgu. Dijagnoza - kancer. Posle samo nekoliko nedelja i ona je umrla.
Slavko je bio jedinac. Pre dve godine umrli su mu i roditelji. Ne zna se - od raka ili od tuge, objavljuju Novosti treći nastavak o posledicama NATO bombardovanja uranijumom 1999. godine, pod naslovom "Kosovo velika bolnica".

Kosovo i Metohija kontaminirani su uranijumom, koji za samo mesec dana može da dopre u zemlju do dubine od 215 centimetara.Danas, posle više od 10 godina, stigao je u sve kosmetske vodotokove. Što neko reče, Kosmet je jedna velika bolnica.

Uhapšena nova grupa pedofila

U akciji „Armagedon“ nova hapšenja trojice osumnjičenih zbog dečije pornografije. Kompjuteri sa 468 fajlova s pornografskim snimcima, objavljuju Novosti pod naslovom "Lov na pedofile".Igor Ivanković (37) iz Novog Sada, Srđan Gitarić (33) iz Smedereva i Laslo Kendereši (29) iz Kikinde uhapšeni su u sredu u okviru policijske akcije "Armagedon", pokrenute pre dva meseca protiv osumnjičenih za dečiju pornografiju. Do sada je iza brave završilo osam osoba. Osumnjičeni su, kako se tvrdi, uz pomoć svojih računara preko Interneta pribavljali i razmenjivali sporni materijal, ali su ga i prodavali.

"Afrička obećanja"

Radomir Antić, selektor fudbalera Srbije, četiri dana uoči početka priprema i tačno tri nedelje pre početka Svetskog prvenstva u Južnoj Africi i premijernog nastupa „orlova“ u crvenim dresovima, širi pozitivne vibracije. Nije nas ni navikao na drugačije. Ne dozvoljava, doduše, nijednog trenutka da ga ponese događaj, čvrsto stoji na zemlji, svestan je očekivanja naroda, ali kao da je ubeđen da će Srbija na Mondijalu napraviti nešto veliko, piše u Blicu pod naslovom "Radomir Antić: Iz Afrike se vraćamo kao pobednici".