KAKVA ĆE BITI 2009.

U toku je opšte zastrašivanje naroda. Mogu li se sagledati uzroci svetske krize. Punih 18 godina od prvih višestranačkih izbora posle pada vladavine komunista u Srbiji.

Revija bodi modela u Kolumbiji, kolekcija - John Vargas

Srbija i svetska kriza

Narodu se stalno saopštavaju poruke kako će nas nestabilnost koja trese globalno finansijsko tržište zaobići, ali kako se čulo na svetovanju u organizaciji Naučnog društva ekonomista, svetska kriza nikako ne može da bude srpska šansa.

U najoptimističnijem scenariju, inflacija dogodine 10 odsto, privredni rast – tri procenta, dok će priliv kredita iz inostranstva biti oko pet milijardi dolara, kažu ekonomisti, javlja Politika.

Strah u Smederevu

Kriza poslednja tri meseca „drma“ Smederevo koje je zahvaljujući kompaniji „US Stil“ doskoro bio grad s gotovo najvećim prihodima po glavi stanovnika. U ovoj firmi koja se bavi proizvodnjom čelika zaposleno je oko 6.000 Smederevaca, što znači da je gotovo polovina grada posredno ili neposredno vezana za „US Stil Srbija“, piše u Blicu, pod naslovom "Strah u Smederevu od 2009."

Početkom prošlog meseca rukovodstvo kompanije je zbog smanjenja proizvodnje ukinulo prekovremeni rad koji je zaposlenima zajedno s osnovnom platom donosio zaradu i do 1.000 evra mesečno. Uz to, jedna visoka peć je ugašena, a gotovo polovina radnika je na prinudnom odmoru. Sredinom ove nedelje najavljeno je gašenje i druge visoke peći od 31. decembra, čime će se 6.000 duša naći na tankom ledu. Smederevci se boje da bi gašenje pogona železare koja hrani blizu 20.000 članova porodica svojih zaposlenih moglo da izazove pravu ekonomsku tragediju u gradu, objavljuje ovaj list.

Bez garancije "ozdravljenja"

Neizvesno hoće li i u ponedeljak biti usvojen zakon o pasošima i početi sednica o budžetu. Vladajuća koalcija ne može da dođe do neophodnog kvoruma za glasanje, javljaju Novosti.

Sednica otkazana zvanično zbog bolesti nekih poslanika, a nezvanično - zbog nedostatka kvoruma da bi glasanje uopšte moglo da počne, odložena je za ponedeljak, ali bez garancija da će iko od "bolesnih" parlamentaraca za vikend da ozdravi ili bez naznaka da će neko od trenutno "zavađenih" unutar vladajuće koalicije da popusti.

Ni to što stotine hiljada građana čekaju da im parlament produži važenje pasoša da bi mogli bar u poslednjem trenutku da krenu na putovanja za praznike, kao ni to što čitava država čeka budžet, izgleda nisu bili dovoljno jaki razlozi da parlament nađe načina da zaseda.

Pogled u "strašnu" budućnost

Šta donosi sledeća godina, istražuju Novosti.

Penzioneri: Borba za goli opstanak. Imućni: Luksuz zakonom zaštićen. Ministri: Štedimo, osim na deci, objavljuje ovaj list pod naslovom "Srećna strašna 2009. godina".

Kolone vozila srpskih i turskih radnika iz zapadnoevrospkih zemalja u blizini
mađarsko-srpske granice, koji putuju na odmor povodom božićnih praznika

Pohlepa i kriza

Svetska ekonomska kriza jedna je od najčešćih tema poslednjih meseci. Ono čega nema jeste jednostavno objašnjenje šta je ekonomska kriza, kako je nastala, ko je kriv, kako izgleda, koliko će trajati i kako će uticati na običnog građanina Srbije. Upravo o tome za Pres  govori bivši ministar privrede i privatizacije Aleksandar Vlahović.

"Glavni krivac za ekonomsku krizu koja je pogodila čitav svet jeste ljudska pohlepa i gramzivost! Nju niko namerno nije izazvao, već je kriza nastala iz grozničave trke za novcem, nedovoljne regulacije finansijskog tržišta i pogrešne ideje da tržište rešava sve! Efekti krize se mere novcem i u ovoj su izgubljeni trilioni dolara! Teško je i zamisliti koliko je to novca, ali se tačna suma još ne zna jer nisu sabrani svi gubici. Ne zna se ni prava dubina krize i kakve će konačne posledice biti."

Vernici i SPC

Građani Srbije, među kojima ima dosta nominalnih vernika, stavljaju se pred gotovo nemoguću dilemu: biti Srbin pravoslavac ili biti Srbin–Evropljanin, čime se dovodi u pitanje višestrukost njihovih identiteta, piše u Politici.

Najnovija zbivanja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi otvorila su mnoga, u javnosti često postavljana, pitanja na koja međutim iz crkvenih krugova ne stižu odgovori. Već je i kraj prošlog veka, a naročito 21. vek, pred religiju postavio nove zahteve kojima ona, prema naučnim tvrđenjima, uglavnom ne uspeva da parira. Upravo o tome Politika objavljuje razgovor sa dr Milanom Vukomanovićem, profesorom sociologije religije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Punoletstvo demokratije

Srpska moderna demokratija 23. decembra puni upravo osamnaest godina. Naime, tog datuma 1990. održan je drugi krug parlamentarnih izbora u Srbiji, na osnovu čijih rezultata je u januaru naredne godine formirana prva višestranačka Skupština.

"U mnogo čemu režim ni danas nije oboren. Krivica onih koji su došli na vlast 5. oktobra i svih kojih su posle toga bili na vlasti, što znači i moje stranke, u tome je što nismo uradili ni ono što smo mogli", kaže Vuk Drašković, koji je kao perjanica antirežimskog pokreta, posle debakla na prvim izborima hrabrio svoje pristalice govoreći da je režim Slobodana Miloševića "gnjila kruška koja će otpasti najkasnije do Đurđevdana". Ta voćka se, ipak, održala skoro do Miholjdana, tada nezamislivo daleke 2000. godine, objavljuje Pres.

Tribunali kasne sa presudama

Sudovi za ratne zločine počinjene u Jugoslaviji i Ruandi neće dovršiti poslove na vreme, pa Savet bezbednosti UN razmišlja o novom sudskom instrumentu.

Savet bezbednosti UN je juče saopštio da će možda biti neophodno osnivanje tela koje bi nastavilo rad tribunala UN za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi, jer oni zbog velikog broja procesa ne mogu da okončaju rad do predviđenog roka 2009. godine. U deklaraciji Savet bezbednosti sa zabrinutošću primećuje da se ,,datumi određeni za završavanje prvostepenih aktivnosti tribunala ne poštuju i da su oba tribunala saopštila da njihov rad bez sumnje neće biti završen do kraja 2010.”, kao što je predviđeno kada su ti sudovi formirani, javio je Fonet, prenosi Politika.

Gašenje požara na železničkoj cisterni lož ulja u Ventspilsu, Latvija (Fonet)

Srbija i Norveška

Norveška je, zahvaljujući Telenoru, među najvećim investitorima u Srbiji. Oslo svake godine ulaže 25 miliona evra u programe partnerske saradnje sa Srbijom. Zbog čega je Srbija toliko interesantna Norvežanima, pitaju Novosti ambasadora Norveške u Srbiji Hakona Blankenborga.

Osećamo da Srbiju dobro poznajemo zahvaljujući dugim vezama i smatramo da joj danas nije potrebna nikakva pomoć, niti savet o bilo čemu, i zato razvijamo partnerske odnose. U Srbiji ima dosta kompetentnih ljudi, i potencijala za partnerstvo, na obostranu korist, kaže ambasador Blankenborg.

Srbija i Hrvatska

Može li nerešen granični spor dva suseda da utiče na naše približavanje Evropskoj uniji. Određivanje "međe" Srbije i Hrvatske još otvoreno, podsećaju Novosti.

Bura u odnosima između Ljubljane i Zagreba, nastala pošto je Slovenija poručila da neće pustiti Hrvatsku u Evropsku uniju, dok dve zemlje ne reše međusobni teritorijalni spor, podsetila je da ni Srbija nema do kraja precizno ucrtane granice, a takođe želi u EU.

Novi župnik

Da su čudni putevi gospodnji, pokazuje i primer Aleksandra Ninkovića (45), bivšeg komuniste i oficira Jugoslovenske narodne armije, Srbina koji je pre nekoliko meseci postao župnik katoličke crkve Blažene Device Marije na Neimaru, piše u Blicu.

Oficirsko dete, Aleksandar je odrastao na Novom Beogradu, u „vojnom okruženju“, daleko od Boga. Kako kaže, njegovi otac, vojni vazduhoplovni inženjer, i majka, medicinska sestra u vojnoj bolnici, ni sami nisu bili odgajani u veri. Zajedno s drugovima koji su dolazili iz sličnih porodica, prošao je kroz sve tada uobičajene faze „obrazovanja“ – pionire, Savez socijalističke omladine, radne akcije...

"Da su me na Akademiji uhvatili da čitam Bibliju, bio bih izbačen naglavačke. Kuran je već prolazio", kaže Ninković. "Kada mi je brat Darko saopštio da želi da se krsti u katoličkoj crkvi, to me je tada zaprepastilo, s obzirom na to da je Srbin. On me je i upoznao sa fratrom Markom Kuroltom, gvardijanom franjevačkog samostana u Zemunu, koji mi je omogućio pristup u samostansku biblioteku."

Plate državnih činovnika

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pripremilo je odluku po kojoj će plate direktora u državnom sektoru iznositi najviše 120.000 dinara, ali će menadžmentu preduzeća koja budu dobro radila biti odobravani bonusi. Međutim, kako saznajemo, i bonusi će biti ograničeni, a biće tačno određeno kada i kome mogu da se dodeljuju.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković potvrdio je za Pres da ministarstvo priprema odluku o ograničavanju plata direktora u državnom sektoru, ali nije želeo da govori o konkretnim iznosima jer, kako kaže, postoji nekoliko radnih verzija.

Nagrade najboljima

Svetski reket broj 1 Jelena Janković je i najuspešnija sportistkinja Srbije u izboru Predsedništva našeg nacionalnog olimpijskog komiteta, izveštava Politika. Olimpijski vicešampion i evropski prvak iz Ajndhovena i Rijeke Milorad Čavić je naš najuspešniji sportista.Odbojkašice Srbije su treći put uzastopno najbolja ženska ekipa, a vaterpolo reprezentacija, osvajač bronzane medalje u Pekingu, vicešampion Evrope i pobednik Svetske lige, najbolji muški kolektiv.