KAKO DA IZBEGNEMO SUDBINU NEDEFINISANOG STANOVNIŠTVA, BEZ ISTORIJE, VERE I JEZIKA

Promocija kolekcije srpskog dizajnera Aleksandra Protića na Nedelji mode
u Lisabonu (Lisboa fashion week)

Predsednik Srbije Boris Tadić na svečanosti u nemačkom gradu Bohumu primio “Štajger” nagradu - za doprinos evropskom zajedništvu. Milan Stanković, mladi pevač koji je stekao popularnost na takmičenju „Zvezde Granda”, pobednik je u finalu izbora predstavnika Srbije za odlazak na „Evrosong“. "Srpski Davos“ ove godine, biće zapamćen po nesaglasnosti oko strateških pitanja, čak i među članovima Vlade.
Izbegavanje razvoja

Dok razvijene evropske zemlje podjednako razvijaju stočarstvo i industriju, mi se kao otrova klonimo i jednog i drugog, piše u Politici. Republički zavod za statistiku je procenio da je Srbija prošle, dosta rđave, ekonomske godine u poljoprivredi ostvarila, ipak, rast vrednosti svoje bruto proizvodnje od oko 2,58 odsto. I tako skromno povećanje tog škrtog „kolača” uticalo je da ukupan pad BDP Srbije ne bude svih četiri ili 4,5 odsto, kako smo strepeli, već nešto podnošljivijih 2,8 procenata. Sudeći, međutim, prema poslednjim računicama, do kojih je došao saradnik u Privrednoj komori Srbije mr Vojislav Stanković, svi su izgledi da će procena o rastu bruto vrednosti u agraru morati da pretrpi izvesnu korekciju – nadole. Trenutni stočni fond Srbije manji je, tvrdi Stanković, za oko polovinu nego pre pola veka. Trenutno imamo svega 550.000 do 600.000 krava. Toliko krdo Srbija je imala početkom prošlog veka.


Vikend mode u Skoplju (fashion weekend show): kolekcija - Studio Kokev

Borba za nacionalni i državni opstanak

Srbija je još daleko od definisanja zajedničkog, svima prihvatljivog, nacionalnog interesa. A, on nam je neophodan da bismo se oko njega svi okupili i zbili redove u borbi za goli nacionalni i državni opstanak. Na tom, makar minimumu nacionalnog interesa, treba raditi, zalagati se za njega. Ali, to nama Srbima ide vrlo teško i sporo, a može da bude kobno u ovom nemilosrdnom globalističkom vremenu.
Ovakvo upozorenje, u intervjuu za Novosti, podvlači akademik Čedomir Popov, ugledni istoričar i predsednik Matice srpske u Novom Sadu.

"Od dolaska na Balkan, Srbi trpe strahovite pritiske sa svih strana - počevši od vizantijskih, preko turskih i austrijskih, pa do današnjih natovskih pritisaka. Umesto da su nas ti pritisci ujedinjavali, oni su produbljivali naš unutraši rascep. On je danas do te mere dubok da sve više ugrožava naš nacionalni identitet i opstanak. Moramo skupiti dovoljno mudrosti da izbegnemo sudbinu nedefinisanog stanovništva, bez istorije, vere i jezika", kaže Popov.

Kojim putem?

Posle Biznis foruma na Kopaoniku: Hoćemo li se izvući iz krize, ili nas čeka „grčki scenario“. Bez saglasnosti o platama, penzijama, kreditima, piše u Novostima.

Srbiji je hitno potreban novi ekonomski model koji je zasnovan na proizvodnji za izvoz, jer samo to joj može omogućiti privredni rast u narednim godinama. Ovo je jedina rečenica o kojoj su se saglasili svi učesnici upravo završenog Biznis foruma „Kopaonik 2010“. Ali i ovaj aksiom nije dorečen. Bez odgovora su ostala pitanja: sa kojim parama treba pokrenuti proizvodnju, ko će posrnuloj privredi obezbediti novac, pod kojim uslovima i kada? Kakva bi mogla da bude strategija države, u koje bi oblasti trebalo ulagati, samo su još neka pitanja na koja su predstavnici države, privrede i ekonomske struke izneli mnoštvo, uglavnom različitih, često i suprotnih rešenja. "Srpski Davos“ ove godine, biće zapamćen po nesaglasnosti oko strateških pitanja, čak i među članovima Vlade.

Građani Srbije trebalo bi da se zabrinu jer će ih od realnih pretnji krize koja je zadesila Grčku spasavati isti ekonomski stručnjaci koji su ih doveli u trenutnu tešku situaciju, objavljujeBlic. Oni su zasad smislili samo povećanje plata u javnom sektoru i povoljne kredite, ali privrednici upozoravaju da je sve to džabe ako se ne otvore nova radna mesta – slaba je uteha građanima ako narednih nekoliko meseci budu mogli da troše više a potom ostanu bez posla ili ako se zaduže pa ostanu bez posla, piše u Blicu. Postojbina čuvenih filozofa ne može da vrati javni dug od 300 milijardi evra jer je uzimala i trošila kredite na nešto što nije stvaralo novu vrednost, pa sada mora da smanjuje plate i penzije, socijalna davanja... U Srbiji je od 2000. godine kroz zaduživanje, investicije i privatizaciju ušlo nekoliko desetina milijardi evra ali nisu izgrađeni Koridor 10 ili neka elektrana, a ni fabrike koje bi povećale proizvodnju i izvoz. Sličan efekat kao kod Grka, s tim da je u Srbiji dobar deo novca napunio džepove biznismena bliskih vlasti. Ali dugovi su ostali.

Nisu razumeli Dinkića?

Nije tačno da će u maju biti raspisan tender za izbor tri kompanije, koje će upravljati projektima izgradnje autoputeva u Srbiji. Tender je već u toku, ali za izbor stručno tehničkog nadzora nad izvođenjem radova na deonicama Koridora 10, koje se finansiraju iz međunarodnih kredita, a ne za upravljanje projektima. Ovako Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, objašnjava kako je došlo do zabune posle izjave kolege Mlađana Dinkića da će ubuduće osim preduzeća „Koridor 10“ i „Puteva Srbije“ projekte voditi još tri kompanije, piše u Novostima. Mrkonjić objašnjava da prema Zakonu o ministarstvima i Zakonu o javnim putevima, samo je Ministarstvo za infrastrukturu nadležno da upravlja i realizuje projekte izgradnje saobraćajne infrastrukture.

Koliko će otopliti na Zemlji a koliko na Marsu?

Ukoliko niste znali, u sto nepoznanica koje naučnici do kraja nisu rasvetlili uvršćene su dve klimatske: koliko će otopliti zbog „staklene bašte” i kako će ekosistemi odgovoriti na sveopšte otopljenje? U minula dva desetleća opaženo je, međutim, i da je sve toplije na Marsu, Jupiteru, Neptunu, Plutonu i najvećem Neptunovom pratiocu Tritonu. Ko je krivac, ako čovek tamo još nije kročio, zaključak je teksta u Politici koji govori o pretnji od klimatskih promena i silnim nedoumicama koje prate otopljavanje na Planeti.

Na gorivo i na struju

Najnoviji hibridni lepotani privukli su veliku pažnju na sajmu automobila u Ženevi, ali ostaje pitanje koji bi od tih modela i kada zaista mogli da se nađu u masovnoj proizvodnji, objavljuje Politika. Počinje era hibridnih vozila. Koncept hibridnog automobila, koji bi mogao da smanji emisiju štetnih gasova, kao i da učini vožnju jeftinijom, u Ženevi doživljava pravu promociju.

Utrkuju se svetski proizvođači ko će u ovoj oblasti da ode dalje. Sa 2,2 miliona prodatih hibridnih vozila širom sveta, Tojota ima nepobitno vođstvo u ovom poslu. Koncept hibridnog automobila predstavlja jedno vozilo sa dva motora. Jedan motor je sa unutrašnjim sagorevanjem dok je drugi elektromotor, koji se napaja iz baterije smeštene u zadnjem delu automobila. Svaki od motora radi prema potrebi, odnosno zavisno od uslova vožnje u kojem se nalazi auto, dok postoje trenuci kada su oba motora u funkciji. Ovakav koncept omogućava mnogo veću uštedu energije uz mnogo manje zagađenje eko-sistema.

Matematički o sreći

Uprkos svim nesrećnim okolnostima za poslednje dve decenije, Srbi su srednje srećan narod, piše uPolitici. U aktuelnom poretku Svetske datoteke sreće roterdamskog univerziteta Erazmus (za period 2000–2009), delimo 85. mesto sa Rusima. Srećniji smo od Crnogoraca, Makedonaca i Bugara, koji su, sa Moldavijom, Ukrajinom i nizom siromašnih afričkih zemalja „ispod crte”, ako bismo je na skali sa ukupno 148 zemalja povukli ispod broja sto.

Dve vodeće ekonomske sile SAD i Japan zauzele su 20. odnosno 69. mesto i inače su zemlje u kojima zadovoljstvo stanovnika već decenijama stagnira, što nije iznenađenje. Iako su, u načelu, bogatije nacije srećnije od siromašnih, neke studije su pokazale da kad prihodi dostignu određeni nivo, novac prestaje da bude osnovni generator sreće. Bruto društveni proizvod po stanovniku veći od 15.000 dolara ne utiče na prosečnu sreću. U Srbiji, za poređenje, iznosi 10.400 dolara, ali gotovo je isti u Kostariki, koja je na ovoj skali svetskih rekorder. Na drugom mestu je Danska – već godinama i na raznim drugim listama zemlja smajlija.

Uloga "supruge"

Nemački šef diplomatije Gvido Vestervele pravi od svoje države banana-republiku!
Ovo je najoštrija u nizu oštrih optužbi, koje stižu ovih dana na adresu liberala, koalicionih partnera u vladi kancelarke Angele Merkel, prenose Novosti. Slučajno, ili namerno, upravo dok je glavni „optuženik“ bio na turneji po Južnoj Americi, na videlo isplivava sve više dokaza u prilog tvrdnje da je Vestervele, ne jednom, zloupotrebio službena putovanja. Nije, naravno, tajna za tamošnju javnost da je ministar spoljnih poslova homoseksualac, a - još od proslave kancelarkinog rođendana pre pet godina - ni identitet Vesterveleovog partnera, nije nepoznanica. Nije se, ipak, do sad znalo da Mronc putuje u svojstvu „supruge“ šefa diplomatije, a još manje da se pojavljuje na zvaničnim bilateralnim susretima! O tome svedoče brojne fotografije na kojima je Mronc, iako „običan“ privrednik, rame uz rame sa španskim, kineskim i japanskim političarima.

Nagrada Tadiću

„Srbija radi veoma naporno od početka demokratskih promena, pre deset godina, ka približavanju zemlje i čitavog regiona zapadnog Balkana potpunom članstvu Evropskoj uniji”, rekao je sinoć predsednik Srbije Boris Tadić u Bohumu, gde mu je uručena nagrada „Štajger” za poštenje, otvorenost, ljudskost i toleranciju. U obrazloženju nagrade se navodi da je „Štajger (jedan od pojmova za rudara) sinonim za poštenje i otvorenost rudara, simbol pouzdanosti, vernosti i privrženosti u dobrim kao i u teškim vremenima”, javlja Politika. „Bez obzira na to koliko je tranzicija bolna, nikada nismo razmišljali da napustimo viziju prosperitetne Srbije u porodici drugih evropskih nacija”, rekao je Tadić, dodavši da je stvaralac te vizije bio bivši premijer Zoran Đinđić.


Tadić i  Štajnmajer

"Države zapadnog Balkana moraju u interesu svih Evropljana da budu uključene u EU, kao najuspešniji projekat mira i saradnje među narodima u istoriji", poručio je predsednik Srbije Boris Tadić sa svečanosti u nemačkom gradu Bohumu gde je primio “Štajger” nagradu - za doprinos evropskom zajedništvu. Tadiću je nagradu uručio bivši šef diplomatije Nemačke Frank Valter Štajnmajer, a u pozdravnom govoru predsednik je istakao da je ta nagrada, zapravo, priznanje svim građanima Srbije za predanost evropskim vrednostima, piše u Novostima.

I Blic i Pres izveštavaju o tom dogadjaju.

"Promenljivo" je u modi

Sa Baba Martom se sada poistovećuju i mnogi zvaničnici, iako su oni, u svom i opštem interesu, zaduženi za održavanje stabilnosti (društvene) klime. Odgovara im da pričaju da smo sada u prelaznom dobu, s podrazumevajućim temperaturnim šokovima, koji podrazumevaju dejstvo režima „vruće-hladno” pre nego što bude prijatno, piše u uvodniku Politike pod naslovom "Baba Martini sledbenici".

S takvim sledbenicima i podržavaocima njenog recepta u državnim aparatima, savremena Baba Marta se protegla izvan kalendarske oročenosti i postala višesezonski simbol liderskih tumaranja u traganju za izlaskom iz sistemskih košmara, krštenim kao SEKA i DEKA (po inicijalima za svetsku i domaću ekonomsku krizu). Traje već godinu i po dana, takoreći kao BAKA (beskrajna akciona konfuzija).


Papa je primio u privatnu posetu hrvatsku premijerku Jadranku Kosor

“Para na paru ide”

Ono što još karakteriše naše društvo je to što društvena pokretljivost stagnira. To zapravo znači da neko ko je u jednoj društvenoj klasi uglavnom tu i ostaje, bez napredovanja ili nazadovanja.
Srbija je, uz Švedsku, pedesetih godina prošlog veka imala najveću stopu društvene pokretljivosti u Evropi. Danas ima najmanju. Grupe su zatvorene i postoje značajne strukturne prepreke za ulazak u elitu i u srednje slojeve. Kako je primetio sociolog prof. dr Vladimir Vuletić, pripadnici političke i privredne elite međusobno se venčavaju, tako da se i na taj način umanjuje šansa za porast društvene pokretljivosti. Krilatica “para na paru ide” definitivno važi u ovom slučaju. Posledica takvih rigidnih i zatvorenih grupa je društvo koje stagnira, objavljujeBlic u istraživanju o srednjem sloju u Srbiji.


Razgovor ministara spoljnih poslova Portugalije i Srbije, Luiša Amada i Vuka Jeremića

O značaju gradonačelnika

Poslednjih decenija svedoci smo ogromne popularnosti gradonačelnika - od Njujorka do Jagodine. Gospodari gradova ne seku samo vrpce na novim školama, putevima i šoping molovima, već često predstavljaju odlučujući faktor u sastavljanju vlada i politici zemlje, objavljuje Pres. Tek što je Barak Obama svojim đonovima zaparao debele tepihe Bele kuće, usledio je, među mnogim njegovim obraćanjima javnosti, i plan koji će sprovesti u prvih 100 dana svog mandata. Pored štikliranja koordinata između kojih će se kretati njegova unutrašnja i spoljna politika, Obama je objavio i s kojim će se značajnim liderima sresti u prvom parčetu svog mandata: „Susrešću se sa liderom koji čeličnom rukom upravlja milionima ljudi, koji poseduje radio-talase i koristi svoju moć da uništi svakoga ko pokuša da mu na biralištima ospori autoritet. Drago mi je što ću da vas vidim, gradonačelniče Blumberg."
Ovo obraćanje prvog američkog crnog predsednika najbolje opisuje kakvom moći raspolažu današnji gradonačelnici, koji značajem i popularnošću često ostavljaju u senci premijere i predsednike. Fenomen ogromne popularnosti i značaja gradonačelnika nije zaobišao ni Srbiju, piše dalje u Presu i dodaje: Ako je Branko Pešić postavio standarde i doprineo da se milioni kubika betona pretoče u ključne gradske tačke, aktuelni beogradski gradonačelnik Dragan Đilas u svom mandatu prekida dugogodišnju apstinenciju izgradnje značajnih objekata.

Vreme da se gasi požar

"Krajnje je vreme da kad selo gori neko to počne, konačno, da gasi", kaže glumac Goran Jevtić na kraju intervjua za Politiku. "Nemojte više", dodaje Jevtić, "da mi govorite o 5. oktobru i proneverenim revolucijama. Ceo moj život je proneverena revolucija. Da li je moguće da niko nema petlju, ni snagu da kaže: čekajte, pa nije sve loše proisteklo od Miloševića. To je bilo pre deset godina. Ni u 2000-im nije urađeno ništa vredno na polju kulture. Izvolite: prozovite demokrate, liberale, kvazisrpske demokrate. Prozovite ih imenom i prezimenom. Oni sede u vladi, u skupštini, kažite ko su ti ljudi."

Šekspir kod nas

"Ko su heroji našeg vremena, kako ih prepoznati, šta nekog čini vođom, da li želimo lidere i da li su nam potrebni... Jer, ništa se od Šekspirovog vremena, zapravo, nije promenilo. I danas, kao i tada, nad ljudima dominira manipulacija koja uvek ima isti cilj, samo što je ona sada na vrhuncu i njene metode su sofisticiranije, a samim tim i strašnije. Film “Koriolan” želi da pokaže kako jedno društvo vrlo lako od nekog čoveka pravi heroja, i isto tako lako, izdajnika. I to jeste baza priče - neprekidna mašinerija kontrole i manipulacije političkih, ali i drugih moćnika koji su često iza scene, zbog koje čovek više nema gotovo nikakvu esencijalnu životnu vrednost, već samo upotrebnu, radi održavanja njihove destruktivne mašinerije vlasti i moći", priča glumac Dragan Mićanović zaNovosti, o prvoj klapi filma “Koriolan”, u režiji britanske glumačke zvezde Rejfa Fajnsa, koja će “pasti” 17. marta, najverovatnije na lokaciji Pančeva. Od 2008, kada su se pojavile informacije da će svoj prvi rediteljski film Rejf Fajns snimati upravo u Beogradu, ovaj projekat postao je i najatraktivniji filmski i medijski događaj kod nas.
U istorijskoj drami o životu rimskog vođe Gaja Marcija Koriolana, adaptiranoj po scenariju čuvenog Džona Logana, deo glumačke ekipe čine i naši glumci - Dragan Mićanović i Slavko Štimac.

Izabran poslanik za Evroviziju

Milan Stanković, mladi pevač koji je stekao popularnost na takmičenju „Zvezde Granda”, pobednik je u finalu izbora predstavnika Srbije za odlazak na „Evrosong“, javlja Politika.

Milan Stanković sa kompozicijom „Ovo je Balkan”, predstavljaće Srbiju na 55. takmičenju „Pesma Evrovizije” u maju u Norveškoj, odlučila je večeras publika SMS glasanjem u direktnom prenosu emisije „Tri pa jedan za Oslo”. Pobedničku kompoziciju Gorana Bregovića, za koju je tekst napisala Marina Tucaković, Stanković će izvesti u prvom polufinalu „Evrosonga” 25. maja, kada će u „Telenor areni” u u Baerumu, nadomak Osla, nastupiti i predstavnici Finske, Rusije, Slovačke, Bosne i Hercegovine, Moldavije, Letonije, Estonije, Grčke, Islanda, Malte, Portugalije, Makedonije, Belorusije, Belgije, Poljske i Albanije.

O ovome javljaju i Blic, Novosti i Pres.

U redovima pred policijskim šalterima

Danas, skoro dve godine od kako je počela zamena starih dokumenata, građani i dalje gube sate i dane čekajući u redovima ispred policijskih stanica, na svoju i štetu države, objavljujeBlic pod naslovom "Policija nas i dalje maltretira". U to se lično uverio i novinar Blica koji je prošle sedmice za izvršenje ove zakonske obaveze potrošio ukupno sedam i po sati, od čega je polovinu proveo na mećavi ispred čukaričkog OOUP-a, sa sapatnicima među kojima je bilo i starijih ljudi.

Stipendija od vladike?

Striper Dejan Nestorović, koji je šokirao javnost snimcima s vladikom zvorničko-tuzlanskim Kačavendom u njegovom raskošnom dvoru u Bijeljini, sada ekskluzivno za Pres otkriva da mu je - „vladika poklonio 50.000 evra za master studije na privatnom fakultetu u Rimu"! Nestorović iznosi pikantne detalje o svom odnosu sa vladikom, za kojeg tvrdi da mu je dugogodišnjim prijatelj i dalji rođak, koji mu poklanja parfeme i skupe poklone, i objašnjava čime je zaslužio toliku naklonost vladike.

"Moj najveći kapital je moje znanje, za koje je vladika obezbedio 50.000 evra. Ja nisam običan striper, već multimedijalni talenat. Fakultet u Rimu za koji sam dobio stipendiju je fakultet za medije, muziku i film. Novac je obezbeđen od donatora i prijatelja vladike. Cela suma biće uložena za moj život i studije u Rimu. Već 25. marta putujem", kaže Nestorović.

Vladika Vasilije Kačavenda nije želeo da priča za Pres o stipendiji vrednoj 50.000 evra, za koju Nestorović tvrdi da je dobio na poklon od njega. Na naše pitanje da li je istina da je dao novac za stipendiju za master studije u Rimu svom rođaku Dejanu Nestoroviću iz Novog Sada, vladika je ostao bez teksta, da bi, kada smo mu posle 20 sekundi ponovili isto pitanje, samo kratko rekao: „Manite se toga! Ma kakva stipendija!"


Reprezentativka Srbije Andrea Arsović osvojila je zlatnu medalju u gađanju
vazdušnom puškom na Evropskom prvenstvu u Norveškoj

Begunci - u policijskom hotelu?

Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević izjavio je gostujući u petak uveče na podgoričkoj televiziji „In” da se Darko Šarić i Stanko Subotić Cane kriju u hotelu „Jelika” na Žabljaku. Medojević je objasnio da je informaciju dobio od „kontakata u Vašingtonu”, ali je izrazio sumnju da će policija Crne Gore reagovati na vreme i uhapsiti dvojicu begunaca za kojima je Srbija raspisala poternice, prenosi Politika.

„Umesto toga će, kad begunci budu već dovoljno daleko, izvesti predstavu za medije kao što su uradili i pre nekoliko dana”, rekao je Medojević. On je dodao da su se, prema informacijama američke DEA, Šarić i Subotić donedavno skrivali u Subotićevoj vili „Montenegro” na Svetom Stefanu, ali da im je crnogorska policija dala deset sati da se sklone pre nego što je „izvela predstavu” provaljujući u tu vilu.

Senzacionalna tvrdnja Nebojše Medojevića, Lidera PZP, o akterima kokainske afere: Američka DEA tvrdi da se begunci nalaze u objektu “Jelika”, vlasništvu crnogorske tajne službe, prenose Novosti.

"Po našim informacijama, Šarić i Subotić se kriju ovde. Ako imate logike, vrlo teško je očekivati da će Milo Đukanović i Branislav Mićunović pustiti Šarića i Subotića da se slobodno kreću po Evropi i da budu predmet pažnje bezbednosnih agencija drugih država, jer protiv njih procesi već postoje", kazao je Medojević.

Nejasne sumnje

Bez jasnog povoda, Politika objavljuje kako Miroslav Miki Kurak, više puta dovođen u nikada do kraja rasvetljenu vezu sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije, danas živi u Tanzaniji gde se bavi organizovanjem lova na afričku krupnu divljač. Na internet prezentaciji firme „Staze divlje Tanzanije”, sa sedištem u Dar es Salamu, istaknuto je da je Kurak, organizator lova, srpskog porekla, da ima vojno iskustvo i da tečno govori engleski, ruski i svahili, piše u ovom listu.


(foto: Politika)

Prema rečima advokata Stevana Protića, pravnog zastupnika Miroslava Kuraka, njegov klijent zaista živi u Tanzaniji, ali redovno dolazi i u Srbiju, a protiv njega ne postoji nikakva zvanična optužnica srpskog pravosuđa. Ime Mikija Kuraka kao navodnog izvršioca Ćuruvijinog ubistva, podseća Politika, prvi je javno pomenuo lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj. Za vreme istrage o Ćuruvijinom ubistvu, pojedini svedoci su tvrdili da su u blizini mesta gde je Slavko Ćuruvija ubijen 11. aprila 1999. godine, neposredno pre samog zločina, videli operativce Državne bezbednosti Miroslava Kuraka i Ratka Romića. Naknadnim proverama utvrđeno je, na osnovu analize baznih stanica mobilne telefonije, da su Romić i Kurak u vreme ubistva zaista bili u blizini mesta gde je likvidiran Ćuruvija. Mediji su Romića spominjali kao čoveka koji je službeno zadužio belog „golfa”, vozilo koje je viđeno nedaleko od mesta zločina. Ubice su u Slavka Ćuruviju s leđa ispalile 17 hitaca. Nalogodavci i izvršioci likvidacije do danas, skoro 11 godina posle zločina, nisu pronađeni.

Pobeda Zvezde


Pobeda Zvezde

Crvena Zvezda na krilima navijača uspela da preokrene rezultat protiv Napretka - 2:1 (0:1). Još jedna bleda partija lidera. Gol odluke postignut u 84. minutu, javljajuNovosti. Crvena zvezda je jedva savladala Napredak, uspela kao protiv Jagodine da u slabom izdanju tokom većeg dela meča nekako pribeleži bodove na konto.