GODIŠNJICA ATENTATA NA SRPSKOG PREMIJERA

Gruzijski dizajner Avtandil Tskvitinidze: model prikazan na Ukrajinskoj
nedelji mode u Kijevu

Ni sedam godina posle ubistva Zorana Đinđića još nije otkriveno ko je naručio ubistvo premijera Srbije. Srbija će osim regiona imati i nekoliko novih pokrajina. Građani će moći da dobiju pozajmicu do 300.000 dinara nezavisno od kreditnog rejtinga i trenutne opterećenosti zarade postojećim dugovima.
Sedma godišnjica atentata na Đinđića

Sedam godina od ubistva predsednika Vlade Srbije i lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića, obeleženo polaganjem venaca i odavanjem pošte, kao i organizovanjem finala takmičenja u besedništvu, javljajuNovosti.

Polaganjem cveća na spomen-ploču u dvorištu Vlade Srbije i na grob u Aleji zaslužnih građana, kao i šetnjom do Novog groblja u Beogradu, juče je obeležena sedma godišnjica smrti premijera Srbije Zorana Đinđića. Do Đinđićevog groba na Novom groblju zajedno su došli majka Mila, supruga Ružica i sin Luka Đinđić, predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, potpredsednik vlade Božidar Đelić i ministar odbrane Dragan Šutanovac, objavljuje Politika.

Građani su juče, i pored snega i hladnog vremena, u dugačkim redovima čekali u tišini na Novom groblju da bi odali počast premijeru Zoranu Đinđiću, ubijenom na jučerašnji dan pre sedam godina, piše uBlicu.

Istraga o političkoj pozadini ubistva Zorana Đinđića, iako najavljena 2007, još nije pokrenuta jer vlast nema dovoljno volje i snage da konačno utvrdi istinu o tome šta se dogodilo 12. marta, objavljuje Pres. Ni sedam godina posle ubistva Zorana Đinđića još nije otkriveno ko je naručio ubistvo premijera Srbije, niti će, prema rečima sagovornika Presa, to uskoro biti otkriveno. Specijalni tužioci za organizovani kriminal nekoliko puta su do sada najavljivali novu istragu o pozadini ubistva Đinđića. Tako je Miljko Radisavljević tačno pre godinu dana izjavio za Pres da zahtev za sprovođenje istrage protiv onih koji su mogli da učestvuju u političkoj pripremi atentata nije pokrenut jer „zasad nema dovoljno kvalitetnih informacija". On je 2008. obećao da će otkriti ko stoji iza atentata, ali danas Radisavljević nema vremena da govori na ovu temu.

Sedma godišnjica od ubistva prvog demokratskog premijera Srbije, lidera Demokratske stranke Zorana Đinđića obeležena je juče u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Nišu, Čačku, Prokuplju, Kosovskoj Mitrovici... Najmasovnije i najsvečanije je bilo u prestonici, u kojoj je, na ulazu u zgradu Vlade, 12. marta 2003. izvršen atentat na premijera, objavljuje Danas.

Nove pokrajine?

"Na sednici Nacionalnog saveta za decentralizaciju 17. marta, biće predstavljena rešenja stručne grupe tog vladinog tela, o modelu suštinske, funkcionalne podele Srbije", najavljuje za Politiku Nenad Čanak, predsednik Saveta i lider Lige socijaldemokrata Vojvodine. Prema tom predlogu, Srbija će osim regiona imati i nekoliko novih pokrajina koje bi bile organizovane po evropskim standardima nivoa srednje vlasti, ali bez državnih atributa, naglašava Čanak:

„Lično se zalažem za asimetrično organizovanje unutar Srbije i za to da postoji srednji nivo vlasti koji bi obuhvatao teritorijalno – političke jedinice od oko dva miliona stanovnika, i to bi bile pokrajine. Prostom matematikom, imali bismočetiri ili pet, nazovimo ih, pokrajine. Regioni bi podrazumevali manje organizacione jedinice. Ali, Savet o tome tek treba da se izjasni.”

To što je Vlada na sednici u četvrtak usvojila izmene Zakona o regionalnom razvoju, samo je početak ”redizajniranja” statističke karte Srbije. Srbi protiv pet celina, Bošnjaci traže i subregione, javljaju Novosti. Izmene zakona po kojem će Srbija ubuduće, umesto na sedam, biti podeljena na pet regiona - Beograd, Vojvodina, KiM, šumadijsko-zapadni i južno-istočni - najpre treba da potvrdi parlament.


Nedelja mode u Milanu (Milan Fashion Week): kolekcija - Emporio Armani

Raste cena nafte – poskupeće gorivo

Cena goriva u Srbiji naredne nedelje trebalo bi da se poveća za oko četiri dinara po litru, tvrde domaći naftaši. Cene derivata zabeležiće tako svoj novi rekord u Srbiji, jer će benzin da košta oko 115, a evrodizel čak 114 dinara! Međutim, to nije sve. Naftaši prognoziraju da će, ukoliko se nastavi ovakav trend, benzin do kraja godine otići na više od 150 dinara za litar, piše uPresu.

Cena sirove nafte u svetu već nekoliko dana u konstantnom je porastu, a domaći trgovci gorivom tvrde da će zbog toga već naredne nedelje cene derivata u Srbiji poskupeti za oko četiri dinara.

Kredit - svakome

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić pregovara sa Narodnom bankom Srbije o ukidanju svih ograničenja za dinarske keš kredite koji će uskoro početi da se odobravaju, kako bi moglo da ih dobije što više građana, saznaje Pres! Praktično, to bi trebalo da znači da će građani moći da dobiju pozajmicu do 300.000 dinara nezavisno od kreditnog rejtinga i trenutne opterećenosti zarade postojećim dugovima.

Dinkić je prošle nedelje na Biznis forumu na Kopaoniku najavio izdavanje subvencionisanih keš kredita za građane, kako bi se pojačala kupovna moć stanovništva i podstakla tražnja. Pošto je veliki broj građana već zadužen, bilo putem kredita, minusa na tekućem računu ili korišćenjem raznih kreditnih kartica, Dinkić pregovara sa predstavnicima NBS o što povoljnijim uslovima odobravanja novih gotovinskih kredita.


Nedelja mode u Milanu (Milan Fashion Week): kolekcija - Versace

Počela isplata kredita za Gazelu, uz uslove

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić potvrdio je danas Tanjugu da je Bord direktora Evropske investicione banke (EIB) odobrio prvu isplatu od 10 miliona evra za obnovu beogradskog mosta „Gazela”.

Mrkonjić je izjavio da je EIB juče odobrila isplatu 10 miliona evra, od ukupno predviđenih 33 miliona evra kredita za rekonstrukciju „Gazele”, piše u Politici. Bord direktora EIB je, prema rečima Mrkonjića, odlučio da ograniči prvu tranšu kako bi mogla da počne rekonstrukcije mosta, kao i da će isplata ostatka kredita zavisiti od realizacije projekta preseljenja ljudi koji su živeli ispod „Gazele”, u skladu sa sporazumom između Vlade Srbije i EIB.

Mnogo para za muziku

Ugostitelji nezadovoljni visokim naknadama SOKOJ i OFPS. Puštanje muzike veći kafić košta i do 1.500 evra. Trebalo bi da nam daju dokaz da su novac prosledili do autora, predlažu ugostitelji, piše u Novostima. Promet u ugostiteljskim objektima pao je za petinu. Tarife za svaku puštenu pesmu, međutim, ne posustaju, pa veći lokali u Beogradu slušanje muzike godišnje moraju da plate i po 1.500 evra. Unija poslodavaca apelovala je na vlasnike restorana, kafića i klubova da u znak protesta - ugase muziku, sve dok sa SOKOJ i Organizacijom proizvođača fonograma (OFPS) ne usaglase prihvatljivu naknadu.


Revija kolekcije jesen/zima 2010. modne kuće Prada na Fešn viku u Milanu

Saradnja Srbije i Albanije

"Došao sam u Beograd jer Albanija želi da što pre bude u Briselu i postane ravnopravna članica EU, a i Srbija to želi. Prvi od uslova za to je bliska saradnja u regionu, a članstvo u EU će biti utopija bez poboljšanja odnosa Albanije i Srbije, kao i Srba i Albanaca u celom regionu Balkana. Uveren sam da će svi ti odnosi biti bolji i da će biti povećan broj poseta na najvišem nivou", rekao je juče zaBlic šef albanske diplomatije Iljir Meta na kraju svoje dvodnevne posete Beogradu.

Šef albanske diplomatije naglasio je da je za odnose u regionu važno pitanje pomirenja, a na pitanje „Blica“ da li bi utvrđivanje istine o slučaju „žuta kuća“ i trgovini organima otetih Srba na severu Albanije tome doprinelo, Meta je delovao iznervirano i odgovorio da je stav albanske vlade već poznat.
"Albanija je spremna na saradnju s Haškim tribunalom i sa Savetom Evrope kako bi se stavila tačka na navode za koje sam siguran da su neosnovani", rekao je Meta.

Zlostavljanje dece

Dvojica bivših članova čuvenog hora „Bečki dečaci” izjavili su da su bili seksualno uznemiravani, dok istovremeno Austriju potresaju skandali o zlostavljanju dece u katoličkim školama.

Jedna od žrtava seksualnog uznemiravanja, neimenovani 33-godišnji hirurg koji sada živi u Berlinu, ispričao je austrijskom dnevnom listu „Standard” da su on i njegovi drugovi bili primoravani da peru genitalije ispod tuša dok ih nastavnici gledaju, prenela je agencija Asošieted pres, objavljuje Politika.


Protest austrijskih studenta u Beču protiv reforme višeg školstva u okviru Bolonjskog procesa

Obnova verske zajednice iz doba NDH

U Zadru najavljeno stvaranje tzv. hrvatske pravoslavne crkve. Na čelu ustašoidne tvorevine - iguman nepriznate CPC Jelisej, javljaju Novosti. Kontroverzni Zadranin Ivo Matanović i iguman nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve Jelisej, najavili su u petak u Zadru da će tzv. hrvatska pravoslavna crkva biti “obnovljena” za godinu dana. Oni tvrde da HPC nije nova verska zajednica, nego jedina istorijska pravoslavna crkva u Hrvatskoj. Srpska pravoslavna crkva je žestoko protestovala protiv najave osnivanja HPZ, pogotovo što su na internet-prezentaciji ovog udruženja ustaški simboli, a svojataju se manastir Gomirje i Nikola Tesla. Episkopi gornjokarlovački Gerasim i dalmatinski Fotije, zbog toga su pisali premijerki Hrvatske Jadranki Kosor, koja je kontrolu registracije HPZ prepustila Ministarstvu kulture.

Samozvani crnogorski iguman Jelisej poručuje da je neprihvatljivo da hrvatskim pravoslavcima upravlja druga država. Za vreme NDH, 1942. godine, na insistiranje “poglavnika” Ante Pavelića osnovana je HPZ i na njeno čelo je postavljen Germogen Maksimov. Krajem Drugog svetskog rata ova veštačka tvorevina je ukinuta.

"Hrvatska pravoslavna zajednica zasada je samo udruženje građana, ipak, to bi mogao da bude prvi stepen ka formiranju hrvatske pravoslavne crkve", upozorava, u izjavi za Novosti, vladika dalmatinski Fotije. "Ukoliko se to desi, u pitanje bi mogla da bude dovedena i dalja sudbina i opstanak SPC na ovim prostorima."

U Zadru je juče, po receptu nacističkog režima Nezavisne države Hrvatske Ante Pavelića iz Drugog svetskog rata, osnovana takozvana hrvatska pravoslavna crkva za „pravoslavce koji ne žele da se poistovećuju sa Srbima“, objavljuje tabloid Alo.

Kosovo ipak uslov za EU?

Evropski zvaničnici iz dana u dan šalju otvorene pretnje Srbiji. Najnovija stiže iz Brisela, gde je belgijski državni sekretar za evropska pitanja Olivije Šastel izričito rekao da „Srbija neće postati članica EU ako ne prizna Kosovo“, objavljujeAlo.

"Od 27 država članica EU, 22 su priznale nezavisnost. Za njih će biti neprihvatljivo da Srbiji dozvole ulazak u EU s teritorijom za koju smatraju da je nezavisna država", precizirao je Šastel.
Podsetimo, desetak dana ranije, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić rekao je da će Srbija, ako bude primorana sa bira između EU i Kosova, izabrati Kosovo.
Dušan Janjić, politički analitičar i direktor Foruma za etničke odnose, smatra da priznanje nezavisnog Kosova nije direktan uslov, već će EU tražiti da Beograd otvori tehnički dijalog i počne sa pragmatičnijom politikom prema Prištini.


Kolekcija Alberta Ferretti: nedelja mode u Milanu

Kineski kamioni iz FAP-a

Kamioni kompanije „Dong feng“ iz Kine, evropskog izgleda i sa „evro 5” motorima, verovatno će krajem godine početi da se sklapaju u pribojskom FAP-u i prodaju na tržištima jugoistočne Evrope. Predviđena je isporuka šest različitih modela kamiona iz te firme u Priboj, od kojih prvi model, kao dokaz ozbiljne kineske zainteresovanosti za ovaj posao, već putuje brodom ka Srbiji. Poslednjih meseci traju intenzivni razgovori predstavnika „Dong fenga“ i FAP-a o poslovno-tehničkoj saradnji, prema Akcionom planu na koji su saglasnost dali Ministarstvo ekonomije i ministar Mlađan Dinkić.

Ovo je u razgovoru za Politiku potvrdio mr Mirko Stojović, generalni direktor pribojske „FAP korporacije“.

Nema većine za ustavne promene

Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine, govori za Novosti o izmenama najvišeg pravnog akta, rezoluciji o Srebrenici, problemima u radu parlamenta: "Dovoljno 150 poslanika, koji bi bili vlasnici mandata. Još nema rezolucije o Srebrenici. Nemamo većinu za ustavne promene."

"Sada u Skupštini ne postoji dvotrećinska većina koja je potrebna za donošenje najvišeg pravnog akta", kaže Djukić-Dejanović.

"Vijetnamski sindrom"

Penzionisani potpukovnik Duško Bajić (50), koji je prekjuče držao taoce u stanu u beogradskom naselju Cerak, nalazi se na lečenju u Vojnomedicinskoj akademiji. Kako nezvanično saznajePolitika, njegovo zdravstveno stanje je stabilno, ali će neko vreme ostati pod stručnim lekarskim nadzorom.

I dalje nije sasvim poznato zbog čega je Bajić čitava dva sata držao ljude uz pretnju pištoljem, ali se pominje činjenica da se dugo lečio od takozvanog vijetnamskog sindroma, odnosno posttraumatskog stresnog sindroma, koji nastaje kao posledica katastrofalnih iskustava. Kako pokazuju rezultati nekih istraživanja, oko 10 odsto populacije u Srbijiposle traumatičnih događaja „uđe” u posttraumatski stresni sindrom, što je i svetski prosek, piše u Politici.

Profesionalni gardisti

Za mladiće koji žele posao u Vojsci Srbije to je jedinstvena prilika: Garda je raspisala konkurs za prijem profesionalnih vojnika i to uglavnom u Gardijski bataljon ili – kako ga zovu u vojsci – „počasni”, jer u njemu služe momci u prepoznatljivim plavim uniformama. Osim opštih uslova uobičajenih za poslove u vojsci, kandidati bi morali da budu viši od 180 centimetara i „skladnog izgleda” odnosno markantni, a ocenu skladnog izgleda daje prijemna komisija, objavljuje Politika.


Nedelja mode u Milanu (Milan Fashion Week): kolekcija - Dolce & Gabbana

Kompanije umesto državnih institucija?

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio da će vlada u maju raspisati javni poziv radi angažovanja tri kompanije koje će se baviti upravljanjem projekata izgradnje autoputeva u Srbiji, a koji će se graditi naredne godine, objavljuje tabloid Alo pod naslovom "Bezobrazluk". Drugim rečima, one će raditi posao za koji su već nadležni i plaćeni ljudi u ministarstvima za infrastrukturu i NIP, državnim preduzećima „Putevi Srbije“ i „Koridor 10“!

"Te kompanije će raditi na samom projektovanju, prikupljanju tenderske dokumentacije, ali će izvoditi i nadzor nad izgradnjom autoputeva. Verujemo da će tako posao izgradnje infrastrukturnih objekata biti brži i kvalitetniji", rekao je Dinkić u intervjuu za Večernje novosti. U Ministarstvu ekonomije, međutim, za Alo nisu želeli da govore o povećanju administracije i troškova investicija koje se vlada sprema da sprovede. Ekonomisti upozoravaju da je angažovanje novih kompanija čisto rasipanje državnih para jer se tim poslom već bavi nekoliko ministarstava i državnih preduzeća.

Ko ostaje bez posla?

Novo rezanje oko 1.500 zaposlenih u Vladi Srbije zaobići će vojsku državnih sekretara i posebnih savetnika koji imaju političku zaštitu stranaka, a biće pošteđeni i pomoćnici ministara, kao važne operativne poluge u resorima.
Kako objavljujuNovosti, pod naslovom "Samo knjižica fotelju čuva", prema sistematizacijama radnih mesta koje ovih dana svi ministri dostavljaju generalnom sekretarijatu Vlade, viškovi zaposlenih su u nižim činovničkim strukturama, a ne među najbližim saradnicima ministra. Razlog je što se državni sekretari postavljaju na osnovu koalicionog sporazuma unutar vladajućih stranaka, a savetnike, koji doduše nisu u radnom odnosu, imenuje direktno ministar.
Prema informacijama koje smo dobili, u Vladi od 70 državnih sekretara i 115 pomoćnika ministara, svega je 20 odsto profesionalaca. Ostali imaju partijske knjižice i poslao ih je koalicioni partner.

Naknada za ubistvo Stambolića

Supruga i deca bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, po Sporazumu o naknadi štete, dobili su od države 250.000 evra kao nadoknadu štete zbog svirepog ubistva Stambolića, kao i zbog torture koja je sprovođena nad njima, saznajeDanas. Katica, Tijana i Veljko Stambolić vodili su sudski spor pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu za naknadu štete za pretrpljene duševne boli.

Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, potvrdio je za Danas ovu informaciju, ističući da odluka o naknadi počiva na sudskoj presudi. On dodaj da je stav Ministarstva pravde bio da je sramota da se vodi spor za nadoknadu štete kada je u pitanju takav presedan. Kako naglašava, cilj Ministarstva je bio da na najbolji mogući način nađe brzo rešenje, kako se godinama država ne bi sporila sa porodicom Stambolić oko iznosa nadoknade.

"Iznos koji je Srbija odredila smatram malim i apsolutno nedovoljnim kao nadoknada za sve ono što je porodica Stambolić preživela. Takođe, ona je došla i sa zakašnjenjem od 10 godina. Ipak, primeran je ekonomskoj situaciji u Srbiji", naglašava državni sekretar. Prema njegovim rečima, da se takav slučaj dogodio bilo gde u svetu taj iznos bi bio višemilionski.

Špekulacije nisu štetne?

Sumnje u to da pojedine banke utiču na kurs špekulativnim transakcijama na međubankarskom deviznom tržištu ponovo su aktuelizovane, pošto su mediji objavili izjavu Gorana Pitića, predsednika Upravnog odbora Sosijete ženeral banke da bi Narodna banka Srbije morala da sankcioniše banke koje na dnevnom nivou špekulišu kursom, pošto joj je poznato ko to radi, piše u Danasu. Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište takođe smatra da špekulacije nisu štetne i da špekulanti samo prepoznaju prilike koje drugi ne vide.

“Ne slažem se sa time da treba sprečavati špekulacije. One su deo tržišnog poslovanja i špekulanti postoje na svim tržištima. Da je naša valuta bolja i da je devizno tržište dublje, uticaj njihovog poslovanja se ne bi toliko osetio. A to što nekima smeta što drugi zarađuju na kursnim razlikama je njihova stvar“, smatra sagovornik ovog lista.

Prevara ili znanje?

Predrag Bećirić, uhapšeni organizator „SMS pljačke veka", priznao je na saslušanju posle hapšenja da je na licitacijama na RTS-u uzeo više od 100 „fijat punta", kao i još 20 „pežoa", „škoda" i „folksvagena" i sedam stanova koji su deljeni na licitacijama na TV Pinku, otkriva Pres! Bećirić je sve ovo priznao iako ga je krivična prijava prvobitno teretila samo za krađu 20 automobila i dva stana. Bećirić, naime, i dalje tvrdi da ništa nezakonito nije učinio, da ovde nije u pitanju prevara već „znanje", i da će se to vrlo brzo dokazati.


Seniorska reprezentacija Srbije osvojila je zlatnu medalju u gadjanju vazdušnim
pištoljem na Evropskom prvenstvu u Norveškoj: Bobana Veličković,
Zorana Arunović, Jasna Šekarić

Pranje para

Rozalija Dopuđa u leto 2005. godine otišla je na šalter Vojvođanske banke gde je prihvatila ponudu Veselina Vidakovića Kiste, tada aktivno uključenog u lobiranje za kupovinu akcija u korist javnosti još nepoznatih biznismena iz Crne Gore, da umesto za 12.000, kolika je bila vrednost akcija THP „Palić” za jednu akciju dobije 31.000 dinara. Na jednom šalteru banke njoj je isplaćena ta 31.000 dinara po akciji, a onda je prešla na drugi šalter banke gde je Vidakoviću „pozajmila” razliku od 19.000 dinara, pošto mu je, kako je objasnio, nedostajao novac za otkup akcija. Za tu razliku ona je dobila priznanicu koju su potpisali ona i Vidaković. Ovakav način prodaje akcija, kako objašnjavaju upućeni u novčane tokove, klasičan primer pranja novca, odnosno put kojim se novac od raznih nelegalnih poslova ubacuje u legalne tržišne tokove.

Komisija za hartije od vrednosti u više navrata je upozoravana na nelegalnost trgovina akcijama THP „Palić”, održan je sastanak i sa predsednikom komisije Milkom Štimcem, međutim, utisak malih akcionara je bio da država ništa tim povodom nije preduzela. Jedan od stručnjaka za berzanske poslove koji je želeo da ostane anoniman objašnjava da je tada komisija postavila pitanje porekla novca kojim je kupljen THP „Palić”, ali da je nakon nekoliko meseci iz jedne banke stigla potvrda o legalnom poreklu novca.

Zahvaljujući manipulaciji akcijama, preduzeće „Municipijum S”, za koje se sada zna da je u bilo u vlasništvu Darka Šarića, postalo je vlasnik 72 odsto akcija. Novi kupci THP „Palić”, koji su dobili hotele „Patrija” u centru grada i „Prezident” na Paliću, „Bački restoran” i disko klub u naselju Čantavir, su nema sumnje, uživali veliku podršku rukovodstva grada, a poznavaoci prilika tvrde da je u to vreme veliki broj lokalnih biznismena, političara, pa i ljudi poznatih u kriminalnom okruženju dolazio u hotele „Patrija” i „Prezident”, piše u Politici.