EVROPA MISLI NA BEOGRADSKU GAZELU

Kredit od 33 miliona evra za rekonstrukciju Gazele, koji finansira EIB odobren je još 2007. godine, ali je povlačenje sredstava stopirano zbog raseljavanja Roma. Bord direktora Evropske banke za obnovu i razvoj, nedavno je odobrio isplatu zajma Srbiji za finansiranje pristupnih puteva mostu, što predstavlja jednu od komponenti projekta rekonstrukcije autoputa kroz Beograd i obnovu Kružnog puta. Deo sredstava za ove radove iznosi 25 miliona evra. Time je ova banka dala "zeleno svetlo" i za sanaciju najprometnijeg beogradskog mosta na Savi. Srbija je za Simeonom Vilovskim, ličnim sekretarom episkopa Artemija raspisala međunarodnu poternicu zbog sumnje da je iz humanitarnih fondova raško-prizrenske eparhije proneverio više stotina hiljada evra. Ministar Dačić pohvalio je grčke kolege zbog brzog hapšenja Vilovskog. Mlađan Dinkić, koji je na Biznis forumu na Kopaoniku najavio dinarske kredite u borbi protiv krize. Ideja je da se poveća mogućnost većeg zaduživanja, pa da plate mogu da budu opterećene i do 50 odsto kreditnim ratama kako bi što veći broj građana mogao da osim potrošačkih zajmova uz subvenciju uzme i keš kredite u domaćoj valuti.

Nedelja mode u Kijevu, kolekcija - Oksana Karavanska

Evropska investiciona banka odobrila kredit

Bord direktora Evropske investicone banke u četvrtak je i zvanično poptisao odluka o "puštanju" zajma u iznosu od 10 miliona evra za obnovu Gazele. Preduzeće "Putevi Srbije" potpisaće ugovor o rekonstrukciji najprometnijeg gradskog mosta sa izabranim izvođačem "Štrabagom" 15. marta. Odmah potom krenuću radovi, iako će Evropska investiciona banka (EIB), Srbiji za početak isplatiti samo trećinu odobrenog kredita, saznaju Novosti. Prva tranša zajma dovoljna je za prvu fazu radova koja će trajati do kraja septembra.Preostali novac namenjen za rekonstrukciju trebalo bi da bude na raspolaganju od septembra, očekuju u "Putevima Srbije". Isplata preostale dve trećine kredita uslovljenjna je ispunjenjm obaveza iz ugovora koji su potpisali grad Beograd i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Uslovi se odnose na raseljavanje porodica iz nehigijenskog naselja ispod Gazele u skladu sa međunarodnim standardima. Do sada se spekulisalo sa postavljenim zahtevima - od toga da porodice budu zbrinute u kuće od čvrstog materijala do stalnog zaposlenja raseljenih. Kredit od 33 miliona evra za rekonstrukciju Gazele, koji finansira EIB odobren je još 2007. godine, ali je povlačenje sredstava stopirano zbog raseljavanja Roma. Bord direktora Evropske banke za obnovu i razvoj, nedavno je odobrio isplatu zajma Srbiji za finansiranje pristupnih puteva mostu, što predstavlja jednu od komponenti projekta rekonstrukcije autoputa kroz Beograd i obnovu Kružnog puta. Deo sredstava za ove radove iznosi 25 miliona evra. Time je ova banka dala "zeleno svetlo" i za sanaciju najprometnijeg beogradskog mosta na Savi.

Predsednik Srbije Boris Tadić i ministar inostranih poslova Albanije Ilir Meta

Vilovski uhapšen u Solunu

Grčka policija uhapsila je juče protosinđela Simeona Vilovskog, ličnog sekretara vladike Artemija, za kojim je bila raspisana međunarodna poternica. Vilovski je uhapšen juče pre podne, u predgrađu Soluna. Prema rečima Slobodana Homena, državnog sekretara Ministarstva pravde, resorno ministarstvo po hitnom postupku priprema dokumentaciju kojom će biti zatraženo izručenje Vilovskog srpskim pravosudnim organima. – Informacija o hapšenju Vilovskog dostavljena je Ministarstvu pravde juče oko podne. Dokumentacija koju je potrebno dostaviti grčkim pravosudnim organima, a koja će opravdati naš zahtev za izručenje Vilovskog se priprema po hitnom postupku. Biće prosleđena čim bude prevedena na grčki jezik. Osim što je za njim raspisana poternica, u predmetu će se postupati sa naročitom hitnošću i s obzirom na to da je u pitanju narušavanje ugleda jedne od najznačajnijih institucija u Srbiji – Srpske pravoslavne crkve – rekao je za Politiku Slobodan Homen.
Srbija je za ličnim sekretarom episkopa Artemija raspisala međunarodnu poternicu zbog sumnje da je iz humanitarnih fondova raško-prizrenske eparhije proneverio više stotina hiljada evra. Ministar Dačić pohvalio je grčke kolege zbog brzog hapšenja Vilovskog. - Sve vreme radili smo zajedno sa grčkom policijom, pošto smo znali da se on nalazi u Grčkoj. Obavešteni smo da je Vilovski uhapšen juče u 11.15 u predgrađu Soluna, u jednoj kući, koju je on, kako se pretpostavlja, iznajmio. Prema informacijama koje imamo, akcija je kratko trajala i on prilikom hapšenja nije pružao otpor. Ja samo mogu da izrazim zadovoljstvo ovako brzom reakcijom grčke policije, sa kojom MUP Srbije ima dobru saradnju. Očekujem da Vilovski vrlo brzo bude isporučen - izjavio je Dačić za Pres.

Naučni skup Dva veka srpske ustavnosti u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti

Završen forum bez prave formule

Predstavnici izvršnih vlasti čuli su ovih dana šta muči privredu, u kom pravcu treba da idemo i sada očekujemo da se preduzmu i neke konkretne stvari - rekao je u četvrtak jedan od organizatora Biznis foruma na Kopaoniku, Toplica Spasojević. - Forum je bio prilika da predstavnici izvršne vlasti, privrede i akademske zajednice suoče svoje stavove i zajednički dođu do pravog puta za poboljšanje stvari u našoj ekonomiji, piše u Novostima. Definisanje strategije izlaska Srbije iz krize i utvrđivanje oblasti na koje možemo posebno da se oslonimo, bile su prethodnih dana predmet najvećeg broja diskusija, ali i izvor najčešćih sukoba u stavovima. - Na forumu je bilo puno govora o oživljavanju industrije u Srbiji, što je neophodno kako bi se povećala zaposlenost, ali i zbog činjenice da su iskustva drugih zemalja takva da su one države koje imaju razvijeniju industriju imale i manje problema pri izlasku iz krize - konstatovao je u četvrtak Spasojević. Potpredsednica PKS Vidosava Džagić podsetila je u četvrtak na nasleđene slabosti naše privrede, koje su poznate već dugo, ali ne i ispravljene. - Pre svega, to je struktura industrije. Ona je uvozno zavisna od sirovina, tehnologije i kapitala - rekla je Džagićeva. - Pored toga, još nam je nereformisan javni sektor. A, jasno je da nigde u svetu ne postoji problem vlasništva, već samo problem neefikasnosti.
U šta bi uložili novac da kojim slučajem dobiju na lotu, pitao je preksinoć Toplica Spasojević, domaćin Biznis foruma, aktuelne i bivše ministre. Goran Pitić, predsednik UO Sosijete ženeral banke, priznao je da bi investirao u obrazovanje, dok je Aleksandar Vlahović, suvlasnik „Eki investmenta”, otkrio da profit leži u novim tehnologijama. – Mislim da sam u prethodnom periodu pokazao da i te kako znam pametno da investiram, ali su me zbog toga mnogo prozivali, prenosi Politika. Pitajte me to kad izađem iz vlade – našalio se Božidar Đelić, potpredsednik vlade, aludirajući na akcije Meridijan banke zbog kojih su mu politički protivnici spočitavali da je zaradio 11 miliona evra. I njegov kolega Mlađan Dinkić izazvao je gromoglasan smeh u publici. – Kupio bih akcije „Srbijagasa” jer je to siguran način da postanete vlasnik velikog broja preduzeća u Srbiji – kazao je nadležni ministar. Slično pitanje postavili smo i privrednicima, učesnicima Biznis foruma na Kopaoniku. Sudeći po odgovorima, njima nije bilo do šale. Pitanje da li ulažu, više su shvatali kao provokaciju, jer se većina njih preinvestirala u prethodnom periodu. O mukama krupnih kapitalista možda najbolje svedoči izjava Zorana Drakulića, koji je učesnicima Biznis foruma priznao da noćima ne spava, jer je on, kao i većina njegovih kolega, zadužen do guše.

Potrošnja nas spasava

Banke u Srbiji bi uskoro trebalo da počnu sa odobravanjem subvencionisanih dinarskih gotovinskih kredita, čija će kamatna stopa iznositi oko osam odsto godišnje. Pregovaramo sa Narodnom bankom Srbije kako bi se povećao limit sa 30 na 50 odsto opterećenosti plate svim kreditnim zaduženjima, najavljuje za Blic Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, koji je na Biznis forumu na Kopaoniku najavio dinarske kredite u borbi protiv krize. Ideja je da se poveća mogućnost većeg zaduživanja, pa da plate mogu da budu opterećene i do 50 odsto kreditnim ratama kako bi što veći broj građana mogao da osim potrošačkih zajmova uz subvenciju uzme i keš kredite u domaćoj valuti. Standard je nizak, konstatuje Dinkić i ukazuje na to da se subvencionisanim kreditima stanovništvu želi privremeno povećati kupovna moć, dok se primanja ne odmrznu. - Za ove zajmove moći će da konkurišu bukvalno svi građani, od medicinskih radnika, policajaca do poljoprivrednika. Keš krediti u domaćoj valuti odobravaće se na rok otplate od tri godine, i počekom od godinu dana kada će građani plaćati kamatu, dok će u drugoj i trećoj godini otplaćivati i kamatu i glavnicu. Kamatna stopa će biti jednocifrena, oko osam odsto - kaže ministar.
U toku krize recept je bio držati plate zamrznute. Međutim, Srbija je sada, kada je u pitanju cena radne snage konkurentna, što dokazuje sve veći interes stranih partnera da upravo ovde presele proizvodnju. Zato sada, i kroz povećanje zarada, treba uvećati tražnju - rekao je za Novosti u četvrtak, odmah po završetku ”srpskog Davosa” na Kopaoniku Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije. - Keš krediti koji će uskoro biti dostupni građanima niže i srednje klase samo su dopunska mera za povećanje tražnje. Krediti će biti isključivo u dinarima, na tri godine i poček od godinu dana, Cilj nam je da kamata na ove dinarske pozajmice bude osam odsto, a maksimalni iznos koji će moći da se podigne biće 300.000 dinara. Za ove kredite će moći da konkurišu svi zaposleni, ali i registrovani poljoprivrednici. Naše računice govore da će, ukoliko se uzme svih 300.000 kredita, građani prve godine plaćati do 2.500 dinara, a nakon toga između 13 i 14 hiljada dinara mesečno. - Namerno smo predvideli da ova dopunska mera omogući godinu dana počeka za sve one koji uzmu keš kredit. Računa se, naime, da će narednih godina svakako privredni rast biti viši, a samim tim da će i primanja značajno rasti.

Akcija Udruženja bubrežnih bolesnika i invalida na kucnoj dijalizi Renalis
povodom svetskog Dana bubrega

Nedostaje energija i vizija koju je imao Đinđić

Zoran Đinđić, ubijen 12. marta 2003. na ulazu u zgradu republičke vlade, bio je prvi demokratski izabrani premijer Republike Srbije, prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda, ključni lider Demokratske opozicije Srbije koja je pobedila režim Slobodana Miloševića i čovek koji je od Demokratske stranke napravio motor reformskih procesa i evropskih integracija Srbije. Na čelu Vlade bio je tek nešto više od dve godine, njegov kabinet položio je zakletvu 25. januara 2001, nakon što je DOS ostvario ubedljivu pobedu nad SPS i radikalima, na talasu građanskog oduševljenja Miloševićevim odlaskom s vlasti, 5. oktobra prethodne godine, piše u Danasu. Za vreme Đinđićevog mandata pokrenuti su procesi demokratizacije društva, korenitih ekonomskih i socijalnih reformi, ostvarivanja dobrih odnosa sa Zapadom, padali su zidovi sankcija, a zemlja je postala članica svih međunarodnih organizacija. Pored teškog posla usklađivanja politike u svakom smislu heterogene koalicije od 18 stranaka, najveće smetnje pravili su mu ostaci Miloševićevog režima, duboko ukorenjeni pre svega u službama bezbednosti, vojsci, policiji, privredi, administraciji, medijima.
Ne znamo koliko će nam vremena trebati do toga da živimo u "Đinđićevoj Srbiji", nedostaju nam energija i vizionarstvo koje je on imao, ljudima koji slede njegove ideje ne daje se dovoljno prostora… Sve ove ocene mogu se čuti od mladih ljudi koji se, inspirisani idejama Zorana Đinđića, danas takmiče u besedništvu u čast ubijenog premijera. Međutim, Sanja Kljajić (20), studentkinja iz Rume, u ime svih ohrabruje: "Nismo mnogo daleko od cilja jer ima mnogo mladih kojima su Đinđićeve ideje putokaz", prenosi Blic. Sedam godina od ubistva premijera Zorana Đinđića njegove ideje i životna filozofija, a pre svega potreba da se bude energičan, nadahnjuju nesmanjenom snagom mlade ljude u Srbiji. Oni se, kažu, trude da slede ono o čemu je premijer pričao i što se svim silama trudio da uradi. Danas se mladi iz cele Srbije takmiče u finalu besedništva, razvijajući Đinđićevu ideju: "Niko nije toliko dobar, kako bi mogao da bude bolji, ako se još malo potrudi". - Ideje Zorana Đinđića inspirišu me više od decenije i u privatnom i u poslovnom životu. One su mi podsticaj. I toliko su snažne da su nadživele premijera - smatra Toma Vukić (26), biolog iz Šapca.
Zoran je pobedio! Njegovi protivnici postali su njegovi saveznici, kritičari su postali poštovaoci, a analitičari su odjednom razumeli sve što je radio. Zoranove ideje su postale državni program i ako nas odnekud sada vidi, srećan je zbog toga, kaže za Pres Goran Vesić. - Đinđić nije menjao samo DS i Srbiju, već i sebe. Svakog dana je učio, sa puta bi uvek donosio na desetine knjiga iz politike, društvenih odnosa, marketinga. Kada bi ih pročitao, davao bi ih nama da ih pročitamo kao lektiru. Od političara u džinsu i sa minđušom postao je najbolje obučen političar. Prvi put je kravatu stavio 1992. u vreme predizborne kampanje, kad je bio gost na jednom od čuvenih "okruglih stolova" RTS-a. Godinu dana kasnije niko nije mogao da ga zamisli bez kravate. Početkom 90-ih teško je govorio, imao je duge rečenice i niko ga nije razumeo, ali je posle postao jedan od najboljih govornika srpske politike. Politički, on je do 1994. verovao da je vlast moguće promeniti iznutra. Zato je podržao vladu Milana Panića 1992, a posle izbora 1993. i čuvene kampanje "Pošteno" bio spreman da napravi Vladu sa SPS-om. Uslov je bio da on postane premijer, da se prekine rat i počnu ekonomske reforme. Ali, tokom zime 1994. Đinđić shvata da Milošević to neće dopustiti i da mora da pobedi SPS. Od tada, on za Miloševića i njegovu suprugu postaje najveći neprijatelj.

Ganiću ukinut pritvor

Emina i Emir Ganić ispred suda u Londonu pred odluku o puštanju iz pritvora
člana ratnog predsedništva BiH

Viši sud u Londonu juče je doneo odluku da se iz pritvora uz kauciju od 300.000 evra pusti član ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić, koga Srbija sumnjiči za ratni zločin nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 1992. godine. Kako prenosi Bi-Bi-Si, 64-godišnji Ganić biće pušten uz „vrlo stroge” uslove, prenosi Politika. On će biti na slobodi na teritoriji Velike Britanije do odluke suda o zahtevu Srbije o izručenju, krajem marta. Izručenje je tražila i BiH. Sudija Džon Los rekao je da su Ganićevi advokati izneli „argumente koji pokazuju da je zatraženo izručenje Srbiji motivisano u suštini političkim činiocima”, prenosi AP. Izveštači iz sudnice u Londonu ističu da uslovi za Ganićevo puštanje uključuju „policijski čas tokom noći” i njegov ostanak na nepoznatoj lokaciji u Londonu uz obavezu redovnog javljanja u policijsku stanicu, javlja Bi-Bi-Si. Ganićevi advokati su priložili 300.000 funti (300.000 evra) kao kauciju, a novac je dala, prema njihovom objašnjenju, „nepoznata, vrlo dobro situirana, gospođa”. Pretpostavlja se da je reč o Saneli Dženkins, Britanki bosanskog porekla, udatoj za bogatog londonskog bankara.
Sudija Džon Loz rekao je da je pravedno da se Ganiću odobri kaucija i da su Ganićevi advokati izneli „solidan argument kako bi pokazali da je zahtev za njegovo izručenje Srbiji u osnovi motivisan političkim činiocima". Srbija je trebalo da priloži nove činjenice o navodnoj Ganićevoj umešanosti u ratne zločine, ali predstavnici Vlade Srbije rekli su da se zahtev za izručenje prevodi na engleski jezik, kako bi mogao biti predat britanskim vlastima, piše u Presu. Ministarstvo pravde podnelo je pre dva dana zahtev za izručenje Ganića, a Bosna i Hercegovina se obavezala da Ganiću neće izdati novi pasoš. Puštanje Ganića na slobodu pozdravio je i visoki predstavnik međunarodne zajednice Valentin Incko. Ganić je uhapšen 1. marta na londonskom aerodromu po zahtevu Srbije zbog počinjenih ratnih zločina 1992. u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu nad tadašnjim pripadnicima JNA.

Na redu status

Evropska unija, za vreme aktuelnog španskog predsedništva, namerava da ozbiljno ubrza proces evropskih integracija zapadnog Balkana, a potvrda ovoj inicijativi biće velika konferencija o regionu koja će biti održana u Sarajevu, s čime su se upravo složili ministri spoljnih poslova Evropske unije. Konferencija bi trebalo da bude održana krajem maja ili, što je verovatnije, početkom juna. O održavanju ove konferencije naročito se govorilo tokom neformalnog sastanka šefova diplomatija EU, na tzv. ”Gimnihu”, u Kordobi u subotu. - Svi ministri su se u Kordobi složili s idejom da se održi konferencija na visokom nivou koja će za cilj imati da se da podstrek evropskim integracijama zapadnog Balkana - kaže za Novosti portparol španskog predsedništva Ana de Migel Langa. Španskim nastojanjima se pridružila Italija. Dva ministra spoljnih poslova, Migel Anhel Moratinos i Franko Fratini, za ovaj sastanak pripremili su radni dokument u kojem su istakli značaj i važnost daljeg napretka zemalja regiona ka EU. Po njima, sledeći korak za Srbiju trebalo bi da bude ubrzani nastavak procedure za sticanje statusa kandidata i, što je pre moguće, početak ratifikacije SSP. Kosovu se, kao i celom regionu, daje evropska perspektiva. Hrvatska bi do kraja godine trebalo da završi pretpristupne pregovore. Očekuje se završetak izrade mišljenja EK za članstvo Crne Gore i Albanije, dok će napori biti usmereni i u pravcu da se BiH pokrene iz blokade ka EU i da se konačno reši spor Atine i Skoplja oko imena, što bi omogućilo da Makedonija započne pregovore.

Sajam automobila

Nestalo pola imovine

Ko je sve i kako prethodnih godina raspolagao luksuznim vilama i stanovima, i otkupljivao i iznajmljivao državne kvadrate budzašto trebalo bi da bude poznato nakon što budžetska inspekcija Ministarstva finansija završi kontrolu u ”Diposu”. Kako je Novostima potvrđeno u ovom resoru, njihovi inspektori ”ušli” su u ovo preduzeće i revizija poslovanja je u toku. Informacije, koje su ”Novostima” dostavljene iz ”Diposa”, pokazale su da se brojnim luksuznim objektima godinama, tačnije do dolaska novog rukovodstva u martu 2009, gazdovalo nedomaćinski. U vile i stanove nije mnogo ulagano, brojne nekretnine su se izdavale ispod svake cene, a dugovanja klijenata rasla. Zbog toga je, kako je procenjeno u ”Diposu”, država gubila oko dva miliona evra godišnje. Za javnost je i dalje velika nepoznanica koliko je objekata tokom godina izuzeto iz fonda ”Diposa” i otkupljivano po niskim cenama. Po nekim procenama, ovo preduzeće je početkom 90-ih, raspolagalo sa oko 1.000 objekata, da bi danas njihov broj spao na 444. Ko su zakupci i kolike kirije plaćaju - tajna je. Pogotovo u 202 ”Diposova” stana, u kojima se, po aktuelnim cenovnicima, zakup kreće od samo 0,6 do 2,6 evra po kvadratu. Po informacijama do kojih su ”Novosti” nezvanično došle, ”Dipos”, osim na Dedinju i Senjaku, ima stanove i na nekoliko lokacija na Banovom brdu, Novom Beogradu, Zemunu, u Ulici Strahinjića bana, Bulevaru kralja Aleksandra, u blizini ”25. maja”...

Benzin skače na 115 dinara

Krajem naredne nedelje građane čeka nas novo poskupljenje goriva. Prema jučerašnjim kretanjima cena nafte na svetskim berzama, kao i kursa dolara, poskupljenje bi moglo da iznosi oko četiri dinara po litru. To znači da bi motorni benzin mogao da košta 115 dinara, a evrodizel 114 dinara za litar. Ministarstvo rudarstva i energetike bi narednog četvrtka trebalo da napravi korekciju cena, pa se novi cenovnici na pumpama očekuju između petka i subote. Koliko će poskupljenje precizno da iznosi biće poznato kroz nedelju dana, ali je sasvim izvesno da će ga biti, pošto je nafta od poslednje korekcije poskupela za oko osam odsto, saznaje Blic.

Izložba - 47. Disovo proleće u Čačku

Drama trajala 16 sati

Predaja i hapšenje Dušana B. (50), vojnog penzionera, epilog je petnaestočasovne drame u beogradskom naselju Cerak, okončane juče oko 15 sati. Ovaj žitelj zgrade u Sandžačkoj ulici broj 32 zabarikadirao se prethodne noći u praznom komšijskom stanu u koji je ušao naoružan. Njegovoj predaji prethodila je razmena vatre sa policijom i evakuacija stanara. Drama je, prema svedočenjima komšija, počela u sredu oko 22 sata, kada je Dušan B., koji živi na drugom spratu, sa dva pištolja pretio susedima da će da ih pobije, prenosi Politika. Pošto je na poziv građana došla policija, zapucao je na čuvare reda a oni su uzvratili vatru. Komšije kažu da se začulo oko 30 pucnjeva, ali nije bilo povređenih. Neki od stanara ispričali su da je jedan metak pogodio Dušana B. ali ga nije ozledio jer je na sebi imao pancir.
Posle 16 sati koje je proveo zabarikadiran u stanu komšinice u Sandžačkoj ulici 30 b, tokom kojih je sporadično pucao i na policiju, naoružani Duško B. (50), penzionisan pukovnik Vojske Srbije, juče u 14. 50 sati predao se pripadnicima MUP-a ispred zgrade iz koje su prethodno evakuisani svi stanari. Drama na Čukarici počela je preksinoć kada je Duško B. u hodniku trospratnice sreo komšiju, njegovu suprugu i ćerku i uperio pištolj u njih. Nije pucao, već se komšinici obratio rečima: „Ja vas veoma poštujem.“ Kako saznajemo, komšija u koga je Duško B. uperio pištolj je rođeni brat Svetka Kovača, direktora Vojnobezbednosne agencije, piše u Blicu.
Drama u četvorospratnici u Sandžačkoj ulici u naselju Stari Cerak počela je u sredu oko 22 sata. - Stanari zgrade prijavili su policiji da su videli komšiju da se šeta po stepeništu sa oružjem u ruci. Kada je interventna patrola stigla na lice mesta, utvrđeno je da Dušan B. nije bio u svom stanu na trećem spratu, već da je u stanu na visokom prizemlju kod komšinice M. Đ. - kaže Presov sagovornik blizak istrazi, i dodaje: - Dušan je u jednom trenutku izašao iz stana M. Đ. na hodnik i policajci su pokušali da ga smire. On je tada pucao iz pištolja u jednog člana patrole. Policajac je pogođen, ali nije ranjen jer je imao pancir. Policajci su uzvratili, ali Dušan nije povređen. U tom trenutku ispaljen je veliki broj metaka. Pucnjava je trajala pola sata!

Nek plate bogati

Teško je reći ko 11.marta u Grčkoj uopšte radi. U novom generalnom štrajku su: radnici u javnom transportu, ministarstva,bolnice,hitna pomoć, škole, osiguravajuća društva, lokalna administracija, poreske službe, carinici... Drugom generalnom štrajku u dve nedelje odazvalo se mnogo više radnika,a protestima protiv vladine restriktivne ekonomske politike pridružili su se i advokati, sudije,bankarski službenici, industrijski  radnici, građevinari, dokeri, elektrodistribucija, telefonija, vodovod... Naravno, i svi novinari. Štrajkuju i kontrolori letenja, što znači da su avioni prizemljeni, da je Grčka danas u transportnoj i informativnoj izolaciji, okrenuta sama sebi i svojim problemima, zatvorena u sopstvene granice, piše Politika.Tako dva najveća sindikata, koji obuhvataju preko dva miliona radnika, vide način za rešavanje krize – pritiskom na vladu premijera Papandreua, jer smatraju da teret restriktivnih mera, novih poreza i poskupljenja nije pošteno podeljen.Sindikati poručuju da radnici nisu protiv napora da se izađe iz krize već da stezanje kaiša ne može da se odnosi samo na siromašniji sloj stanovništva, da vlada mora da bude fer i podeli teret i sa onima koji– imaju! Najavljuju novi talas protesta i nove štrajkove već za iduću nedelju, bez obzira na činjenicu da već 16. marta vlada EU polaže račune, i bez obzira na činjenicu da su oči cele Evrope i sveta u njih bile uprte tokom tek završene diplomatske turneje Papandreua.
Nećemo da se žrtvujemo za bogataše! Uzvici demonstranata u Atini, kojim su odzvanjali i svetski mediji, bio je izraz gneva zbog rigoroznih vladinih mera štednje, u štrajku koji je u četvrtak paralisao Grčku. Drugi generalni štrajk za 15 dana ujedinio je radnike javnog i privatnog sektora, prizemljio avione, usidrio brodove, zatvorio škole, prekinuo javni prevoz... U štrajku su bili sindikati koji predstavljaju dva i po miliona ljudi - polovinu ukupne radne snage u Grčkoj, prenose Novosti. Pod pritiskom EU da stane na kraj krizi koja je uzdrmala evro, grčka vlada je prošle nedelje predložila oštar paket mera vredan 4,8 milijardi evra koji bi trebalo da uvede rezove u potrošnji i da poveća takse. Grci se slažu da su oštre mere potrebne u zemlji zahvaćenoj korupcijom i izbegavanjem poreza. Međutim, hiljade ljudi u maršu protiv rezova u platama, povećanja taksi, zamrzavanja penzija i podizanja starosne granice za zaposlene bili su, kako komentarišu mediji, izraz opšteg nezadovoljstva zbog mera za koje smatraju da pogađaju pogrešne ljude. Demonstranti su pitali: “Kuda je otišao novac?”, i zahtevali da bogati plate dugove.
Pošto se štrajku pridružio i sindikat pomoraca, trajekti će ostati u lukama. Prolazak, kako se procenjuje, više od 30.000 štrajkača ulicama Atine još jednom je doveo do sukoba nekih grupa demonstranata sa policijom. Izveštaji govore da je policija ispalila više suzavca i šok bombi na grupu od nekoliko stotina maskiranih mladih ljudi, pokrivenih glava - pošto su oni prethodno gađali kamenjem i fizički napadali policajce na motociklima, piše u Danasu.Tokom prepodneva policija je upotrebila suzavac protiv grupe od nekoliko desetina štrajkača, uglavnom mladih, koji su bacali kamenje u centru Atine, razbijali izloge čekićima i kamenjem, palili đubre u kontejnerima, automobile i uništavali autobuske stanice. U sukobima je povređeno nekoliko policajaca, dok je privedeno desetak osumnjičenih za izazivanje nereda. Hiljade štrajkača se od jutra okupilo na protestnom skupu ispred sedišta glavnog sindikata zaposlenih u privatnom sektoru (GSEE), posle čega su se uputili prema zgradi parlamenta u Atini. Sindikati veruju da nije pošteno da obični radnici nose najveći teret u okviru mera bezbednosti i tvrde da bogati Grci uspevaju da izbegnu da plate svoj deo cene za nastalu krizu. Manji okršaji zabeleženi su i u Solunu, gde se okupilo 14.000 ljudi u uličnom maršu.

Leonardo Di Kaprio na promociji filma Shutter Island

Albanija važna za rešavanje kosovskog pitanja

Poseta potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova Albanije Ilira Mete je značajna zato što su i Beograd i Tirana odlučili, kao i u slučaju drugih zemalja sa kojima se Srbija spori oko priznavanja nezavisnosti Kosova, da pitanje oko koga se ne slažu ne bude prepreka za poboljšanje odnosa na svim drugim planovima. Podsticanje bilateralnih odnosa je veoma značajno i zaregionalnu saradnju, kaže za Politiku direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda. Prvo treba reći da je gospodin Meta imao veoma blizak odnos sa Srbijom i demokratskim vlastima nakon 2000. godine. Da podsetim, on je bio predsednik vlade Albanije do februara 2002, onda je do 2003. bio ministar spoljnih poslova i bio je u poseti Beogradu, razvio dobre odnose i sa pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem i sa tadašnjim ministrom spoljnih poslova Goranom Svilanovićem. Ta poseta je zaista dobro prošla i nagoveštavala je niz mogućnosti za bilateralnu saradnju u raznim oblastima.

Rešenje sledeće sedmice

O slučaju Trifunović i njegovoj rehabilitaciji juče su razgovarali ministarka pravde Snežana Malović, republički javni tužilac Zagorka Dolovac i predstavnici civilnog sektora. Predstavnici nevladinih organizacija kažu za Danas da očekuju da tužilaštvo odustane od optužbi protiv Trifunovića i njegovih saradnika pukovnika Berislava Popova i Sretena Raduškog. Podsetimo, tužilaštvo, nakon odluke Vrhovnog suda Srbije u novembru prošle godine da ukine presudu kojom su nekadašnji general JNA Trifunović i grupa vojnih oficira osuđeni na zatvorske kazne, može ili da pokrene novi postupak ili da povuče optužnicu. Ministarka Malović je nakon razgovora rekla da očekuje da će, nakon što na nivou pravosuđa budu sagledane sve činjenice u vezi sa predmetom generala Trifunovića, ubrzo biti doneta odluka. - Očekujem da će ovoga puta odluka biti zasnovana isključivo na stručnoj razini, neopterećena određenim političkim primesama ili nekim davno prošlim društvenim okolnostima, što je nažalost bio slučaj - naglasila je Malovićeva. Ona je zadovoljna susretom sa predstavnicima nevladinih organizacija.

Marie Cook sa ljubimcem na izložbi pasa u Birmingemu

Upozoreno još 2005. godine

Komisija za hartije od vrednosti upozorila je još 2005. godine na mogući slučaj pranja novca prilikom kupovine Turističko-hotelskog preduzeća „Palić”, za koji se sada sumnja da pripada Darku Šariću, glavnom osumnjičenom za šverc 2,1 tone kokaina zaplenjenog u Urugvaju. Ova komisija je o sumnjivom pokušaju kupovine preduzeća obavestila Upravu za sprečavanje pranja novca koja, kako se čini, tada nije uspela da prikupi dokaze da je reč o uplivu prljavog kapitala u legalne tokove, saznaje Politika. Kako je za naš list izjavila Vesna Vujić, portparol Komisije za hartije od vrednosti, ovoj instituciji je bilasumnjiva ponuda za preuzimanje THP „Palić” od strane Nikole Vučetića, za koga se sada sumnja da je Šarićev saradnik. –Papiri koje je podneo Vučetić bili su regularni, komisija ih je prihvatila,ali je ipak bilo sumnjivo. Na kraju, Nikola Vučetić nije preuzeo preduzeće, jer nije bilo dovoljno akcionara koji su upisali akcije ili nije bilo dovoljno onih koji bi akcije prodali – kaže za naš list Vesna Vujić. U Upravi za sprečavanje pranja novca, objašnjeno nam je da oni ne komentarišu pojedinačne slučajeve, ali je naš sagovornik nezvanično potvrdio da je uprava o tom slučaju bila obaveštena.

Kešolovac iz Sofije

Predrag Bećirić (40), osumnjičeni šef operacije za SMS prevare u nagradnim igrama po Srbiji, suvlasnik je i 17 odsto beogradske firme "Interaktiv medija servis", čiji je osnivač i većinski vlasnik istoimena kompanija iz Bugarske. Glavna delatnost ove firme je organizovanje SMS nagradnih igara na televiziji. Kako piše na zvaničnom sajtu "Interaktiv medija servisa" u Sofiji, ova kompanija osnovala je ogranak u Srbiji 2007. godine. Njihove usluge prikazivale su se na TV Pink, u "Grandu" i na RTS. Bugarska firma, koja je i lider u svojoj zemlji u ovoj oblasti, uspešno se bavi produkcijom TV lutrija, produkcijom, vestima, a njihove emisije se prikazuju u udarnim terminima na nacionalnim televizijama, prenose Novosti. Osim toga bave se i pravljanjem kompjuterskih programa. Svoje aktivnosti proširili su i na Srbiju, Makedoniju i Letoniju. Ceo softverski program osmislio je navodno Bećirić. Uz to i 20 umreženih kompjutera pozvezanih sa 200 mobilnih telefona, a on je izračunavao najmanju jedinstvenu ponudu na osnovu suma poslatih u SMS tokom igre. Ukupna vrednost dosad otkrivene prevare je skoro 41 milion dinara. Istraga je zasad pronašla dokaze za 20 automobila i tri stana, uzetih samo u februaru.
Profesor Goran Ilić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, objašnjava za Blic da se osumnjičenima za prevare u nagradnim igrama na teret stavlja najteži oblik krivičnog dela prevare, za šta je zaprećena kazna od dve do 10 godina zatvora, kao i zločinačko udruživanje, za šta je zaprećeno pet godina, pa najveća kazna može da bude 14 godina zatvora. On napominje da će se osumnjičeni naći i na udaru Zakona o oduzimanju imovine.

Navijačice domaće ekipe pred početak utakmice Kopa Libertadores Karakas - Flamengo u Brazilu

Novi zemljotresi u Čileu

Dramatična serija zemljotresa, najjača od katastrofalnog potresa 27. februara, ponovo je juče pogodila Čile. Pet zemljotresa snage između šest i 7,2 stepena Rihterove skale opet je, kao i krajem februara, potresla centralni Čile, izazivajući paniku kako među narodom, tako i među zvanicama na svečanom ustoličenju novog predsednika države Sebastijana Pinere (60). Prva dva potresa snage šest i 6,9 stepeni Rihterove skale dogodili su se trenutak pre nego što je Pinere pred domaćim zvaničnicima i sedam lidera latinoameričkih država položio svečanu zakletvu, piše u Politici. Treći, najjači u jučerašnjoj seriji nagnao je obezbeđenje parlamenta da smesta evakuiše svečani skup. Predsednik Bolivije je tokom evakuacije na trenutak delovao dezorijentisano, dok se peruanski šef države Alan Garsija kiselo našalio: „Dobili smo ni krivi ni dužni priliku da zaigramo”, preneo je Asošijeted Pres. U međuvremenu, čileanska mornarica je na vest o prvom jučerašnjem podrhtavanju tla, izdala upozorenje o mogućem poplavnom talasu cunamija u tom delu države, nalažući stanovništvu da se odmah uputi ka brežuljkastom zaleđu. Nacionalna služba uzbunjivanja Čilea oštro je kritikovana prilikom februarske katastrofe zbog odloženog upozorenja stanovništva na mogući poplavni talas sa Pacifika.

Medvedev odložio potpisivanje

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev obavestio je, preko telefona, svog američkog kolegu Baraka Obamu da neće žuriti s potpisivanjem novog ugovora o smanjenju arsenala strateškog naoružanja koji treba da zameni START-1 čiji je „rok trajanja” istekao 5. decembra prošle godine. Iako su tokom pregovora obe strane u više navrata izjavljivale da se njihovi stavovi sve više približavaju, pa je u jednom trenutu čak izračunato da je 97 procenata dogovora usaglašeno, očigledno je da se u preostala tri posto nalaze najspornije teme. Situacija se dodatno pogoršala kada su objavljeni američki planovi o postavljanju raketa u Rumuniji, a možda i u Bugarskoj koja se, za sada, sama kandidovala za poligon američke vojske.Detalje telefonskog razgovora dva predsednika (najverovatnije od 24. februara) objavio je Vašington ističući razočaranje Obame koji je „kada je spustio slušalicu shvatio da stavovi nisu tako bliski i ponovo poslao pregovarače u Ženevu”. Prema tekstu objavljenom u „Njujork tajmsu”, Medvedev je pokrenuo pitanja koja zahtevaju dodatnu analizu, premosi Politika.

Meksički tajkun najbogatiji

Karlos Slim Helu (70), meksički tajkun koji tvrdi da uživa u kvalitetnim cigarama, umetničkim delima i igrama bejzbol kluba Njujork Jenkiz, postao je prvi bogataš rođen izvan SAD koji je u poslednjih 16 godina stao na čelo liste milijardera magazina „Forbs“. Njegovo bogatstvo procenjuje se na 53,5 milijardi dolara, što je malo više od imovine Bila Gejtsa, osnivača kompanije „Majkrosoft“, prenosi Blic. „Dvojicu prvoplasiranih deli jedva 500 miliona dolara. U svetu milijardera, to je mala razlika“, kazao je Stiv Forbs, glavni urednik američkog magazina. Prema rečima Metjua Milera, jednog od njegovih pomoćnika, razlog zbog kojeg je meksički tajkun, koji je u toku prošle godine na telekomunikacijama uvećao svoje bogatstvo za 18,5 milijardi dolara, uspeo da pretekne Gejtsa i Bafeta, leži u tome što su američki milijarderi dali milijarde i milijarde dolara u humanitarne svrhe. Miler tvrdi da bi Gejts da nije bio tako darežljiv, danas imao kod sebe 80 milijardi dolara.

Novoizabrani predsednik Čilea i predsednik Bolivije, Sebastijan Pinera i Evo Morales,
pred revijalnu fudbalsku utakmicu Čile - Bolivija

Ceo region u borbi

Najveći broj mališana koji su postali žrtve pedofila imaju između deset i 13 godina, a svako peto dete je – beba. Sumiranjem zvaničnih i nezvaničnih podataka kojima raspolažu vladine i nevladine organizacije širom planete, dolazi se do zaključka da se najveći broj mališana koji postaju žrtve dečje pornografije „regrutuje” preko Interneta, a stručnjake koji su bore protiv pedofila posebno zabrinjava činjenica da je veliki broj roditelja nesvestan opasnosti koje mališane vrebaju na globalnoj mreži, upozorava Aida Bekić, predstavnica organizacija „Spasimo decu” iz Norveške, čija se regionalna kancelarija nalazi u Sarajevu, saznaje Politika. Sve su to razlozi zbog kojih je u Srbiji, BiH i Bugarskoj pokrenut regionalni projekat pod nazivom „Sveobuhvatni odgovor u suzbijanju problema dečje pornografije” koji u našoj zemlji sprovodi Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, nevladina organizacija „Beosuport” i organizacija „Spasimo decu” iz Norveške. Ovim trogodišnjim projektom predviđeno je da državne institucije u saradnji s nevladinim organizacijama rade na izmeni zakonske regulative i edukaciji dece i roditelja.

Ubijeni radio za hrvatsku policiju

Cvetko Simić (41), čije je izmasakrirano telo 8. marta nađeno u zagrebačkom jezeru Jarun, iz pritvora koji mu je određen dan nakon ubistva Ive Pukanića pušten je uz dogovor sa tamošnjom policijom, iako je kod njega nađena izvesna količina narkotika, saznaje Blic. Informacije o Simiću srpska policija je 23. oktobra 2008, dana kada je Pukanić ubijen, prosledila kolegama u Hrvatskoj. - Poslali smo imena svih naših državljana za koje smo imali informacije da se bave kriminalom, a koji su se u određenim krugovima raspitivali o Ivi Pukaniću. Jedan od njih bio je i Simić. Uhapšen je dan posle atentata i pušten - kaže za Blic izvor iz srpske policije.

Jelena Janković pred početak BNP Paribas Open teniskog turnira u Kaliforniji

Partizan u četvrtfinalu protiv Makabija

Iako su doživeli poraz u Kataloniji protiv Barselone 82:64 u poslednjem kolu druge faze, zahvaljujući trijumfu Panatinaikosa nad Marusijem, Partizan je po treći put zaredom uspeo da ostvari pravo čudo plasmanom u četvrtfinale najelitnijeg takmičenja na Starom kontinentu. Ovim, možda i najvećim podvigom u poslednjih nekoliko godina, izabranici Duška Vujoševića dokazali su da izvorni košarkaški talenat, pomnožen sa frenetičnim radom samo u Srbiji može da proizvede kolektiv koji je u stanju da pomrsi račune i pobrka lončiće mnogo bogatijim i ambicioznijim timovima. Mada ih u borbi za fajnal-for očekuje potpuno renovirana ekipa Makabija, koju sa klupe predvodi Pini Geršon, a za njega nastupa Stefon Lazme, prošlosezonski košarkaš crno-belih, igrači Partizana će sigurno pripremiti dobro poznati recept koji će svoju delotvornost i jačinu pokazati na zagarantovana tri, a možda i svih pet mečeva, piše u Danasu.
Košarkaši Partizana plasirali su se u četvrtfinale Evrolige i pored poraza od Barselone sa 82:64 u poslednjem kolu Top 16 faze, i to zahvaljujući činjenici da je direktan rival crno-belih za mesto koje vodi među osam najboljih ekipa Evrope, Marusi, u odlučujućem meču izgubio od Panatinaikosa sa 82:79. Partizan će u četvrtfinalu igrati sa Makabijem, koji je u duelu sa Real Madridom koji je odlučivao o pobedniku grupe F kao gost pobedio sa 66:64, iako je u jednom trenutku gubio sa 16 poena razlike, donosi Blic.