EULEKS PITA TAČIJA ZA POSETE SRPSKIH POLITIČARA

Hašim Tači je objavio preko tamošnjih medija da srpski zvaničnici više neće moći da dolaze u pokrajinu. Srbija neće menjati tekst srpske rezolucije o Kosovu koja će biti razmatrana na Generalnoj skupštini UN. Muslimanska strana je upotrebljavala Sarajevo da bi održala status žrtve.

Ministar (ne)će ostati na Jarinju

„Nakon najave Prištine da srpskim zvaničnicima više neće dozvoliti da posećuju Kosovo, u Ministarstvu za Kosmet očekuju od Euleksa da interveniše i obezbedi nesmetano kretanje, dok iz misije EU poručuju da oni nemaju ništa sa odobravanjem poseta. U kancelariji EU u Prištini su bili još jasniji rekavši da su oni samo posrednici u komunikaciji“, piše Politika. Ministar Goran Bogdanović je trebalo danas da otvori dečji vrtić u Prilužju, a državni sekretar Oliver Ivanović ne odustaje od plana da prisustvuje proslavi seoske slave u tom mestu gde će liturgiju služiti vladika Amfilohije.

Predsednik privremene vlade iz Prištine Hašim Tači je, naime, objavio preko tamošnjih medija da srpski zvaničnici više neće moći da dolaze u pokrajinu zbog „političkih provokacija koje su se mogle čuti tokom njihovih ranijih dolazaka“. Tači je obavestio i Pitera Fejta ispred misije EU u pokrajini da Bogdanoviću neće biti dozvoljena najavljena poseta Prilužju. Bogdanović je odmah reagovao da je krajnje vreme da Euleks „spreči nerazumno ponašanje Prištine i jednom joj jasno stavi do znanja da je upravo ona uzrok i izvor svih tenzija“. Koliko još provokacija treba da se dogodi, pita ministar, „da bi međunarodna zajednica reagovala“. Iz Euleksa su potvrdili su da su dobili Tačijevo obaveštenje, ali da Euleks nije uključen u taj proces i da „konačnu reč ipak ima kosovska vlada“. Procedura ide tako da srpski zvaničnici upućuju zahtev Fejtovom predstavniku u Beogradu, potom i Fejta, koji onda informiše Prištinu. „Nakon što kosovska vlada donese odluku, istim lancem se i vraća odgovor“, objašnjavaju u Euleksu.

A dok se svi dogovore...

Ministar Goran Bogdanović je najavio da će na sednici Vlade biti razgovara o kosovskom dodatku i novom modelu pomoći kosovskim Srbima, pišu Večernje novosti. On je najavio i donošenje novog zakona kojim bi se sistematski rešio problem finansiranja Srba u pokrajini. „Ministarstvo će uskoro završiti Predlog nacrta zakona o finansiranju na prostoru Kosmeta, koji bi zatim trebalo da se nađe pred Vladom i parlamentom“, najavio je Bogdanović. Nacrt još mora da prođe i koaliciono usaglašavanje.

Sindikati iz pokrajine uputili su juče zahteve da se nastavi sa isplatom kosovskog dodatka dok Vlada ne iznađe novo rešenje, pišu Novosti.

Strategija „za svaki slučaj“

Srbija neće menjati tekst srpske rezolucije o Kosovu koja će biti razmatrana na Generalnoj skupštini UN u septembru i u tome su, kako piše Danas, saglasni predsednik Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, vicepremijeri Božidar Đelić i Ivica Dačić, kao i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Oni smatraju da je sadržaj rezolucije najbolje moguće rešenje i da ne treba pristati na zahteve SAD i EU da se ubace i njihove sugestije.

List primećuje da državni vrh veruje u pozitivan ishod srpske rezolucije na Ist riveru, iako su upravo od njih i dolazili skeptični stavovi da je većina u Skupštini UN „teško dostižna“, da se „graniči s nemogućom misijom“. Prema rečima sagovornika Danasa, vlast na ovaj način „pokušava da neutrališe osećaj velikog poraza do kojeg bi došlo u javnom mnenju ukoliko rezolucija ipak ne bude usvojena“, ili - za svaki slučaj. „Smanjivanje očekivanja u javnosti od zasedanja u Njujorku ima za cilj da dovede do smirivanja strasti posle mišljenja MSP-a, strategija je koju poslednjih sedmica sprovodi srpska Vlada“, piše Danas.

Srpske akrobacije

Večernje novosti donose intervju sa Martinom Slecingerom, stručnjakom za Balkan vašingtonskog „Vudro Vilson centra“, koji kaže da srpska diplomatija treba da pređe na „plan B“ i okrene se pregovorima sa Prištinom o otvorenim pitanjima, „umesto što se bavi statusom Kosova, čiji se ishod, bojim se, ne može izmeniti“. Srpska rezolucija o Kosovu nije „dobar diplomatski manevar“, zato što je to, kaže Slecinger, „još jedna u nizu diplomatskih akrobacija kojom se troši vreme“. „I da rezolucija bude usvojena, ona nema obavezujući karakter, a zbog nje ste se dodatno konfrontirali sa EU i SAD. Treba sarađivati sa najvećim državama da bi se obezbedila podrška za kompromisni dokument, koji će usvojiti Savet bezbednosti, a koji bi lansirao pregovore Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Brisela i UN“, ističe on.

Martin Slecinger ocenjuje i da je Kosovo opasan presedan i da je „žalosno što je MSP samo doprineo komplikovanju tog pitanja“: „Očigledno je da se više ceni kršenje nego poštovanje međunarodnog prava. Naročito se tako ponašaju velike sile, uključujući i SAD.“ Još postoji, kaže on, opasnost od težnji za stvaranjem „velike Albanije“.

Sarajevo žrtvovano

Večernje novosti prenose i svedočenje pukovnika Ričarda Mola, vojnog posmatrača UN u Sarajevu, koji se u Tribunalu izjašnjava kao svedok optužbe protiv Radovana Karadžića. Mol je juče rekao da je Unprofor verovao da su muslimani gađali svoje građane, s ciljem izazivanja međunarodne simpatije i vojne intervencije. „Bilo je nekih sugestija i nepoznatih elemenata... ali ne mogu da navedem nijedan konkretan incident“, rekao je on. Zbog toga su, kaže, posmatrači UN osećali nelagodnost, jer su verovali da je istina, a nisu mogli ništa konkretno da utvrde. Muslimanska strana je, rekao je Mol, upotrebljavala Sarajevo da bi održala status žrtve.

Drugi svedok optužbe, stručnjak za minobacače Ričard Higs koji je radio analizu svih izveštaja o incidentima tokom sukoba u BiH, rekao je da nije bilo dovoljno fizičkih dokaza da se utvrdi da je granate na pijacu Markale 5. februara 1994 i 28. avgusta 1995. ispalila jedna ili druga strana.

Kad je čovek uporan...

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić uredno je pripremio svoj predlog za misiju MMF-a sa kojom Srbija danas počinje petu reviziju aranžmana. Za Dinkićevo insistiranje na trošenju još ono malo novca koji je ostao, umesto da se čuva kako predlaže MMF, list Danas piše da bi mogao i da prođe. Njemu naruku ide što ni najavljena poskupljenja nisu pokrenula inflaciju, pa se ne bi očekivalo da će to učiniti ni novac koji bi bio odobren zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima. „MMF je do sada smatrao da bi subvencije za kredite trebalo fazno smanjivati, ali na tome nije tako strogo insistirao pa bi to postepeno ukidanje moglo ipak da bude odloženo“, piše Danas.

Do Diane samo preko Šabića

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić u intervjuu za Danas ističe da se u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu, u Srbiji sve više uvećava broj predmeta povodom žalbi na nepoštovanje prava na slobodan pristup informacijama. Najmanje ažurna institucija kada je u pitanju davanje informacija je Ministarstvo finansija, kaže Šabić. „Na primer, prema Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, to ministarstvo je dužno da vodi i javno objavljuje registar sa podacima o broju zaposlenih i angažovanih, kao i podacima o iznosu isplaćenom za plate, dodatke i naknade u svim organima vlasti, ali to ne čini. Usled toga, javnost do ovih podataka dolazi tek nakon intervenicije Poverenika“, ističe on.

Mrka ore livade

Kako piše Press, radovi na izgradnji puta Ub-Lajkovac više su nego diskutabilni, s obzirom na to da je list juče u Nepričavi zatekao dva bagera i dvojicu radnika, i to dva kilometra od mesta koje je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić otvorio krajem jula. U livadi su, kažu, počeli radovi na iskopavanju za izgradnju nadvožnjaka preko autoputa.

Iako ministar životne sredine Oliver Dulić priznaje da su postavljeni isuviše ambiciozni rokovi za izgradnju putne infrastrukture, Mrkonjić tvrdi da sve teče po planu. „Ko kaže da kasnimo?“, bio je izričit ministar.

Hleb poskupeo - mestimično

Zbog poskupljenja brašna i pšenice, Beogradska pekarska industrija „Klas“ podigla je cene hleba za 15 odsto. U poslednjih mesec dana cena pšenice se udvostručila na berzama – koštala je 15 dinara, a sada se prodaje i za 26-27 dinara, objašnjava sagovornik Politike iz „Klasa“. Manje prodavnice su, piše list, odmah veknu „save“ počele da prodaju za 44, umesto dosadašnjih 38 dinara, dok najveći trgovci neće menjati cenu. Po staroj ceni hleb se takođe prodaje i u Novom Sadu, Nišu, Kikindi, Jagodini i drugim gradovima.

Večernje novosti dodaju da u Uniji pekara Srbije kažu da proizvođači nisu menjali cene poslednje tri godine i da su sada na to primorani zbog troškova proizvodnje. Najveći proizvođač hleba i peciva u Vranju „Gradska pekara“, piše list, zasad ne razmišlja o povećanju cena.

O talasu novih poskupljenja, a pored hleba, Blic piše u današnjem izdanju, podsećajući da su u prodavnicama u prvoj polovini avgusta već skuplji ulje, šećer, svinjsko i juneće meso, kao i poneke vrste mleka. Poskupeli su i sokovi, alkoholna pića, sredstva za ličnu higijenu, kućna hemija, ali to nije kraj. Jer, krajem avgusta se očekuju i veće cene kafe, konzervirane hrane, pirinča...

Nije po zakonu, ali košta

Iako prema važećim propisima domovi zdravlja ne bi smeli da naplaćuju preglede građanim kojima su knjižice overene na drugim opštinama, to se, piše Blic, ipak u praksi događa. Kako se ispostavlja, samo hitni slučajevi ne koštaju, a lekari tvrde da se svi posebni pregledi i snimanja plaćaju. „Svako bi trebalo da ide kod svog lekara, jer jedino tako može da se uspostavi red u zdravstu... Jer ako dođu u Beograd na nekoliko dana, pa odu na rutinski predleg u neki dom zdravlja, zauzimaju red našim pacijentima“, kaže za Blic direktorka Doma zdravlja Savski venac Mirjana Velimirović.

Direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović, međutim, tvrdi da su naplate pregleda osiguranicima protivzakonite: „Naši osiguranici imaju pravo na besplatne preglede uz overenu knjižicu u bilo kom gradu u zemlji, a to nema veze sa tim gde im je matična filijala.“

Advokati ne pružaju usluge?

Uredba koju je Vlada Srbije donela o uvođenju fiskalnih kasa i za advokate i koja je trebalo da stupi na snagu 1. septembra, ne može da bude primenjena, piše Politika. Naime, šifra koja se do sada odnosila na pružanje advokatskih usluga više ne postoji, dok one odsad spadaju u „stručne, naučne, inovacione i tehničke delatonosti“, a ne u komercijalne. Kada bi htela da uvede fiskalne kase Vlada bi morala da izmeni, a potom i uskladi šifre sa novom klasifikacijom delatnosti što je teško izvodljivo jer je nova šifra za advokaturu tek stupila na snagu.

Stoga, fiskalnih kasa u advokaturi definitivno neće biti, što je obradovalo advokate. Oni su početkom jula pribavili mišljenja Saveta advokatskih komora i Udruženja pravnika Evrope, stručnjaka iz različitih instituta i uspeli da svrstaju ovu oblast u nekomercijalne. „Advokatura pruža pravnu pomoć koja je garantovana Ustavom Srbije“, kaže sagovornik Politike, te je izuzeta iz oblasti prodaje, usluga i slično.

Tehnologija na veliko

Sve je spremno za investiciju veka, piše Politika. Radi se o izgradnji informaciono-tehnološkog parka u Inđiji koja je zbog krize odlagana dve godine, a gradiće ga indijska „Embasi grup“. Park bi trebalo da zapošljava 25.000 radnika, a ovih dana se očekuje donošenje detaljnog regulacionog plana za područje planirano za IT park. Posle izdavanja građevinske dozvole, u martu iduće godine trebalo bi i da počne prva faza gradnje.

Park će se prostirati na 50 hektara, imaće 25.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, sve predviđene servise, banke, restorane i objekte za odmor i rekreaciju. Biće uloženo 30 miliona dolara u objekte i 20 miliona u opremu. Poslovne prostore će imati i „Majkrosoft“, IBM, „Hjulit Pakard“ i druge velike kompanije. Preostale faze gradnje trebalo bi da budu u funkciji u narednih pet godina. Kompletna investicija iznosi 300 miliona dolara u objekte i 200 u informatičku opremu, i biće uložena u 250.000 kvadratnih metara prostora za stručnjake. Planiran je i izvoz IT tehnologija u vrednosti od oko dve milijarde dolara.

Zapaljena zastava u Pazaru

Sa jarbola novopazarske osnovne škole „Desanka Maksimović“ maskirani vandali su skinuli i zapalili državnu zastavu Srbije, dok bošnjačku nisu ni pipnuli. Direktor škole kaže za Press da su vandali snimljeni sigurnosnom kamerom i da je snimak prosleđen policiji. Oni su ušli u školu sa majicama preko glava preko krova, razbivši vrata na krovnom izlazu. „Prvo su iz škole izneli tri stolice i sedeli na krovu, a onda su preko krova sišli na terasu gde su uzeli državnu zastavu i zapalili je na krovu“, kaže direktor.

Prema saznajima iz policije, trojica vandala su privedena u toku jučerašnjeg dana, ali još nisu saopšteni nikakvi detalji.

Prisvojili i branu

U Pressu se takođe može naći tekst o hapšenju sedmoro ljudi u Beogradu, Smederevu i Subotici zbog sumnje da su ukrali 200 hektara zemljišta vrednog više od milion evra, u čijem sastavu se nalaze njive, voćnjaci, plantaže i jezero s branom. Radi se o vlasnicima i zaposlenima u preduzeću „Ekolend“, Zemljoradničkoj zadruzi „Azenja“, ZZ „Ratar“ i firmi „Voćar promet“. Grupa se sumnjiči da je od 2006. do 2009. falsifikovala dokumentaciju sa sednica skupštine zadrugara, upisivala svoje prijatelje kao nove članove i tako omogućivala izglasavanje odluke o prodaji zemlje koju su prebacivali u društveno vlasništvo. Potom bi bez odobrenja Agencije za privatizaciju ovo zemljište zaveli kao privatno. „Oni su otuđili i zemljište oko Vlaškodolskog jezera sa branom i trafo-stanicom u ataru sela Vlaški Do“, kaže sagovornik Pressa.

Znaćemo kad stigne

Zloglasni ubica „zemunskog klana“ Sretko Kalinić trebalo bi ovih dana da bude izručen Srbiji i prebačen iz zatvora „Zagreb“ u Remetincu u CZ u Beogradu. Kako pišu Večernje novosti, pripreme za njegov premeštaj odvijaju se u najstrožoj tajnosti, a detalji će biti saopšteni tek nakon što transfer iz Hrvatske bude završen. Kalinić je, piše list, potpuno ozdravio, u poslednje vreme ne koristi ni štake i sam je u pritvorskoj ćeliji. Za njegov transfer pripremljeno je nekoliko scenarija – ako bude transportovan vozilom, blindirani automobil bi do granice pratili naoružani hrvatski specijalci gde bi konvoj preuzele kolege iz Srbije. Manje je verovatno da će stići helikopterom.

U Guču stigli i Aboridžini

Blic piše da su glavne zvezde juče u Guči bili Aboridžini, „polugoli, obojeni plemenskim bojama koji su igrali i svirali na ulicama varošice, dok su brojni iznenađeni prolaznici i trubački orkestri hteli da se slikaju sa muzičarima iz daleke Australije“. Kako su rekli, obožavaju Novaka Đokovića, „s kojim su imali i zajednički nastup“. „Jesu li ovo Indijanci?“, pitao je jedan stariji trubač, ugledavši Aboridžine ispred Doma kulture.

Goran Bregović je juče nastupio u Guči, „a posetioci su sa nestrpljenjem iščekivali njegov koncert, pogotovo stranci, pošto je ovo jedna od retkih prilika da se za svetsku zvezdu ne plaća karta“, piše Blic.

Nerešeno

Fudbaleri Partizana odigrali su 2:2 protiv Anderlehta i smanjili šanse da se plasiraju u Ligu šampiona. Narednog utorka, piše Press, Partizan će zato morati da igra u Briselu bez kalkulacija na pobedu, jer ih samo ona ili remi uz više od tri postignuta gola vodi dalje. „Najavljeni spektakl dogodio se zapravo u drugom poluvremenu, budući da su svi golovi viđeni u tom delu susreta. Obeležile su ga zapravo neshvatljive greške odbrambenih fudbalera oba tima“, piše list.

Blic piše da su navijači stvorili sjajan ambijent još pred početak meča obojivši tribine u crno-belo i boje Srbije.

Teško je uvek biti najbolji

Predsednik Teniskog saveza Srbije Slobodan Živojinović komentariše plasman srpske reprezentacije na Dejvis kupu za Danas i ističe da su se naši „grupisali među četiri najbolje ekipe“, te da je to „istorijski uspeh naše reprezentacije“. On ističe da će Arena biti puna, mada u Fed kupu to nije bio slučaj. „Publika je važan faktor i samim tim što se utakmica igra na domaćem terenu, očekuje se da navijači podrže naše. Sada je najvažnije da se naši teniseri koncentrišu na meč sa Češkom i daju svoj maksimum“, kaže on, dodajući da je „vrlo teško stalno pobeđivati i uvek biti najbolji“.

Niko ništa ne zna

Press ovoga puta donosi i intervju sa reperom Ivanom Ivanovićem Đusom koji je za vikend pretučen na Konjarniku. Kako kaže, on nije pretučen zbog neraščišćenih računa i da nije tačno da je odbio saradnju s policijom (kako je takođe objavio Press). Tukli su ga „nekim metalnim predmetima“ i nije stigao da vidi ko su napadači i koliko ih je bilo. „Ne znam da li su znali koga tuku ili su to ’u hodu’ videli, pa odlučili da se ižive. Možda su tek sutradan iz medija saznali da su pretukli Đusa“, priča Ivanović koji se na fotografiji pojavio sa zavijenom glavom, naočarima za sunce i zavojem oko vrata.