DRŽAVA TRAŽI POSKUPLJENJA

Najava poskupljenja piva, kafe, goriva, cigareta i takse za registraciju vozila. Dogovor sa Rusijom o međusobnom ukidanju carina na automobile, ali uz godišnje kvote. Šta da radi neko ko u Srbiji ostane bez posla?

Vlada Srbije usvaja budžet

Usvojen budžet

Država će, prema predlogu budžeta koji je vlada juče jednoglasno usvojila, iduće godine prihodovati 698,7, a potrošiti 748,3 milijardi dinara, javlja Politika.

Deficit od 49,6 milijardi dinara i otplata duga, znači ukupno 92,4 milijarde dinara, pokriće se sa 50 milijardi privatizacionih prihoda, zaduživanjem (u zemlji 13,23 i inostranstvu sedam milijardi) i trošenjem 22,1 milijarde dinara iz depozita Republike. Oko 70 odsto budžeta otići će na plate, penzije i socijalna davanja.


(ilustracija: Politika)

Posle više od mesec dana razmimoilaženja, članovi Vlade su se u subotu saglasili i jednoglasno usvojili budžet za 2009. godinu, javljaju Novosti. Kako se Vlada odlučila da, ipak, od 1. januara Srbija krene sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, a time i izgubi procenjenih 23 milijarde dinara carina i PDV na uvoz iz EU, bukvalno se pojavila "rupa" na prihodnoj strani budžeta.

"Ona će biti, delimično, pokrivena povećanjem akciza na benzin, dizel gorivo, cigarete, pivo i kafu", objasnila je juče ministarka finasija Dana Dragutinović. "Već na narednoj sednici Vlade razmotrićemo i moguće povećanje taksi za registraciju automobila", prenose Novosti.

Poskupljenja piva, kafe, goriva i cigareta trebalo bi da delimično pokriju manjak prihoda usled primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji podrazumeva smanjenje i ukidanje carina, piše u Blicu.

Poslovi sa Rusijom

Potpisivanje kupoprodajnog ugovora o 51 odsto akcija NIS-a, gradnji gasovoda „Južni tok”, završetku podzemnog skladišta „Banatski dvor”, ali i proširenju liste izvoznih proizvoda u Rusku Federaciju, isporuci sirovina za proizvodnju lekova i učešću ruske strane u izgradnji prestoničkog metroa, samo su neki od konkretnih poslova koje su za 24 časa sklopili učesnici rusko-srpskog biznis dijaloga. Između ostalog, postignut dogovor o međusobnom ukidanju carina na automobile, ali uz godišnje kvote.

"Očekuje se da spoljnotrgovinska razmena do kraja godine dostigne četiri milijarde dolara, a da se u narednih pet godina međusobna trgovina udvostruči" rekao je Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Srbije juče na konferenciji za štampu, izveštava Politika.

"Dragan Đilas sledeće nedelje trebalo bi da poseti Moskvu i da sa ruskim predstavnicima razgovara o učešću ruske strane o izgradnji metroa u Beogradu, konkretno o pitanjima finansiranja tog projekta", rekao je Georgij Poltavčenko, izaslanik ruskog predsednika i predvodnik ruske delegacije u Beogradu. Prema Poltavčenkovoj oceni, potpisivanje dokumenata iz energetskog sporazuma, koje se očekuje do 20. decembra, biće jasan signal za ruski biznis da se u Srbiji može i treba raditi, javljaju Novosti.

Neobično o gasovodu

Danas Politika objavljuje nešto neobično o gasovodu: opširan tekst ("Srbiji nudjen samo Južni tok") o prednostima aranžmana Srbije sa Rusijom za izgradnju Južnog toka. Tu se ponavlja da Srbija uvozi gas "100 posto" iz Rusije, sa ili bez Južnog toka, da će Srbija osigurati energetsku bezbednost, da će taj gasovod donositi našoj zemlji bar četvrt milijarde dolara godišnje samo od transportne takse, da će se uštedeti na tim taksama koje se sada plaćaju Madjarima, i to po cenama bar sedam puta većim nego što su uobičajene, i da konkurentski projekat gasovoda Nabuko nikad i nije bio konkurentski pošto nije ni planirano da ide kroz Srbiju; konkurentski je samo u planovima Amerike da spreči Rusiju u prodaji svoga energenta Evropi.

Sve su to poznate činjenice ali je neobično da se takav tekst pojavi u ovom listu samo dan posle uvodnika, potpisanog od urednika ekonomske rubrike Politike, u kome je pisalo da Rusi ucenjuju Srbiju, da su nepristojni i arogantni, da Srbiji nameću kolonijalnu poniznost i status gubernije, da traže od Srbije da se odrekne državnog suvereniteta i da Rusija preti Srbiji tužbama "medjunarodnim sudovima". Nije naveden nijedan izvor ovih tvrdnji ali je postavljeno pitanje ima li iko u Srbiji "potrebu da se zabrine" zbog prethodno nabrojanog kao i zbog "najave invazije ruskog kapitala" na Srbiju.

Kako živeti bez posla?

Na hiljade radnika širom Srbije ovih dana suočeno sa problemima na koje doskora nisu ni pomišljali: kako preživeti posle otpuštanja i kolike su šanse da se nađe novi posao? U Srbiji je u poslednja dva meseca bez posla ostalo više od 5.000 ljudi. I, to je, kažu, tek početak, objavljuju Novosti.

Najveći teret svetske ekonomske krize podneće radnici u metalskoj industriji i zaposleni u uslužnim delatnostima. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović navodi da je i tekstilna industrija direktno pogođena, a građevinci će osetiti udarac tokom sledeće godine.

Na jedno pitanje, međutim, malo ko ima iole zadovoljavajući odgovor: šta da radi neko ko u Srbiji ostane bez posla, piše u Novostima.

Bračni drugovi članova Vlade

Novosti su "zavirile" na radna mesta bračnih drugova članova Vlade Srbije. Ima ih koji takodje rade u Vladi ali i u javnim preduzećima, privatnom sektoru a neki su i u penziji. Nezaposlenih nema.

Istorijski posao - strancima

Strane kompanije koje u Srbiji na tenderima dobijaju poslove na izgradnji saobraćajnica nemaju obavezu po ugovoru da angažuju lokalnu radnu snagu. Sve to, možda, i ne bi bilo toliko čudno da za naše firme u inostranstvu važe isti aršini. Ali, to nije slučaj.

Tako je i istorijski posao - prvi beogradski most posle 35 godina, čiji će 200 metara visoki pilon postati novi simbol prestonice - poveren konzorcijumu austrijske "Alpine", slovenačkog SCT i "DSD Brukenbau". A oni su, za početak, doveli uglavnom - svoje radnike. Na gradilištu velelepnog mosta na Adi ciganliji, budućeg simbola srpske prestonice, ovih dana se može čuti samo – nemački jezik, piše u Novostima pod ironičnim naslovom "Beton jači uz pasoš".

Pobeda zagrebačkog Deda Mraza

Deda Mraz u Srbiju ove godine ne kreće iz Laponije, već iz Zagreba. Na konkursu javnih preduzeća i nekoliko ministarstava za novogodišnje paketiće, pobedila je firma „Kozmolina", u vlasništvu kompanije „Magma" Goranka Fižulića, bivšeg hrvatskog ministra privrede. On je upućenima poznat po svojima namerama da u potpunosti preuzme srpsko tržište igračaka, u Hrvatskoj po tome što je još kao ministar sređivao „Magmi" poslove u javnim preduzećima.

Prema dokumentima do kojih je Pres došao, Ministarstvo spoljnih poslova je 25. novembra donelo odluku da se između pet ponuda izabere „Kozmolininu" od 1.150.371,96 dinara. Prema tenderskoj dokumentaciji, ona je bila jeftinija za čitave 3.000 dinara. A koliki se novac vrti oko kupovine igračaka, pokazuje, recimo, „Telekom Srbija" koji za paketiće ove godine troši ukupno 29 miliona dinara, a u NIS-u će samo na „Kozmolinu" otići 5,5 miliona. Dugačak je spisak javnih preduzeća koja će kupiti igračke od hrvatske firme. Press poseduje dokumentaciju za nekoliko, kao na primer, javno preduzeće Aerodrom „Nikola Tesla", koje je svoj budžet za novogodišnje paketiće slilo u Fižulićevo carstvo igračaka. „Kozmolino" će zaraditi 4.992.000 dinara.

Goranko Fižulić je bivši hrvatski ratni dobrovoljac koji je učestvovao u ratu tokom 1991. i 1992. godine a preko noći je preuzeo veliki deo srpskog tržišta igračaka, piše u ovom tabloidu.

Guvernerov pogled

"Finansijska kriza je u Srbiju stigla, ali na psihološkom planu, na ekonomskom nije, ali će stići. Svi se takmiče ko će više da ocrni ekonomsku situaciju, a ona nije tako crna", kaže Radovan Jelašić, guverner NBS u razgovoru za Pres pod naslovom "Ne mogu da obećam rast dinara".
Kad pitate guvernera Jelašića da li za dinare koje imate da kupite evro kako biste sačuvali vrednost novca, on se nasmeje! I ponavlja da niko ko je štedeo u dinarima nije izgubio! U intervjuu za Press nedelje guverner tvrdi da će se dinar oporaviti, ali ne želi da otkrije tačno koliko i kada. Dodaje da je rast kursa "psihološka kategorija", kao i priča o "ekonomskoj krizi" u Srbiji, koja realno još nije stigla.

Fado kraj Save

Portugalska pevačica Mariza jednom je izjavila da se fado peva iz srca, duše i uz malo dara za pevanje. A ona ga ima na pretek! Oduševila je u utorak uveče publiku u, maltene, do poslednjeg mesta ispunjenom „Sava centru” svojim glasom, muzikom, neobičnom pojavom, piše na početku intervjua u Politici sa poznatom portugalskom pevačicom.

U muzici ove pevačice, rođene u Mozambiku, ali odrasle u predgrađu Lisabona, koja je širom sveta prodala više od pola miliona albuma, prepoznaju se raznoliki uticaji. Pored klasičnog fado zvuka, tu ima i portugalske folk muzike ali i afričkog melosa.

Na pitanje o utiscima posle trećeg koncerta u Beogradu, Mariza kaže:

"Prvi put je bilo sjajno, drugi put fantastično, a ovoga puta neverovatno. Bilo je divno i stvarno sam uživala."

Francuskinja u Beogradu

Supruga francuskog ambasadora Mari Pjer Teral kaže da se, na Kalemegdanu, oseća kao kod svoje kuće. Zato je i odlučila da ovde napiše svoju prvu knjigu, "Umeće življenja na francuski način", koja je upravo izašla iz štampe, i to na srpskom jeziku, javljaju Novosti.

Mari Pjer Teral je napravila gastronomsko-informativno-zabavnu knjigu, koja će čitaoca provesti kroz kuloare raskošne francuske rezidencije u Beogradu, omogućiti mu da zaviri u ambasadorovu kuhinju, prisustvuje prijemima po opuštenom, francuskom protkolu...

"Imamo divnog kuvara, Srbina, izuzetnog mladića, Zorana Milenkovića. Zoran i ja smo izabrali 120 recepata iz francuske kuhinje. Osim regiona Poati Šarant, odakle potičem, prenela sam recepte iz Francuske na njenim granica, kaže gospodja Teral.

"Knjigu sam tek sada napisala jer sam skupila dovoljno iskustva. Ali, bez imalo demagogije, napisala sam je i zato što obožavam to što sam u Beogradu. Bio je to moj san, koji se na kraju ostvario. Moj suprug je tri puta bio kandidat da dođe u Beograd. Ambasadorsko mesto u Beogradu je šlag na diplomatskoj torti. I to ne kažem samo zbog toga da bih vam učinila zadovoljstvo. Zaista je tako", ističe Mari Pjer Teral.

Kradljivci izuma

Pojedini srpski pronalazači tvrde da u Zavodu za intelektualnu svojinu njihovi izumi nisu sigurni jer „postoji organizovana grupa ljudi koja krade njihova otkrića". Oni kažu da postupak patentiranja traje i do deset godina, a da se gubici inovatora mere stotinama hiljada evra. Sagovornici Presa Momčilo Vujačić, Dušan Aleksić i Ostoja Rajić neki su od oštećenih i navode da pravna zaštita ne postoji, a da izumitelji nemaju sredstava da se zakonski izbore za svoja prava.

S druge strane, nadležni u Zavodu demantuju sve njihove optužbe.

Kako nagraditi šampione?

Da su Milorad Čavić (srebro, 52.500 evra), Novak Đoković (bronza, 45.000 evra) i vaterpolisti (bronza, podelili 300.000 evra) zaslužili svaki dinar od olimpijskih premija, pa i više, to je svakome jasno. Ali, u isto vreme sportisti ne smeju biti gramzivi i sujetni i moraju shvatiti da su dobili veće nagrade nego mnoge druge njihove kolege iz finansijski moćnijih zemalja, piše u Novostima. Premije i sportske penzije koje sleduju srpskim sportistima za odličja osvojena na najvišim takmičenjima, uopšte nisu male, ne samo za Srbiju ili zemlje iz okruženja.

Srbija je srebrnu medalju na OI nagradila sa 52.500 evra, dok je Hrvatska isto ovo odličje plaćala 18.300 evra, Slovenija je srebro nagrađivala sa 30.400 evra a zlato sa 39.350. Pa čak i Španija, koja spada u finansijski najmoćnije države Starog kontinenta, za srebro je davala manje od Srbije - 48.000 evra, navodi se u Novostima.