BRITANSKI LORDOVI PRIMALI MITO
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
U Gazi ponovo vatra samo par sati po dolasku američkog izaslanika, Rim povukao ambasadora iz Brazila, u SAD rodjene osmorke, sutra megaštrajk u Francuskoj, izbran novi ruski patrijarh, u Velikoj Britaniji skandal zbog podmićivanja lordova…
Samo par sati po dolasku američkog izaslanika Džordža Mičela u Jerusalim, izraelska avijacija bombardovala je tunele izmedju Egipta i pojasa Gaze. To je prvi izraelski napad od kada je uspostavljeno primirje i usledilo je posle atentata u kome je ubijen jedan, a ranjeno troje izraelskih vojnika. Posle ove eksplozije usledio je napad u kome je ubijen Palestinac za kojeg Izraelci navode da je počinio atentat. U razmeni vatre poginuo je i jedan palestinski seljak. Ha'aretz navodi da je izraelska vojska dobila zeleno svetlo da odgovori na Hamasove napade.
Napetost raste izmedju Rima i Brazilije od kada je Brazil odbio da izruči Čezare Batistu, italijanskog pisca optuženog za terorizam sedamdesetih godina kada je bio pripadnik Crvenih brigada. Rim je juče opozvao svog ambasadora u Braziliji. Folha de Sao Paulo ocenjuje da je reč o "disproporcionalnoj odluci". Isto smatra i brazilski dnevnik O Globo, koji dodaje da je Batista još u zatvoru iako je već dobio politički azil. Il Corriere della Sera tim povodom podseća da ni Francuska nije htela da izruči Marinu Petrelu koja je takodje bila članica Crvenih brigada i decenijama živela pod drugim imenom u Francuskoj, gde je radila kao socijalni radnik. Čitava afera zamalo nije dobila fudbalske posledice, piše La Repubblica, navodeći da će prijateljska utakmica izmedju Italije i Brazila ipak biti odigrana u Londonu 10. februara kako je i predvidjeno. Srećom i u Italiji i u Brazilu - fudbal je iznad svega.
Los Angeles Times prenosi kako je Obama izbačen iz centra medijske pažnje. Njegov rival nisu političari već bebe: juče rodjene osmorke. Svi samo o njima govore.
Francuski Le Monde donosi tekst La "cyber protestation", pišući o predstojećem megaštrajku zakazanom za sutra. Štrajkači su napravili sajt za mobilizaciju učesnika preko Interneta kojeg konsultuje 10 hiljada posetilaca dnevno. Protivnici štrajka nisu ostali dužni - i oni su se organizovali preko Fejsbuka - ali ih ima znatno manje. Isti francuski dnevnik čini napor da objavi i poneku dobru vest pa tako donosi rubriku pod naslovom "Le fast-food ne connaît pas la crise": nema krize za brzu hranu. List zaključuje da nečija nesreća može da predstavlja nečiju sreću dajući primer Mekdonalda: zarada u ovim restoranima brze hrane porasla je za 80 odsto od kada je počela ekonomska kriza. Restorani iz ovog lanca brze hrane smislili su "krizni jelovnik", koji košta samo jedan dolar i koji se uspešno prodaje. Užasavajuća činjenica za Francuze kojima je gastronomija svetinja.
The Wall Street Journal Europe izveštava o 39 svetskom ekonomskom forumu koji se održava u Davosu. Po prvi put jedan kineski lider (premijer Ven Jibao) učestvuje u debati. “Dva pitanja brinu svtesku ekonomsku elitu: da li ogromne sume koje su države deblokirale za svaku zemlju mogu da spreče dalje produbljivanje krize? Odakle će doći obnova ekonomije kada ona dotakne dno?”, piše američki dnevnik u evropskom izdanju.
Gazeta izveštava o izboru novog ruskog patrijarha Kirila, mitropolita Smolenska i Kaliningrada čija je slika na prvoj strani. Kirillov izbor nije iznenadjenje - izabran je sa 528 glasova "za" od ukupno 702 glasa.
Kanadski The Globe and Mail prenosi da je manjinska vlada Stivena Harpera odlučila da se odrekne svoje ultraliberalne formule kako bi se izborila sa ekonomskom krizom i predložila budžet od oko 25 milijardi dolara državnih injekcija privredi. Lider opozicije još nije saopštio da li će glasati za ovo rešenje.
The Guardian piše o aferi "iznajmljivanja lordova". Reč je o aferi podmićivanja nekih članova doma lordova koji dobiju svoje mesto po krvnom nasledju, a ne zato što su izabrani. Ova arhaična insitucija mogla bi da bude dovedena u pitanje jer nije predvidjeno da neki lord bude bilo zbog čega isključen iz doma lordova čak i ako se ogresi o zakon i osnovne moralne principe, jer lord ostaje lord čak i kada laže i krade. Konezervativci i laburisti spremaju se da po hitnom postupku preispitaju pravila doma lordova.
