Guliver u Kotoru: marioneta ili vođa

Rastko Šejić

Spektakl sa lutkom i malim ljudima. Kao eho svih onih šou programa, od javnih suđenja i vešanja, vašara kao mesta trampe, do velikih govora koji su narode i narodnosti vodili u svetliju budućnost

Postmodernistički spektakularni pogled na satirični roman Džonatana Svifta – predstava izvedena na festivalu Kotor Art 27. jula 2013.

Odakle je Guliver stigao među Liliputance? Koja ga je struja donela u kotorsku luku među blještave jahte bonvivana? Ogromna marioneta leži na carini, iza rešetaka zaštićenih policijskim uniformama. Liliputanci su ta deca sa crvenim zastavama i uniformama iz kineske kulturne revolucije. Zastrašeni mali ljudi pred neznancem, prvi kontakt imitacijom, strah vlasti koji vodi ka nasilju, igra kao vezivni odgovor. Disati, igrati, pevati, ubiti ili se smejati zajedno, sve te dileme ovoga teksta iz 17. veka u postmodernom tumačenju.

guliver 02

Kad već izađosmo na škver renesansnog Kotora... Spektakl sa lutkom i malim ljudima. Kao eho svih onih šou programa, od javnih suđenja i vešanja, vašara kao mesta trampe, do velikih govora koji su narode i narodnosti vodili u svetliju budućnost. Putujuće pozorište o putniku namerniku, kao one trupe koje su krstarile Mediteranom prošlosti, prikazivale život dvora i vlastele, prenosile kulturu ili podržavale vladajući feudalni poredak. Ili naši slepi guslari, podržavajući romantičarsko nacionalno buđenje i buntovnički odnos prema represiji porobljivača. Koja je poruka izvođačke umetnosti koja treba transnacionalnoj Evropi danas? Pored finansijske discipline članica, verovatno, razumevanje kulturnih tradicija drugih. Zato je važno da je Guliver ustao u punoj veličini i zaigrao u Kotoru, iako u bojama azura.

Urlik straha deteta pred stranim, većim, manjim, drugačijim. Svest mase malih „crvenih kmera” iako dobroćudna pri prvom susretu, ipak slavi vezivanje stranca, a menja se potpuno sudom vlasti, vatrenim govorom na besmislenom jeziku mržnje. Sloboda drugog i drugačijeg strah tera u paničan beg. Crvena zastava kao koplje u rukama Liliputanaca. Proleterijat kao subjekt i predstava, svet je već izmenjen ekonomskim odnosima malih i velikih, a percepcija ljudi medijsko-policijskim sredstvima. Guliverova muzika i igra, proizašla iz usamljenosti, vodi padu veštačkih granica, ali i opštem gubitku identiteta i straha malog naroda. No, da li to čini Gulivera Velikim bratom, i koje su moguće posledice toga?

Ali, dođoš je samo velika žičana marioneta u rukama veštih animatora, koji mu vidno pomeraju udove, oči, usta i glavu. Oni su u belom, oni su snažni, ali oni se valjaju po barama Guliverovog kašlja i snažnim glasovima podržavaju histeriju maste Liliputanaca. Ko upravlja čijom snagom? Kada oni zaigraju uz snimak progresivnog roka ELP, u potpunosti se oseti nedostatak stvarno živog benda na sceni, koji bi spektakl upotpunio.

Važan i snažan roman. Obavezna literatura.

Režija: Petar Pejaković; dramatizacija: Dejan Đonović i Petar Pejaković; stručni savetnik na projektu: Paolo Magelli; dizajn lutke: Federico Biancalani; asistenti: Marco Burroni, Tommaso De Donno; asistent režije: Marija Backović; animatori lutke: Marija Backović, Radmila Božović, Vladimir Kovač, Miloš Milošević, Slaviša Grubiša, Kosta Damjanović, Vučić Perović, Goran Moškov, Nikola Radović, Stefan Kašćelan, Savo Miljanović, Vedran Šantić, Milivoje Lakić; Liliputanci: deca Kotora; muzika: Emerson Lake & Palmer; produkcija: Kotor ART.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...