Pozorište na Kosmetu je paranormalna pojava!

Ana Radmilović

Novi (negde od nedavnog srednjeg veka) umetnički pravac „putujuće pozorište“ ili nadnaravne pojave na Kosmetu?
(Predstava na otvorenom)

Neki dan čujem, od čoveka koji inače ne postoji (mada se lažno predstavlja kao direktor Narodnog pozorišta u Prištini, privremeno nastanjenog ili nešto slično - u Kosovskoj Mitrovici) da je na TV „Most“ u Zvečanu video sliku gospodina Laleta Pavlovića, i čuo ga gde gospodin Pavlović (lepo) kaže kako Narodno pozorište u Prištini s privremenim... i ostale rogobatne reči, u Kosovskoj Mitrovici – ne postoji! Kao i da obaćeva (Pavlović, koji postoji) da će napraviti pozorište na Severu. TV „Most“ (ako ova digresija neće previše zbuniti čitaoca) takođe možda ne postoji. To je, dakle, RTS ali i nije. Ustvari, nije važno...

poz4 publika

Nekada su brojniji glumci nego publika

Potvrdiše, nedugo potom, uznemireni (što je čudno, imajući u vidu da ne postoje) članovi ansambla nepostojećeg pozorišta da su i oni isto čuli i videli. Kako stvar spada u domen nadnaravnog, ne bih hodala po tankom ledu objašnjavanja na koji način me je snašlo da pričam s nepostojećim ljudima. Zato ću zloupotrebiti list „Pečat“ i tvrdnju (objavljenu tvrdnju) da su, ne samo videli, nego i razgovarali sa direktorom (koji je izmišljena ličnost) nepostojećeg pozorišta. Dakle, ti čudni novinari su – praveći nekakvu hroniku Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu –  ne dovodeći u sumnju svoj razum, napisali kako je to pozorište (koje ne postoji) izvodilo svoj program na ovom sajmu. I uzeli su izjavu od gorepomenute izmišljene osobe. Sve su to predstavili tako, da bi čovek koji ne zna da se radi o izmišljotini, poverovao da se sve to zaista i desilo.

Sticajem okolnosti, lično sam se uverila –  sporno (i sumnjivo) pozorište: NE POSTOJI! Nemaju čak ni zgradu. A i nepristojni su. Idu okolo po selima Kosmeta –  za koja niko nit je čuo nit ga interesuju – i tamo uznemiravaju preostali, goloruki i nezaštićeni srpski živalj, nekim nerazumljivim predstavama koje su, na sve, i skaredne. Babe i slična lica, žrtve ovog nasilnog insistiranja na kulturi – da se razumemo – ne treba uzimati u zaštitu, pošto ni one, ako ćemo iskreno, nisu baš sasvim stvarne. Mislim, postojeće. Kao ni ta mesta, od Boga zaboravljenih imena.

To prikrivanje i zloupotreba „privremene raseljenosti“ ili nastanjenosti ili već nečeg, dakle to zbunjivanje metafizičkim pojmovima poput privremog boravka ovde i sada ili bilo gde i bilo kada – za mene bi bio dovoljan razlog da to izmišljeno pozorište ukinem smesta. I dovedem normalne i pristojne ljude koji će igrati normalne i pristojne predstave, a i koji će – na kraju – postojati. Za razliku od ovih.

poz44 prizren

Predstava u Prizrenu

Pod izgovorom „privremenosti“ (kao da svako ne zna da je sve na svetu bilo i biće privremeno -  posebno život) to nazovipozorište nije se čak ni udostojilo da sagradi jednu pristojnu zgradu na Severu. Umesto da su lepo, ti nazoviglumci i nazoviglumice uzeli lopate u ruke, krali malter sa već nekog od silnih gradilišta severa Kosmeta, pa polako ali istrajno, sazidali zdanje da im bude na čast. Nego – ne! Oni su smislili da idu po gradovima gde živi po nekoliko nezaštićenih (od ovakvog, banditiskog, ponašanja) ljudi srpske nacionalnosti, u stanove da im upadaju, sve im pojedu i popiju i užasan nered za sobom ostave. Jadni ljudi, posle se još i zahvaljuju – svedočiće sutra  (naplašeni) da to pozorište zaista postoji. A sasvim sam sigurna da su – po završetku neke od predstava – sve trljali oči i štipali se, u neverici da su budni. I da se TO zaista desilo.

Zapravo, ne zatvaranje pozorišta koje ionako ne postoji. Prava mera bilo bi kazniti ove pokvarenštine za uznemiravanje srpskokosmetskog življa, zbog dovođenja istog u opasnost –  jer, ako komšije pripadnici većinskog naroda čuju da su tamo neki Srbi dolazili i pravili nekakve izmotacije, mogu da se naljute na goloruk srpski živalj i da živalj nagrabusi zbog neozbiljnosti i bahatosti ovog nazovipozorišta. Uostalom, šta ima pozorište da traži po selima i nekim tamo gradovima za koje nismo čuli, kad se lepo zna šta je pozorište i ko ima da bude publika?

Na kraju, ovo pišem ljuta jer sam i lično bila žrtvom manipulacije ovih opsenara – te sam pravila prikaz koncenrta (koji se nije ni desio?) kvazipozorišne grupe „Kosmet(a)“, a da ne govorim o naivnosti gde sam čak i neki intervju napravila s direktorom ove nepostojeće institucije. Kasnije sam saznala da čovek ne postoji i želim da upozorim javnost i kolege da ne nasedaju, da ne razgovaraju s tim licem, i da se ne daju upecati na trikove kojima se taj iluzionist služi.

Gospodin Pavlović je u pravu – sve što je rekao je tačno. Šteta je što nije malo oštriji i što ne obavesti nadležne organe, možda i neki tim parapsihologa i ljudi upućenih u nadnaravne pojave, kako bi se ovom đavoljem priviđenju  stalo u kraj.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...