Niska inflacija, pad zaposlenosti i propadanje industrije

I niska inflacija košta a plaća se padom zaposlenosti i propadanjem domaće industrije. U Srbiji je svaka treća porodica bez dece. Od 1. januara sve pritužbe građana na sudije ići će direktno disciplinskom tužiocu. Prosvetni sistem u Srbiji treba preokrenuti iz temelja, slažu se stručnjaci za obrazovanje. Srbija se ove godine suočila sa nizom banaka koje je od formalnog bankrota na kraju spasila država, utapajući ih sve redom u Poštansku štedionicu.

Beograd, 08.12.2013 - predsednik Srbije Tomislav Nikolić uručio je nagradu Ameli Terzić, koja je na Evropskom prvenstvu u krosu osvojila srebrnu medalju u trci U23 na 6 Km 

Šta je društveni cilj Srbije?

“I niska inflacija košta”, naslov je u Politici, gdde piše da bi umirujuće trebalo da deluju vesti o niskoj inflaciji od 4 odsto kolika će biti ove godine a tolika se planira i za narednih dve godine. List objavljuje, međutim, da Narodna banka Srbije nije našla lek za inflaciju, već je njeno smanjenje (sa 12,2 za 2012. godinu na očekivanih 4, ili malo više, odsto za ovu godinu) izazvano smanjenjem tražnje. Sagovornici Politike upozoravaju da krajnji društveni cilj nije inflacija nego rast zaposlenosti i standard građana. Oogodišnji pad cena posledica je niskih investicija I lične potrošnje a ponajviše recesije u najvećem delu privrede Srbije.

“Lepo je imati nisku inflaciju ali i ona košta”, kaže profesor Mlađen Kovačević. “Njen ceh se plaća padom zaposlenosti i propadanjem domaće industrije”.

Uterivači dugova na strani zakona

Banka svom dužniku može da oduzme stan ili automobil ukoliko su oni pod hipotekom ili zalogom, ali ne može da mu "natovari" na vrat razne agencije za "uterivanje dugova", jer joj je to zakonom zabranjeno, piše u Novostima pod naslovom “Bolje je ne čekati uterivače dugova”. Međutim, za sva ostala dugovanja, od komunalija, preko telefonskih računa, do struje, to nije slučaj. Pojedine kompanije problematična potraživanja rešavaju upravo njihovom prodajom agencijama koje, kako im zvaničan naziv kaže - "upravljaju potraživanjima". One po nižoj ceni otkupe dug od poverioca, a potom dužnika besomučno "jure" svakodnevno ga zovući telefonom. "Opasniji" za dužnike su privatni izvršitelji, koji kucaju direktno na vrata dužnika, s ovlašćenjem da mu blokiraju platu, pa i zaplenjuju imovinu zarad prinudne naplate duga. 

Oni u "izvršenje" kreću isključivo po nalogu suda, osim u jednom slučaju. A, to je naplata komunalnih usluga, kada izvršitelj ima pravo da sam određuje i izvršava ostvarenje novčanog potraživanja. Uslov je da poverilac prethodno izvršitelju dostavi pismeni dokaz da je prethodno opomenuo dužnika da izvrši svoju obavezu.

U beogradskom JKP "Infostan" za "Novosti" kažu da procenat naplate potrošenih komunalnih usluga u Beogradu iznosi 95 odsto.

Svaka treća porodica bez dece

Sve je više samohranih majki-sada ih ima gotovo 300 hiljada, objavljuje Politika pod naslovom “Svaka treća porodica u Srbiji bez dece”. Svega 3,6 odsto očeva sami podižu decu a žene sve starije stupaju u brak (posle 30. godine), podaci su Republičkog zavoda za statistiku iz poslednjeg popisa. Porodice bez dece najčešće su u ruralnim područjima asamohranih majki je najviše u Beogradu. U Srbijise već dve decenije beleži negativni prirodni priraštaj.

U nekim porodilištima u Srbiji ove godine zaplakaće najviše novih beba u poslednje dve decenije. Iako se čini da konačno akušeri u Srbiji imaju više posla, ovaj optimizam trenutno važi samo za najveća porodilišta u Srbiji, piše u Novostima. Da li je povećanje broja rođenih beba u nekim opštinama u Srbiji vesnik povećanja nataliteta? Dvodecenijski maksimum porođaja beleži se u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu...

“Ako uporedimo da je 2006. godine u Srbiji bilo 75.000 porođaja, a 2012. godine 65.000, jasno je da se rađa manje beba. S prosečnom starošću nacije od 44 godine i stalnim pomeranjem granice rađanja prvog deteta, raste i broj onih koji imaju problema sa plodnošću. Danas svaki sedmi, u Beogradu i svaki peti, leči se od infertiliteta. Zato nam predstoji duga borba za zdravu trudnoću i porast broja beba”, kaže za Novosti dr Amira Fazlagić, ginekolog i direktorka projekta „Koraci za zdravu trudnoću“.

Disciplinski tužilac za zloupotrebe u pravosuđu

Od 1. januara sve pritužbe građana na sudije ići će direktno disciplinskom tužiocu, kaže Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, u prvom razgovoru za medije nakon polaganje zakletve u parlamentu, piše u Danasu.

Na konstataciju da je Evropska komisija negativno ocenila institucionalnu neodgovornost sudija i tužilaca i predložila da se donese propis o stručnom ocenjivanju, odnosno da se „sistematičnije primenjuje etički kodeks i disciplinska pravila za sudije i tužioce“, Milojević odgovara da je osnovana primedba EK.

- Jedno od pitanja koje EK postavlja jeste i broj disciplinskih postupaka zbog kršenja etičkog kodeksa. Ja im kažem - jedan ili dva postupka za celu godinu. Svi smo svedoci da ih ima daleko više, ali, iako imamo i disciplinski pravilnik i disciplinskog tužioca, nemamo prijava. Takođe, donet je Nacrt pravilnika o vrednovanju rada sudija, pa nas očekuje i njegovo usvajanje, navodi Milojević.

Prema njegovim rečima, osnovni i najveći problem pravosuđa je neefikasnost.

Sprema se “preokret” prosvetnog sistema

Više od trećine funkcionalno nepismenih i još toliko dece koja jedva savladavaju zadatke PISA testiranja alarm je za prosvetne radnike, ali i za Ministarstvo prosvete, koje najavljuje da će mnoge stvari menjati i unapređivati kako bi srpska deca na sledećem testiranju bila uspešnija. Svetski testovi pokazuju da naši đaci znaju sve manje i da je potreban drugačiji način školovanja. Prosvetni sistem u Srbiji treba preokrenuti iz temelja, slažu se stručnjaci za obrazovanje, piše u Novostima pod naslovom “Srpski đaci previše bubaju, premalo mozgaju”.

Kritične banke

“Posle Agrobanke na redu Univerzal?”, naslov je u Danasu gde piše da je, zbog ozbiljnog manjka kapitala, Narodna banka Srbije uvela kontrolne mere u bivšoj banci Miroslava Miškovića.

Narodna banka Srbije intenzivirala je kontrolu nad Univerzal bankom zbog vrlo lošeg finansijskog „zdravlja“ te banke, odnosno činjenice da je njena kapitalna adekvatnost već mesecima daleko ispod zakonskog minimuma od 12 odsto, saznaje Danas. Narodna banka je odredila niz mera prema Univerzal banci sa ciljem podizanja adekvatnosti kapitala, ali one do sada nisu dale tražene efekte.

Prema podacima s kraja juna, koje je Univerzal banka zbog zakonskih odredbi morala da objavi, njena adekvatnost kapitala bila je samo 6,91 odsto. To znači da ta banka mora skoro da duplira svoj kapital da bi pokrila rizik koji za njeno poslovanje i opstanak predstavljaju krediti koje je odobravala. Prevedeno u brojke, to znači da je na kraju juna Univerzalu nedostajalo oko 10 miliona evra da bi mogla da nastavi da radi u skladu sa zakonom.

NBS je od Univerzal banke zahtevala da obezbedi minimalni kapital od 2,6 milijarde dinara, dok je banka raspolagala sa samo 1,5 milijardi kapitala. Dodatni problem je to što se sa kapitalom od samo 13 miliona evra Univerzal banka približava granici od 10 miliona evra, koja predstavlja apsolutni zakonski minimum kapitala kojim banke u Srbiji moraju da raspolažu u svakom trenutku. Ako bi kapital Univerzala pao ispod ove granice, banka bi morala da ili hitno nađe nedostajuća sredstva ili bi NBS morala da joj oduzme dozvolu za rad.

Srbija se ove godine suočila sa nizom banaka koje su bile u sličnoj situaciji sa kojom se sada susreće Univerzal i koje je od formalnog bankrota na kraju spasila država, utapajući ih sve redom u Poštansku štedionicu. Ovo se poslednji put dogodilo Privrednoj banci Beograd, a pre nje Agrobanci i Razvojnoj banci Vojvodine. Zajedničko za ove tri banke je dominantno učešće državnog kapitala u njima, kakvog u Univerzalu nema. Spašavanje ovih banaka, odnosno novca njihovih štediša državu će do kraja 2014. koštati čak 800 miliona evra, kako je nedavno obelodanio Fiskalni savet, što je račun koji plaćaju građani Srbije svaki put kad u prodavnici nešto kupe i plate PDV.

Univerzal banka, u kojoj je donedavno dominantan vlasnik bio Miroslav Mišković, proteklih meseci je videla izmenu vlasničke strukture. Mišković se povukao iz ove banke.

Donacija Andrićgradu

Tvorac Andrićgrada Emir Kusturica juče je obelodanio značajnu donaciju koja je stigla ovom sve izgrađenijem kamenom naselju u kome sada s uspehom radi Andrićev institut, a odnedavno ga krasi i spomenik Njegošu, objavljuje Politika. Reč je o iznosu od 100.000 evra koji je Aleksandar Vučić, u ime članstva SNS-a, uručio Andrićgradu.

Po Kusturicinim rečima, taj čin je značajan i s gledišta nacionalnog konsenzusa.

– Pitanje te donje tačke na kojoj se sreću naši interesi još od vremena oslobađanja od Osmanlija do danas uvek nas uvode u istu temu da taj donji nivo tog konsenzusa ne postoji. Ovaj potez ide u korist približavanja političkih ideja, a ujedno je i podrška graditeljstvu. Jer ideja ovih koji ruše sve što se gradi seže gotovo do onog vica kad stoje tri Srbina i jedan nešto gradi, a dvojica šapuću: „Pranje para”.

I Novosti i Blic izveštavaju o ovom poklonu.

Izborna skupština SNS – protiv bruke

“Moderna evolucija koju smo napravili jednim oblikom departizacije vlade, u želji da angažujemo na važnim mestima državne uprave profesionalce umesto da se funkcije definišu kao stranački plen, ne dopada se mnogima koji bi želeli da, bez obzira na sposobnosti, zauzmu deo vlasti. Ili koji kroz mesto koje SNS zauzima pokušavaju da obezbede svoje interese. Ne može niko da nas bruka niti da sebe stavlja ispred zajedničkog interesa. Zato je Izborna skupština SNS prilika da se i to strateško pitanje, koje se tiče nerealnih očekivanja nekih članova, razjasni”, ističe za Danas Zorana Mihajlović, potpredsednica Srpske napredne stranke i ministarka energetike, pod naslovom “Niko ne sme da bruka SNS”, odgovarajući na pitanje da li će na vanrednoj Izbornoj skupštini naprednjaka, 25. januara, biti isključenja pojedinih članova

Šta su Nemci odneli iz Srbije?

Skoro 70 godina nakon završetka Drugog svetskog rata i dalje nije poznato koja su sve kulturna blaga i vredne umetnine nacisti odneli iz Srbije, piše u Novostima. Masovno su pljačkani jevrejski stanovi, ali i muzeji. Jevreji iz Beograda imali su obavezu da se sa ključevima svojih stanova 8. decembra 1941. prijave u kancelariju "Jevrejske policije" u ulici Džordža Vašingtona broj 21 (u blizini današnje Botaničke bašte), odakle su deportovani u logor na Starom sajmištu.

Do proleća 1942. godine ubijeno je više od 80 odsto Jevreja (oko 13.000) sa teritorije Srbije. Sva njihova imovina, pokretna i nepokretna, bila je oduzeta u procesu arizacije (prevođenje jevrejske imovine u arijevsku svojinu).

"U tome se posebno isticala uloga Alfreda Rozenberga, koji je komandovao spoljno-politickom službom, aktivnom na prostoru okupirane Evrope, kao jedne u nizu organizacija koje su se bavile pljačkom jevrejske imovine", rekao je za Dojče vele Milan Ristović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Za vreme Prvog i Drugog svetskog rata iz Srbije je odneto oko 40 železničkih vagona arhivske građe. Najveći deo tog opljačkanog blaga završio je u Austriji, jer je Beč bio centar za prikupljanje svega što je od spisa ukradeno u Srbiji.

Tužna je činjenica da su na pijaci u Beču, srpski istorijski dokumenti služili za pakovanje pasulja, krompira, jaja, kaže on.

Ipak, za profesora Ristovića, najveće srpsko kulturno blago uništeno je u nacističkom bombardovanju 6. aprila 1941. godine, kada je do temelja uništena Narodna biblioteka Srbije.

I Politika najavljuje ovu temu na naslovnoj strani.

Protesti u Kijevu

Ukrajinski opozicionari nastavili su juče ulične proteste zahtevajući povlačenje s predsedničke funkcije Viktora Janukoviča, koji je izazvao gnev dela javnosti zbog odbijanja da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Istovremeno, Janukovičeve pristalice organizovale su skup podrške lideru države, javlja Danas. 

Demonstracijama na Trgu nezavisnosti u Kijevu, koje je opozicija nazvala „marš miliona“, priključila se i nekadašnja predsednica vlade Julija Timošenko, koja je iz zatvora u pisanoj poruci pozvala okupljene da bez odlaganja zahtevaju ostavku Janukoviča. „Janukovič je odlučio da se priključi klubu diktatora. Mi Ukrajinci moramo na miran i legalan način da ga zbacimo s vlasti. On više nije predsednik naše države, već tiranin koji mora da odgovara za svaku kap krvi koja je prolivena“, navodi se u poruci koju je pročitala njena kćerka Jevgenija Timošenko.

Na Trgu nezavisnosti organizovan je veliki šatorski kamp za demonstrante, uključujući kuhinje, a u susednim zgradama improvizovani su opozicioni štab i medija centar. Prema procenama inostranih agencija, oko 200.000 ljudi odazvalo se pozivu opozicije da prisustvuje mitingu, dok je gotovo 15.000 pristalica vladajuće Partije regiona dalo podršku Janukoviču na kontramitingu u Marinski parku blizu zgrade parlamenta.

Jedan od lidera opozicije i bivši bokserski šampion Vitalij Kličko pozvao je okupljene građane da se na miran način bore protiv politike aktuelne vlasti.

I Politika izveštava na naslovnoj strani o ovoj temi.

Mafija i carina

“Mafija nudila 500.000 evra za mesto šefa carinarnice”, naslov je u Blicu gde piše da je direktor Uprave carina prijavio policiji službenika koga su kriminalci hteli da postave na mesto šefa prometne carinarnice. Ljudi na Carini rade sa platom od 30.000 dinara i odmah se primeti kad njihove žene počnu da kupuju luksuzne bunde i nakit, kaže izvor Blica.