Nemci odlažu pregovore Srbije i EU

Početak pristupnih pregovora za članstvo Srbije u EU odlažu Nemci. Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je da izborna skupština naprednjaka nije priprema za vanredne parlamentarne izbore. Predsednik Demokratske strtanke Dragan Đilas izjavio je da Vučić priželjkuje izbore ali ne sme sam da odluči. Za velike evropske partije nedoumica je da li da prihvate ili da bojkotuju ekstremnu desnicu.

Beograd, 07.12.2013 - policija, vatrogasci i Hitna pomoći na gradilištu na uglu ulica Venizelosove i Budimske u Beogradu, gde je rano jutros pronađena neeksplodirana bomba teška jednu tonu, koja potiče, najverovatnije, iz Drugog svetskog rata

Nemci odlažu pristupne pregovore Srbije i EU

Pristupni pregovori za članstvo Srbije u EU po svoj prilici ostaju za januar. Bundestag insistira na integraciji policije i pravosuđa u kosovski sistem. Mnogo toga zavisi od izveštaja Ketrin Ešton, objavljuju Novosti pod naslovom “Početak pregovora odlažu Nemci”.

Očekivanja da bi pristupni pregovori za članstvo u EU mogli da započnu još krajem ove godine sve su dalja, dok se januar profiliše kao sve izvesniji rok za organizaciju prve Međuvladine konferencije, čime ovi pregovori i zvanično počinju, piše u Novostima.

Vučić – neće biti vanrednih izbora?

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio je da izborna skupština naprednjaka nije priprema za vanredne parlamentarne izbore, nego dobro mesto za proveru legitimiteta, piše u Blicu. On je kazao da na jučerašnjoj sednici Predsedništva SNS koja je održana u Beogradu nije bilo reči o vanrednim izborima.

Vanredna izborna skupština Srpske napredne stranke, na kojoj će se birati predsednik stranke i članovi predsedništva, biće održana 25. januara.

Da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora?

“Vučić priželjkuje izbore ali ne sme sam da odluči”, naslov je u Politici za razgovor pod sa Draganom Đilasom, predsednikom Demokratske stranke. U uvodu list objavljuje kako mediji povezuju Đilasa sa Miroslavom Miškovićem i naprednjacima Oliverom Antićrm I Vladimirom Cvijanom koji, navodno, imaju “tajni plan” za rušenje Srpske napredne stranke I prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. U intervjuu Đilas govori o vanrednim izborima, rivalstvu sa naprednjacima, situaciji u DS na čije čelo je došao pre godinu dana. Piše da nije želeo da govori o “tajnom planu” nazvavši to besmislicom, ali nije govorio ni o tome zašto se počasni predsednik DS Boris Tadić preseljava sa Dedinja u Višnjicu.

Pozdrav sa tri prsta

Da li su tri uzdignuta prsta zaista srpski nacionalni pozdrav? Način na koji već više od dve decenije proslavljamo pobede i iskazujemo pripadnost, postao je nešto po čemu nas prepoznaju širom sveta. Ipak, pojedini naši istoričari i predstavnici političkih partija tvrde da bi trebalo zapravo da se pozdravljamo sa tri spojena a ne razdvojena prsta.

Na brojnim fotografijama pre Drugog svetskog rata srpski vojnici prilikom zakletve dižu tri spojena prsta (na crno-beloj slici su regruti Kolubarskog korpusa Jugoslovenske vojske koji podižu skupljena tri prsta). A snimci pokazuju i da su tri raširena prsta karakteristična za vojnike nacističke Nemačke i ustaše u NDH.

“Nema govora o tome da srpski pozdrav ima bilo kakve veze sa zakletvom Trećem rajhu, koju su polagali nacisti i njihovi zločinački saučesnici ustaše. Oni su držali u stavu mirno desnu šaku sa raširena tri prsta u visini desnog ramena i to je bio položaj koji jasno označava zakletvu Trećem rajhu. Srpski pozdrav istorijski jeste ustaljen sa skupljenim prstima, što se može videti iz arhivskih snimaka i zapisa. Međutim, tokom devedesetih godina došlo je do drugačije političke upotrebe nacionalnog pozdrava, što se dobrim delom zadržalo i do sada, a to je pozdrav sa tri raširena prsta”, objašnjava istoričar dr Dragan Petrović.

Korišćenje tri spojena prsta vodi poreklo iz četvrtog veka i vremena Svetog Meletija Antiohijskog, koji je predvodio pravoslavce u borbi protiv arijanskih jeretika.

“Tri rastavljena prsta kao naš savremeni pozdrav je patentiran 1988. godine u periodu okupljanja Srba iz Srema, Banata, Kosova i Metohije, koji su zahtevali promenu ustava Srbije. To je bio odgovor probuđenog naroda na provokacije Albanaca, Hrvata i Slovenaca, koji su prkosili sa dva prsta, što je anglosaksonska viktorija. Srbi su tada počeli da se pozdravljaju sa visoko uzdignuta raširena tri prsta, obično sa obe ruke i visoko iznad glave”, kaže sagovornik Novosti.

Petrović ističe da i pored ustaljenog mišljenja, Vuk Drašković zapravo nije „autor“ ovog pozdrava, već da veće zasluge za fenomen tri prsta pripadaju Mirku Joviću, kao i Jovanu Raškoviću, osnivaču Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj.

Rastuća popularnost partija krajnje desnice

Katastrofa nastupa za šest meseci… Evropa se suočava s najopasnijim fenomenom... Ponavljaju nam se tridesete godine prošlog veka… Fašizam kuca na vrata Evrope... Ekstremni nacionalizam će razoriti EU...

Političari umerene levice i desnice kao da se utrkuju u davanju ovakvih alarmantnih izjava kojima žele da skrenu pažnju na rastuću popularnost partija krajnje desnice u Evropi pred majske izbore za poslanike Evropskog parlamenta (EP), objavljuje Politika. Strah evropskih narodnjaka i socijalista je u pojedinim prognozama da bi na tim izborima 25, ako ne i 30 odsto poslaničkih mesta osvojili Francuzi koji negiraju Holokaust, austrijski i holandski antiislamisti, mrzitelji Roma iz Mađarske, poljski ksenofobi, grčki neonacisti koji terorišu imigrante, flamanski separatisti, italijanski rasisti i populisti, kao i Britanci koji žele da spreče priliv imigranata u Evropu potapanjem brodova kojima izbeglice dolaze.

Dosad je većina u EP njih marginalizovala i nije ih puštala na ključne položaje i u važne komitete. Ali, ukoliko naprave dobar rezultat i pri tom se ujedine, odluke EP bi i te kako zavisile od toga šta misli francuski Nacionalni front, grčka „Zlatna zora”, holandska Partija slobode, austrijska Slobodarska partija, italijanska Liga za Sever, Britanski nacionalni front, Stranka za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva, Pravi Finci, mađarski Jobik, bugarska Ataka...

Analitičari, međutim, ističu da su ove stranke krajnje desnice veoma različite i da će veoma teško doći do saglasja. Čak i oni koji su već postigli predizborni pakt, poput Nacionalnog fronta Marin le Pen i Partije slobode Herta Vildersa, dele ogromne razlike. Dok je politika Le Penova homofobična i antisemitska, Vilders se otvoreno zalaže za prava homoseksualaca, a pri tom je procionistički nastrojen dok mu je mržnja usmerena na muslimane. Ali, ono što spaja Vildersa, Le Penovu i ostale krajnje desničare jeste kritika, a često i mržnja prema Evropskoj uniji.

Za velike evropske partije nedoumica je da li da prihvate ili da bojkotuju ekstremnu desnicu, piše u Politici.

Francuske uspomene na predratnu Srbiju

“Tokom donošenja teških odluka u vreme stvaranja novih država na tlu bivše Jugoslavije, često sam bio u nezahvalnoj situaciji da zajednička politička rešenja suprotstavljam ličnim osećanjima”, ističe u ekskluzivnom intervjuu, pod nasllovom “Dima: Prema Srbima nismo imali dovoljno obzira”, za Novosti Rolan Dima (91), ministar spoljnih poslova Francuske u Miteranovo vreme, od 1988. do 1993, kada su se krojile nove granice na Balkanu.

Dima, koji ističe svoju veliku naklonost prema Srbima, otkriva neke pojedinosti o tome kako su se odvijali pregovori, i na koji način je Berlin pretekao Pariz u ostvarivanju geopolitičkih ciljeva.

“Tokom pregovora u kojima sam učestvovao, u veoma teškim vremenima, kada ste mnogo propatili, često sam bio suočen s mnogo teškim odlukama. Situacija nije bila laka. Evropski kontekst nije baš išao naruku Srbima, a treba priznati da ni Srbi baš nisu laki kad se pregovara. S predsednikom Miteranom činili smo velike napore da bismo mogli da branimo srpsku poziciju”, kaže Dima za Novosti.

“Govori se da je Miteran mnogo voleo Srbe?”

“U to vreme su ga, čak, u francuskoj štampi kritikovali zbog toga. Kao neko ko ga je odlično poznavao mogu da posvedočim o potezima i zauzimanju stavova s kojima sam se slagao i koji govore o prosrpskim osećanjima.”

“Pričalo se o njegovoj odluci da, dok je živ, Francuska neće bombardovati Srbe?”

“Istina je. I nikada na to ne bi pristao. Hrabro je stajao iza te odluke. Znamo ko je to posle uradio.

Jedan događaj, s tim u vezi, bio je naročito upečatljiv i mnogo toga je promenio. Sećam se, kao da je bilo juče. Sedeo sam u svom kabinetu, kada je, u 11 sati, zazvonio telefon. Miteran me je pozvao da odmah dođem kod njega. Francuska štampa je pisala o tome kako su Spomenik zahvalnosti Francuskoj u Beogradu, ali i drugi spomenici u zemlji koji svedoče o francusko-srpskom prijateljstvu, prekriveni crnim zastorima. Bio je to impresivan gest, miran protest, direktna primedba Francuskoj da je zaboravila Srbe. Miteran je bio potresen. Nije bio ljut na Srbe, već na one koji su stvorili takvu situaciju da Srbi protestuju na ovaj način. Rekao mi je: „Snađite se, uradite šta je potrebno, ovo odmah treba da prestane.“ Od tada smo počeli da malo drugačije razmišljamo o našim stavovima u razgovorima o budućnosti bivše Jugoslavije.”

“Šta ste tada uradili?”

“Otišao sam u Srbiju i sreo se s Miloševićem. Imao je jak karakter. Delovao je impresivno. Ostao sam s njim u veoma dobrim odnosima.”

Zašto “Totalni genocid”

Pitaju me zašto sam mojoj poslednjoj knjizi „Totalni genocid“ dao baš takav naziv. Kažu - zar nije bilo dovoljno reći samo „genocid“. Nije dovoljno, jer onaj ko ima malo predznanja zna da je uništavanje kulturnog blaga kakvo se dogodilo Srbima u Hrvatskoj zapravo totalno uništavanje njihovog bića. Kada se uništi kulturno blago jednog naroda, njegovo istorijsko poreklo, njegovo istorijsko biće, onda je nad tim narodom izvršen totalni genocid.

Akademik Dinko Davidov, autor ove knjige, kaže za Novosti da ni u jednoj oblasti porobljene Evrope u Drugom svetskom ratu nije uništeno toliko kulturno-istorijskih spomenika koliko je uništeno na tlu Nezavisne Države Hrvatske.

“Zabrana ćirilice 15. aprila 1941. godine otvorila je mogućnost da se uništi sve što je napisano ovim pismom. Povici „Za dom spremni“ znače da neko želi povratak NDH”, kaže akademik Davidov u tekstu pod naslovom “Ustaštvo ponovo diže glavu”.

Crnogorska država i vila “Crnogorka”

Vila „Crnogorka“, u Užičkoj 1 u Beogradu, biće jedna od tema razgovora premijera Crne Gore Mila Đukanovića sa srpskim premijerom Ivicom Dačićem, saznaju Novosti. Đukanović će u ponedeljak i utorak boraviti u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu od raspada Državne zajednice SCG, piše u Novostima pod naslovom “Jelisaveta traži vilu i slike”.

Postupak po žalbi na odluku Agencije za restituciju, da vrati naslednicima kneginje Olge vilu na Dedinju, još traje. Agencija za restituciju vratila je, u junu, vilu sa parkom princezi Jelisaveti Karađorđević i njenom bratu Aleksandru, kao naslednicima kneginje Olge, čiji je plac bio vlasništvo. Na odluku Agencije, Republičko javno pravobranilaštvo uložilo je žalbu Ministarstvu finansija, kao drugostepenom organu, i odluka se još čeka.

Vila ima 875 kvadrata, dvorište i vrt od 6.847 kvadrata, mali bazen, mozaike i fontane. Kneginja Olga je ovu nekretninu kupila početkom 1940, a nova vlast ju je oduzela 2. avgusta 1947. Posle rata u njoj je živeo Edvard Kardelj. Princeza Jelisaveta podnela je Agenciji zahtev za restituciju 8. novembra prošle godine.

Sada vilu koriste ambasadori Crne Gore u Beogradu. Osim vlasništva nad vilom, problem vezan za „Crnogorku“ jeste i višegodišnje neplaćene zakupnine i računi, u vrednosti od oko četiri miliona dolara. Republička Direkcija za imovinu Srbije i MSP su ranije već donosili zaključke da se pokrene tužba zbog duga, i traži raskid ugovora, ali zbog dobrosusedskih odnosa dveju država to se nikada nije desilo.

Zgarište slomljenih ideala

Nagradu "Kristalna prizma" za sveukupni doprinos filmskoj umetnosti, Akademija za filmsku umetnost i nauku dodelila je ove godine Gordanu Mihiću, scenaristi kultnih filmova, serijala, radio i TV drama koji su obeležili našu kinematografiju.

Moćnici su zloupotrebili ideje o slobodnom svetu i ljudskim pravima. Nestalnost ljudske sreće je večita tema, kaže Mihić u razgovoru koji Novosti objavljuju pod naslovom “Stvaram na zgarištu slomljenih ideala”.

Obračun nožem

U Vreocima kod Lazarevca, u kući privrednika Radosava Savatijevića Keneta, nakon svađe zbog duga, Savatijević je lakše povredio Srđana Prelevića koji je kod njega došao da traži novac, rečeno je Tanjugu u MUP-u Srbije. Kako je precizirano, Prelević je večeras oko 19 sati došao u kuću Savatijevća. "Savatijević je u ruci imao nož, za koji se Prelević uhvatio i tako povredio ruke. Povrede su lakše i Preleviću je ukazana lekarska pomoć. Protiv Savatijevića će biti podneta krivična prijava zbog nanošenja telesnih povreda", rečeno je Tanjugu u MUP-u, prenose Novosti.

Savatijević je nekadasnji član Upravnog odbora RB Kolubare, a početkom septembra ove godine bio je uhapšen zajedno sa bivšim direktorom Nebojšom Cheranom i jos petoricom saradnika zbog sumnje da su zloupotrebama prilikom eksproprijacije zemljišta oštetili "Kolubaru" za vise od milion evra. Njima je početkom novembra ukinut pritvor i od tada se brane sa slobode.