Krajem zime vanredni izbori u Srbiji?

Vanredni republički izbori bi mogli da budu održani 23. februara ili 2. marta, istovremeno sa vanrednim izborima za grad Beograd. Bilateralni sporazumi o izgradnji gasovoda Južni tok, koji su potpisani između Rusije, Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke i Slovenije, Hrvatske i Austrije, predstavljaju kršenje zakona Evropske unije i o njima mora da se pregovara iz početka, tvrdi Evropska komisija. Postupak katastrofalne privatizacije „Vršačkih vinograda” sprovelo je prethodno resorno ministarstvo i Agencija za privatizaciju, i protiv svih odgovornih podnete su krivične prijave, tvrdi aktuelni ministar. Postoje materijalni dokazi za veliku međunarodnu finansijsku aferu u koju su uključeni i domaći političari, tvrdi savetnik predsednika Republike.

Tel Aviv, 04.12.2013 - panorama džinovske Menore (Hanuka svećnjaka), povodom Hanuka praznika, posvećenog svetlu i posvećenju (dostavljena je Ginisovoj knjizi rekorda, kao najveća Menora na svetu)

Vanredni izbori u Srbiji?

“Srbija se sprema za vanredne izbore”, piše u Politici. Izvori ovog lista iz vrha SNS tvrde da bi izbori mogli da budu održani 23. februara ili 2. marta, istovremeno sa vanrednim izborima za grad Beograd. Jedan od bitnih razloga za ovo spajanje jeste želja naprednjaka da što ubedljivije pobede Dragana Đilasa na izborima za Skupštinu Beograda ali I da kapitalizuju naraslu popularnost. Pošto nemaju dovoljno jakog kandidata za beogradske izbore, naprednjaci računaju da bi ostavrili bolje rezultate ako, u slučaju istovremenih republičkih i gradskih izbora, u prvi plan izbace svoju glavnu zvezdu Aleksandra Vučića, objavljuje Politika.

Moskva, 04.12.2013 - Božićnji dekor na Crvenom trgu u Moskvi

Evropska komisija protiv Južnog toka

Bilateralni sporazumi o izgradnji gasovoda Južni tok, koji su potpisani između Rusije, Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke i Slovenije, Hrvatske i Austrije, predstavljaju kršenje zakona Evropske unije i o njima mora da se pregovara iz početka, saopštila je u sredu Evropska komisija. Direktor za tržišta energije pri Evropskoj komisiji Klaus Diter Borhert rekao je, obraćajući se u Evropskom parlamentu, da su sporazumi kršenje zakona EU, objavljuju Novosti pod naslovom “Brisel zaustavlja Južni tok”.

Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger je poslao pismo ruskom ministru energetike Aleksandru Novaku kako bi mu objasnio situaciju. Borhert je naglasio da postoje tri velika pitanja o sporazumima.

Prvo, moraju se posmatrati pravila razdvajanja vlasništva mreže, a to znači da „Gasprom“, koji je i proizvođač i snabdevač gasa, ne može u isto vreme biti i proizvođač i vlasnik mreže za transport.

Drugo, nediskriminatorni pristup treće strane gasovodu mora biti obezbeđen, i ne može biti ekskluzivno pravo „Gasproma“ da bude jedini snabdevač.

Treće, tarifna struktura se mora rešiti.

- Da li je moguće usaglasiti izgradnju gasovoda i operativni deo Južnog toka sa tim pravilima? Ne znam, ne znam još - rekao je Borhert.

Brisel, 04.12.2013 - konferencija za novinare evropskih komesara za prvosuđe i proširenje i turskog šefa diplomatije posle razgovora o viznom režimu i readmisiji: Cecilia Malmstrom, Stefan Fuele, Ahmet Davutoglu

Neizvesni državni prihodi

Budžet Srbije za 2014. godinu, o kojem je Narodna skupština juče počela da raspravlja, projektovan je isuviše ambiciozno i mogao bi da „padne“ na sivoj ekonomiji, ocenjuju stručnjaci, prenosi Danas. Naime, Vlada Srbije je predvidela prihode od 929,94 milijarde dinara i rashode od 1,113 milijardi, pri čemu se za čak 16 milijardi dinara ili oko 150 miliona evra prihoda oslanja na bolju naplatu poreza koju namerava da ostvari borbom protiv sive ekonomije.

Međutim, kako je Fiskalni savet nedavno primetio, od kada je država sredinom ove godine uvela politiku nulte tolerancije na neplaćanje poreza, stepen naplate PDV-a je pao, što baca sumnju u sposobnost administracije da jačom kontrolom obezbedi obećani novac.

Ko je mućkao sa imovinom “Vršačkih vinograda”

Postupak katastrofalne privatizacije „Vršačkih vinograda” sprovelo je prethodno resorno ministarstvo i Agencija za privatizaciju, i protiv svih odgovornih podnete su krivične prijave, rekao je juče ministar privrede Saša Radulović, objavljuje Politika pod naslovom “Krivične prijave zbog Vršačkih vinograda”. Njegovo ministarstvo je, kako navodi, sprovelo nadzor i utvrdilo sve činjenice. „To je živo blato u kome se, kako stalno govorim, nalazimo. To je takva sramota i za ministarstvo i za Agenciju za privatizaciju”, naveo je ministar Radulović.

Vlada Srbije je, kako se navodi u jučerašnjem saopštenju, upoznata sa Izveštajem o sprovedenom nadzoru nad radom Agencije za privatizaciju u predmetu prodaje imovine „Vršački vinogradi“. 

Lider Ujedinjenih regiona Srbija (URS) Mlađan Dinkić izjavio je juče da ne očekuje da bude obuhvaćen krivičnom prijavom u slučaju sporne privatizacije „Vršačkih vinograda” i ocenio da bi predsednik Srbije Tomislav Nikolić i ministar privrede Saša Radulović trebalo da se dogovore da li je taj ugovor štetan ili nije.

Dinkić, bivši ministar finansija i privrede, rekao je da taj ugovor nije potpisan i da ga on nikada ne bi potpisao, kao i da ga treba stornirati i krenuti ispočetka. Dinkić je dodao da privatizacija ne može biti sramotna, kako je ocenio Radulović, jer nije ni završena. „Ugovor nije potpisan ne zato što je to sprečio Tomislav Nikolić ili Radulović, već ministarstvo koje sam ja vodio, jer Agencija za privatizaciju nije dobro obavila posao”, rekao je Dinkić.

Posle prekjučerašnje svečanosti u Rektoratu Univerziteta u Kragujevcu, predsednik Srbije je dao izjavu u vezi sa „Vršačkim vinogradima”, rekavši da je za tu „aferu” odgovoran nekadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Nikolić je dodao da je cela priča izmišljena kako bi propala njegova poseta Kini, realizovana krajem avgusta ove godine.

I Novosti slično izveštavaju o ovom sporu.

Najava otkrića velike afere

“Postoje materijalni dokazi za veliku međunarodnu finansijsku aferu u koju su uključeni i domaći političari”, objavljuje Politika pod naslovom “Danas će biti otkrivena pozadina napada na Nikolića”, gde Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije kaže da iza napada na predsednika Srbije i njegov kabinet stoje najniže pobude. On najavljuje konferenciju za štampu i prosleđivanje dokaza policiji i specijalnom tužilaštvu. Antić dodaje da, “ako se vrati sve što je oteto od naroda, ova država duže vreme neće imati problema sa finansijama”. Sve to Antić je izjavio povodom novinarskog pitanja da prokomentariše “učestale direktne I indirektne napade na Nikolića u kojima prednjaču Mlađan Dinkić”.

Direktor policije kaže da se spremaju nova hapšenja, objavljuje Blic pod naslovom “Na udaru ljudi bliski Nikoliću i Dačiću”. Milorad Veljović najavio da će narednih dana policija uhapsiti umešane u sporne privatizacije ali da će biti otvoreni neki novi slučajevi. Blic saznaje da će na meti policije biti funkcioneri Dačićeve SPS I ljudi bliski predsedniku Srbije.

Srbija podeljena po evropskim šavovima

Poslednje dve decenije glavna koplja u Srbiji lome se između nacionalista i evropejaca. Nacionalno opredeljeni intelektualci veruje da ujedinjena Evropa ruši naš nacionalni identitet, dok evropejci smatraju da nas nacionalisti vuku unazad, da postanemo usamljeno ostrvo u evropskom moru, piše u Novostima. I kao što je elita „pocepana po evropskim šavovima“, tako i među narodom nema jedinstva, a procenat evroentuzijasta, odnosno evroskeptika raste zavisno od trenutnih okolnosti - povećava se sa nekim trenutnim benefitom koji Srbija dobije, i pada sa nekom novom ucenom ili nepovoljnom presudom Haga.

Ko i zašto ubija patriotizam u Srbiji i može li se to ikako zaustaviti? Dramski pisac i deklarisani evroskeptik Siniša Kovačević: Na rodoljublju insistiraju svi Grci, Nemci, Englezi, samo je nama to zabranjeno. Njegov kolega po peru, Vidosav Stevanović, smatra suprotno: Ratni zločinci i tajkuni zaklanjaju se iza patriotizma. Srbija ima više štete od „patriota-profitera“, nego od Evrope.

Spasene njive, propali kontejneri

Bivši čelnici Beograda nameravali da mimo zakona proguraju odluku o izmenama Regionalnog plana, čime bi se obradivo zemljište prevelo u mnogo skuplje građevinsko, piše u Novostima pod naslovom “Sprečene mućke sa zemljištem PKB”.

Bivša vlast u glavnom gradu pokušala je mimo zakona da 70 hektara najkvalitetnijeg obradivog zemljišta, u sklopu Poljoprivrednog kombinata Beograd, prevede u građevinsko, čime bi se potencijalnom kupcu obezbedila korist od najmanje 25,2 miliona evra! Konkretno, plan je bio da se 28.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od kojih je najatraktivnijih 70 hektara, koje pripada PKB-u, protivno važećim propisima prevede u građevinsko zemljište na kojem bi se kasnije gradili stambeni blokovi i prateći komercijalni sadržaji, objavljuju Novosti.

Informer objavljuje da su beogradske vlasti “bacili u kontejnere 11 miliona evra”. Tabloid tvrdi da je “Đilasova vlast na nabvku I ugradnju podzemnih kontejnera potrošila pravo bogatstvo a većina je danas u skoro neupotrebljivom stanju”.

Bitka za Kragujevac

Čitav aparat države učestvuje u ideji SNS o smeni gradske vlasti u Kragujevcu. Zato to kvalifikujem kao državni udar, kaže za Danas Saša Milenić, predsednik Skupštine grada Kragujevca.

“Prekomponovanje većine u Skupštini grada i formiranje manjinske vlade SNS podrazumevalo bi da gradski parlament doživi političko preobraženje i proceni da Kragujevac više ne treba da bude vođen s pozicije lokalne samouprave, da smo suviše novca skrenuli ka Kragujevcu i neobazrivo podstakli razvoj, te da je vreme da se interesi ovog grada potčine beogradskom monopolu. Tu je i moralni slom. Lider SNS u Kragujevcu je sin predsednika Republike i to bi valjda značilo da mu je tata napunio džepove primamljivim republičkim funkcijama kojima će privoleti odbornike da napuste svoje političke platforme i razloge zbog kojih su izabrani. Ne očekujem bilo kakvu destabilizaciju skupštinske većine, jer bi svaka manjinska vlada SNS, čak i ako bi bila legitimna, bila duboko moralno i politički sporna”, kaže za Danas Saša Milenić, predsednik Skupštine grada Kragujevca i funkcioner „Zajedno za Šumadiju - URS“, odgovarajući na pitanje šta će se dogoditi ako dođe do promene odborničke većine u tom gradu.

Mislioci iz Podgorice preko Beograda za Sarajevo, Zagreb, Ljubljanu

Institut za javnu politiku, koji je Vladimir Beba Popović sa grupom stručnjaka osnovao u martu ove godine u Podgorici, sutra će početi s radom u Beogradu, saznaje Danas. Pored osnivača Instituta iz Podgorice, profesora Filozofskog fakulteta Nikole Samardžića i profesora Pravnog fakulteta Stevana Lilića, prema saznanjima Danasa, programski tim beogradske kancelarije okupiće dvadesetak stručnjaka, bivših ministara i ličnosti iz javnog života.

Među njima su Anđelka Mihajlov, ministarka za ekologiju u vladi Zorana Đinđića, advokat Marko Kljajević, bivši sudija Specijalnog suda i nekadašnji predsednik veća na suđenju za ubistvo Đinđića, zatim dramski umetnik Čedomir Petrović, bivši funkcioner DS i sin glumca Miodraga Petrovića Čkalje, Nikola Šujica, profesor Fakulteta likovnih umetnosti i drugi. Predsednik Upravnog odbora Instituta trebalo bi da bude Mijat Damjanović, bivši dekan Fakulteta političkih nauka.

Ono na šta članovi i osnivači Instituta za javnu politiku računaju jeste da će to biti prva regionalna „think tank“ organizacija na Zapadnom Balkanu. Posle otvaranja kancelarije u Beogradu Institut će početi s radom i u Ljubljani (mart ili april 2014), Sarajevu i Zagrebu.

Nepotrebne patnje pod lekarskim nadzorom

Kroz pravu životnu dramu morala je da prođe Zora Šporčić (73) iz Beograda da bi utvrdila od čega boluje, objavljuje Politika pod naslovom “Hemoterapijom lečili ženu koja nema rak”. U beogradskom Kliničkom centru Zvezdara Zora je boravila 59 dana a kada je porodici postalo sumnjivo sve što se dešavalo u vezi sa lečenjem, odlučili su da provere dijagnozu u dve druge klinike. Pokazalo se da žena uopšte nema rak. Tačnu dijagnozu još nije dobila. Njen suprug tvrdi da su, posle svega, u bolnici rekli da je Zora potpuno zdrava i da može da tuži bolnicu, to jest ne lekare već laboratoriju iz koje je stigla dijagnoza.

Dobro za bolesnika – loše za državu

Samo 31 od 6.290 izabranih lekara opšte medicine, ginekologije, pedijatrije i stomatologije, kada je Republički fond zdravstvenog osiguranja „izmerio“ koliko imaju pacijenata i pregleda, koliko lekova propisuju i koliko se bave preventivom, dobilo je desetku za svoj rad. Da su njihovi profesori svojevremeno tako bili škrti na ocenama, polovina ne bi ni stigla do diplome, jer im je sada prosečna ocena tek oko pet, piše u Novostima pod naslovom “Kad je lekar dobar za pacijenta, nije za državu”.

Onima koji su na poslednjem vrednovanju rada ostali ispod petice, zarade za prva tri meseca sledeće godine se umanjuju, a onima iznad prosečne ocene uvećavaju za najviše osam odsto. Po toj računici maksimalna razlika u plati između lekara sa najboljom i onog sa najlošijom ocenom je oko 5.200 dinara. Iako ni to nije zanemarljivo, s obzirom na to da je plata specijaliste opšte medicine oko 65.000 dinara, za doktore su mnogo problematičniji kriterijumi po kojima ih RFZO vrednuje, jer se, kažu, ne ocenjuje kvalitet, ni samog lekara, ni zdravstvene zaštite koju pruža.

Varijabilni deo plate najviše podiže broj pacijenata (40 odsto) i preventivnih pregleda (30 odsto). U praksi to, međutim, izgleda ovako: čak i kada u smeni primi samo 35, koliko je po normativu, lekar svakom, u proseku, može da posveti devet i po minuta. U takvim okolnostima, priznaju i lekari, nema govora ni o kvalitetu usluge, a kamoli o preventivi. Kada se pogleda kriterijum racionalnosti, koja čini 20 odsto varijabile, ispada da lekar koji je dobar za pacijenta, nije dobar za državu. Jer, ako za lekove po osiguraniku potroši više od 1.207 dinara, koliko je prosek na nivou Republike, biće lošije vrednovan i plaćen.

Vojvodina pobedila Zvezdu

Menjaju se treneri, menjaju se igrači, ali Vojvodina kao da ima recept kako da igra protiv Crvene zvezde u Beogradu i prenosi ga s kolena na koleno, piše u Blicu. Evo, već četvrtu godinu uzastopce beogradski „crveno-beli“ ne mogu kod kuće da pobede novosadske.

Ovoga puta je Vojvodina srušila i jednu nepovoljnu tradiciju – izbacila je Crvenu zvezdu u nacionalnom kupu. U četvrtfinalu je kao gost pobedila s 3:1 (1:0).

Đorđević novi selektor?

U narednih sedam dana sastaće se Upravni odbor Košarkaškog saveza Srbije (KSS) na kojem bi devetoro članova trebalo da se izjasni o budućem selektoru. Kako saznaje Politika, velika većina, ako ne i svi, spremni su da podignu ruku za Aleksandra Đorđevića.