Decu u Srbiji vaspitava Fejsbuk

Kada krenu u školu, na formiranje stavova dece u Srbiji najviše utiču mediji, i to uglavnom sadržaji sa Interneta. Radoslav Lale Pavlović podneo ostavku u UO Narodnog pozorišta zbog zastrašivanja. Demokrate će morati da se isele iz svog sedišta u Krunskoj 69 u Beogradu. Živorad Žika Milosavljević kao predsednik opštine Sopot tera već osmi mandat zaredom. U Srbiji radi 1.714 privatnih zdravstvenih ustanova: 13 opštih i 52 specijalne bolnice, 15 domova zdravlja, 129 poliklinika, 940 ordinacija...

Glasgow, 30.11.2013 - najmanje šest osoba je poginulo dok je više povređeno kada se policijski helikopter srušio na krov popularnog paba "Clutha Bar" u Glazgovu

Čak 96 odsto mladih ima FB profil

Decu u Srbiji u najmlađem uzrastu vaspitavaju roditelji, od predškolskog doba primat preuzimaju vršnjaci a kada krenu u školu, na formiranje njihovih stavova i mišljenja najviše utiču mediji, i to uglavnom sadržaji sa Interneta, pišu Novosti. Istraživanje Instituta za psihologiju, pri beogradskom Filozofskom fakultetu, pokazuje da danas osnovci i srednjoškolci vreme uglavnom provode na društvenim mrežama, čak 96 odsto njih ima profil na Fejsbuku, pa samim tim one velikim delom učestvuju u formiranju vrednosnih stavova. Podaci do kojih je došao Telenor u istraživanju urađenom u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta ukazuju da 80 odsto osnovaca i 90 odsto srednjoškolaca svakodnevno koristi internet, ali da samo 16 procenata nešto sazna, dok ostali „otkrivaju“ mogućnosti Fejsbuka, Majspejsa, Tvitera...

Lale Pavlović podneo ostavku u Narodnom pozorištu

Nisam čovek koji funkcioniše pod pritiskom i ne želim da budem deo ničije sramote. Zato sam podneo ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu. Proteklih dana počeli su da se pojavljuju nepoznati ljudi na sednicama UO, navodno iz nekih sindikata, uz komentare na društvenim mrežama: „Sada ćemo da vas peglamo, ukoliko Dejan Savić ne bude izabran za upravnika”. Poručivali su da će biti sačekivanja, da će krenuti štrajk, da će zatvoriti pozorište. Primitivno i divljački. Ministar kulture i informisanja nije učinio ništa da nas zaštiti da radimo zakonski, da nam pruži podršku da izdržimo u ovom javnom radu, budući da nas je imenovala Vlada, kao organ koji mora da donosi odluke u normalnom ambijentu. Kada su počeli ovi batinaški pritisci, ministar kulture se pokrio jorganom preko glave i nestao.”

Ovo je juče, u ekskluzivnom intervjuu za Politiku, rekao Radoslav Lale Pavlović, savetnik za kulturu predsednika Tomislava Nikolića, koji je podneo ostavku na mesto predsednika UO Narodnog pozorišta u Beogradu. Osam je razloga zbog kojih se Radoslav Pavlović odlučio na ovakav korak, koje je i naveo u svom saopštenju za javnost:

„Zbog zastrašivanja i ometanja članova UO nacionalnog teatra u procesu biranja upravnika, zbog zastrašivanja kandidata, zbog mobinga nad zamenicom upravnika zbog saradnje sa UO – premeštena je na mesto saradnika u protivpožarnoj zaštiti, zbog nemogućnosti pristupa informacijama o realnom finansijskom stanju u kući, zbog skrivanja činjenice da je kandidat i v. d. upravnik Dejan Savić smenjen 23. novembra 2007. godine s mesta upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, iza kojeg je ostao dug od 41.000.000 dinara, odnosno 511.000 evra...”

Božići iseljavaju demokrate

Demokrate će morati da se isele iz svog sedišta u Krunskoj 69 u Beogradu čim naslednici Dobrivoja Božića, poznatog srpskog inženjera i pronalazača železničkih kočnica kome je ova vila pripadala do 1947, dobiju sudsku presudu o rehabilitaciji. Voleo bih da ta zgrada pripadne mojoj ćerki Vesni. Na taj način bi bio zatvoren krug - očevina bi pripala mom detetu. Ona bi mogla da dolazi u Beograd i da nauči srpski, koji ja ne znam - kaže za Blic Branko - Bob Božić, Amerikanac srpskog porekla koji je rođen u Kanadi i živi u Njujorku.

U Srbiji 1.714 privatnih zdravstvenih ustanova

U Srbiji radi 1.714 privatnih zdravstvenih ustanova: 13 opštih i 52 specijalne bolnice, 15 domova zdravlja, 129 poliklinika, 940 ordinacija... U ovaj sektor uloženo je mnogo novca, a većina, sa izuzetkom onih koji pacijente privlače konsultantima, najboljim specijalistima iz državnih klinika, koristi svega 30 do 50 odsto svojih kapaciteta, pišu Novosti. S druge strane, u državnom zdravstvu i na rutinske preglede čeka se mesecima. Srbija je, ako ne jedina, onda jedna od retkih zemalja u kojima novac od osiguranja ne prati pacijenta, a po mišljenju mnogih lekara, sve lošiji zdravstveni karton nacije delimično je posledica i tog postojanja dva paralelna sistema: zbog uskih grla u državnom zdravstvu dijagnoze se često kasno postavljaju, što umanjuje šanse za izlečenje, a građani, pogotovo u vreme ekonomske krize, čak ni zdravlje ne mogu duplo da plaćaju, i kroz obavezno zdravstveno osiguranje i direktno iz novčanika. Iako se već godinama sporadično najavljuje da će privatnici biti uključeni u zdravstveni sistem, nije se daleko odmaklo. Najveći iskorak je što je pacijentima od januara ove godine omogućeno da lekove podižu i u privatnim apotekama. 

Dobili smo moćni jugoslovenski mit

Velike ideje teško umiru čak i onda kada se njihovo otelotvorenje pretvori u krvavu tragediju. Naravno, malo ko danas veruje da će nam se jednoga dana dogoditi „četvrta Jugoslavija”, ali dobili smo moćni jugoslovenski mit. Iako je mitološka ponuda izuzetno obilna, on u nekim delovima pokojne države ima značajan uticaj na sagledavanje uzroka brojnih frustracija i odluke nezadovoljnih građana. Moderni politički mitovi mogu biti zaslepljujući koliko i romantične legende koje su odavno postale deo naše kolektivne svesti. Verovanje u zavodljivi jugoslovenski mit se, naime, ne zasniva samo na ušećerenoj viziji zajedničke prošlosti već podrazumeva ignorisanje otrežnjujuće stvarnosti, piše Politika. Danas su nestabilne i sumorne one države koje najviše liče na „Jugoslaviju u malom”, prostori na kojima pripadnici različitih naroda, vera i kultura još žive zajedno. Najprosperitetnije su Slovenija i Hrvatska, bivše republike koje su najmanje jugoslovenske. Najmnogoljudnija manjina u Sloveniji ne čini ni dva odsto stanovništva, a Srba u Hrvatskoj ima oko 4 odsto i njihov broj je u stalnom opadanju, navodi list u temi nedelje.

Tuga u kući Miloševića

Posle procedure u Beogradu i one na granici Srbije i BiH, telo tragično nastradalog Andrije Miloševića (38), brata poznatog bivšeg fudbalera Save Miloševića, dovezeno je, u subotu veče, u njegovu rodnu kuću u selu Johovcu, kod Bijeljine, gde su se skupili, pored srodnika, mnoge komšije, prijatelji, kumovi, izražavajući saučešče njegovim najmlijim, pišu Novosti.

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić rekao je da će svi u kući fudbala biti na raspolaganju direktoru mlađih selekcija Savi Miloševiću koji je u petak uveče u saobraćajnoj nesreći izgubio brata Andriju.

Savo Milošević je u junu 2011.godine, doživeo još jednu porodičnu tragediju, podseća Blic. Tada je njegov deda Savo Milošević (83) ubio svog sina Stevu (58), oca proslavljenog srpskog fudbalera. Deda i otac slavnog igrača posvađali su se u dvorištu porodične kuće u selu Johovac, kod Bijeljine, oko podele porodične imovine. Deda Savo preminuo je u zatvoru 1. novembra prošle godine, služeći višegodišnju zatvorsku kaznu.

Epilog tuče ruskih milijardera

Jedan od najpoznatijih ruskih oligarha, milijarder Aleksandar Lebedev (54), počeo je da odrađuje svoju kaznu u Tulskoj oblasti zbog prekršaja koji je počinio septembra 2011. u Moskvi, kada je u studiju Nezavisne televizije nokautirao još jednog milijardera, Sergeja Polonskog. Lebedev je tada, tokom razgovora sa temom svetska ekonomska kriza, ustao i iznenada udario Polonskog koji se prevrnuo sa stolice i pao sa podijuma, pišu Novosti. Zanimljivo je da je oštećeni Sergej Polonski oprostio Lebedevu, ali to na sudiju očigledno nije ostavilo utisak. Naime, tokom suđenja Lebedevu u Moskvi, sudiji se obratio Polonski sa zahtevom da se optuženi oslobodi jer je „psihički neuravnotežen“. Najzanimljiviji deo biografije Polonskog jeste njegov „biznis početak“. Naime, Polonski je u Sankt Peterburg dovozio žene iz Ukrajine, koje su se bavile molerajom i završnim građevinskim radovima u novogradnjama.   

Ustaša koji je mirno umro u SFRJ

Na crnom tržištu poverljive dokumentacije pojavio se posle 36 godina šifrovani dnevnik, prepiska i zapisnici sa saslušanja Krunoslava Draganovića, jednog od najznačajnijih rimokatoličkih velikodostojnika Nezavisne Države Hrvatske. Reč je o zločincu koji je, paradoksalno, kao slobodan čovek mirno umro u SFRJ, naglašava za Novosti istoričar prof. dr Veljko Đurić Mišina. 

“Sad je otkrivena Draganovićeva beležnica u koju je od 1941. zapisivao bitne stvari i prilagao poverljivu prepisku. Jedan deo beležaka pisan je na latinskom, a deo je u šiframa” -  kaže dr Đurić.

Krestić napisao knjigu "Srbi u Ugarskoj (1790-1918)"

Akademik Vasilije Krestić (82) uspeo se pre nekoliko večeri stepeništem do Svečane sale Matice srpske u Novom Sadu, na promociju svog kapitalnog dela "Srbi u Ugarskoj (1790-1918)". Ovo naučno delo u izdanju Matice srpske, po opštoj oceni, predstavlja sveobuhvatni istorijski udžbenik za današnja i za nadolazeća pokolenja jer, uz oslonac na rezultate rada ranijih istoričara, sadrži obilje do sada nepoznatih podataka koje je akademik Krestić decenijama prikupljao u arhivima Beča, Budimpešte, Praga, Zagreba, Novog Sada, Sremskih Karlovaca i Beograda. Ova knjiga je moja davnašnja želja, moj dug mojim precima iz Banata gde sam i rođen - kaže u intervjuu Novostima akademik Krestić.

Vojvođanke imale prve pravo glasa

Kada su, tokom novembra 1918. u 200 izbornih jedinica na teritoriji Bačke, Banata i Baranje, birani poslanici za predstojeću Veliku narodnu skupštinu na kojoj će se te oblasti, neopozivo, prisajediniti Kraljevini Srbiji, pravo glasa su, prvi put u istoriji Evrope, imale i žene. Štaviše, njih sedam - Milica Tomić, Mara Malagurski, Anastazija Manojlović, Marija Jovanović, Olga Stanković, Katica Rajčić i Manda Sudarević - izabrane su i za poslanice te skupštine. Bio je to zaista revolucionaran demokratski iskorak u doba u kojem su Engleskinje, Francuskinje ili Nemice o pravu glasa samo sanjale – skicira za Novosti istorijski kontekst tog vremena novosadski istoričar dr Drago Njegovan, jedan od najboljih poznavalaca burnih i uzvišenih događaja severno od Save i Dunava s kraja Prvog svetskog rata. A ko su, zapravo, bile dame koje su stvarale istoriju i čija imena je tradicionalni srpski nemar za sopstvenu istoriju uveliko prekrio velom zaborava? Od njih ukupno sedam, i tada i docnije, najpoznatije su, svakako, bile Srpkinja Milica Tomić (1859 - 1944) i Bunjevka Mara Malagurski (1894 - 1971), mada su i ostale, na upečatljiv način, obeležile vreme u kojem su živele. 

Žika 25 godina na vlastu u Sopotu

Živorad Žika Milosavljević kao predsednik opštine Sopot tera već osmi mandat zaredom. Ovaj "sopotski šerif", kako ga iz milošte zovu njegovi sugrađani, posle svih političkih rodea, ostao je u sedlu punih 25 godina. Mnogo puta se očekivalo da će pasti, ali Žika i dalje jaše. Prvi put je izabran za predsednika opštine novembra 1989. i od tada je neprekidno na toj funkciji, pišu Novosti. Žika precizira da je novembra 1989. na funkciju predsednika opštine došao kao član Saveza komunista Jugoslavije. Po uspostavljanju višepartijskog sistema, kao jedan od osnivača Socijalističke partije Srbije, ostaje na vlasti. Narod mu ukazuje poverenje i nakon isključenja iz SPS-a. O razlozima isključenja iz ove stranke kratko kaže da je to bilo zato što njegovi drugovi nisu bili za to da se ona reformiše. Međutim, danas je u čvrstoj koaliciji sa svojim bivšim partijskim drugovima. U njegovoj se kancelariji nalazi veliki portret Josipa Broza Tita, u pozlaćenom ramu.