Porast siromaštva

Najveći skup u istoriji SPC, koji je Beograd mogao da vidi juče a centralna proslava 17 vekova Milanskog edikta biće održana danas u Nišu. Neprestana odricanja postala su sastavni deo života. Sela u Srbiji na ivici su demografskog i ekonomskog sunovrata, a situacija je gora nego pre pola veka. Rodoljublje smeta globalizaciji, o njemu se govori pežorativno.

London - autentični predmeti za izložbu povodom 60. godišnjice krunisanja britanske kraljice Elizabete II (The Queen's Coronation 1953), koja je bila otvorena do 29. septembra u Bakingemskoj palati (Buckingham Palace)

Proslava u Nišu

Centralna proslava 17 vekova Milanskog edikta biće održana danas u Nišu, liturgiju će voditi Vaseljenski patrijarh Vartolomej, a sasluživaće mu poglavari i predstavnici pomesnih pravoslavnih crkava, objavljuju Novosti. Liturgija će biti služena ispred novopodignutog hrama Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Nišu. Centralnoj svečanosti prisustvovaće i jerusalemski patrijarh Teofil i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, koji su u petak stigli u Beograd, gde ih je na aerodromu "Nikola Tesla" dočekao patrijarh Irinej.

Osim crkvenih velikodostojnika, među gostima će biti i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, članovi vlade, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, i predsednik Crne Gore Filip Vujanović.

Svečanosti će prisustvovati i arhiepiskopi Kipra i Grčke, mitropolit Varšavski, ali i delegacije iz Bugarske i predstavnici iz Aleksandrije.

Na čelu delegacije Rimo-katoličke crkve biće kardinal Jozef Tomko, a biće prisutni i predstavnici Jermenske crkve, piše u Novostima.

Izlazak najviših crkvenih poglavara pravoslavnih crkava sveta iz apartmana beogradskog hotela „Metropol”, gde su proveli noć posle dolaska u Beograd, bio je znak da se oglase zvona Saborne crkve. Zvona su neprekidno zvonila više od 15 minuta, sve dok patrijarsi, pod policijskom pratnjom, nisu stigli do Patrijaršijskog dvora u Beogradu, gde su ih u špaliru čekali svi episkopi SPC, beogradski sveštenici i bogoslovi, kako bi ukazali čast velikodostojnicima koji su od prekjuče, s različitih strana sveta, pristizali u Srbiju, kako bi uveličali veliki hrišćanski jubilej – 17 vekova od potpisivanja Milanskog edikta.

Molitvenom dočeku, ili doksologiji, prisustvovali su i ambasadori pravoslavnih zemlja, ali je broj vernika koji je došao u Beograd izazvao razočaranje kod pojedinih pripadnika organizacionog odbora Crkve. Jer, najvećem skupu u istoriji SPC, koji je Beograd mogao da vidi samo juče, a verovatno će proći još mnogo vekova kada će biti slična prilika za tako nešto, prisustvovalo je tek nekoliko stotina vernika, piše u Politici.

Beograd, 05.10.2013 - svečana doksologija u Sabornoj crkvi u Beogradu označila je početak proslave 1.700 godina Milanskog edikta

Siromašni ćute i gladuju

Neprestana odricanja postala su sastavni deo života, objavljuju Novosti. Glavna stavka u kućnim budžetima prosečne srpske porodice je hrana, a podaci o padu lične potrošnje pokazuju da i za nju imamo sve manje novca.

Toliko smo dugo u svemu ovome da smo se i navikli na ovakav način življenja, odnosno - preživljavanja. To potvrđuje i statistika, koja pokazuje da potrošnja dramatično opada, čak i osnovnih namirnica, onih koje se svakodnevno moraju naći u korpi. Pazari se, žale se trgovci, najosnovnije - hleb, mleko, jaja, povrće, meso, kafa. Sve ostale namirnice sada se smatraju - luksuzom.

Ekonomista Saša Đogović kaže da je u prvih osam meseci ove godine proizvodnja prehrambenih proizvoda opala za čak 9,9 odsto, što govori upravo o strmoglavnom padu kupovne moći stanovništva. Poredeći prvih osam meseci ove godine sa istim periodom lane, promet je u maloprodaji smanjen za 7,2 odsto.

- Do sada je siromaštvo bilo najvidljivije u unutrašnjosti i u prigradskim opštinama u prestonici, ali sada je sve prisutnije i urbano siromaštvo - objašnjava Slobodan Cvejić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. - A oni kojima je teško, ne šetaju po ulicama velikih gradova, već ćute i gladuju. Kao što su i političari primetili, mi danas imamo problem i sa siromaštvom zaposlenih, a šta onda reći za one koji uopšte ne rade!

Propast srpskog sela

Sela u Srbiji na ivici su demografskog i ekonomskog sunovrata, a situacija je gora nego pre pola veka. Isprazniće se 1.000 sela, a milion hektara zemlje neobrađeno. Neophodan je zaokret, piše u Novostima.

Najveći broj naselja van gradova nema ni najosnovniju infrastrukturu. Na gotovo milion hektara oranica jedina kultura koja raste jeste korov, a za svega nekoliko godina isprazniće se čak 1.000 sela. Srbiji preti realna opasnost da država, kada se posle višedecenijskih najava konačno „okrene selu“, tamo ne zatekne nikoga.

Zločin se isplatio?

Dva i po miliona evra za manje od četiri godine zatvora. Kandidata za ovu trampu sigurno ima mnogo. Jedan je u tome možda uspeo. Zove se Toni Musulin. Francuz, od oca Hrvata, i majke poreklom iz Srbije, dete jugoslovenskih doseljenika, bivši vozač kamiona za prevoz novca iz Liona, opljačkao je nekadašnju firmu, sam se prijavio policiji, odležao svoje, ovih dana izašao iz pariskog zatvora „Sante“ i ostavio javnost čitavog sveta da sad pušta mašti na volju s pretpostavkama da li je, i gde, sakrio dva i po miliona evra i kako će ih, eventualno, trošiti, piše u Novostima. Da li se zločin isplati - pitaju se Francuzi posle ovog slučaja?

Pljačkaška saga, u kojoj glavnu rolu igra „Arsen Lupen 21. veka“, odigrala se u novembru 2009. godine u Lionu. Za volanom blindiranog kamiona, Musulin je jednostavno pritisnuo papučicu gasa i pobegao, s 11,6 miliona evra, preuzetih iz Banke Francuske. Ko bi posumnjao u uzornog radnika koji se tokom deset godina revnosne službe ničim negativnim nije izdvajao?

Tri sata posle pljačke, policija je pronašla prazan kamion. Krenula je velika potraga, i dva dana kasnije, u jednoj garaži u Lionu, koju je Musulin iznajmio na lažno ime, inspektori otkrivaju vreće s novcem i razbacane novčanice. Nije stigao da ih sakrije iza dvostrukog zida koji je ranije sazidao. Izbrojan je 9,1 milion. Kud se deo ostatak, ni do danas nije otkriveno. Musulinova bežanija je trajala jedanaest dana, a onda se mirno predao policiji u Monaku, koja ga je ekspresno izručila francuskim vlastima. Posle će reći da nije hteo da beži doveka.

Od samog početka, Toni Musulin je postao izuzetno popularan. O njemu je snimljen i film pod naslovom „11,6“ s poznatim francuskim glumcem Fransoa Klizeom u glavnom ulozi. Reperi pevaju nekoliko pesama u kojima je on glavni protagonist. Štampaju se i majice s njegovim likom, a u zatvoru je, poštom, dobio čak dvadesetak ponuda za venčanje! Prava je zvezda na internetu. Ovu fascinaciju sociolozi objašnjavaju činjenicom da je Musulin od jednog dela populacije, pre svega mladih, viđen kao negativni heroj koji je na jednostavan način uspeo da nasamari institucije i ojadi bogate bankare usred ekonomske krize u kojoj običan svet jedva sastavlja kraj s krajem.

Ostavinska rasprava bivše države - na štetu građana Srbije

Pre 11 godina je u ratifikovan bečkog sporazum o sukcesiji ili  podeli imovine između zemalja bivših republika nekadašnje SFRJ, ali taj sporazum kao da ne postoji za hiljade ljudi ili preduzeća koji su ostali bez imovine, objavljuje Politika. U međuvremenu su podeljene ambasade, zajedničko zlato i finansijska sredstva, ali najznačajniji deo tog dokumenta, poznat kao Aneks „G”, koji se odnosi na imovinu građana i preduzeća, pogotovo između Srbije i Hrvatske, i dalje stoji na mrtvoj tački. Kao da ne postoji ne samo politička, već i dobra volja da se vrati imovina stotine hiljada oštećenih građana i stotine preduzeća, a ako to već ne može – da se oštećeni bar pravedno i pošteno obeštete.

Srbi se još nisu onesvestili

Rodoljublje smeta globalizaciji, o njemu se govori pežorativno. Sve velike nacije ostaju ono što jesu, samo se mali narodi odriču sebe da bi postali "građani sveta". Srbi trpe velike pritiske sa raznih strana i spolja i iznutra. Evropska unija ucenjuje, političari joj metanišu. Srbi su još uvek svesni, još se nisu onesvestili - kaže za Novosti pesnik Petar Pajić.

Za pola veka svoga pevanja nije puno napisao. Ali, po oceni kritike, to je ubedljivi dokaz odgovorne i plodonosne pesničke službe, jer u poeziji se ne odmerava broj pesama već njihov magnet koji nas neprestano drži.

Jedna od najpoznatijih i najpopularnijih pesama u savremenoj srpskoj poeziji sigurno je i njegova "Srbija". Bezbroj puta preštampavana, prepisivana, citirana, ova pesma ušla je u narod i tako prihvaćena kao narodna pesma. Postala je poznatija od svoga autora, recituju se u kafani i danas stihovi: "Srpskog vođu Karađorđa/ Ubio je drugi vođa/ Mesto gde je bilo klanje/ Srbi zovu Radovanje."

Pesma je nastala u vreme titoizma, kad je i samo pominjanje Srba smetalo i tumačilo se kao nacionalizam. Jedino ko se ljutio bili su političari. Posebno su bila sporna prva dva stiha:

"Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji", priča Pajić.

“Osećam da živim ne samo u drugačijem vremenu, već i u drugom gradu. Da bi nam promenili svest i mentalitet, planirano nam uništavaju tradiciju. Gde su od pamtiveka bile kafane sada su banke, gde su bile knjižare, sada su prodavnice patika i tako dalje. To se ne dešava samo u Beogradu, tako je u celoj Srbiji.” 

Novi Pazar, 05.10.2013 - potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić, zamenik premijera Turske Bekir Bozdo i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin na svečanosti otvaranja novoizgrađene Osnovne škole

Čeka se ponedeljak

“Uhapšene zbog korupcije – pred sudije na ne na naslovne strane”, naslov je intervjua koji Politika objavljuje sa Majklom Devenportom, šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji. Devenport je izbegao da odgovori na pitanje novinara Politike, kako komentariše zabranu ulaska na Kosovo srpskim političarima i Dačićevu pretnju da će zato istupiti iz pregovora sa Prištinom. Podsetio je da je sutra na tu temu sastanak u Briselu i da “proteklih dana pažljivo prati situaciju”. Potvrdio je, međutim da “EU nema nove uslove za početak pregovora sa Srbijom” i dodao da je “Evropski savet prošle i ove godine odredio koji su to uslovi”.

Ipak, ovo je prvi intervju za štampane medije u Srbiji od kako je Devenport, bivši ambasador Velike Britanije u Beogradu, preuzeo 17. septembra novu dužnost - šefa Delegacije EU u Srbiji.

Tirana, 05.10.2013 - susret albanskog premijera Edi Rame i turskog šefa diplomatije Ahmeta Davutoglua

Ilić – Đilas i zakoni

To što je rađeno s mostom je krivično delo. Zakon mora da važi za sve i mora da se poštuje. Niko, pa ni Dragan Đilas, ne može biti izuzet iz toga, objavljuje Kurir pod naslovom “Velimir Ilić: Đilas mora da odgovara zbog mosta na Adi!”

Most na Adi dobiće upotrebnu dozvolu kada bude završen i nema tu mnogo priče. Zakon mora da važi za sve i mora da se poštuje. Niko, pa ni Dragan Đilas, ne može biti izuzet iz toga, kaže u intervjuu za Kurir Velimir Ilić, ministar građevinarstva.

CIA o Srbiji

Pod naslovom “Danas u Blicu dosije CIA” ovaj list objavljuje: “Srbi su se navikli na nestašice, duge redove u prodavnicama, hladne stanove zimi, nestanke struje, što je sve rezultat hronične srpske ekonomske neefikasnosti. Nekoliko faktora pomoglo je Srbima da se izbore (sa sankcijama). Procenjujemo da se skoro dve milijarde dolara u čvrstoj valuti nalazi u privatnim rukama”. Ovo je samo deo izveštaja naslovljenim sa “Srbija: borba sa sankcijama” iz februara 1993. 

Politički novac

Besan što ga ne štite oni koje je podmitio, Miroslav Mišković poručio da će objaviti priznanice o novcu koji je davao partijama, funkcionerima i njihovim firmama, kao i fotografije sa zajedničkih druženja, objavljuje Kurir. Tajkun je spreman na ovaj potez ne samo da bi se osvetio onim političarima koji su zakazali u odbrani njegovog lika i dela kad je ležao u zatvoru, iako ih je godinama finansirao, već i da bi osujetio sudski proces, dalje istrage u predmetima o spornim privatizacijama i sprečio ponovno privođenje, piše u ovom tabloidu.

Beijing,05.10.2013 - Srpkinja Jelena Janković plasirala se u finale WTA turnira China Open 2013, posle pobede u polufinalnom u meču protiv češke teniserke Petre Kvitove, 2:1; 7-6 (9:7), 6-1, 6-1

Žilave tajne

Niko nema ni najblažu predstavu koliko desetina hiljada propisa u Srbiji nosi neku oznaku tajnosti, ali su procene prethodnog Ministarstva pravde da 80 odsto njih taj pečat nosi – protivzakonito, piše u Novostima. Iza nje se decenijama sakrivalo sve i svašta - od nerada i javašluka, do ozbiljnog kriminala i zloupotreba. Žig poverljivosti, recimo, i dalje nose neki ugovori o prodaji državne imovine! Oznake "službene tajne" mogle su da lupe svaka banka, preduzeće, institucija, svojevremeno partijski plenumi, fakulteti, pa i opštine. Prave kontrole ko i kako koristi ovu odrednicu nije bilo.

Situacija se nije mnogo promenila ni posle 2010, kada je donet Zakon o tajnosti podataka, koji je trebalo da bude u primeni već godinu dana. Tada su formalno ukinute vojna i službena tajna. Ali ne i u praksi. Danas postoje samo četiri stepena tajnosti: interno, poverljivo, strogo poverljivo i državna tajna. Međutim, podzakonski akti neophodni da bi zakon mogao da startuje još nisu doneti, pa se ne zna koji dokument kako može da se klasifikuje. Tako se dešavalo da najobičniji statuti organizacija i škola nose oznake državne tajne!

Beijing, 05.10.2013 - Novak Đoković plasirao se u finale turnira China Open 2013, posle pobede u polufinalnom meču protiv Francuza Rišara Gaskea (Richard Gasquet), 2:0; 6-4, 6-2 

Ispovest oca Andree Bojanić: ne krivim Aleksandra zbog smrti moje ćerke

On je mlad čovek, a tragedija je velika, sad treba voditi računa da on iz ove nesreće izađe na pravi put, rekao Savo Bojanić, čiju je ćerku Andreu usmrtio Aleksandar Mitrović, piše u Kuriru.

Nesreća se dogodila na ukletoj raskrsnici! Dva mlada života su uništena. Ovo je velika tragedija za moju, ali i za porodicu Mitrović. Moje ćerke Andree više nema... Međutim, nije mi krivo što je Aleksandar pušten na slobodu, sud je tako odlučio. Nisam od onih koji bi likovali da on ostane u pritvoru. Drago mi je što je dete pored svojih roditelja, mlad je čovek, a tragedija je velika...