Patrijarsi u Beogradu

Stigli su patrijarsi ruske i grčke crkve, vaseljenske i jerusalimske patrijaršije a proslavi 1700. godišnjice od donošenja Milanskog edikta u Nišu prisustvovaće sedam poglavara pravoslavnih crkava. Premijer Srbije je još oštrijim formulacijama napao u petak prištinsku zabranu da poseti Kosovo, ocenivši da je to - direktna opstrukcija briselskog sporazuma. Srbija nema aranžman s MMF-om a tek ukoliko se aranžman obnovi, MMF će moći da insistira na oštrijoj reformi državnih plata i penzija.

Yangon, 04.10.2013 - pobednica takmičenja za izbor Mis Mjanmar predstavljaće svoju zemlju na izboru za Mis Sveta (Miss Universe), 09. novembra u Moskvi: Moe Set Wine

Dačić ne odustaje od pretnje

Premijer kritikovao zemlje EU, jer nisu reagovale na odluku Prištine da mu zabrani ulazak na Kosovo: “Ako je za njih normalno da ne mogu da uđem na KiM, neću učestvovati ni u dijalogu”, piše u Novostima pod naslovom “Dačić: Evropa ćuti kad Tači vređa”.

Ivica Dačić ne odustaje od najave da će napustiti pregovore sa Prištinom, ako se ne dozvoli ulazak srpskim zvaničnicima na Kosovo tokom predizborne kampanje na KiM.

Hašim Tači tvrdi da je zabrana ulaska premijeru Srbije na Kosovo - po ustavu i zakonima, jer je to “uslov za uspešne izbore”.

Sa tim, naizgled nepomirljivim pozicijama, Dačić i Tači putuju u ponedeljak u Brisel, gde će Ketrin Ešton, po ko zna koji put, pokušati da približi njihove stavove i spase dijalog.

Premijer Srbije je još oštrijim formulacijama napao u petak prištinsku zabranu ocenivši da je to - direktna opstrukcija briselskog sporazuma:

- Kada sam dobio najave da će Priština da donese takve odluke, odmah sam o svemu obavestio šefa delegacije EU i predstavnike zemalja Kvinte. Neki predstavnici zemalja EU poslali su mi poruku da ne mogu ja da ucenjujem EU. Ljudi, osvestite se! Nama su zabranili ulazak na Kosovo, odlučite prvo o tome, a lako ćete posle sa mojim ucenama. Nikakvih ucena nema. Vodite dijalog sa onim ko može da ode na Kosovo.

Dačić je primetio da su se najviši evropski zvaničnici hitno oglasili povodom nekih zabrana nedavno donetih u Srbiji, a da se povodom zabrane iz Prištine niko ne oglašava.

Danas objavljuje kako premijer Ivica Dačić, kome je Priština zabranila dolazak u Štrpce na početak izborne kampanje Građanska inicijativa "Srpska", nije jedini državni zvaničnik Srbije koji je planirao da pred lokalne kosovske izbore obiđe Kosovo i Metohiju. 

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, predsednik Tomislav Nikolić bi 10. oktobra trebalo da ide u Gračanicu, a prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić 23. oktobra u Leposavić.

Da li će Nikolić i Vučić, za razliku od Dačića, uspeti da uđu na KiM, teško je prognozirati, jer u Vladi Kosova juče nije bilo moguće dobiti konkretan odgovor na pitanje da li se zabrana ulaska na KiM tokom kampanje odnosi na sve zvaničnike Srbije ili će se primenjivati selektivno.

Iako su posle odbijanja Dačića, koji je odgovorio pretnjom da će napustiti briselske pregovore, pojedini članovi kosovske vlade izjavili da je reč o "nesporazumu" i da je premijer Srbije "poseban slučaj", zamenik predsednika Vlade Kosova i ministar pravde Hajredin Kuči juče je preko lista Koha ditore ponovio da "tokom predizborne kampanje nijedan srpski zvaničnik neće moći da poseti Kosovo".

Beograd, 04.10.2013 - premijer Ivica Dačić sastao se sa predstavnicima „Sitigrupe“

MMF ne traži oporezivanje penzija

Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade i ministar rada, razgovarao je juče s delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda o strukturnim reformama koje očekuju Srbiju u oblasti tržišta rada i PIO sistema, navedeno je u saopštenju nakon tog susreta uz konstataciju da su se Krkobabić i Zuzana Murgasova, koja predvodi misiju MMF-a, založili za stvaranje povoljnog ambijenta za novo zapošljavanje.

Iako se očekivalo da će jedna od glavnih tema jučerašnjeg susreta biti predlog oporezivanja penzija, o čemu poslednjih dana sve više pričaju i najviši državni zvaničnici, ta tema, kako se nezvanično saznaje, nije ni dotaknuta.

Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade, izjavio je pre dva dana da MMF vrši pritisak da se osim plata oporezuju i penzije, kako bi se smanjio budžetski deficit.

Priče o oporezivanju penzija većih od 25.000 dinara po stopi od 10 odsto traju od letos kada ih je predložio Fiskalni savet. Istina je, kaže ovaj izvor, da je potpredsednik predočio MMF-u činjenicu da oko 1,2 miliona penzionera živi s penzijom do 25.000 dinara.

Da MMF ovog puta, tokom tehničkih pregovora nije uslovljavao Srbiju, već je došao da se informiše o stanju budžeta, potvrđuje i izvor iz Fiskalnog saveta koji se pre tri dana sastao s delegacijom MMF-om.

Ovaj izvor kaže da nije tačno da je bilo pritisaka za uvođenje poreza na penzije veće od 25.000 dinara. Predstavnici MMF-a nisu rekli ni da je taj predlog Fiskalnog saveta loš, suzdržavali su se komentara, prepustivši našoj vladi da sama odluči o budućim merama štednje.

Suzdržanost delegacije MMF-a ne treba mnogo da čudi, jer Srbija nema aranžman s MMF-om. Tek ukoliko se aranžman obnovi, MMF će moći da insistira na oštrijoj reformi javnog sektora i PIO sistema, pa možda i na onome što je Fiskalni savet već predlagao – penali za prevremeno penzionisanje ili oporezivanje penzija...

Sagovornik Politike je, priznaje, pomalo iznenađen i izjavom prvog potpredsednika vlade Vučića koji je rekao da MMF vrši pritisak da se uvede porez na penzije, objašnjavajući da veruje da je to zaključio iz onog što se dešavalo tokom leta kada je ovo pitanje aktuelizovano, jer zaista takvih uslovljavanja nije bilo, zaključuje ovaj izvor Politike iz Fiskalnog saveta.

Beograd, 04.10.2013 - potpredsednik Vlade Srbije i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić razgovarao je sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda

Svetinje u Beogradu, Srbija centar hrišćanskog sveta

U Srbiju su u petak veče, posle 72 godine, iz cetinjskog manastira stigle dve svetinje, desna ruka Jovana Krstitelja i čestice Časnog krsta na kome je razapet Isus Hrist. Ove relikvije, svečano dočekane na niškom aerodromu “Konstantin Veliki“, smatraju se u pravoslavnom svetu najvećim poznatim svetinjama, a pred Drugi svetski rat iz Beograda su odnete u Crnu Goru. Svetinje će od subote do nedelje u podne biti izložene u Crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene, piše u Novostima.

Stigli su poglavari ruske i grčke crkve, vaseljenske i jerusalimske patrijaršije. Inače proslavi 1700. godišnjice od donošenja Milanskog edikta u Nišu prisustvovaće sedam poglavara pravoslavnih crkava. Visoke goste iz sveta u petak je na beogradskom Aerodromu “Nikola Tesla” dočekao poglavar Srpske pravoslavne crkve Irinej.

Pravoslavni poglavari, među kojima su vaseljenski patrijarh Vartolomej, jerusalemski patrijarh Teofil i patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, doputovali su juče u Beograd kako bi prisustvovali centralnoj proslavi 1700. godišnjice Milanskog edikta sutra u Nišu, objavljuje Danas.

Patrijarh srpski Irinej primiće danas u Patrijaršiji u Beogradu brojne arhijereje koji su se odazvali pozivu SPC da učestvuju u proslavi velikog hrišćanskog jubileja. Razgovor između patrijarha Irineja i poglavara drugih pravoslavnih crkava biće zatvoren za javnost.

Na pitanje Danasa da li će patrijarsi razgovarati o dnevno-političkim temama, episkop bački Irinej (Bulović) rekao je da će razgovor biti neformalnog karaktera.

– Nisu precizirane teme, ali sigurno ćemo se dotaći Sirije, Egipta i drugih trusnih područja. To nisu samo političke teme, kako kažete, već i socijalne jer se pre svega tiču života ljudi. Govorićemo o položaju hrišćana, ali i svih ostalih koji žive na teritorijama gde su im životi ugroženi – istakao je za Danas vladika bački Irinej.

Na beogradski aerodrom stizale su u petak verske delegacije, kako bi prisustvovale centralnoj proslavi 17 vekova od kada je sveti car Konstantin potpisao Milanski edikt, piše u Politici, pod naslovom “Srbija centar hrišćanskog sveta”.

Policijske snage i pripadnici posebnog obezbeđenja ruske službe bezbednosti, koja uvek prati patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila, obezbeđuju beogradski hotel „Metropol”, gde od juče odsedaju najviši poglavari pravoslavnih crkava sveta. Beograd je juče bio svetska prestonica hrišćanstva, jer su tokom čitavog dana na Aerodrom „Nikola Tesla” stizale verske delegacije kako bi prisustvovale centralnoj proslavi 17 vekova od kada je sveti car Konstantin potpisao Milanski edikt, čime su hrišćanska vera i crkva dobile slobodu delovanja i propovedanja.

– Imamo utisak kao da su u Beogradu Putin i Obama – rekli su za Politiku službenici „Metropola”, pošto su ruski agenti pretresali hotel, kako bi, u saradnji sa srpskim kolegama, omogućili punu bezbednost za ruskog patrijarha Kirila.

Beograd, 04.10.2013 - konferencija za novinare patrijarha srpskog Irineja i patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila na beogradskom aerodromu, povodom predstojeće Centralne proslave 1700. godišnjice Milanskog edikta 

“Prosto nenormalno”

Očekivanje među delegatima dvodnevne ekonomske konferencije Kvantni skok, koja je juče zatvorena u zemunskom Madlenijanumu, bila su da će Srbija napokon saznati koje će konkretne mere Vlada Srbije usvojiti u cilju stabilizacije javnih finansija i pokretanja obećanog talasa zapošljavanja. To se nije dogodilo. Umesto toga, objavljeni su samo ciljevi. Smanjenje deficita za bar dva procenta, rast zapošljavanja kao glavni cilj Vlade Srbije i zaštita socijalno ugroženih. Za konkretne mere, prema najavi Aleksandra Vučića, srpska javnost moraće da sačeka ponedeljak.

- Srbija je 2008. godine izabrala povećanje budžetskog deficita kao ekonomski put. Mi taj novac nismo iskoristili da bismo rešili probleme, već da bismo nastavili da subvencionišemo tekuće troškove koji nisu rešavali strukturne probleme. Zato nam danas privreda tavori - rekao je juče ministar finansija Lazar Krstić. On je dodao da kao ministar po automatizmu prima četiri plate i da to “prosto nije normalno”. "Tri od te četiri su prosečne plate u Srbiji, a jedna je ministarska", objasnio je.

Beograd, 04.10.2013 - ministar finansija Srbiije Lazar Krstić na zatvaranju konferencije "Kvantni skok" 

SAD u šoku, svet u iščekivanju

Čak i ako se Amerikanci blagovremeno dogovore oko rešenja za sadašnju blokadu, ne treba se prepuštati euforiji. Savladavanje najdublje krize od velike depresije 1930-ih godina verovatno će se u SAD produžiti do kraja ove decenije.

Tako je šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard kratko oslikala najbližu budućnost svetske ekonomije, nesumnjivo podložnu snažnom uticaju događaja u najvećoj ekonomiji sveta. Zemlje u razvoju i tranziciji, dodala je ona, moraju da pokažu strpljenje i izdržljivost i prilagode novoj realnosti povlačenja investicija iz njihovih regiona, što će ih neizbežno izložiti turbulencijama, piše u Danasu pod naslovom “SAD u šoku, svet zasad bez velike drame”.

Javila se saopštenjem i rejting agencija Standard end Purs samo da podseti da i dalje stoji iza razloga za smanjivanje kreditnog rejtinga američkih državnih obveznica, zbog čega je inače 2011. trpela veliki pritisak američke vlade: američka finansijska politika je, podseća Standard end Purs, i dalje nepredvidiva, pa razlozi što obveznice ne zaslužuju najvišu rejting ocenu i dalje stoje.

U celoj svađi najvažnija je za svet nova granica američkog zaduživanja. Jer ukoliko Kongres do 17. oktobra ne odobri njeno povećanje iznad sadašnje granice od 16,7 biliona dolara, SAD, tvrdi američki predsednik, ali i finansijski analitičari, neće moći da uzimaju nove kredite kako bi servisirale stare, a to za svet znači da će najveći svetski potrošač morati da smanji svoje kupovine i na domaćem i na inostranim tržištima. Takva situacija, koja bi dakle bila praćena snažnim padom tražnje, nije se još dogodila u vreme ranijih američkih budžetskih svađa, pa bi za svet bila novo gorko iskustvo.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i naš poznati monetarni stručnjak Đorđe Đukić, međutim, smatra da će ovaj šok koji je nastupio najviše pogoditi SAD unutra jer je to relativno zatvorena privreda, a implikacije koje će imati nisu ni izbliza tolike o kolikim se ovih dana govori.

Busan, 04.10.2013 - nosač avion mornarice SAD USS George Washington u luci Busan u Južnoj Koreji pred zajedničku vežbu sa južnokorejskim oružanim snagama

Godišnjica “5. oktobra”

Ni trinaest godina od petooktobarskih promena, vodeći akteri ovog događaja ne mogu da se slože da li su ideje 5. oktobra izneverene, piše u Novostima. Činjenica je da danas nema Slobodana Miloševića, da je Srbija na putu ka EU, da je prosečna plata veća nego devedesetih, ali isto tako da broj siromašnih i nezaposlenih dramatično raste, da kriminal i nasilje uzimaju svoj danak, da se savez sa Crnom Gorom raspao, a Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.

Vojislav Koštunica, prvi postpetooktobarski predsednik Jugoslavije, za Novosti, kaže:

“Ideja 5. oktobra je pre svega slobodna Srbija i sloboda je zaista stečena. Miloševićev režim je gušio slobodan život zemlje i to je suštinski razlog zašto ga je narod srušio. Narod je želeo i da se zemlja uredi kao normalna pravna država i da pristojno živi od svoga rada. Taj drugi veliki cilj nije ostvaren, iako je Srbija u periodu 2004-2008. išla korak po korak sigurno napred.”

Bivši predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica izjavio je da Evropska unija ugrožava slobodu koju su građani Srbije stekli 5. oktobra 2000. rušenjem režima Slobodana Miloševića, piše u Kuriru. Koštunica je rekao da je EU postala tutor Srbije i da je potrebno prekinuti evropske integracije kako se ne bi dogodilo da sloboda stečena petooktobarskim promenama bude izgubljena.

Handke recitovao Disa u Diseldorfu

Veliki pisac, zakleti usamljenik i borac za pravdu Peter Handke, prošle nedelje je iznenadio evropsku književnu javnost, i prvi put posle dvadeset godina nastupio u Nemačkoj, čitajući svoj prevod pesme Vladislava Petkovića Disa "Možda spava". Bila je to kulminacija književnog skupa u prepunoj dvorani muzeja "Kunstzamlung" u Diseldorfu, a Handkeov nastup i prevedeni Disovi stihovi izazvali su gromoglasan aplauz oduševljene publike, objavljuju Novosti.

Handke se, zapravo, nije pojavio na festivalu poezije u Diseldorfu kao pisac, nego u ulozi prevodioca zbirke pesama poznatog grčkog pesnika Dimitrija Analisa koji je pisao na francuskom jeziku. Na okruglom stolu, Handke je nadahnuto govorio o prevođenju poezije i prijateljstvu sa Analisom, zatim je sa svojom ženom Sofi Semin Handke čitao Analisa u originalu i u prevodu.

U drugom delu pesničke večeri Handkeu se pridružio i srpski pisac Žarko Radaković, njegov prevodilac na naš jezik. Govorili su o zajedničkom prevođenju Disove čuvene pesme, tokom nedavnog Handkeovog boravka u Čačku, gde mu je uručena počasna Disova plaketa. Radaković je nemačkoj publici pročitao pesmu u originalu, a onda je Handke govorio "Možda spava" na nemačkom.

Diseldorf, inače, ima posebno značenje u Handeovom životu i stvaralaštvu. U tom gradu mu je 2006. godine dodeljena velika nagrada „Hajnrih Hajne“ za književnost. Tada se više poslanika gradske skupštine usprotivilo odluci žirija, zbog piščevih prosrpskih tekstova. Handke je zbog toga odbio Hajneovu nagradu i novčani deo od 50.000 evra, a "alternativnu nagradu" u istom iznosu, koju su skupili berlinski pisci, reditelji i drugi donatori, Handke je poklonio Srbima u Velikoj Hoči na Kosovu.

Amerikanci slave zabranu „Prajda”

“Svetski kongres porodica” proglasio je zabranu Parade ponosa u Beogradu za svoju pobedu. Ništa tu ne bi bilo previše čudno da nije reč o organizaciji sa sedištem u - Sjedinjenim Američkim Državama, objavljuju Novosti pod naslovom “Amerikanci slave zabranu Prajda”. Glasovi stranih nevladinih organizacija koji se čuju u Srbiji uglavnom pripadaju liberalnom krilu, dok su desne organizacije sa Zapada, ako su i bile prisutne, uglavnom ostajale ispod radara javnosti. “Svetski kongres porodica” prva je konzervativna organizacija sa Zapada koja je odlučila da zaigra i na našem terenu. Njihovi predstavnici su, uoči neodržanog “Prajda”, boravili u Beogradu, gde su se zajedno sa pokretom “Dveri” borili za njegovu zabranu.

Američki konzervativni i desničarski sajtovi preneli su ovih dana vest pod naslovom “Pobeda u Beogradu - lideri internacionalnog porodičnog pokreta pomogli Dverima da ‘ubede’ vlasti da zabrane gej paradu.”

Pokret “Svetski kongres porodica” čini mreža nevladinih organizacija u 42 zemlje sveta, a sedište i jezgro pokreta je u američkoj državi Ilinois. Zalažu se za zabranu “gej propagande”, protive se abortusu i pornografiji i promovišu “prirodnu porodicu”.

Oslobađanje do suđenja

Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je u petak pritvor sinu vlasnika "Pinka" Željka Mitrovića, Aleksandaru (20) i naložio da se odmah pusti na slobodu, izjavila je Tanjugu portparol suda Mirjana Piljić, prenose Novosti. Tom odlukom preinačeno je rešenje Višeg suda u Beogradu od 19. septembra 2013. godine kojim je Mitroviću bio produžen pritvor u kom je proveo dva i po meseca.

Protiv Aleksandra Mitrovića se u Višem sudu u Beogradu vodi istraga zbog sumnje da je sredinom jula vozeći džip neprilagođenom brzinom, prošao kroz crveno svetlo na semaforu i tom prilikom usmrtio pešaka Andreu Bojanić (17), učenicu 14. Beogradske gimnazije.

Posle incidenta nije pružio pomoć nastradaloj već se odvezao sa mesta nesreće, ali se dva sata kasnije sam javio policiji.

I Blic i Kurir izveštavaju na naslovnim stranama o ovoj odluci suda.

Jezda šou

Prvo pokrao građane a sad nam se smeje u lice, najava je u Blicu za tekst pod naslovom “Jezdina škola krađe uživo”, povodom pojavljivanja Jezdimira Vasiljevića, poznatog kao Gazda Jezda, u tv programu “Farma” Pink televizije. List objavljuje da se Jezda posle izlaska iz zatvora krio u Makedoniji do ulaska na “Farmu”. Krije se iza imena Don Mardok i za dolar prodaje preko Interneta “Mač vatre” piše u Blicu.

I ministar tuži

Saša Radulović, ministar privrede, podneo je prijavu protiv Mileta Brežančića, pre nekoliko dana uhapšenog vlasnika „MB Gas oila“, zbog sumnje da je naručio njegovo prebijanje 2009. godine, objavljuje Kurir pod naslovom “Plaćeni batinaši pretukli ministra”. 
Ministar je tada, kao stečajni upravnik Šećerane „Dimitrije Tucović“ u Beogradu, hteo da poveća zakup za zemljište koje je koristio Brežančić. 
Vlasnik „MB Gas oila“ bio je u to vreme zakupac dva hektara zemlje u Padinskoj skeli i deset ari u Radničkoj ulici kod Ade Ciganlije - sve u vlasništvu Šećerane.

Beograd, 04.10.2013 - konferencija za novinare povodom potpisivanja ugovora o generalnom sponzorstvu između kompanije NIS i Košarkaškog kluba Partizan: Predrag Danilović, Kiril Kravčenko

Partizanovci - beskućnici?

Predsednik Sportskog društva Partizana Duško Vujošević je na današnjoj proslavi 68. rođendana još jedanput poručio da se klub iz Humske neće tako lako odreći stadiona, objavljuju Novosti.

“Neću da dozvolim da nam otmu stadion. Uzeću dinamit i braniću ga”, rekao je Duško Vujošević, na proslavi sportskog društva Partizan i time oduševio, ali i šokirao sve prisutne. “Neću da dozvolim da nam otmu stadion. Uzeću dinamit i braniću ga”, rekao je Duško Vujošević, na proslavi sportskog društva Partizan i time oduševio, ali i šokirao sve prisutne.

Svoju izjavu Vujošević je, kasnije i detaljno obrazložio.

“Ukoliko nam oduzmu stadion svi izlazimo na ulice i ostajemo bez doma. Ovo je ozbiljan problem koji sam morao da pomenem, jer ne možemo da se pravimo kao da se ništa nije desilo. Verujem da će oni koji su se zaleteli, shvatiti da srljaju u rizik”, rekao je Duško Vujošević, prvi čovek najtrofejnijeg sportskog društva u Srbiji i trener aktuelnog košarkaškog kluba.

Govoreći o onima koji su glavni krivci, što je došlo do ovakve situacije, Vujošević je na sebi svojstven način rekao:

“Proces je počeo da se vodi za vreme vladavine velikog partizanovca Borisa Tadića, a gle čuda, u isto vreme je na Autokomandi planirao da Mišković gradi veliki Trgovinski centar, i to baš sve slučajno...”

Kurir o ovome donosi naslov, “Vujošević: Dinamitom ću da branim stadion, pozivam navijače da se pridruže”, a Informer – “Braniću stadion”.