AMERIKA GAĐALA MOSTOVE U IRANU; TEHERAN PRETI UDARIMA DOK SAD NE ODU
Bivši ukrajinski ministar odbrane optužio načelnika generalštaba za kočenje reformi, piše Vol strit džornal. MMF upozorio britanskog premijera da ne može da priušti novi nalet troškova, donosi Dejli telegraf. Španija obezbedila 570 miliona evra za obnovu Ukrajine, prenosi Ukrinform. SAD izvele šesti uzastopni napad na mostove u Iranu, objavljuje RT. Teheran će se braniti dok SAD ne napuste region, izveštava Mehr njuz. SAD proširile vazdušne udare, navodi Arab njuz. U Šangaju osnovana Svetska organizacija za saradnju u veštačkoj inteligenciji, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, udari na mostove usledili su nakon što je predsednik Donald Tramp ranije ove nedelje zapretio proširenjem bombardovanja na iranske elektrane, energetsku infrastrukturu i mostove, a Teheran upozorio da će dalja eskalacija imati posledice po ceo region, javlja RT)
Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov, koga je predsednik Volodimir Zelenski smenio nakon šest meseci na funkciji, optužio je načelnika generalštaba za kočenje reformi u oružanim snagama. Međunarodni monetarni fond upozorio je Endija Bernama da Britanija ne može da priušti novi nalet troškova, te da bi vlada trebalo da bude veoma selektivna u prihvatanju novih zahteva za potrošnjom i da se umesto toga usredsredi na smanjenje deficita. Ukrajina i Španija dogovorile su proširenje finansijske podrške za ukrajinske projekte obnove na ukupno 570 miliona evra. Centralna komanda SAD izvela je šesti uzastopni noćni krug udara, pri čemu su iranske vlasti saopštile da su američki napadi pogodili pet mostova u južnoj provinciji Hormozgan. Portparol iranske vojske izjavio je da će se Iran odupirati sve dok se američke intervencije u regionu ne neutrališu, naglasivši da je Ormuški moreuz pod potpunom iranskom kontrolom. SAD su proširile kampanju vazdušnih udara, nakon što je predsednik Donald Tramp zapretio kako bi pritisnuo Teheran da popusti u blokadi moreuza. Dvadeset devet zemalja, među kojima su Rusija i Kina, potpisalo je u Šangaju sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u veštačkoj inteligenciji koja će promovisati globalno upravljanje tom tehnologijom.
Vojno rukovodstvo koči reforme u Kijevu
Bivši ukrajinski ministar odbrane Mihailo Fedorov, koga je predsednik Volodimir Zelenski smenio nakon šest meseci na funkciji, optužio je najviše vojno rukovodstvo, odnosno načelnika generalštaba Oleksandra Sirskog, za kočenje reformi u oružanim snagama, čime je uputio redak izazov predsedniku, piše Vol strit džornal. Fedorov je u januaru postavljen na čelo ministarstva kao tridesetpetogodišnji zagovornik digitalnih tehnologija koji je obećao da će njima zaustaviti rusko napredovanje, ali je smenjen nakon što se više puta sukobio sa Sirskim a Zelenski je stao na stranu svog vojnog komandanta.
U fabrici kineskog proizvođača nameštaja „DeRuci“, koja je toliko velika da bi u nju stalo više desetina fudbalskih terena, dnevno se proizvede i do 5.000 dušeka a robotske ruke i mašine obavljaju veći deo posla, smanjujući potrebu za radnicima za gotovo polovinu, izjavio je generalni menadžer za lanac snabdevanja Artur Čen. Kineska privreda, kako piše Vol strit džornal, svedoči o rastućem jazu između uspešnog izvoza i tehnološkog napretka s jedne strane, i sve veće vojske nedovoljno zaposlenih radnika i teške ekonomske slike na domaćem terenu s druge.
MMF upozorio britanskog premijera
Međunarodni monetarni fond upozorio je Endija Bernama da Britanija ne može da priušti novi nalet troškova, te da bi vlada trebalo da bude „veoma selektivna u prihvatanju novih zahteva“ za potrošnjom i da se umesto toga usredsredi na smanjenje deficita, jer se zemlja suočava sa ozbiljnim izazovima od visokog duga, rastućih kamata i sve većih troškova zdravstva i penzija. Uprkos tome, kako objavljuje Dejli telegraf, Bernam će u petak na konferenciji na kojoj će biti proglašen za lidera Laburističke partije, obećati da će biti „neposramljeno“ laburista, što sugeriše da će povećati poreze i potrošnju, dok se spekuliše da bi mogao da nacionalizuje Temzu, što bi koštalo oko 20 milijardi funti. MMF je priznao da Britanija mora da finansira veće odbrambene budžete i klimatske mere, ali je pozvao novog premijera da ne podiže poreze iz straha od štete po privredu.
Ukrajinske bespilotne letelice napale su u noći 14. jula ruske tankere u Azovskom moru, pri čemu su u nedelju dana trajanja kampanje, pogodile 116 ruskih plovila, što je u proseku jedan napad na svaka dva sata i praktično je zaustavilo saobraćaj na toj ključnoj snabdevačkoj liniji. Kako je saopštio komandant ukrajinskih dronovskih snaga major Robert Brovdi a prenosi Dejli telegraf, „flota u senci“ propada, dok su satelitski snimci sledećeg jutra pokazali dim koji se još diže iznad oštećenih trupa. Ova kampanja koja ima malo paralela u savremenoj ratnoj istoriji, usledila je nakon što su dronovi vrebali tankere koji su plovili ka okupiranom Krimu.
Španska podrška rekonstrukciji od 570 miliona
Ukrajina i Španija dogovorile su na petom sastanku Međuvladine komisije za ekonomsku i industrijsku saradnju proširenje finansijske i osiguravajuće podrške za ukrajinske projekte obnove na ukupno 570 miliona evra, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo ekonomije, životne sredine i poljoprivrede a piše Ukrinform. Španska državna agencija za kreditno osiguranje Cesce povećaće ograničenje pokrića rizika za poslove u Ukrajini na 250 miliona evra, čime će španskim kompanijama omogućiti aktivniju isporuku opreme, tehnologija i usluga, kao i učešće u investicionim projektima. Potpisani dokumenti proširiće mogućnosti za privlačenje španskog finansiranja za obnovu Ukrajine, uz stvaranje dodatnih uslova za učešće španskih firmi.
Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je u Bensbergu pre početka razgovora s nemačkim kancelarom Fridrihom Merc, na sastanku Međuvladinog saveta, da će dvojica lidera razgovarati o podršci Ukrajini, miru i bezbednosti u Evropi, kao i o situaciji na Bliskom i Srednjem istoku, piše Ukrinform. Makron je istakao da je vojna parada 14. jula u Parizu, na kojoj je učestvovao i ukrajinski predsednik, bila dokaz nastanka „Evrope snage“ i strateškog buđenja kontinenta, te da Pariz i Berlin nameravaju da daju novi zamah bilateralnoj i evropskoj agendi u oblasti bezbednosti i odbrane.
Rušenje mostova i posledice po region
Centralna komanda Sjedinjenih Država saopštila je u četvrtak uveče da je izvela šesti uzastopni noćni krug udara, ne navodeći ciljeve, dok iranske vlasti tvrde da su američki napadi pogodili pet mostova u južnoj provinciji Hormozgan, uključujući most Garive koji povezuje Bandar Abas sa Bandar Hamir i Larom, most kod sela Latidan, dva mosta na putu Kahorestan–Lar, nedovršeni most između Bandar Hamira, Kešara i Bandar Abasa, te most u selu Maru u okrugu Hamir. Ovi udari usledili su nakon što je predsednik Donald Tramp ranije ove nedelje zapretio proširenjem bombardovanja na iranske elektrane, energetsku infrastrukturu i mostove, a Teheran upozorio da će dalja eskalacija imati posledice po ceo region.
Rusija i Kina, zajedno sa još 27 zemalja, osnovale su u Šangaju novu međuvladinu organizaciju pod nazivom Svetska organizacija za saradnju u veštačkoj inteligenciji, koja će promovisati globalno upravljanje tom tehnologijom s ciljem da bude bezbedna, pravična i da koristi čitavom čovečanstvu. Kako piše RT, među osnivačima su i Belorusija, Srbija, Kuba, Brazil i Venecuela. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš prisustvovao je ceremoniji potpisivanja u četvrtak a organizacija će se zalagati za principe UN i doprinositi zajedničkoj koristi od razvoja veštačke inteligencije. Ruski potpredsednik vlade Dmitrij Grigorenko izjavio je da se Rusija dosledno zalaže za uspostavljanje transparentnih pravila koja regulišu vanteritorijalne tehnologije.
Odbrana dok SAD ne napuste region
Portparol iranske vojske, brigadni general Muhamed Akrami Nija izjavio je na ceremoniji u Amolu da će se Iran odupirati sve dok se američke intervencije u regionu ne neutrališu, naglasivši da je Ormuški moreuz pod potpunom iranskom kontrolom, te da Sjedinjene Države pogrešno veruju da udarima na priobalne baze mogu da preuzmu kontrolu nad strateškim vodenim putem, objavljuje Mehr njuz. Akrami Nija je upozorio da zemlje koje su dale vojne baze Americi sada plaćaju visoku cenu u trgovini i bezbednosti, jer uvezena bezbednost nije trajna a Iran poseduje kapacitete koji do sada nisu korišćeni i koji bi mogli da utiču na regionalne odnose, dok neprijatelj nema kapacitet za dugotrajni rat. Naslov teksta je „Iran će se braniti dok SAD ne napuste region“.
Iranska Revolucionarna garda saopštila je da su njeni projektili pogodili komandni centar američkih specijalnih operacija u sirijskom regionu Al Tanf, pri čemu je uništen radarski sistem i nekoliko helikoptera a poginuo je veliki broj američkih vojnika, što je odgovor na ranije američke napade na kasarnu iranskih vojnika u gradu Iranšahru na jugoistoku zemlje, piše Mehr njuz. Garda je poručila da drži potpunu kontrolu nad Ormuškim moreuzom i da, sve dok američka zverstva traju, ni jedna kap nafte i gasa neće biti izvezena iz tog regiona.
SAD proširile napade na Iran
Sjedinjene Države proširile su u petak rano ujutro kampanju vazdušnih udara na Iran gađajući mostove i drugu infrastrukturu, što je šesta uzastopna noć američkih napada, nakon što je predsednik Donald Tramp zapretio udarima na infrastrukturu kako bi pritisnuo Teheran da popusti u blokadi Ormuškog moreuza, izveštava Arab njuz. Iran je, sa svoje strane, pokrenuo nove raketne i dronovske napade na zemlje koje su saveznici SAD na Bliskom istoku i upozorio da bi njegov uzvrat mogao da eskalira. Vašington sve više gađa infrastrukturne ciljeve.
Izraelske porodice uselile su se u četvrtak u novo naselje na planini koja se uzdiže iznad grada Nablusa na okupiranoj Zapadnoj obali, saopštilo je regionalno veće naseljenika a prenosi Arab njuz. Reč je o naselju Ebal koje je osnovano u Samariji a doseljenici su uneli opremu i uselili se u mobilne kućice. U naseljima na Zapadnoj obali, ne računajući istočni Jerusalim, živi više od 500.000 Izraelaca, dok međunarodno pravo sva izraelska naselja smatra nezakonitim.
Osnovana svetska organizacija za AI
Dvadeset devet zemalja, među kojima su Kazahstan, Laos, Pakistan, Rusija i Indonezija, potpisalo je u četvrtak u Šangaju sporazum o osnivanju Svetske organizacije za saradnju u veštačkoj inteligenciji, nezavisne međuvladine organizacije sa sedištem u Šangaju, izveštava Global tajms. Sporazum je u ime kineske vlade potpisao ministar spoljnih poslova Vang Ji a ceremoniji je prisustvovao i generalni sekretar UN Antonio Gutereš. Organizacija će se pridržavati Povelje UN, zalagati za opsežne konsultacije i zajednički doprinos za zajedničku korist, te promovisati međunarodnu saradnju i globalno upravljanje veštačkom inteligencijom kako bi tehnologija bila korisna, bezbedna i pravična za čitavo čovečanstvo.
Rezultati najnovijeg istraživanja istraživačkog centra „Pju“ pokazali su da se Kina u mnogim zemljama sveta sada posmatra pozitivnije od Sjedinjenih Država, što je prvi put u skoro 20 godina globalnog praćenja stavova zabeležen u ovom istraživanju, prenosi Global tajms. Od 36 anketiranih zemalja, u 27 njih veći procenat ispitanika ima povoljnije mišljenje o Kini nego o Americi a taj jaz je posebno izražen u nekoliko azijsko-pacifičkih i bliskoistočnih država, dok je popularnost Kine nadmašila američku čak i u zemljama koje su dugogodišnji saveznici Vašingtona, poput Velike Britanije, Kanade, Francuske i Nemačke. Kineski stručnjaci ističu da značaj ovog istraživanja leži u pokazivanju promene u načinu na koji međunarodna zajednica doživljava uloge Kine i SAD.
