Tuzilaštava ispituju 18 privatizacija

Od 24 privatizacije sprovedene u Srbiji koje su rezolucijom Evropskog parlamenta označene kao sporne, nadležna tužilaštva ispituju 18. Parlament Srbije počeće u četvrtak sednicu na kojoj treba da se nađu izmene Zakona o Narodnoj banci, što će najverovatnije biti uvod u smenu guvernera Dejana Šoškića. Promene u lokalnim samoupravama po ugledu na republičku vladu su vrlo moguće i dešavaju se u svim mandatima, ali se time ne postižu dobri rezultati. Rukovođenje BIA, Vojnoobaveštajnom agencijom (VOA) i Vojnobezbednosnom agencijom (VBA) prepušteno je SNS, zbog ambicije naprednjaka da se „bez kompromisa bore sa organizovanim kriminalom i korupcijom“. Najtiražniji austrijski bulevarski dnevnik, bečki „Kronen cajtung”, obmanuo je polovinu tamošnjeg stanovništva koje čita novine slikom iz Sirije.

Pretkrivični postupci za privatizacije

Od 24 privatizacije sprovedene u Srbiji koje su rezolucijom Evropskog parlamenta označene kao sporne, nadležna tužilaštva ispituju 18, nezvanično saznaje Politika. S obzirom na to da su u većini slučajeva u toku pretkrivični postupci detaljnije informacije o tome dokle se stiglo sa preispitivanjem i postoje li, eventualno, indicije koje bi ukazivale na krivičnu odgovornost nekih od učesnika u spornim privatizacijama, nije bilo moguće dobiti. Javnosti je poznato da je šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer rekao da su sporna 24 slučaja privatizacije i korupcije. Međutim, nadležna tužilaštva, makar na osnovu onoga što je do sada poznato, ispituju 18 privatizacija. Među njima su „Sartid”, „Jugoremedija”, „Mobtel”, „Ce-marekt”, ATP „Vojvodina”, „Luka Beograd”, „Novosti”, Veterinarski zavod Beograd. „Keramika Kanjiža”, „Šinvoz”, „Zastava elektro”, „Trudbenik gradnja”, „Srbolek”, „Azotara Pančevo”, Nacionalna štedionica, Koncesija za put Horgoš–Požega, izvoz šećera u EU i prodaja poslovnog prostora nekadašnjeg obračuna za plaćanje – navodi Politikin sagovornik blizak istrazi i kaže da su u svega tri slučaja („Mobtel”, „Ce-market” i „Azotara Pančevo”) u toku krivični postupci.

Naprednjaci „ruše“ na lokalu

Promene u lokalnim samoupravama po ugledu na republičku vladu su vrlo moguće i dešavaju se u svim mandatima, ali se time ne postižu dobri rezultati, smatraju sagovornici Danasa Saša Paunović i Goran Ješić. Prema njihovom mišljenju, time se gubi vreme koje bi moglo da se iskoristi za razvoj lokalnih samouprava, odnosno za privlačenje investicija i borbu protiv korupcije.  Neizvesnu situaciju oko potencijalne promene vlasti u Novom Sadu, juče je začinila agencijska vest da je jedan funkcioner SNS-a na svom Fejsbuk profilu pretio novosadskom SPS-u da će „snositi posledice ukoliko ne izađe iz gradske vlasti sa demokratama“. Ipak, ispostavilo se da je reč o naprednjaku iz drugog ešalona ove stranke, ali se u redovima novosadske vlasti tim povodom komentarisalo da su na delu neprestani pritisci pripadnika sadašnje opozicije u ovom gradu na socijaliste da napuste novosadski DS.

Sutra novi državni sekretari u 17 ministarstava

Na sutrašnjoj redovnoj sednici Vlade Srbije trebalo bi, kako saznaje Politika, da budu postavljeni novi državni sekretari u 17 ministarstava. Generalni sekretar vlade Veljko Odalović juče nije mogao ništa da kaže o tome jer, kako je naveo, još nije bio utvrđen dnevni red za predstojeću sednicu. Odalović je za naš list kazao samo da veruje da će u novoj vladi biti manje državnih sekretara nego što ih je bilo ranije. U prethodnoj vladi bila su ukupno 52 državna sekretara. Svi su razrešeni prošlog petka budući da im mandat, po zakonu, ističe kada i ministrima. Sigurno je da potrebe nove vlade i ministara zahtevaju što skorije postavljenje novih državnih sekretara, ali to se ne mora obaviti sve na istoj sednici vlade. Konačan broj državnih sekretara biće poznat kada se urade sistematizacije radnih mesta po ministarstvima.

Uvod u smenu guvernera Dejana Šoškića

Parlament Srbije počeće u četvrtak sednicu na kojoj treba da se nađu izmene Zakona o Narodnoj banci, što će najverovatnije biti uvod u smenu guvernera Dejana Šoškića. Ukoliko parlament donese ovaj propis, već od ponedeljka Šoškić bi mogao da pakuje kofere, pišu Novosti. Plan je da poslanici najpre razmatraju izmene propisa u načelu, koje će predložiti parlamentarci vladajuće većine. One treba da „oslabe“ poziciju guvernera, jer je prema sadašnjem zakonu gotovo nesmenjiv. Da bi prvi čovek NBS otišao, smenu mora da prihvati Savet banke, Odbor za finansije i parlament, a gotovo je nemoguće da prođe sva tri stepenika.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je u intervjuu za nedeljnik NIN da, uprkos sugestijama novog ministra finansija Mlađana Dinkića, ne razmišlja o ostavci, kao i da ne vidi razlog za to. Blic piše da nezakonita smena Šoškića šteti dogovoru sa MMF.

BIA za SNS

Uprkos najavama da će stranke vladajuće koalicije raspravljati o novom direktoru Bezbednosno-informativne agencije (BIA), pregovora nije ni bilo, a u četvrtak na sednici Vlade Srbije na zahtev Srpske napredne stranke za novog šefa BIA biće imenovan generalni sekretar predsednika Srbije Nebojša Rodić, saznaje Danas.  Da je ovakav scenario moguć potvrdio je juče i prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić, koji je izjavio da će novi direktor BIA biti izabran na sednici Vlade u četvrtak. Međutim, on nije želeo da kaže ko će na tom mestu naslediti aktuelnog šefa BIA Sašu Vukadinovića.  Prema nezvaničnim informacijama tog lista, o koalicionom sporazumu stranaka koje su na vlasti, rukovođenje BIA, Vojnoobaveštajnom agencijom (VOA) i Vojnobezbednosnom agencijom (VBA) prepušteno je SNS, zbog ambicije naprednjaka da se „bez kompromisa bore sa organizovanim kriminalom i korupcijom“.

Ministar  Selaković: Stanje u pravosuđu nije dobro

Novi ministar pravde u vladi slaže se sa konstatacijom da stanje u srpskom pravosuđu, najblaže rečeno, nije dobro i naglašava da probleme treba rešavati hitno, ali ne i brzo. Ono što sme da kaže i iza čega stoji jeste da će sa timom saradnika težiti maksimalnoj stalnosti, nezavisnosti i stabilnosti sudijske funkcije. U intervjuu za Politiku Nikola Selaković otkriva da će od članova Visokog saveta sudstva (VSS) i Državnog veća tužilaca (DVT) tražiti da mu objasne na koji su način donosili odluke prilikom opšteg izbora i reizbora sudija i tužilaca i kako će vratiti poverenje građana i stručne javnosti u srpsko pravosuđe.

Titova skloništa

Lagumi kod Malog Zvornika, gde Radoš Bajić snima seriju "Ravna gora", nisu jedini podzemni kompleks koji danas postoji u Srbiji. U našoj zemlji od turskih vremena, preko Austrougarskog carstva do SFRJ gradili su se čitavi gradovi, skloništa, aerodromi i pomorske luke ispod zemlje, da bi se armija i njena komanda sakrile od napada neprijateljskih snaga. Najveći broj tih tajnih objekata podignut je u vreme Josipa Broza Tita. Po naređenju vrhovnog komandanta maršala Tita podzemni objekti JNA građeni su u Srbiji (sedam), u BiH (šest), Hrvatskoj (pet), u Sloveniji (tri), u Crnoj Gori (tri) i u Makedoniji (dva). Izgradnja 26 objekata, građenih od pedesetih do devedesetih godina, prema vojnim podacima, koštala je 90 milijardi dolara. Dok sam ja bio ministar odbrane, Vojska je imala oko 15 tajnih i podzemnih objekata - otkrio jeza Novosti Prvoslav Davinić, bivši ministar odbrane.

Pink panteri opet pljačkaju

Broj pljački zlatara u Austriji ove godine drastično je povećan, a krivica po običaju pada na - „pink pantere“, navode Novosti. Tamošnja policija smatra da su razbojnici iz Srbije i Crne Gore odgovorni što su za sedam meseci „pale“ 23 zlatare, dok je čitave prošle godine opljačkano 19 juvelirnica.

Ispovest kažnjene lekarke

„Došlo je vreme da kada što više radite – manje vredite jer puno lekova propisujete”, ovom rečenicom dr Snežana Stajić, izabrani lekar u beogradskom Domu zdravlja „Zvezdara”, koja je kažnjena sa 250.000 dinara zbog navodne greške u ispisivanju medikamenata, započinje svoju priču za Politiku oko toga koliko su izabrani lekari preopterećeni administracijom i brojem pacijenata koje treba da pregledaju. Ova doktorka ističe da lekari nemaju vremena da se posvete na pravi način pacijentima i plaše se da ne naprave stručnu grešku, a nadležni ne reaguju na njihove probleme.

Sedamdeset hiljada gladnih

Gotovo trećina građana koji kucaju na vrata centara za socijalni rad širom zemlje, pripada nekoj od „osetljivih grupa“. Na spisku onih koji su tražili novčanu pomoć, besplatne obroke, drva za ogrev, knjige, garderobu, nalazi se skoro 70.000 imena, navode Novosti a ubedljivu većinu čine Romi. Po broju zahteva, odmah iza ove „najveće nacionalne manjine“, nalaze se i osobe sa invaliditetom, ali i raseljeni, povratnici, beskućnici, žrtve trgovine ljudima...

Kadija tvrdi da je u pitanju provokacija

Njeguškim poljem, koje je ovih dana u centru pažnje zbog incidenta u etno-selu „Kadmi“, gde je gazda Milo Kadija odbio da usluži petoro dece, njihovu majku i jednu monahinju - zato što su Srbi – u utorak gotovo da nije bilo vozila sa registarskim oznakama Srbije. Turista od svukud, kao i celog ovog leta, ima prilično. Ali, mnogima od njih izlet u rodno mesto Njegoševo i uživanje u ovdašnjoj prirodi i crnogorskim specijalitetima preseo je zbog nesvakidašnjeg, po mnogim ocenama šovinističkog čina Kadije, pišu Novosti. Sve je provokacija, pa ću podneti tužbu jer su mi ugrozili život i biznis - tvrdi gazda kafane „Kadmi“, posle incidenta, a turistička inspekcija zatvorila Kadijino etno selo.

Povodom ovog skandaloznog događaja do sada se sa naše strane oglasio samo Aleksandar Čotrić, predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu, koji je incident najoštrije osudio i zatražio od Vlade da uputi demarš Crnogorcima i kazni Kadiju. Iako je on to zatražio odmah u ponedeljak, juče do kasno po podne naša ambasada u Podgorici od zvaničnog Beograda nije dobila nikakve instrukcije, piše Pres.

Bogata Skloništa Srbije

U Srbiji godinama nijedno novo sklonište nije izgrađeno, iako javno preduzeće Skloništa Srbije, osnovano da upravlja njima, leži na gomili od 800 miliona dinara, koju čuva na računu u banci. Ipak, ove godine takvo stanje bi trebalo napokon da se promeni, jer će prema planu otprilike jedna desetina ove ušteđevine biti potrošena kako bi se podigao jedan potpuno novi objekat i to u Pirotu, piše Danas. Skloništa su veoma profitabilno javno preduzeće od 107 zaposlenih, čiji je zadatak da održava postojeća skloništa u operativnom stanju i da po potrebi gradi nova. Prema zakonu, ove aktivnosti finansiraju se od naknade koju plaćaju svi investitori u Srbiji, bilo da grade običnu kuću ili oblakoder i to u iznosu od 1,2 procenta vrednosti građevinskih radova. Ali, Skloništa su odavno shvatila da je novac moguće zaraditi i na mnoge druge načine. Tako je u 2011. ovo preduzeće od propisane naknade „zaradilo“ 322,7 miliona dinara, a na to još 172 miliona dinara, tako što skloništa namenjena zaštiti stanovništa u slučaju rata, sada kada nema neprijateljstava, izdaju kao skladišta ili lokale. Sav taj novac Skloništa prosto stavljaju na račun u banku, što im je prošle godine donelo čak 57 miliona dinara po osnovu kamate.  

Montiranje istine o Siriji

Najtiražniji austrijski bulevarski dnevnik, bečki „Kronen cajtung”, obmanuo je polovinu tamošnjeg stanovništva koje, prema statističkim podacima, prati dnevnu štampu. U subotnjem izdanju, iznad teksta o ofanzivi trupa Bašara al Asada, list koji dnevno pročita oko tri od ukupno osam miliona Austrijanaca objavio je fotografiju, navodno, iz razrušenog grada Alepa – žena sa putnom torbom u ruci, u pratnji muškarca sa bebom u naručju. „Asadova armija nadire tenkovima u Majku svih bitaka”, glasio je naslov izveštaja. Čitaocima nije promaklo da je reč o manipulisanoj fotografiji. Politikin čitalac Vladan Milivojević, primera radi, obavestio je našu redakciju – elektronskom poštom. Drugi čitaoci su žigosali obmanu na portalu društvene mreže „Fejsbuk”, treći su se obratili „Vikiliksu”... Kontrolni organ austrijskih medijskih vlasnika, izdavača i novinara (Preserat) utvrdio je da su grafičari „Kronen cajtunga” zloupotrebili fotografiju bračnog para sa detetom iz agencije EPA, „uvlačeći” kao pozadinu Rojtersov snimak oko 170 kilometara udaljenog razrušenog grada Homsa.

Deda Veljko o unuku Velji

Posle najnovijeg uspeha mog unuka i imenjaka, Velimira, prvo sam se naježio, a onda zaplakao iz sveg srca, nekako su pomešani uzbuđenje i radost do neba. Ovim rečima je novinare Novosti u prelepom selu Čengiću, kraj Bijeljine, dočekao 72-godišnji krepki domaćin Veljko Stjepanović, deda plivača koji je na Olimpijskim igrama osvetlao obraz i Srbiji i srpskom rodu. Vest je brzinom svetlosti prostrujala kroz Semberiju i Majevicu, a čestitke u dom Stjepanovića neprestano stižu sa svih strana. Ponosni deda još sabira utiske i jedva čeka da za koji dan u rodnoj kući zagrli unuka i čestita mu, ali ne samo njemu.