TRGOVINSKI SUD: TRAMPOVE CARINE PROTIVZAKONITE
Američki sud za međunarodnu trgovinu poništio globalne carine od 10 odsto, piše Vol strit džornal. Starmer preuzeo odgovornost za najgori izborni rezultat britanskih laburista u istoriji, donosi Dejli telegraf. Ukrajina pogodila naftni objekat u ruskom Jaroslavlju više od 700 kilometara od granice, prenosi Ukrinform. Moskva ne vidi svrhu u nastavku trojnih susreta sa Ukrajinom i SAD bez ozbiljnog koraka Kijeva, objavljuje RT. SAD i Iran se približavaju ograničenom i privremenom dogovoru o zaustavljanju rata, izveštava Arab njuz. Kineski stručnjaci ocenili da Vašington treba da napusti kontradiktoran pristup, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Sud u Vašingtonu presudio je da predsednik Donald Tramp nema ovlašćenje da uvodi nove globalne carine od deset odsto na robu iz gotovo svih zemalja, objavljuje WSJ)
Sud u Vašingtonu presudio je da predsednik Donald Tramp nema ovlašćenje da uvodi nove globalne carine od deset odsto na robu iz gotovo svih zemalja pošto nije ispunio zakonske uslove. Britanski premijer Kir Starmer preuzeo je odgovornost za katastrofalan izborni rezultat Laburističke partije na lokalnim izborima, pošto je ta stranka već izgubila kontrolu u osam opština. Ukrajinske snage pogodile su naftni objekat u ruskom Jaroslavlju udaljenom više od 700 kilometara od granice, saopštio je predsednik Volodimir Zelenski. Portparol Kremlja Jurij Ušakov izjavio je da Moskva ne vidi svrhu u nastavljanju trojnih kontakata sa Ukrajinom i Sjedinjenim Državama dok Kijev ne napravi ozbiljan korak. SAD i Iran približavaju se ograničenom i privremenom dogovoru o zaustavljanju rata, pri čemu je nacrt okvira spreman da obustavi borbu, ali ostavlja najspornija pitanja nerešenim. Kineski premijer Li Ćang poručio je američkoj kongresnoj delegaciji da je Peking spreman da unapredi dijalog, dok stručnjaci ocenjuju da Vašington mora da napusti kontradiktoran pristup.
Uvođenje Trampovih carina protivzakonito
Američki sud za međunarodnu trgovinu presudio je u četvrtak da predsednik Donald Tramp nema ovlašćenje da uvodi nove globalne carine od deset odsto na robu iz gotovo svih zemalja, objavljuje Vol strit džornal. Sud je poništio Trampov potez kojim je pokušao da iskoristi odredbu sekcije 122 Zakona o trgovini, nakon što je Vrhovni sud u februaru već srušio jedan njegov raniji paket carinskih stopa. Prema obrazloženju sudskog veća, predsednik nije ispunio zakonske uslove za uvođenje pomenutog poreza.
Predsednik Rusije Vladimir Putin predsedavaće u subotu paradom povodom Dana pobede prvi put otkako njegov rat protiv Ukrajine traje duže od rata Sovjetskog Saveza protiv nacista, piše Vol strit džornal. Putin je još od dolaska na vlast pre više od četvrt veka, gradio državnu veru oko 9. maja, godišnjice pobede SSSR-a nad nacističkom Nemačkom koja predstavlja najsvetiji dan u ruskom kalendaru. Međutim, kako prenose analitičari, Putinova slika snažnog vođe bledi pošto mu je kult „Dana pobede“ uzvratio, dok Ukrajina rat sve više prenosi na rusku teritoriju.
Najgori rezultat u istoriji laburista
Britanski premijer Kir Starmer preuzeo je odgovornost za katastrofalan izborni rezultat Laburističke partije na lokalnim izborima, pošto je ta stranka već izgubila kontrolu u osam opština, izveštava Dejli telegraf. Očekuje se da će ovo biti najgori rezultat u istoriji laburista a premijer se suočava sa pozivima da podnese ostavku nakon što je partija izgubila većinu u Vestminsteru, Sautemptonu, Egzeteru, Rediču, Vandsvertu, Hartlpulu, Tamvortu i Tejmzajdu. „Rezultati su teški, veoma teški, i ja preuzimam odgovornost“, rekao je Starmer u svom prvom obraćanju.
Kina je iskoristila rad na daljinu vlade kako bi špijunirala Veliku Britaniju u prvom slučaju ove vrste, piše Dejli telegraf. Zvaničnik graničnih snaga ušao je u bazu podataka vlade tokom slobodnih dana kako bi prikupio osetljive detalje za svoje kineske šefove kao deo „policijskom operacijom pod senkom“ na britanskom tlu, čulo se na suđenju. Bezbednosni proboj je obelodanjen tokom suđenja za špijunuažu uz kazne koje predstavljaju prve presude za kinesku špijunažu u Britaniji.
Ukrajina pogodila rafineriju u Jaroslavlju
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da su snage njegove zemlje pogodile naftni objekat u ruskom Jaroslavlju, udaljenom više od 700 kilometara od ukrajinske granice, prenosi Ukrinform. Zelenski se zahvalio Oružanim snagama i vojnoj obaveštajnoj službi Ukrajine za „ovu vrstu pravde“, istakavši da je reč o postrojenju u naftnom sektoru koje je bilo od velikog značaja za finansiranje ruskog rata.
Ministar socijalne politike, porodice i jedinstva Ukrajine Denis Uliutin izjavio je na forumu o migracijama u sedištu UN da je ruska agresija izazvala najveće raseljavanje ljudi u savremenoj evropskoj istoriji još od Drugog svetskog rata. Ukrajina, kako je naveo, trenutno broji 4,6 miliona interno raseljenih lica, dok je između 5,7 i 6,2 miliona ljudi napustilo zemlju posle 2022, pa država mora da održava veze sa građanima u inostranstvu i obezbedi im povratak i zaštitu u zemljama prijema, piše Ukrinform. Na sastanku sa evropskim komesarom za unutrašnje poslove i migracije Magnusom Brunerom, ukrajinska strana je zatražila hitno definisanje jedinstvenog pravnog okvira za privremenu zaštitu svojih građana u EU.
Moskva ne vidi svrhu u nastavku trojnih susreta
Portparol ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je da Moskva ne vidi svrhu u nastavljanju trojnih kontakata sa Ukrajinom i Sjedinjenim Državama, dok Kijev ne napravi „jedan ozbiljan korak“, piše RT. Taj korak, kako se pretpostavlja, podrazumeva povlačenje ukrajinskih trupa iz delova Donbasa koji su još pod kontrolom Kijeva – zahtev koji Moskva dugo ponavlja a Kijev ga dosledno odbija. Ušakov je novinarima u četvrtak potvrdio da su kontakti uz posredovanje Amerike zastali nakon poslednjeg sastanka u Ženevi u februaru.
Administracija američkog predsednika razmatra mogućnost da vadi naftu ispod vojnih baza kako bi njome napunila iscrpljene strateške naftne rezerve, prenosi RT. Te rezerve, stvorene sredinom sedamdesetih godina prošlog veka kao hitna zaliha za ublažavanje skoka cena nafte u vremenima poremećaja u snabdevanju, našle su se na udaru nakon što su cene sirove nafte širom sveta premašile 100 dolara po barelu usled američko-izraelske agresije na Iran i zatvaranja Ormuškog moreuza za „neprijateljske brodove“. Iako je Donald Tramp umanjivao značaj blokade tog moreuza za američku ekonomiju, cene benzina na prosečnom nivou ove su sedmice prvi put od 2022. godine prešle 4,50 dolara po galonu, dok izvor zapadnih medija navodi kako se u administraciji SAD okreću „inovativnim“ rešenjima za dopunu nacionalnih rezervi, uključujući i korišćenje lokacija koje pripadaju Ministarstvu odbrane.
Eventualni dogovor samo kratkoročan
Sjedinjene Države i Iran se, prema rečima izvora i zvaničnika, približavaju ograničenom i privremenom dogovoru o zaustavljanju rata, pri čemu je nacrt okvira spreman da obustavi borbu, ali ostavlja najspornija pitanja nerešenim, piše Arab njuz. Plan koji se oblikuje podrazumeva kratkoročni memorandum a ne sveobuhvatni mirovni sporazum, što ukazuje na duboke podele i na to da bi svaki dogovor u ovoj fazi bio samo privremeni korak. Nada da bi i delimični dogovor mogao da dovede do ponovnog otvaranja Ormuškog moreuza već je pokrenula berze, dok su Teheran i Vašington morali da smanje ambicije prema potpunom rešenju zbog razlika koje i dalje postoje.
Državni sekretarijat Sjedinjenih Država istakao je u četvrtak „snažan odnos“ sa Vatikanom, nakon razgovora između najvišeg diplomate Marka Rubija i pape Lava, nekoliko nedelja pošto je Donald Tramp izveo zapanjujući napad na prvog američkog papu u istoriji, podseća Arab njuz. Rubijeva poseta usledila je nakon što je američki predsednik optužio Lava, poglavara 1,4 milijarde katolika, da je „slab prema kriminalu i strašan za spoljnu politiku“ zbog njegovih kritičkih komentara o ratu na Bliskom istoku. Portparol Stejt departmenta Tomi Pigot rekao je da su Lav i Rubio razgovarali o Bliskom istoku i zajedničkim interesima na Zapadnoj hemisferi.
Vašington da napusti kontradiktoran pristup
U znak obnovljenog diplomatskog angažmana, visoki zvaničnici Kine sastali su se u četvrtak u Pekingu sa američkom kongresnom delegacijom koju je predvodio Stiv Dejns, prenosi Global tajms. Kineski premijer Li Ćang poručio je na tom susretu da je Peking spreman da s Vašingtonom sprovodi važan konsenzus dvojice lidera, unapredi dijalog i komunikaciju i stvori povoljnu atmosferu za saradnju na svim nivoima. Posmatrači, međutim, navode da Vašington mora da napusti kontradiktoran pristup – istovremeno pozivanje na saradnju i sprovođenje politike koja ograničava razvoj Kine, kako bi poboljšanje odnosa dve najveće svetske ekonomije uopšte bilo moguće.
Ministarstvo trgovine Kine saopštilo je da odlučno odbacuje najnoviju meru Evropske unije kojom se zabranjuje finansijska podrška projektima koji koriste pretvarače napona iz Kine i drugih takozvanih „visokorizičnih zemalja“. Kako piše Global tajms, kineski zvaničnici ističu da je Brisel, bez ikakvih činjeničnih dokaza, prvi put Peking označio kao „visokorizičnu zemlju“ i na osnovu toga uskratio podršku projektima sa kineskim pretvaračima, što predstavlja stigmatizaciju Kine i neravnopravan, diskriminatoran tretman njenih proizvoda. Kako navode iz kineskog ministarstva, ovakva oznaka potkopava međusobno poverenje i šteti ekonomsko-trgovinskoj saradnji dve strane, zbog čega će Peking preduzeti mere radi zaštite prava i interesa svojih preduzeća.
