UDAR NA IRAN U NAREDNA 24 SATA?
Iran prestao da ubija učesnike protesta, piše Vol strit džornal. Velika Britanija evakuisala ambasadu u Teheranu, donosi Dejli telegraf. Šefica MMF-a u nenajavljenoj poseti Kijevu, objavljuje Ukrinform. Putin razgovarao sa predsednikom Brazila o Venecueli, prenosi RT. SAD prelaze na drugu fazu plana za primirje u Gazi, izveštava Arab njuz. Kineska spoljna trgovina robom dostigla rekord, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u sredu da je Iran prestao da ubija učesnike antirežimskih protesta i da neće pogubiti one koje optužuje za pokušaj rušenja vlasti, piše Vol strit džornal)
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je Iran prestao da ubija učesnike antirežimskih protesta i da neće pogubiti optužene za pokušaj rušenja vlasti. Velika Britanija evakuisala je svoje osoblje iz ambasade u Teheranu usled straha od neposrednog američkog udara. Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva doputovala je u Kijev u tajnu posetu radi razgovora sa ukrajinskim rukovodstvom. Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je sa brazilskim kolegom Lulom o situaciji u Venecueli i daljem usklađivanju napora kroz UN i BRIKS. SAD su objavile da prelaze na sledeću fazu plana za prekid vatre u Gazi koja podrazumeva razoružavanje Hamasa i formiranje palestinske tehničke uprave. Kineska spoljna trgovina robom porasla je u 2025. za 3,8 odsto i dostigla rekordnih 45,47 biliona juana.
Iran prestao da ubija demonstrante
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u sredu da je Iran prestao da ubija učesnike antirežimskih protesta i da neće pogubiti one koje optužuje za pokušaj rušenja vlasti, piše Vol strit džornal. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države dobile su obaveštenje da Teheran „nema nameru da izvršava smrtne kazne nad demonstrantima“. Ova izjava dolazi nakon što su Amerikanci iz predostrožnosti evakuisali deo osoblja iz svoje vazduhoplovne baze u Kataru.
Sjedinjene Američke Države su svrgavanjem Nikolasa Madura nanelе težak udarac kineskim ambicijama u Latinskoj Americi, primoravši Peking da ponovo razmotri svoju politiku prodiranja u američko dvorište, objavljuje Vol strit džornal. Kina je godinama gradila uticaj u regionu pozajmicama za infrastrukturu, kupovinom sirovina i podsticanjem zemalja da ne podrže nezavisnost Tajvana a Maduro je bio njen najvažniji saveznik – antiamerički lider sa ogromnim naftnim rezervama i jedini koji je nosio status „partnerstva za sva vremena“, najviše diplomatsko priznanje Pekinga u Latinskoj Americi. Ljudi bliski kineskom rukovodstvu kažu da se sada u Pekingu vode ozbiljne rasprave o novom pristupu prema regionu koji ponovo izgleda kao američka sfera uticaja.
Britanija evakuisala ambasadu u Teheranu
Velika Britanija evakuisala je svoje osoblje iz ambasade u Teheranu usled straha od neposrednog američkog udara, piše Dejli telegraf. Britanski ambasador i svi konzularni radnici napustili su objekat u sredu, nakon procene bezbednosne situacije a Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je zatvaranje privremeno. Britanske trupe, zajedno sa američkim kolegama, takođe su povučene iz američke vazdušne baze Al Udeid u Kataru, dok su iz Iraka izmeštene druge američke snage zbog opasnosti od iranskog uzvraćanja. Evropski zvaničnici upozoravaju da bi udar mogao da usledi u naredna 24 sata.
Vlada Velike Britanije uskoro će otkazati najmanje 27 lokalnih izbora zakazanih za maj, čime će oko četiri miliona ljudi ostati uskraćeno za prava glasa, što su konzervativci i „Reform UK“ osudili kao sramotan napad na demokratiju, objavljuje Dejli telegraf. Stotine odbornika tako će izbeći opasnost da ne budu izglasani, dok se u anketama beleži strmoglavi pad podrške laburistima, pa ih opozicija optužuje da Kir Starmer beži od birača. Stranka Najdžela Faradža najavila je da će u četvrtak pokrenuti sudski postupak kako bi izbori ipak bili održani, jer premijer koristi opskurnu odredbu Zakona o lokalnoj samoupravi iz 2000. godine da odloži glasanje.
MMF u nenajavljenoj poseti Kijevu
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva doputovala je rano jutros u Kijev u nenajavljenu posetu radi razgovora sa ukrajinskim rukovodstvom, piše Ukrinform. Ona treba da se sastane sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, premijerkom Julijom Sviridenko, guvernerom centralne banke Andrijem Pišnim i predstavnicima privrede, dok Ukrajina sprema obeležavanje četiri godine od početka ruske invazije 24. februara. Poseta se odvija u strogoj tajnosti zbog bezbednosnih razloga a Georgijeva, koja ima bliske porodične veze sa Ukrajinom, poslednji put je boravila u zemlji februara 2023. godine.
Iranski ministar pravde Amir Hosein Rahimi izjavio je da se svako ko je učestvovao u protestima i uhapšen posle poziva princa Reze Pahlavija u egzilu 8. januara, smatra kriminalcem. Prema njegovim rečima, svi koji su se našli na ulicama posle tog datuma i bili privedeni, jesu učesnici unutrašnjeg rata i time krivična odgovorni. Istovremeno, prema podacima organizacije „Iran internešenel“ koje prenosi Ukrinform, tokom dve noći protesta 8. i 9. januara stradalo je najmanje 12.000 ljudi, dok je novinska agencija „Hjuman rajts aktivists“ saopštila da je ukupan broj poginulih u demonstracijama premašio 2.500 a uhapšeno više od 18.100 osoba.
Putin i Lula o situaciji u Venecueli
Predsednik Rusije Vladimir Putin razgovarao je telefonom sa predsednikom Brazila Luizom Injaciom Lula da Silvom o situaciji u Venecueli, gde su američke snage ranije ovog meseca kidnapovale predsednika Nikolasa Madura, saopštio je Kremlj. Dvojica lidera istakli su da Rusija i Brazil dele osnovne stavove o očuvanju suvereniteta i nacionalnih interesa Venecuele nakon američke agresije na tu naftom bogatu zemlju, te su pristali da nastave usklađivanje svojih napora, u okviru UN i BRIKS-a, kako bi se smirile tenzije u Latinskoj Americi, objavljuje RT. Putin i Lula razmotrili su i dalje produbljivanje bilateralnih odnosa uoči sednice Rusko-brazilske komisije za saradnju na visokom nivou, zakazane za februar.
Ruske snage nastavljaju da napreduju na frontu uprkos očajničkim odbrambenim pokušajima Ukrajine koja ne mari za sopstvene gubitke, izjavio je načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije general Valerij Gerasimov a prenosi RT. Od početka meseca ruske trupe su oslobodile još osam naselja i preuzele kontrolu nad više od 300 kvadratnih kilometara teritorije, vodeći ofanzivu gotovo duž cele linije dodira, saopštio je Gerasimov. Ukrajinsko rukovodstvo, kako je rekao, koristi sva sredstva i ne žali svoje vojnike u pokušajima da zaustavi rusko napredovanje, ali te namere osujećuju hrabrost ruskih vojnika, precizno planiranje i uspešno komandovanje, dok Kijev pribegava i fingiranim akcijama poput postavljanja zastava dronovima na mestima gde nema njihovih snaga.
Palestinska tehnička uprava u Gazi
Sjedinjene Američke Države saopštile su u sredu da prelaze u sledeću fazu plana za prekid vatre u Gazi, koja podrazumeva razoružavanje Hamasa, obnovu razorene teritorije i formiranje grupe palestinskih stručnjaka koji će, pod američkim nadzorom, voditi svakodnevne poslove u pojasu Gaze, izveštava Arab njuz.
Specijalni izaslanik predsednika Stiv Vitkof objavio je da sporazum o primirju koji je republikanski predsednik pomogao da se postigne, ulazi u drugu fazu nakon dve godine rata između Izraela i Hamasa, uz uspostavljanje tehničke vlade u Gazi. Posrednici u dogovoru – Egipat, Turska i Katar, pozdravili su formiranje odbora i saopštili da će ga predvoditi Ali Šat, nekadašnji zamenik ministra u Palestinskoj upravi.
Sirijska vojska saopštila je da će u četvrtak otvoriti humanitarni koridor kako bi civili mogli da napuste deo provincije Alepo gde se primetno pojačava vojno prisustvo nakon žestokih sukoba između vladinih snaga i kurdskih formacija u samom gradu Alepu. Koridor će funkcionisati od devet do 17 sati a vojska je pozvala pokret „Sirijske demokratske snage“ i ostale naoružane grupe da se povuku na istočnu obalu Eufrata, što ukazuje na moguću predstojeću ofanzivu prema Deir Haferu i Maskani, oko 60 kilometara istočno od Alepa. Vladine trupe već su uputile pojačanja u zonu sukoba, nakon optužbi da pomenuti pokret gomila svoje snage, što su Kurdi demantovali, dok su zabeleženi sporadični okršaji i navodni udari turskih dronova.
Skočila kineska spoljna trgovina robom
Kineska spoljna trgovina robom porasla je u 2025. za 3,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu i dostigla rekordnih 45,47 biliona juana (oko 6,51 biliona dolara), prvi put premašivši granicu od 45 biliona juana, saopštila je u sredu Generalna carinska uprava Kine a prenosi Global tajms. Izvoz je skočio za 6,1 odsto na 26,99 biliona juana, dok su uvozi porasli skromnih 0,5 odsto i iznosili 18,48 biliona juana, čime je Kina i prošle godine zadržala poziciju najvećeg svetskog trgovca robom. Uprkos brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima – od pojačanih geopolitičkih tenzija i trgovinskih ratova do slabe globalne tražnje, ovaj rezultat pokazuje izuzetnu otpornost, prilagodljivost i konkurentnost kineske trgovine, kao i njenu ključnu ulogu u stabilizaciji svetskih lanaca snabdevanja.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se nada da će iranska vlada i narod uspeti da prevaziđu sadašnje poteškoće i očuvaju stabilnost u zemlji. Portparolka Mao Ning istakla je da se Peking protivi spoljnom mešanju u unutrašnje stvari drugih država, protivi se upotrebi ili pretnji silom u međunarodnim odnosima i želi da sve strane deluju na način koji doprinosi miru i stabilnosti na Bliskom istoku. Prema oceni Sun Deganga, direktora Centra za bliskoistočne studije Univerziteta Fudan, za Global tajms, ukoliko Vašington ipak odluči da primeni silu protiv Irana, najverovatnije će se ograničiti na brzi, kazneni udar kako bi izbegao uvlačenje u dugotrajan rat iscrpljivanja.
