DOGOVORENI DELOVI SPORAZUMA, UPRKOS PREDOMIŠLJANJU I NAPADIMA
Tramp insistira da je blizu dogovora sa Iranom, piše Vol strit džornal. Britanski ministar odbrane podneo ostavku i optužio premijera da ugrožava bezbednost zemlje, donosi Dejli telegraf. Nemački kancelar predložio pridruženo članstvo Ukrajine u EU, prenosi Nju vois of Ukrejn. Ambasadori tri zemlje EU izneli u Moskvi stav o miru u Ukrajini, objavljuje RT. Glavni delovi sporazuma o okončanju rata finalizovani uprkos protivrečnim stavovima Vašingtona, izveštava Mehr njuz. Izraelski kabinet odobrio 340 miliona dolara za osnivanje 61 novog naselja na Zapadnoj obali, navodi Arab njuz. Kina iznela predloge za unapređenje mira na Bliskom istoku, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Predsednik Donald Tramp je u četvrtak insistirao na tome da su Sjedinjene Države blizu dogovora o mirovnim pregovorima sa Iranom, odstupivši od svojih pretnji da će pokrenuti nove vojne udare i zapleniti iransku naftnu infrastrukturu samo nekoliko sati ranije, piše Vol strit džornal)
Američki predsednik Donald Tramp insistirao je na tome da su Sjedinjene Države blizu dogovora o mirovnim pregovorima sa Iranom, odstupivši od svojih pretnji o vojnim udarima. Britanski ministar odbrane Džon Hili podneo je ostavku i optužio premijera Kira Starmera da ugrožava bezbednost zemlje, navodeći da je premijer „nesposoban“ a Ministarstvo finansija „nespremno“ da izdvoji novac potreban za odbranu. Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je u Bundestagu da bi Kijev pod njegovim predloženim modelom takozvanog pridruženog članstva Ukrajine u Evropskoj uniji, mogao da ima jednog ukrajinskog evropskog komesara, ali za sada bez resora i bez prava glasa. Ambasadori Britanije, Francuske i Nemačke posetili su rusko Ministarstvo spoljnih poslova kako bi izneli stav svojih vlada o miru u Ukrajini, iako Moskva tvrdi da te tri zemlje nisu posrednici, već direktni podržavaoci Kijeva. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova izjavio je da su glavni delovi sporazuma o okončanju rata uglavnom finalizovani, uprkos protivrečnim stavovima Vašingtona i ponovljenim aktima vojne agresije koji imaju za cilj ometanje diplomatskog procesa. Izraelski kabinet odobrio je plan kojim se daje više od 340 miliona dolara za faktičko osnivanje 61 novog naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, uz odobrenje gradnje 2.162 stana. Stalni predstavnik Kine pri UN Fu Cong izneo je na otvorenoj debati Saveta bezbednosti predloge za unapređenje mira na Bliskom istoku, pozvavši na politička rešenja, pravičnost i pravdu.
Tramp „blizu dogovora“, Teheran bez odluke
Predsednik Donald Tramp je u četvrtak insistirao na tome da su Sjedinjene Države blizu dogovora o mirovnim pregovorima sa Iranom, odstupivši od svojih pretnji da će pokrenuti nove vojne udare i zapleniti iransku naftnu infrastrukturu samo nekoliko sati ranije, piše Vol strit džornal. Tramp je rekao da je iranski vrhovni vođa Modžtaba Hamenei dao odobrenje za taj plan koji će, kako tvrdi, biti završen u narednim danima i tako otvoriti put za dodatne razgovore o iranskom nuklearnom programu. Ipak, iz Teherana još nema potvrde jer iranske vlasti saopštavaju da nije doneta nikakva konačna odluka.
Stotine milijardi dolara datih u okviru mikrokredita nisu ublažile siromaštvo u svetu, već su, naprotiv, prouzrokovale teškoće onim primaocima koji nisu mogli da otplate taj dug, piše Vol strit džornal. Mikrofinansiranje – davanje sitnih pozajmica preduzetnicima sa skromnim poslovima, trebalo je da bude kapitalistički lek za globalno siromaštvo i da pomogne siromašnim ljudima u zemljama u razvoju da pokrenu poslove i izgrade svoju dobrobit. Takav cilj postavio je Muhamed Junus, ekonomista školovan u Americi, koji je tu praksu započeo u Bangladešu još sedamdesetih godina prošlog veka.
Ministar odbrane Britanije podneo ostavku
Ministar odbrane Velike Britanije Džon Hili podneo je u četvrtak ostavku i optužio premijera Kira Starmera da ugrožava bezbednost zemlje, navodeći da je premijer „nesposoban“ a Ministarstvo finansija „nespremno“ da izdvoji novac potreban za odbranu. Kako piše Dejli telegraf, Hili je upozorio da će vladin plan ulaganja u odbranu, usled toga, „učiniti zemlju manje bezbednom“, a nekoliko sati kasnije ostavku je podneo i ministar oružanih snaga, optuživši vladu da „ne uspeva“ da na pravi način brani državu. Premijeru su se, nakon Hilijevog poteza, iz redova laburista uskoro pridružile i Pamela Neš i Rejčel Hopkins koje su podnele ostavke na mesta parlamentarnih privatnih sekretara.
Švajcarci će u nedelju na referendumu odlučiti o građanskoj inicijativi „Ne Švajcarskoj od 10 miliona“ kojom bi u ustav ušlo strogo ograničenje broja stanovnika a glasanje bi moglo da promeni odnose Berna sa Evropskom unijom, piše Dejli telegraf. Sa svoje farme kod Bula, u kantonu Fribur, gledajući u Alpe, meštanin Sebastijan Boson sa zebnjom posmatra kako goleme dizalice grade fabriku „Roleksa“ vrednu milijardu franaka na mestu nekadašnjih pašnjaka, te se pita šta će ostaviti sinu – „beton i asfalt“. Ovaj glasački poduhvat, najveći migracioni eksperiment od Bregzita, pokrenut je usled strahovanja da bi Švajcarska uskoro mogla da ima deset miliona žitelja, dok poljoprivrednici poput Bosona svedoče kako nekadašnje netaknuto zemljište nestaje pod naletom gradnje i doseljavanja.
Pridruženo članstvo u EU za Ukrajinu
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je u četvrtak u Bundestagu, kako prenosi Nju vois of Ukrejn, da bi Kijev pod njegovim predloženim modelom takozvanog pridruženog članstva Ukrajine u Evropskoj uniji u Briselu, mogao da predstavlja jedan ukrajinski evropski komesar, ali samo u ograničenoj ulozi. Merc je ponovio svoj raniji predlog mehanizma „pridruženog članstva“ za Ukrajinu, koji bi Kijevu omogućio redovno učešće u radu evropskih institucija pre punopravnog prijema. „Ukrajinski komesar, za sada bez resora i bez prava glasa, bio bi lice Kijeva u Briselu, a zakonodavci iz Ukrajine, takođe za sada bez prava glasa, učestvovali bi u radu Evropskog parlamenta“, rekao je Merc.
Ukrajina će zatražiti dodatnih 20 milijardi dolara od svojih saveznika kako bi pojačala udare na Rusiju i učvrstila prednost na bojnom polju. „Svako vidi da Rusija gori a mi želimo da gori još više, ali nam je za to potrebno finansiranje“, rekao je neimenovani zvaničnik, najavljujući da će Ukrajina taj zahtev izneti 18. juna na sledećem sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, poznatije kao Ramštajn format. Kako saznaju upućeni a piše Nju vois of Ukrejn, pitanje dodatnih sredstava pokrenuli su ministar odbrane Mihailo Fedorov i drugi državni zvaničnici tokom niza sastanaka sa predstavnicima Norveške, Švedske, Nemačke i Kanade.
Ambasadori EU izneli svoj stav o miru
Ambasadori Britanije, Francuske i Nemačke posetili su u četvrtak rusko Ministarstvo spoljnih poslova kako bi izneli stav svojih vlada o „miru“ u Ukrajini, iako Moskva tvrdi da te tri zemlje nisu posrednici, već direktni podržavaoci Kijeva, objavljuje RT. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Galuzin optužio je, kako se navodi u saopštenju ruskog ministarstva, vlade te tri države da sprovode „destruktivnu politiku“ čiji je cilj da nateraju Kijev da nastavi borbu protiv Rusije „u ime, o trošku i uz neposrednu pomoć“ zapadne „koalicije voljnih“. Susret sa ambasadorima trajao je oko 90 minuta, pri čemu je francuski ambasador Nikola de Rivijer nakon razgovora kratko rekao da je razgovor protekao dobro, dok se britanski i nemački izaslanik nisu obraćali novinarima.
Vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu, general Aleksus Grinkevič, izjavio je da Rusija ne planira napad na teritoriju NATO, iako pojedini evropski zvaničnici upozoravaju da bi članice alijanse trebalo da se pripreme za potencijalni oružani sukob sa Moskvom. General je, kako prenosi RT, na panel-diskusiji na vazduhoplovnom sajmu u Berlinu rekao da je „veoma pomno pratio obaveštajne podatke“ i da Rusija ne traži sukob, jer razume šta znači „odbrambeni savez“ i svesna je brojnih asimetričnih prednosti NATO. Pojedini zvaničnici na Zapadu izrazili su zabrinutost da je Vašington ometen dugotrajnim sukobom sa Iranom i da bi plan američkog predsednika o smanjenju broja vojnika u Nemačkoj mogao da pošalje „pogrešan signal“ Rusiji.
SAD menja stavove i napada tokom pregovora
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagaei izjavio je u četvrtak uveče da su glavni delovi sporazuma o okončanju rata uglavnom finalizovani, uprkos protivrečnim stavovima Vašingtona i ponovljenim aktima vojne agresije koji imaju za cilj ometanje diplomatskog procesa, objavljuje Mehr njuz. Bagaei je odbacio medijske spekulacije o sporazumu i istakao da Islamska Republika u diplomatski proces ulazi sa dobrom namerom i punom odgovornošću, dok američki zvaničnici više puta menjaju stavove, postavljaju nerealne nove zahteve, pa čak i tokom pregovora izvode vojne napade, poput onih na južnu iransku infrastrukturu i dva rezervoara vode u Siriku. Od proglašenog prekida vatre u aprilu, kako je dodao, i Sjedinjene Države i izraelski režim više su puta kršili primirje, ali Iran je pokazao i u diplomatiji i na bojnom polju da se nikada neće pokoriti uslovima i zahtevima druge strane.
Ambasador Irana pri Ujedinjenim nacijama Saed Iravani istakao je na otvorenoj debati Saveta bezbednosti UN o unapređenju političkih rešenja na Bliskom istoku u Njujorku, da se trajni mir i bezbednost u tom regionu mogu postići samo rešavanjem osnovnih uzroka nestabilnosti, okončanjem okupacije i agresije, te unapređenjem regionalnog dijaloga, piše Mehr njuz. Iravani je naglasio da održiva regionalna stabilnost zavisi od poštovanja suvereniteta, pridržavanja međunarodnog prava i saradnje među državama u regionu, uz kritiku nastavka vojne prisutnosti i politike Sjedinjenih Država. Takođe je upozorio na upotrebu pretnji i prinude u odnosima sa Iranom, poručivši da takvi pristupi ne doprinose miru.
Odobreno 340 miliona za naselja na Zapadnoj obali
Izraelski kabinet odobrio je u četvrtak plan kojim se daje više od 340 miliona dolara za faktičko osnivanje 61 novog naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, piše Arab njuz. Ministar finansija Becalel Smotrič, koga su zbog podsticanja na nasilje nad Palestincima sankcionisale Britanija, Francuska i druge zemlje, saopštio je da je planski odbor odobrio gradnju 2.162 stana, uključujući 1.006 jedinica u novom naselju kod Jerusalima, 922 kod Nablusa i 234 kod Hebrona. Većina nacija smatra izraelska naselja na toj teritoriji nezakonitim po međunarodnom pravu i glavnom preprekom za primenu rešenja o dve države i dugoročni mir.
Više od polovine pogibija civila izazvanih eksplozivnim oružjem u 2025. godini pripisano je izraelskoj vojsci, upozorava se u novom izveštaju „Monitora eksplozivnog oružja“ koji ističe rastuću „normalizaciju“ stradanja civila u svetskim sukobima, objavljuje Arab njuz. U izveštaju se navodi da je prošle godine u 65 zemalja od eksplozivnog oružja ubijeno više od 22.600 civila, pri čemu se 56 odsto svih zabeleženih smrti civila pripisuje izraelskim oružanim snagama. Monitor, koji deluje u okviru Međunarodne mreže za eksplozivno oružje, objašnjava da je ukupan broj smrtnih slučajeva za 21 odsto manji nego 2024. godine, uglavnom zahvaljujući primirju u Gazi i Libanu, dok je Izrael prošle godine ratovao sa Hamasom u Pojasu Gaze, nastavio sukob sa Hezbolahom u Libanu i vodio dvanaestodnevni rat sa Iranom u junu.
Kineski predlog za unapređenje mira
Stalni predstavnik Kine pri UN Fu Cong izneo je na otvorenoj debati Saveta bezbednosti predloge za unapređenje mira na Bliskom istoku, pozvavši na politička rešenja, pravičnost i pravdu, nezavisnost i samopouzdanje, kao i na istovremeno rešavanje simptoma i uzroka krize, piše Global tajms. Kineski diplomata je istakao da situacija na Bliskom istoku ostaje napeta, što podriva regionalni mir i stabilnost, ali istovremeno utiče i na globalnu ekonomiju i energetsku bezbednost, i pozvao je međunarodnu zajednicu da zauzme nepristrasan stav i udruži napore u promovisanju mira. On je zatražio od svih strana da poštuju ciljeve i načela Povelje UN, da razlike rešavaju dijalogom i dogovorom, i da se uzdrže od upotrebe sile.
Sudski spektakl zapadnih obaveštajnih službi, predvođenih Amerikom i alijansom „Pet očiju“, najnoviji je slučaj „lopuže koja viče: držite lopova“, piše u uvodniku Global tajmsa. Ministarstvo pravde i Federalni istražni biro Sjedinjenih Država saopštili su 10. juna da su zaplenili 13 internet domena za koje tvrde da stoje iza „osumnjičenih kineskih agenata“ koji su pokušali da dođu do osetljivih podataka, ali ni oni ni alijansa „Pet očiju“ nisu izneli nijedan proverljiv niti ubedljiv dokaz, već se služe maglovitim izrazima poput „sumnja se“. Kako se navodi u uvodniku, reč je o zlonamernoj kleveti bez ikakvog osnova, pri čemu Zapad, inače poznat po najmoćnijim obaveštajnim kapacitetima u svetu, sada glumi nevinašce dok Kinu optužuje za „krađu tajnih podataka“.
