KONGRES NALOŽIO TRAMPU DA POVUČE TRUPE IZ IRANA
Predstavnički dom izglasao ograničenja u ovlašćenjima za vođenje rata protiv Irana, piše Vol strit džornal. Policajci u Hempširu osećali se kontrolisano tokom obuke o različitostima, donosi Dejli telegraf. Rat Rusije protiv Ukrajine strateška katastrofa za Moskvu, prenosi Kijev Post. SAD razmatra postavljanje svog nuklearnog oružja na teritorije članica NATO, objavljuje RT. Ljudi iz čitavog Irana okupljaju se na obeležavanju godišnjicu smrti imama Homeinija, izveštava Mehr njuz. Zemlje Zaliva osudile iranske napade na Kuvajt i Bahrein, piše Arab njuz. Zvaničnici Laosa, Britanije i Mjanmara u Kini usred mnoštva diplomatskih aktivnosti, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Volstrit džornal na naslovnoj strani objavljuje i dominantnu fotografiju Sankt Peterburga iz vazduha, gde se u sredu video dim usled napada ukrajinskog drona)
Predvođen Republikanskom strankom, Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je ograničenje predsedniku Donaldu Trampu u ovlašćenjima za vođenje rata protiv Irana bez odobrenja Kongresa, što predstavlja ukor Beloj kući. Policajci u jedinici koja je izneverila Henrija Novaka osećali su se „kontrolisano i pod pritiskom“ tokom obuke o različitostima, pokazala je procena jednodnevnog kursa policije Hempšira. Američki državni sekretar Marko Rubio nazvao je rat Rusije protiv Ukrajine „strateškom katastrofom“ za Moskvu i izjavio pred američkim zakonodavcima da nema sumnje da Rusija neće ostvariti svoje prvobitne ratne ciljeve. Amerika razmatra postavljanje svog nuklearnog oružja na teritorije novih članica NATO u Evropi. Ljudi iz čitavog Irana okupljaju se danas u mauzoleju imama Homeinija na jugu Teherana kako bi obeležili 37 godina od njegove smrti, dok strani ambasadori i drugi gosti ove godine ne prisustvuju skupu zbog ratnih prilika. Zemlje Zaliva osudile su ponovljene iranske napade na Kuvajt i Bahrein u sredu. Generalni sekretar Centralnog komiteta Narodne revolucionarne partije Laosa i predsednik Laosa Tlonglun Sisulit, britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper, kao i ministar spoljnih poslova Mjanmara Tin Maung Sve, nalaze se među najnovijim stranim zvaničnicima koji su posetili ili planiraju posetu Kini.
Kongres naložio Trampu da se povuče iz Irana
Predvođen Republikanskom strankom, Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je ograničenje predsedniku Donaldu Trampu u ovlašćenjima za vođenje rata protiv Irana bez odobrenja Kongresa, što predstavlja ukor Beloj kući i najnoviji znak da podrška ratu republikanaca na Kapitol hilu jenjava, objavljuje Vol strit džornal. Mere su usvojene tesnim glasovima 215 prema 208, pri čemu su se četiri republikanca pridružila demokratama a rezolucija koja, verovatno, neće postati zakon, nalaže predsedniku da ukloni američke snage iz sukoba sa Iranom, osim ako im Kongres izričito ne odobri upotrebu sile ili ako ne treba da brane Ameriku, saveznika ili partnera od „neposrednog napada“.
Ruska nemogućnost da probije ćorsokak u Ukrajini postaje toliko očigledna da su značajni glasovi u ruskom establišmentu javno počeli da pozivaju na okončanje sukoba, piše Vol strit džurnal. Pojedine uticajne osobe tvrde da rat donosi sve manje koristi a da je potpuna pobeda van domašaja, pa se postavlja veliko pitanje da li će predsednik Vladimir Putin priznati tu stvarnost i odustati od svoje težnje da ugasi ukrajinsku nezavisnost. List na naslovnoj strani objavljuje i dominantnu fotografiju Sankt Peterburga iz vazduha, gde se u sredu video dim usled napada ukrajinskog drona.
Policajci pod pritiskom zbog različitosti
Policajci u jedinici koja je izneverila Henrija Novaka osećali su se „kontrolisano i pod pritiskom“ tokom obuke o različitostima, piše Dejli telegraf. Procena jednodnevnog kursa policije Hempšira pod nazivom „Inkluzija je važna“ pokazala je da se više od svakog sedmog policajca tokom obuke osećalo prinuđeno „da bude na određeni način“, dok je kurs obuhvatao teme poput rasizma, nesvesne pristrasnosti, privilegija i „važnosti da se bude saveznik“. Čelnik policije Hempšira i Vajta Aleksis Bun odbacila je optužbe o „dvostrukom sistemu“ policijskog postupanja i ignorisala pozive da se izmene smernice protiv rasizma, dok se premijer Kir Starmer u Donjem domu sukobio sa Najdželom Faražom koji je zatražio kraj te „podele“.
Dok Sjedinjene Države i Iran nastavljaju uzajamne udare u Persijskom zalivu, teško je ozbiljno shvatiti tvrdnje američke administracije da je na pomolu trajni mirovni sporazum – onaj koji bi obezbedio ponovno otvaranje Ormuškog moreuza i okončao teheranske nuklearne ambicije, piše Dejli telegraf. Prošlo je gotovo dva meseca otkako su se dve strane dogovorile o prekidu vatre koji je trebalo da bude uvod u sveobuhvatnije mirovno rešenje a ključni američki zahtevi i tada i sada ostali su isti: Teheran mora da odustane od svog lažnog prava na upravljanje moreuzom, jednim od najprometnijih svetskih plovnih puteva, i da da čvrstu garanciju da će okončati svoj nuklearni program.
Ruski rat „strateška katastrofa“
Američki državni sekretar Marko Rubio nazvao je rat Rusije protiv Ukrajine „strateškom katastrofom“ za Moskvu i izjavio pred američkim zakonodavcima da nema sumnje da Rusija neće ostvariti svoje prvobitne ratne ciljeve, piše Kijev Post. Njegove reči usledile su dok se u sredu nad Sankt Peterburgom, tokom ruskog najvažnijeg ekonomskog foruma, nadvio gust crni dim nakon ukrajinskih udara na energetske i vojne ciljeve u tom gradu, što je poljuljalo kremaljsku sliku ekonomske otpornosti. Generalni sekretar NATO Mark Rute na istom forumu ismevao je ranjivost ruskog predsednika.
Evropska unija priprema novi paket sankcija kojim će pogoditi četiri kineske kompanije optužene da putem isporuke delova za dronove, vojne hemije i pomoći ruskoj „senka floti“, podržavaju rat Moskve protiv Ukrajine, prenosi Kijev Post. Očekuje se da će ministri spoljnih poslova zemalja članica EU sledeće nedelje razmatrati te mere koje su takođe usmerene protiv firmi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske i Azerbejdžana.
SAD postavlja nuklearke u Evropi
Amerika, kako prenosi Fajnenšel tajms pozivajući se na izvore upućene u razgovore, razmatra postavljanje svog nuklearnog oružja na teritorije novih članica NATO u Evropi. Ovaj potez dolazi u trenutku dok Vašington pokušava da umiri saveznike koje su uznemirili planovi o smanjenju broja američkih vojnika i ključnih oružanih sistema u Evropi, kao i o preusmeravanju dela resursa ka Aziji i drugim regionima, podseća RT. Rusija je već saopštila da bilo kakvi nuklearni potezi NATO prema njenim granicama neće ostati bez odgovora, dok Sjedinjene Države u velikoj meri smanjuju svoje vojno prisustvo u Evropi u kojoj je 2025. bilo stacionirano više od 80.000 vojnika.
Severna flota Rusije objavila je snimak svoje nuklearne podmornice „Arhangelsk“ koja je uspešno izvela probno lansiranje projektila u Barencovom moru na Arktiku. Plovilo je iz podvodnog položaja ispalilo krstareći projektil „oniks“ i pogodilo cilj koji je imitirao površinski brod na udaljenosti od oko 200 kilometara, saopštila je flota u sredu a piše RT. „Arhangelsk“ je treći primerak ruskog projekta 885M „jasen-M“, a reč je o izmenjenoj verziji podmornica četvrte generacije sa smanjenim akustičkim poljem koje otežava njihovo otkrivanje i praćenje sonarom, i u službi Severne flote je od decembra 2024. godine.
Godišnjica smrti Homeinija
Ljudi iz čitavog Irana okupljaju se u četvrtak u mauzoleju imama Homeinija na jugu Teherana kako bi obeležili 37 godina od njegove smrti, izveštava Mehr njuz. Različiti iranski zvaničnici, među kojima i šef pravosuđa i glavni tužilac, pridružili su se narodu na svečanosti na kojoj će kasnije biti pročitana poruka sadašnjeg vrhovnog vođe iranske revolucije ajatolaha Sejeda Modžtabe Hamneija. Strani ambasadori i drugi gosti ove godine ne prisustvuju skupu zbog ratnih prilika u kojima se zemlja nalazi, dok se ceremonija godišnjice smrti imama Homeinija svake godine održava kako bi narod iskazao svoje jedinstvo uprkos pretnjama.
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči potvrdio je podršku Teherana libanskom Hezbolahu kao sastavnom delu libanskog društva, ističući da se taj pokret ne može ukloniti niti zanemariti uprkos izraelskim naporima da ga oslabi, objavljuje Mehr njuz. Arakči je rekao da bilo kakvo okončanje američko-izraelskog rata protiv Irana mora da obuhvati i Liban, jer su ta dva fronta nerazdvojna i deo su zajedničkog regionalnog rata. Iranski šef diplomatije naglasio je da Teheran ne želi da se meša u unutrašnje stvari Libana, ali da su ratovi protiv Irana i Libana povezani izraelskom vojnom agresijom, te se zato moraju okončati istovremeno, jer je sudbina dveju zemalja zajednička - ili rat prestaje u obema, ili ni u jednoj.
Zaliv osudio gađanje Kuvajta i Bahreina
Zemlje Zaliva i arapske države osudile su ponovljene iranske napade na Kuvajt i Bahrein u sredu. Saudijsko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je najsnažniju osudu tog čina, navodeći da kraljevina kategorički odbacuje ove napade koji potkopavaju suverenitet sestrinskih država i predstavljaju jasno kršenje međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija, izveštava Arab njuz. Katar je u saopštenju svog Ministarstva spoljnih poslova proglasio „potpuno odbacivanje gađanja civilnih ciljeva i vitalnih objekata“, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati takođe snažno osudili iranske napade, ističući da oni predstavljaju flagrantno kršenje suvereniteta dveju zemalja.
U izraelskim udarima u sredu na jugu Libana poginulo je najmanje devet ljudi, među kojima i dva bolničara, dok je jedan drugi raketni napad pogodio automobil u blizini Bejruta, saopštile su libanske vlasti a prenosi Arab njuz. Izraelska vojska je istog dana presrela „neprijateljsku letelicu“ i dva projektila koja su prešla sa libanske teritorije u Izrael, dok je libanska militantna grupa Hezbolah saopštila da su njeni borci napali izraelske trupe koje su upale u južni Liban, ali od ponedeljka nije preuzela odgovornost za prekogranični napad. Izraelske i libanske diplomate održaće drugi dan direktnih pregovora u Vašingtonu, četvrtu rundu od izbijanja sukoba 2. marta, kada je Hezbolah ušao u rat na strani svog pokrovitelja Irana raketiranjem Izraela.
Zvaničnici Laosa, Britanije i Mjanmara u Kini
Generalni sekretar Centralnog komiteta Narodne revolucionarne partije Laosa i predsednik Laosa Tlonglun Sisulit, britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper, kao i predstojeći gost, ministar spoljnih poslova Mjanmara Tin Maung Sve, nalaze se među najnovijim stranim zvaničnicima koji su posetili ili planiraju posetu Kini usred mnoštva diplomatskih aktivnosti koje se odvijaju tokom meseca a nakon intenzivnih i proaktivnih diplomatskih angažmana u maju, piše Global tajms. Kako je Kina ojačala svoje sposobnosti u oblastima poput tehnologije i zelenog razvoja, strani zvaničnici su tokom svojih poseta pronašli sve širi spektar područja za saradnju. Stručnjaci kažu da je dosledna i predvidiva diplomatija Pekinga takođe ojačala njegov položaj u vreme kada mnoge vlade traže izvesnost u sve više fragmentiranom međunarodnom pejzažu.
Japanski mediji objavili su u sredu nacrt godišnjeg odbrambenog izveštaja Tokija u kojem se tvrdi da vojne aktivnosti Kine „ozbiljno zabrinjavaju“ i naglašava se potreba za održavanjem borbene sposobnosti u slučaju potencijalnog „dugotrajnog rata“, usred niza nedavnih koraka Japana ka vojnom širenju. Kineski stručnjaci ocenjuju da Japan koristi dobro poznati trik predstavljanja sebe kao žrtve kako bi uticao na svetsko javno mnjenje i izmislio opravdanje za svoje militarističko širenje, jer njegovo ubrzano naoružavanje prevazilazi legitimne potrebe samoodbrane, objavljuje Global tajms. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je optužbe japanskog Ministarstva odbrane da Peking ponavlja neosnovane tvrdnje, ističući da igra rečima ne može da prikrije opipljive korake Japana ka jačanju i širenju njegovih oružanih snaga.
