RAT OTEŽAO ARAPSKO PRIZNANJE IZRAELA; TEHERAN NAJAVIO „VOJNA IZNENAĐENJA“
Raste nepoverenje prema SAD i Izraelu, piše Vol strit džornal. London se vraća Blerovim projektima za gradnju, donosi Dejli telegraf. Zelenski čeka Vitkofa i Kušnera u Kijevu, objavljuje Ukrainska pravda. Američka vojska tajno plovi kroz Ormuški moreuz, prenosi RT. Iran najavljuje „nova vojna iznenađenja“, izveštava Mehr njuz. Vanredna sednica UN zbog napada na Liban, navodi Arab njuz. Kineski glas na Šangri-la dijalogu široko se čuo, stoji u Global tajmsu
Predsednik SAD Donald Tramp pokušava da u dogovor o okončanju rata sa Iranom, uključi i obavezu arapskih država, Pakistana i Turske da uspostave diplomatske odnose sa Izraelom, što je naišlo na nepoverenje zbog bezbednosnih rizika u regionu. Britanska kancelarka Rejčel Rivs razmatra povratak privatnim finansijskim inicijativama iz doba Tonija Blera kako bi finansirala velike građevinske projekte, uprkos riziku od negodovanja levog krila laburista. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da očekuje dolazak američkih predstavnika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera u Kijev u roku od dve nedelje, naglasivši da američki pregovarački tim nikada nije bio u Ukrajini. Američka vojska je proteklih nedelja tajno usmeravala brodove kroz Ormuški moreuz. Vršilac dužnosti iranskog ministra odbrane izjavio je da je Iran i dalje u potpunosti spreman da se brani, uz poruku da su na putu „nova vojna iznenađenja“. Na zahtev Francuske, Savet bezbednosti UN održaće vanrednu sednicu nakon što je izraelska vojska pokrenula novu ofanzivu protiv Hezbolaha u južnom Libanu i zauzela srednjovekovni zamak Bofor. Kineski glas se na Šangri-la dijalogu u Singapuru široko čuo među bezbednosnim raspravama.
Rat otežao arapsko priznanje Izraela
Predsednik SAD Donald Tramp bacio je novu loptu u igru dok je ovih dana radio na dogovoru kojim bi se okončao njegov rat sa Iranom: arapske države, ali i Pakistan i Turska, treba da se smatraju obaveznim da pozdrave sporazum uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Izraelom prema njegovim „Abrahamovim sporazumima“, piše Vol strit džornal. Za veći deo Zaliva taj predlog samo je dodao uvredu na već zadobijene povrede, pošto je rat uzdrmao odnose SAD sa regionom, stvorio velike troškove i rasplamsao bezbednosne bojazni američkih saveznika. Analitičari objašnjavaju da su arapske vođe sve nepoverljivije prema SAD i Izraelu i da se plaše da bi normalizacija dodatno razljutila Iran koji je svojim napadima dronovima i projektilima već pokazao sposobnost i spremnost da udara na zalivske države.
Predsednica glavne tajvanske opozicione stranke Kuomintang Čeng Li-vun počinje dvonedeljnu turneju po Sjedinjenim Državama koju je najavila kao mirovnu misiju a koja nosi težinu američko-kineskih geopolitičkih odnosa, izveštava Vol strit džronal. Njen dolazak u Ameriku usledio je nakon što se u aprilu, kao prvi lider tajvanske opozicije u poslednjih deset godina, sastala sa kineskim predsednikom, dok Peking istovremeno poziva Vašington da preispita podršku Tajvanu. Tajvan je samoupravno demokratsko ostrvo koje ne priznaje tvrdnju Kine da ima pravo da njime upravlja.
London se vraća Blerovim projektima za gradnju
Britanska kancelarka Rejčel Rivs razmatra povratak Privatnim finansijskim inicijativama (PFI) iz doba Tonija Blera kako bi finansirala velike građevinske projekte, piše Dejli telegraf. Rivs je zatražila od investitora mišljenje o načinu korišćenja tih aranžmana u okviru nacionalnih infrastrukturnih planova, uključujući i laburistički projekat izgradnje novih gradova, ali time rizikuje da izazove negodovanje levog krila stranke koje tvrdi da je Blerova upotreba PFI ostavila bolnice opterećene milionima funti kamata a škole uvezane u skupe ugovore o održavanju. Ministarstvo finansija koje je sputano fiskalnim pravilima o zabrani prekomernog zaduživanja, kao i rastućim troškovima javnog duga usled rata u Iranu, naručilo je istraživački rad od Britanske infrastrukturne radne grupe, udruženja velikih investitora, o prednostima povratka PFI modela.
Ukrajinske bespilotne letelice pogodile su rusko skladište goriva, jednu pumpnu stanicu za naftu i rafineriju u sve jačoj kampanji udaraca na energetsku infrastrukturu koja se često nalazi stotinama kilometara unutar Rusije, piše Dejli telegraf. Kijev je u nedelju saopštio da je pogođena pumpna stanica Lazarevo u Kirovskoj oblasti, severoistočno od Moskve, udaljena oko 1.300 kilometara od teritorije pod ukrajinskom kontrolom. Aleksandar Sokolov, guverner te oblasti, priznao je da su dronovi pogodili „jedno postrojenje“ i izazvali požar, ali je naveo da nema nastradalih i pozvao građane na smirenost, dok ta stanica inače pumpa naftu iz Sibira ka Belorusiji.
Zelenski čeka Vitkofa i Kušnera u Kijevu
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da očekuje dolazak američkih predstavnika Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera u Kijev u roku od dve nedelje, piše Ukrainska Pravda. Zelenski je naglasio da američki pregovarački tim nikada nije bio u Ukrajini i da bi bilo korisno da vidi ljude čiji se život odvija uprkos ratu a potom bi, ukoliko žele da odu u Moskvu, najpre trebalo da posete Kijev. Dodao je da mu je pregovaračka grupa prenela kako su Amerikanci spremni da dođu u Ukrajinu i razgovaraju, ali da sve zavisi od okolnosti koje se danas tiču Bliskog istoka.
Francuska mornarica zadržala je na Atlantskom okeanu u nedelju ruski tanker „Tagor“ koji se nalazi na međunarodnoj listi sankcija, saopštio je francuski predsednik Emanuel Makron a prenosi Ukrainska Pravda. Makron je istakao da je neprihvatljivo da brodovi zaobilaze međunarodne sankcije, krše pomorsko pravo i finansiraju rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine duže od četiri godine, te da takva plovila koja ne poštuju ni osnovna pravila plovidbe, predstavljaju pretnju po životnu sredinu i bezbednost svih. Operacija je sprovedena u međunarodnim vodama Atlantika uz podršku više partnera, među kojima je i Velika Britanija, i to u strogom skladu sa pomorskim pravom.
Američka vojska tajno plovi kroz Ormuz
Američka vojska je, kako piše američka štampa, proteklih nekoliko nedelja tajno usmeravala brodove kroz Ormuški moreuz, pozivajući se na zvaničnike upućene u taj plan. Centralna komanda Sjedinjenih Država koordinirala je u poslednje tri nedelje prolazak oko 70 trgovačkih plovila, prenosi RT, a većina njih isključila je svoje uređaje kako bi izbegla otkrivanje od strane iranskih snaga, dok su brodovi koristili plovni put bliži obali Omana. Iran je taj ključni vodeni put zatvorio za brodove iz „neprijateljskih zemalja“ kao odgovor na američke i izraelske vazdušne napade 28. februara, a predsednik Tramp je u aprilu najavio, pa već posle 48 sati suspendovao, takozvani „Projekat sloboda“ za pratnju brodova iz neutralnih zemalja, nakon što Saudijska Arabija nije dozvolila američkim snagama da lete njenim vazdušnim prostorom.
Evropska unija razmatra privremeno zamrzavanje mehanizma gornje granice cena ruske nafte, prenosi RT pozivajući se na Blumberg, pošto je američko-izraelski rat protiv Irana izazvao nagli skok energetskih cena i globalni ekonomski šok. Taj predlog deo je 21. paketa sankcija EU Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, o kojem će se raspravljati početkom juna a prema postojećem mehanizmu zapadnim subjektima se zabranjuje rukovanje ruskom naftom iznad propisanog praga koji se svakih šest meseci automatski postavlja na 15 odsto niže od prosečne tržišne cene ruske nafte Urals. Trenutna cena praga iznosi 44,10 dolara po barelu, dok se tržišna cena nafte Urals kreće oko 86 dolara po barelu, značajno niže od 120 dolara koliko je iznosila na vrhuncu iranske krize.
Iran najavljuje „nova vojna iznenađenja“
Vršilac dužnosti iranskog ministra odbrane brigadni general Madžid Ebn al Reza izjavio je da je Iran i dalje u potpunosti spreman da se brani, uz poruku da im „prst ostaje na obaraču“. On je novinarima u nedelju na marginama sednice vlade kazao da su na putu i „nova vojna iznenađenja“, objavljuje Merh njuz, ne ulazeći pritom u bilo kakve detalje.
Tri meseca od početka vojnih operacija protiv Irana, nezavisne procene iz šest oblasti – od nuklearnog dosijea do Ormuškog moreuza, cene nafte pa sve do rejtinga podrške, pokazuju da Vašington još nije ostvario svoje ratne ciljeve, iako je administracija predsednika SAD na samom početku nastojala da uspostavi narativ o odlučnoj i istorijskoj pobedi, piše Mehr njuz. Dok je Donald Tramp u nizu obraćanja naciji proglašavao potpuno uništenje iranskog nuklearnog programa, paralizu Revolucionarne garde, nestanak iranske avijacije i mornarice, tri meseca kasnije američke obaveštajne procene, satelitske analize, svetski ekonomski podaci i domaća istraživanja javnog mnjenja ukazuju na sasvim drugačiju sliku. Kako se navodi u analizi koja se oslanja na verodostojne zapadne i međunarodne izvore, u nekoliko slučajeva ishodi rata čak su izravno suprotni američkim interesima.
Vanredna sednica UN zbog napada na Liban
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je u nedelju da se „ničim ne opravdava veliko zaoštravanje koje je u toku u južnom Libanu“, gde su izraelske snage pokrenule novu ofanzivu protiv Hezbolaha, prenosi Arab njuz. Makron je, nakon razgovora sa regionalnim liderima, istakao da je „od suštinskog značaja“ da se brzo postigne dogovor između Sjedinjenih Država i Irana. Na zahtev Francuske, Savet bezbednosti UN održaće u ponedeljak vanrednu sednicu pošto je izraelska vojska koja širi operacije u Libanu, zauzela srednjovekovni zamak Bofor na jugu te zemlje.
Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jordan oštro su osudili upad izraelskih doseljenika u dvorišta džamije Al Aksa u okupiranom istočnom Jerusalimu koji su podigli izraelske zastave unutar tog kompleksa, izveštava Arab njuz. Katar je saopštio da je Al Aksa „isključivo muslimansko bogomoljno mesto“ i da su svi jednostrani potezi kojima se menja istorijski i pravni status zajednice i njenih svetinja ništavni po međunarodnom pravu, uz upozorenje da bi nastavak takvih kršenja i provokacija mogao da podstakne dodatno nasilje i eskalaciju u regionu. UAE su naveli da su doseljenici upali u Al Aksu pod zaštitom izraelske policije, nazvavši te radnje provokacijom i neprihvatljivim ekstremizmom, dok je Jordan upade opisao kao „provokativne i neodgovorne“.
Glas Kine na Šangri-la dijalogu
Kineski glas se na 23. izdanju Šangri-la dijaloga u Singapuru široko čuo među bezbednosnim raspravama a kineski delegati su iznosili stavove i ukazivali na nepravde na skupu koji je okupio odbrambene zvaničnike i stručnjake iz četrdesetak zemalja i regiona, objavljuje Global tajms. Tokom trodnevnog skupa, „Kina“ se nametnula kao jedna od najčešće pominjanih reči u izveštavanju svetskih medija a na posebnoj sednici govornici iz te zemlje bili su i među najčešće ispitivanim učesnicima. Tajlandski predsednik To Lam rekao je da bolji odnosi sa Kinom mogu da doprinesu regionalnom miru i bezbednosti, dodajući da se svi nesporazumi mogu rešiti uz dobar dijalog i zdrave odnose.
Ministarstvo spoljnih poslova Kine saopštilo je u nedelju da će šefica britanske diplomatije Iveta Kuper, na poziv kineskog kolege Vanga Jija, posetiti Kinu od 1. do 3. juna i da će tom prilikom biti održan 11. kinesko-britanski strateški dijalog, piše Global tajms. Kuperova će se sastati sa kineskim zvaničnicima u Pekingu a potom 3. juna otputovati u južni tehnološki centar Šenžen gde je predviđen program posvećen nauci i tehnologiji. Kineski stručnjak ocenjuje da ova poseta odražava želju Britanije da, usled rastuće globalne neizvesnosti, održi kanale komunikacije sa velikim silama poput Kine i unapredi ishode ranije posete premijera Kira Starmera Kini.
