NETANJAHU UVUKAO TRAMPA U RAT – KOJI MU NE DA DA OKONČA
Tramp zatražio prekid sukoba Izraela i Hezbolaha jer mu ugrožava pregovore sa Iranom, piše Vol strit džornal. Laburiste zanima samo koga mogu da oporezuju kako bi više novca izdvojili za socijalna davanja, donosi Dejli telegraf. Postoji „prozor prilike“ da se rat u Ukrajini okonča pre zime, prenosi Nju vois of Ukrejn. Moskva traži od Grosija da adekvatno reaguje povodom ukrajinskih napada na Zaporošku nuklearnu elektranu, objavljuje RT. Iran zaustavio izraelski napad na Bejrut jezikom sile, izveštava Mehr njuz. Hiljade ljudi beži iz južnog Bejruta usled novih izraelskih vazdušnih udara, navodi Arab njuz. Kineska obalska straža sprovela patrolu istočno od Tajvana, stoji u Global tajmsu
)ilustracija, Liban kako bi potkopao krhke mirovne pregovore između Amerike i Irana, jer bi za izraelskog premijera mirovni sporazum koji ostavlja Islamsku Republiku na snazi i slobodnu da se obnavlja, predstavljao egzistencijalnu pretnju, piše u kolumni Dejli telegrafa)
Američki predsednik Donald Tramp zatražio je prekid rastućeg sukoba Izraela i Hezbolaha koji preti da uništi mirovne pregovore sa Iranom. Britanski ministar Pet Mefaden požalio se lordu Mendelsonu da laburiste zanima samo koga mogu da oporezuju kako bi više novca izdvojili za socijalna davanja. Kirilo Budanov, šef ukrajinske Predsedničke kancelarije, izjavio je da se u potpunosti slaže sa ocenom predsednika Volodimira Zelenskog da postoji „prozor prilike“ za pregovore sa Rusijom i okončanje rata pre zime. Generalni direktor „Rosatoma“ Aleksej Lihačov pozvao je Međunarodnu agenciju za atomsku energiju da adekvatno odreaguje i preduzme praktične korake povodom ukrajinskih napada na Zaporošku nuklearnu elektranu i obližnji grad Energodar. Događanja oko bejrutskog južnog predgrađa Dahije još jednom su pokazala da u burnom okruženju moć ostaje najvažnija promenljiva koja određuje ponašanje aktera, nakon što je iznenadno uzmicanje Tel Aviva usledilo zbog upozorenja iz Irana. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš saopštio je da će mirovne snage biti potrebne u Libanu i nakon isteka mandata sadašnje misije na kraju godine, dok hiljade ljudi beži iz južnog Bejruta usled novih izraelskih vazdušnih udara. Portparol Kineske obalske straže Đang Lue saopštio je da je grupa plovila te službe sprovela redovne, zakonom propisane patrolne aktivnosti u vodama istočno od tajvanskog ostrva.
Tramp traži prekid sukoba u Libanu
Predsednik SAD Donald Tramp zatražio je u ponedeljak prekid rastućeg sukoba Izraela i Hezbolaha koji je po njegovoj oceni pretio da uništi mirovne pregovore Amerike sa Iranom, pošto su ga obavestili da je okončanje borbi ključno za pronalaženje trajnog rešenja sa Teheranom, objavljuje Vol strit džornal. Tramp je objavio da su obe strane pristale da prestanu sa borbom i da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu otkazao napade u Libanu, dok je prema rečima libanske ambasade u Vašingtonu i sam Hezbolah prihvatio uslove. Netanjahu je, međutim, dodao da će izraelske snage nastaviti da deluju u južnom Libanu i da će gađati „terorističke ciljeve u Bejrutu“ ukoliko Hezbolah bude nastavio da cilja Izrael.
Viši sud u Keniji stavio je privremenu zabranu planu administracije Donalda Trampa da u toj istočnoafričkoj zemlji postavi karantinski i lečilišni šator za američke državljane obolele od ebole, piše još Vol strit džornal uz glavnu fotografiju na prvoj strani na kojoj se vidi protest Kenijaca protiv ovakvog objekta. Sud je u petak, samo nekoliko sati pošto su Sjedinjene Države saopštile da su se dogovorile sa Kenijom o podizanju bolničkog šatora u jednoj kenijskoj vazduhoplovnoj bazi, zaustavio građevinske radove i zabranio medicinske postupke dok se ne reši tužba koja se protivi tom planu.
Laburiste samo zanima oporezivanje
Britanski ministar Pet Mefaden koji je jedno vreme bio izvršitelj naređenja sera Kira Starmera u kabinetu, požalio se lordu Mendelsonu da laburiste zanima samo koga mogu da oporezuju kako bi više novca izdvojili za socijalna davanja, piše Dejli telegraf. Mefaden je rekao osramoćenom lordu da se na svakom sastanku sa poslanicima Laburističke partije postavljalo samo pitanje: „Koga da oporezujemo da bismo drugima isplaćivali beneficije?“. Konzervativci su odmah iskoristili te reči i Laburiste prozvali „strankom socijalne pomoći“ a poruke su objavljene u okviru puštanja u javnost više od 1.500 stranica imejlova i votsap poruka koje se odnose na mandat lorda Mendelsona na mestu ambasadora Velike Britanije u Sjedinjenim Državama.
Benjamin Netanjahu naređuje ubrzano jačanje izraelskih napada na Liban kako bi potkopao krhke mirovne pregovore između Amerike i Irana, jer bi za izraelskog premijera mirovni sporazum koji ostavlja Islamsku Republiku na snazi i slobodnu da se obnavlja, predstavljao egzistencijalnu pretnju, piše u kolumni Dejli telegrafa pod naslovom „Netanjahu uveo Trampa u rat sa Iranom. Sada mu ne da da ga okonča“. Iranski pregovarački tim obustavlja razgovore sa Sjedinjenim Državama i razmenu poruka preko posrednika, budući da se nastavljaju „zločini cionističkog režima u Libanu“ a Liban je bio jedan od preduslova za prekid vatre koji je sada prekršen na svim frontovima.
„Prozor prilike“ da se rat okonča pre zime
Kirilo Budanov, šef ukrajinske Predsedničke kancelarije, izjavio je u ponedeljak da se u potpunosti slaže sa ocenom predsednika Volodimira Zelenskog da postoji „prozor prilike“ za pregovore sa Rusijom i okončanje rata pre zime, piše Nju vois of Ukrejn. Budanov je na konferenciji za novinare tokom foruma o bezbednosnoj arhitekturi potvrdio da je Zelenski zadao pravac da se pokuša da se što pre zaustavi rat. „Trudimo se da okončamo borbu što je pre moguće, u najboljem slučaju pre zime“, rekao je on.
Moskovske vlasti su se, kako piše Njujork tajms a prenosi Nju vois of Ukrejn, pozivajući se na izvore upućene u pregovore, zasitile povremenih poseta specijalnih izaslanika predsednika Donalda Trampa – Stiva Vitkofa i njegovog zeta Džareda Kušnera, i žele da promene format razgovora sa Vašingtonom u nešto što nije toliko neredovno. Rusija je, prema tim navodima, tiho stavila do znanja da više ne želi povremene susrete, te da je zainteresovana da Sjedinjene Države konačno imenuju ambasadora u Moskvi, s obzirom na to da je to mesto upražnjeno već oko godinu dana.
Moskva traži da Grosi adekvatno reaguje
Generalni direktor „Rosatoma“ Aleksej Lihačov pozvao je Međunarodnu agenciju za atomsku energiju da adekvatno odreaguje i preduzme praktične korake povodom ukrajinskih napada na Zaporošku nuklearnu elektranu i obližnji grad Energodar, piše RT. Lihačov je u ponedeljak u vanrednom telefonskom razgovoru sa rukovodstvom agencije i njenim generalnim direktorom Rafaelom Grosijem govorio o „neadekvatnosti“ reagovanja te agencije, nakon što je u subotu Ukrajina optičkim vlaknima udarila u mašinsku halu šestog energetskog bloka elektrane i probila rupu u zgradi. Iako agencija koja ima svoje stručnjake u toj elektrani, priznaje štetu nastalu udarom drona, Grosi je taj napad nazvao „ozbiljnim incidentom koji je ugrozio ključne principe nuklearne bezbednosti“, ali agencija nije direktno okrivila Ukrajinu.
Zapadne obaveštajne službe upale su u telefone ruskih zvaničnika i drugih osoba koje imaju pristup osetljivim podacima, saopštila je Federalna služba bezbednosti Rusije (FSB) a prenosi RT. Kako navodi ova agencija u saopštenju od utorka, uređaji ruskih diplomata, političara, visokih oficira i novinara bili su kompromitovani putem takozvane nultodnevne ranjivosti, odnosno sigurnosne rupe u softveru koja programerima nije bila poznata, čime su strani špijuni mogli da snime sve oko sebe i prikupe ogromne količine podataka. FSB naglašava da bi ljudima bila nemoguća obrada tako velike količine informacija pre samo nekoliko godina, ali veštačka inteligencija sada to čini za nekoliko minuta.
Kako je Iran zaustavio napad na Bejrut
Događanja oko bejrutskog južnog predgrađa Dahije još jednom su pokazala da u burnom okruženju zapadne Azije moć ostaje najvažnija promenljiva koja određuje ponašanje aktera, piše Mehr njuz u tekstu pod naslovom „Kako je Iran zaustavio izraelski napad na Bejrut“. Nakon što je cionistički režim pojačao pretnje Libanu i pozvao stanovništvo u delovima bejrutskog južnog predgrađa da napusti svoje domove, usledilo je iznenadno uzmicanje Tel Aviva usled upozorenja iz Irana. Ovaj događaj potvrdio je da ratoborni akteri poput Sjedinjenih Država i cionističkog režima odgovaraju, pre svega, na jezik sile, odvraćanja i nametanja cene.
Izvor blizak iranskom pregovaračkom timu rekao je za agenciju Mehr njuz da Iran još raspravlja i preispituje nacrt teksta potencijalnog memoranduma o razumevanju, te da još nije poslao odgovor. Konačni tekst se i dalje razmatra u Teheranu a istorija američkih neispunjenih obećanja i duboko ukorenjeno nepoverenje naveli su Iran da to pitanje rešava izuzetno temeljno. „Iran na osnovu prethodnog iskustva traži stvarne i opipljive ustupke. Amerika se boji rata a mi se bojimo sporazuma, jer je Amerika mnogo uložila u rat a ništa nije postigla“, naglasio je izvor, dodajući da je iranski pristup utemeljen na načelima konkretnih, proverljivih koraka u sprovođenju dogovora.
Hiljade ljudi beži iz južnog Bejruta
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš saopštio je u ponedeljak da će mirovne snage biti potrebne u Libanu i nakon isteka mandata sadašnje misije na kraju godine, što je opcija koja će verovatno naići na otpor Sjedinjenih Država i Izraela, piše Arab njuz. U izveštaju Savetu bezbednosti UN, Gutereš predlaže tri opcije, od 2.000 do više od 5.500 pripadnika UN za nadzor prekida vatre i podršku libanskim oružanim snagama, dok hiljade ljudi beži iz južnog Bejruta usled novih izraelskih vazdušnih udara. Prošlog avgusta Savet bezbednosti je pod pritiskom SAD odlučio da se mandat UNIFIL-a okonča 31. decembra 2026. godine, ali je zatražio od Gutereša da do 1. juna predloži opcije koje bi omogućile ostanak plavih šlemova u Libanu, posebno radi nadzora Plave linije duge 120 kilometara koja predstavlja de fakto granicu između Libana i Izraela.
Delegacija Hamasa sastaće se u sredu u Egiptu sa posrednicima kako bi razmotrili načine za unapređenje krhkog prekida vatre u Pojasu Gaze, saopštili su zvaničnici tog palestinskog islamističkog pokreta a izveštava Arab njuz. Egipat je pozvao Hamas i druge frakcije na razgovore sa posrednicima kojima će se, kako je rekao jedan zvaničnik Hamasa koji nije želeo da bude imenovan, pridružiti i predstavnici Katara i Turske. Posrednici su izneli ideje za sastavljanje novog, revidiranog predloga koji bi prihvatili i Hamas i Izrael. Prelazak u drugu fazu prekida vatre koji je na snazi od oktobra a u kojoj bi trebalo da dođe do razoružanja Hamasa i postepenog povlačenja izraelske vojske, zastao je već mesecima, dok svakodnevno nasilje potresa palestinsku teritoriju.
Kineska patrola istočno od Tajvana
Portparol Kineske obalske straže Đang Lue saopštio je da je grupa plovila te službe na čelu sa brodom „Daišan“ u ponedeljak sprovela redovne zakonom propisane patrolne aktivnosti u vodama istočno od tajvanskog ostrva, objavljuje Global tajms. On je dodao da je ovo neophodna operacija kao odgovor na jednostrano saopštenje Japana i Filipina da će započeti pregovore o razgraničenju mora u vodama istočno od Tajvana, čime se te dve zemlje ozbiljno odlučuju na povredu kineskog teritorijalnog suvereniteta i pomorskih prava. Kineski stručnjaci za to pitanje izjavili su da ne postoji preklapajuća pomorska oblast između Japana i Filipina koja bi mogla da se razgraniči bez uvažavanja kineskih pomorskih prava, te da će Kina preduzeti sve potrebne mere da ih zaštiti.
Vašington je ponovo pokrenuo eskalaciju mera zabrane izvoza čipova Kini, pošto je američko Ministarstvo trgovine u nedelju zatvorilo potencijalnu pravnu rupu koja je možda omogućavala kompanijama da izvoze najnaprednije čipove, poput „Nvidijinih“ „blekvul“ procesora, podružnicama kineskih kompanija van Kine. Kineski stručnjaci ove najnovije restrikcije opisuju kao ciljane i diskriminatorne, smatrajući da mere teško da mogu da postignu željene ciljeve, te da bi umesto toga mogle da naškode američkim kompanijama i ubrzaju kineski tehnološki razvoj. Viši istraživač pri Kineskoj akademiji za međunarodnu trgovinu i ekonomsku saradnju Džou Mi izjavio je za Global tajms da je drugačije postupanje prema kineskim kompanijama samo zato što im je sedište u Kini, protivno načelima multilateralnog trgovinskog sistema i da nema čvrst ni pravni ni ekonomski temelj.
