NOVI USLOV TEHERANA – VRAĆANJE ZAMRNUTIH MILIJARDI DOLARA IMOVINE
Iran u pregovorima sa SAD traži ekonomsko olakšanje bez velikog popuštanja po pitanju nuklearnog programa, piše Vol strit džornal. Trampu preti politički rizično oslobađanje 24 milijarde dolara zamrznutih sredstava Iranu, donosi Dejli telegraf. Letonija i Litvanija optužile Rusiju da pretnjama Kijevu krši Povelju UN, prenosi Ukrajinska pravda. Rusija nakon napada na Starobelsk najavljuje sistematsko gađanje Kijeva, objavljuje RT. Iran neće podleći pritiscima u pregovorima sa SAD, ističe Pezeškijan a navodi Teheran tajms. SAD prekršile prekid vatre novim udarima na iranske položaje, izveštava Arab njuz. Kina pozvala da se ispune obaveze očuvanja primirja nakon američkih udara kod Ormuza, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Iranski zvaničnici i arapski posrednici navode da Teheran u pregovorima sa SAD spaja dva cilja – želi da obezbedi ekonomsko olakšanje za svoju ozbiljno pogođenu privredu, ali bez velikog popuštanja po pitanju nuklearnog programa, objavljuje Vol strit džornal)
Iranski zvaničnici u pregovorima sa SAD žele da obezbede ekonomsko olakšanje za ozbiljno pogođenu privredu, vraćanjem kontrole nad delom od sto milijardi dolara zamrznute imovine na Zapadu, ali bez velikog popuštanja po pitanju nuklearnog programa kako bi američki predsednik mogao da proglasi pobedu. Donald Tramp suočava se sa politički veoma rizičnom odlukom da oslobodi 24 milijarde dolara Iranu, od čega polovinu mora da plati odmah, u zamenu za memorandum o razumevanju kojim bi se okončala borbena dejstva na Bliskom istoku. Ministarstva spoljnih poslova Letonije i Litvanije saopštila su da ruske pretnje izvođenjem velikih udara na Kijev predstavljaju očigledno kršenje Povelje UN, uz poruku da čvrsto stoje uz Ukrajinu. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je napad na studente u Starobelsku „prelio čašu strpljenja“ za Moskvu, najavivši sistematsko gađanje postrojenja odbrambene industrije u Kijevu. Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da njegova zemlja neće podlegnuti pritiscima ni prekomernim zahtevima. Iran je optužio Sjedinjene Države da su prekršile prekid vatre nakon američkih noćnih udara na iranske raketne položaje i brodove koji postavljaju mine kod luke Bandar Abas kraj Ormuškog moreuza. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je strane da ispune obaveze o prekidu vatre i da se uzdrže od sukoba.
Teheran traži ekonomsko olakšanje
Iranski zvaničnici i arapski posrednici navode da Teheran u pregovorima sa SAD spaja dva cilja – želi da obezbedi ekonomsko olakšanje za svoju ozbiljno pogođenu privredu, ali bez velikog popuštanja po pitanju nuklearnog programa, da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da proglasi pobedu, piše Vol strit džornal. Iako je u noćnom okršaju sa američkim snagama izgubio više pripadnika Revolucionarne garde, Iran je u utorak ostao za pregovaračkim stolom. Kako navode zvaničnici, Teheran ekonomsko olakšanje traži vraćanjem kontrole nad delom od sto milijardi dolara zamrznute imovine na Zapadu i ponovnim pristupom svetskim naftnim tržištima.
U evropskim prestonicama raste strah da će ruski predsednik Vladimir Putin pokušati da proširi rat na Evropu, pošto je Rusija zapela na ukrajinskom bojištu i izvodi masovne udare na Kijev, procenjuje Vol strit džornal. Moskva je poslednjih nedelja sve ratobornija prema baltičkim državama, pa je tako pretila da će bombardovati „centre za donošenje odluka“ u Letoniji, optuživši tu zemlju da ugošćuje ukrajinske operatere dronova, što letonske vlasti negiraju. Prošle sedmice su se u Litvaniji oglasile vazdušne uzbune nakon što su sumnjivi ruski dronovi prišli njenom vazdušnom prostoru iz Belorusije, zbog čega je vlada morala da se skloni u bunker.
Sporazum od 24 milijarde dolara
Predsedniku SAD Donaldu Trampu preti veoma loša politička slika – moraće da preda milijarde dolara režimu sa kojim je Amerika u ratnom sukobu, navodi Dejli telegraf. Tramp koji je godinama kritikovao ranijeg šefa države Baraka Obamu zbog slanja „paleta gotovine“ Iranu u okviru nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, sada pred sobom ima sumu od 24 milijarde dolara, od čega polovinu treba da plati odmah. Taj novac bi bio oslobođen u zamenu za memorandum o razumevanju kojim bi se okončala dva jednako skupa i politički bolna meseca borbi na Bliskom istoku.
Ser Toni Bler optužio je u utorak uveče sera Kira Starmera da nema plan da popravi Britaniju, čime je započeo dosad najžešći napad na učinke laburističkog premijera na vlasti, piše Dejli telegraf. Bler je u opsežnoj kritici vlade okrivio premijera da se povukao u levu „zonu udobnosti“ visokih poreza i birokratskih propisa koji su ugušili privredni rast, dok nije rešavao ni rastući račun za socijalna davanja. Bivši premijer je upozorio i da bi za laburiste bilo „opasno“ da se okrenu nalevo a njegova opaska, data u eseju od 5.700 reči, dolazi usred žestoke unutarstranačke borbe zbog Starmerove budućnosti i pitanja ko bi ga mogao zameniti u Dauning stritu 10.
Letonija i Litvanija: Rusija krši Povelju UN
Ministarstva spoljnih poslova Letonije i Litvanije saopštila su da pretnje Rusije izvođenjem velikih udara na grad Kijev predstavljaju kršenje Povelje UN, piše Ukrainska Pravda. Litvansko ministarstvo je navelo da je Rusiji uložena protestna nota, uz poruku da oni ne odlaze iz Kijeva i da stoje uz Ukrajinu, jer je pretnja upotrebom sile očigledno kršenje povelje. Letonsko ministarstvo je dodalo da ih pretnje Rusije neće zastrašiti, istakavši da je Rusija ta koja mora da ode, dok Letonija čvrsto podržava Ukrajinu.
Ruski kompleks „Alabuga“ postao je jedan od glavnih izvora tragedije i neprospavanih noći za Ukrajince u gradovima, jer u toj ogromnoj fabrici, udaljenoj oko 1.200 kilometara od linije fronta, danonoćno rade desetine hiljada ljudi pod maskom obrazovnih programa – a zapravo proizvode jurišne dronove „geran“, poznatije kao „šahedi“. Prema procenama Odbrambene obaveštajne službe Ukrajine, Rusija planira da ove godine napravi 60.000 dronova velikog dometa i 50.000 dronova mamaca, pa su vlasti izgradile čitav grad, pokrenule masovnu spam-reklamnu kampanju i pretvorile projekat u ono što kritičari nazivaju radnim logorom sa potpunim nadzorom i ideološkom indoktrinacijom mladih. Kako prenosi Ukrajinska pravda nakon uvida u grupne „četove“ „Alabuge“, satelitske snimke i razgovora sa jednim studentom tamošnjeg politehničkog koledža, ovo postrojenje je danas najveća fabrika jurišnih dronova u Evropi.
Sledeći udarac Moskve „bolniji“
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da je napad ukrajinskih snaga na zgradu učionica i dom studenata u Starobelsku u kojem je poginuo 21 student, „prelio čašu strpljenja“ za Moskvu. Kako navodi rusko ministarstvo, vojska će od sada sistematski gađati postrojenja odbrambene industrije u Kijevu a stranim državljanima, uključujući diplomate i predstavnike međunarodnih organizacija, savetuje se da napuste ukrajinsku prestonicu „što je pre moguće“. Ruski vojni analitičari koje su pozvani da protumače ovu poruku, objašnjavaju da je reč o prelasku na strategiju „kontrolisane eskalacije“ pri kojoj će „sledeći udarac biti bolniji i naneti veću štetu“.
Profesor političke komunikacije na Univerzitetu u Teheranu Foad Izadi rekao je za RT da Sjedinjene Države nemaju „nikakvo pravo“ da se mešaju u upravljanje Ormuškim moreuzom koji se nalazi gotovo 11.000 kilometara daleko od američkih granica. Izadi je u utorak u intervjuu objasnio da je Amerika obalska država Meksičkog zaliva a da jedino Iran snosi odgovornost da „obezbedi sigurnost“ u Ormuškom prolazu, tom strateškom plovnom putu koji je postao glavna prepreka u mirovnim pregovorima Vašingtona i Teherana. Podsećanja radi, SAD održavaju blokadu iranskih luka, dok je Iran uspostavio kontrolu nad brodskim saobraćajem i naplaćuje prolazak kroz moreuz.
Teheran neće podleći pritiscima
Predsednik Irana Masud Pezeškijan izjavio je da njegova zemlja neće podlegnuti pritiscima ni prekomernim zahtevima, naglasivši da su pregovori i spoljni angažmani Teherana usmereni ka potpunom ostvarivanju prava iranske nacije, piše Teheran tajms. On je to rekao na sastanku sa članovima Iranske privredne komore koji je sazvan zbog izazova sa kojima se suočavaju privrednici, naročito u privatnom sektoru, nakon razvoja događaja izazvanih nedavnim američko-izraelskom agresijom. Pezeškijan je istakao da se iranska administracija neće ni u kakvim okolnostima povinovati pritiscima, te da je spoljna politika zemlje osmišljena tako da u potpunosti obezbedi prava iranskog naroda, uz korišćenje regionalnih i međunarodnih tržišta poput Evroazijske ekonomske unije, Šangajske organizacije za saradnju i BRIKS za razvoj ne-naftnog izvoza.
Vrhovni iranski vođa, ajatolah Sejed Modžtaba Hamnei, u svojoj poruci za hadž 2026. poručio je Sjedinjenim Državama da „više nema povratka“, nazvavši poziv „Alahu akbar“ oružjem islamskog sveta za rušenje tiranije i pobedu nad cionizmom. Kako piše Teheran tajms, on je objasnio da je „Alahu akbar“ ključ pobede iranske nacije, od Islamske revolucije i Svete odbrane, pa sve do poraza cionističkog režima u Drugom i Trećem nametnutom ratu. Prema njegovim rečima, budućnost pripada „Novoj islamskoj civilizaciji“ a SAD i cionistički režim se, buđenjem islamske zajednice, približavaju svom konačnom nestanku.
SAD prekršile dogovor o prekidu vatre
Iran je u utorak optužio Sjedinjene Države da su prekršile prekid vatre, nakon američkih noćnih udara na iranske raketne položaje i brodove koji postavljaju mine, čime su ugroženi diplomatski napori da se postigne dogovor o okončanju rata, izveštava Arab njuz. Cena nafte tipa Brent skočila je za gotovo tri odsto pošto je Centralna komanda SAD izvestila o novom talasu bombardovanja, dok je Kina pozvala obe strane da poštuju primirje i spor reše mirnim putem. Iranski državni mediji objavili su informacije o noćnim eksplozijama u luci Bandar Abas kraj Ormuškog moreuza a Revolucionarna garda saopštila je da su njene snage oborile američku letelicu bez pilota koja je ušla u njen vazdušni prostor i da su gađale lovca F-35.
Više od 1,7 miliona hodočasnika obavlja ovogodišnje hadžiluk a najveći deo njih dolazi iz inostranstva, saopštile su vlasti Saudijske Arabije a prenosi Arab njuz. Ukupan broj od 1.707.301 vernika predstavlja porast za 34.071, odnosno 2,04 odsto, u poređenju sa 1.673.230 posetilaca iz 2025. godine, što svedoči o postojanoj potražnji za mestima na hadžu uprkos promenljivim regionalnim i globalnim okolnostima. Čak 1.546.655 njih pristiglo je iz stranih zemalja, od kojih je 1.485.729 doputovalo avionom, 54.429 kopnenim prelazima a 6.497 morem, dok preostalih 160.646 čine državljani ili stanovnici Saudijske Arabije. Vlasti nastavljaju da unapređuju digitalizaciju usluga, sisteme upravljanja masama i koordinaciju bezbednosnih, zdravstvenih i logističkih službi.
Kina pozvala na obaveze očuvanja primirja
Nove američke udare u blizini Ormuškog moreuza koje je izvela Centralna komanda SAD navodno radi „samoodbrane“ od pretnji iranskih snaga, dodatno su opteretile ionako krhke diplomatske napore. Iran je preko svog Ministarstva spoljnih poslova optužio Vašington za kršenje prekida vatre „agresivnim delima“ u Hormozganu, gde su mediji javili o eksplozijama u lučkom gradu Bandar Abas. Kako piše Global tajms, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je strane da ispune obaveze o prekidu vatre, da se uzdrže od sukoba i da mirnim putem, kroz dijalog, dođu do rešenja koje uvažava opravdane interese svih učesnika, kako bi se što pre vratio mir na Bliski istok i u region Zaliva.
Po dinamičnom maju, obeleženom diplomatskim susretima na visokom nivou, Kina svoje junske aktivnosti preusmerava ka globalnom biznisu, trgovini i investicijama. Dok niz velikih ekonomskih platformi startuje ovog leta, analitičari kažu za Global tajms da gust raspored potvrđuje nameru Pekinga da svoja obećanja o otvaranju sprovede u delo, čime bi pružio veću stabilnost globalnim industrijskim i snabdevačkim lancima u vreme neizvesnosti. Ekonomska saradnja biće u prvom planu na Letnjem davoskom forumu u Dalijanu od 23. do 25. juna, gde se očekuje više od 1.500 lidera iz poslovnog, državnog, civilnog i akademskog sektora.
