MASOVNI UDAR NA KIJEV, UKRAJINA TRAŽI HITNU SEDNICU UN
Trampu se ne žuri sa konačnim mirovnim sporazumom sa Iranom, piše Vol strit džornal. Teheran načelno pristao da preda zalihe uranijuma, donosi Dejli telegraf. Kijev traži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN zbog ruskog raketnog udara, objavljuje Nju vois of Ukrejn. Ruske snage izvele masovni udar na vojne ciljeve u Ukrajini kao odgovor na napad na učiteljski dom, prenosi RT. Vrhovni iranski vođa iz skrovišta komunicira preko kurira zbog straha od novih udara, izveštava Arab njuz. Potvrđena smrt 82 rudara nakon eksplozije gasa u kineskom rudniku uglja, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Potvrđena je smrt 82 osobe, dok se dvoje ljudi još vodi kao nestalo a povređeno je 128 rudara, prenosi Global tajms)
Američki predsednik Donald Tramp poručio je da ne žuri sa konačnim mirovnim sporazumom sa Iranom, ističući da američka blokada iranske plovidbe ostaje na snazi sve dok se dogovor ne postigne. Jedan američki zvaničnik saopštio je da su SAD i Iran načelno pristali na dogovor kojim bi se ponovo otvorio Ormuški moreuz, dok bi Teheran predao svoje zalihe visokoobogaćenog uranijuma. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha saopštio je da Kijev traži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN i zajedničku sednicu OEBS povodom ruskog raketnog udara na glavni grad. Ruske snage su tokom noći izvele masovni udar na vojne ciljeve u Ukrajini, nakon što je Vladimir Putin naredio odgovor na ukrajinski napad dronom na dom učiteljskog fakulteta u Luganskoj Narodnoj Republici. Vrhovni iranski vođa suočava se sa ograničenim pristupom spoljnom svetu i oslanja se na mrežu kurira za prenošenje poruka zbog straha iranskog rukovodstva od daljih ciljanih udara. Nakon eksplozije gasa u rudniku uglja u kineskoj provinciji Šansi, potvrđena je smrt 82 rudara, dok se dvoje ljudi još vodi kao nestalo, a povređeno je 128 rudara.
Trampu se ne žuri sa sporazumom
Predsednik SAD Donald Tramp poručio je u nedelju da ne žuri sa konačnim mirovnim sporazumom sa Iranom, nakon što je nedeljama insistirao da Teheran mora brzo da pristane na ustupke u nuklearnom programu ili da se suoči s novim napadima, piše Vol strit džornal. „Rekao sam svojim predstavnicima da ne žure sa dogovorom“, istakao je Tramp, dodajući da američka blokada iranske plovidbe ostaje na snazi sve dok se sporazum „ne postigne, ne overi i ne potpiše“. Jedan visoki zvaničnik administracije izjavio je da bi načelni dogovor podrazumevao ukidanje američke blokade u zamenu za to da Iran ponovo otvori Ormuški moreuz.
Nekada moćna Kuba koja je bila u središtu nuklearnog okršaja između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza a čiji su gerilci sa bradom nadahnjivali studentske pokrete širom sveta, sada se nalazi pred kolapsom, objavljuje Vol strit džornal. Ostrvo koje je decenijama prkosilo Vašingtonu, čije su se obaveštajne službe čak infiltrirale u američke vladine agencije, guši se u ekonomskom lošem upravljanju i pojačanom pritisku administracije SAD. Kako piše list, ovo bi mogao da bude i poslednji otpor komunističkog ostrva koje je sada prikovano uza zid.
Teheran spreman da se odrekne uranijuma
Jedan američki zvaničnik saopštio je da su Sjedinjene Države i Iran načelno pristale na dogovor kojim bi se ponovo otvorio Ormuški moreuz a da je Teheran pristao da preda svoje zalihe visokoobogaćenog uranijuma, piše Dejli telegraf. Očekuje se da će ovaj sporazum okončati blokade tog ključnog plovnog puta, vratiti stabilnost Bliskom istoku i prekinuti globalnu energetsku krizu izazvanu ratom, iako je potreban konačni potpis Donalda Trampa i iranskog vrhovnog vođe Mojtabe Hameneja. Državni sekretar Marko Rubio izrazio je oprezni optimizam da bi dogovor mogao da bude postignut već u ponedeljak, uz napomenu da „ne treba previše tumačiti kašnjenje“ jer je, kako je rekao u Nju Delhiju, „solidna stvar na stolu“ koja ima veliku podršku u zemljama Zaliva.
Najdžel Faridž upozorio je Ilona Maska da ovaj svojom podrškom desnim rivalima stranke „Reforma“ na dopunskim izborima u Mejkerfildu, igra naruku laburistima, prenosi Dejli telegraf. Lider „Reforme“ optužio je milijardera i vlasnika „Tesle“ da pokušava da podeli desnicu u Velikoj Britaniji time što je podržao poslanika Ruperta Laua i njegovu stranku „Obnovimo Britaniju“. Prva anketa u kampanji pokazuje da „Reforma“ ima 40 odsto, tek tri procenta iza laburiste Endija Bernama, dok „Obnovimo Britaniju“ ima sedam odsto, što znači da ta stranka preotima glasove koji bi „Reformi“ možda obezbedili pobedu u izbornom okrugu.
Kijev traži hitnu sednicu SB UN zbog napada
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha saopštio je da Kijev traži hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN i zajedničku sednicu OEBS povodom ruskog raketnog udara na Kijev 24. maja, piše Nju vois of Ukrejn. On je naložio svim ukrajinskim misijama pri međunarodnim organizacijama da u potpunosti iskoriste multilateralne mehanizme kao odgovor na „varvarski ruski raketni udar“ na glavni grad. Sibiha je dodao da UN, OEBS, Savet Evrope i UNESCO moraju da daju adekvatan i odlučan odgovor agresoru koji, kako je rekao, terorom nad civilima pokušava da nadoknadi izostanak vojnog napretka na bojnom polju.
Velika Britanija, zajedno sa Francuskom, Španijom, Italijom i Kanadom, odbila je predlog generalnog sekretara NATO Marka Rutea da se vojna pomoć Ukrajini poveća na 0,25 odsto bruto domaćeg proizvoda svake članice, piše Nju vois of Ukrejn. Rute je nameravao da taj predlog iznese na predstojećem samitu alijanse u Ankari, ali je kasnije priznao da nema dovoljnu podršku i da ga verovatno neće ni zvanično predložiti. Iako najmanje sedam zemalja koje već izdvajaju više od 0,25 odsto BDP-a za vojnu pomoć Kijevu podržava tu meru, izvori bliski pregovorima navode da je za bilo kakvu odluku u NATO potrebna jednoglasna saglasnost svih članica.
Masovni udar kao odgovor na učiteljski dom
Ruske snage su tokom noći izvele masovni udar na vojne ciljeve u Ukrajini, koristeći pri tome sistem „orešnik“ srednjeg dometa, balističke rakete „iskander“, hipersonične krstareće rakete „kinžal“ i „cirkon“, te udarne dronove, izveštava RT. Do napada je došlo nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin naredio Ministarstvu odbrane da „podnese predloge“ za odgovor na ukrajinski napad dronom na dom učiteljskog fakulteta u Luganskoj Narodnoj Republici, gde je život izgubila 21 osoba, mahom tinejdžerke, dok je njih 42 povređeno. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su pogođeni komandni centri, vojne baze i preduzeća odbrambene industrije Ukrajine, da nije bilo planiranih ni izvedenih udara na civilnu infrastrukturu, te da su svi zacrtani ciljevi postignuti.
Savet bezbednosti Rusije saopštio je da će se prvom međunarodnom bezbednosnom forumu koji će od 26. do 29. maja biti održan u blizini Moskve, pridružiti desetine delegacija koje predstavljaju globalnu većinu. Kako se navodi u saopštenju od nedelje, očekuje se dolazak predstavnika iz više od 120 zemalja, među kojima je 50 afričkih nacija, većina bliskoistočnih i latinoameričkih država, te sve članice ŠOS, BRIKS i ASEAN, uključujući Kinu, Indiju, Iran, Indoneziju i Pakistan, što čini oko 70 odsto svetskog stanovništva, piše RT. Pored toga, prisustvovaće i „nezvanični predstavnici“ 12 neimenovanih zapadnih zemalja koje se zalažu za izgradnju konstruktivnih odnosa s Rusijom a svoj dolazak najavio je i veći broj novinara iz SAD, Velike Britanije, Nemačke i Japana.
Vrhovni vođa Irana prima poruke od kurira
Vrhovni iranski vođa se iz skrivenog položaja na nepoznatoj lokaciji suočava sa ograničenim pristupom spoljnom svetu i oslanja se na mrežu kurira za prenošenje poruka zbog straha iranskog rukovodstva od daljih ciljanih udara, prenosi Arab njuz objave američkih medija koji se pozivaju na američke zvaničnike upoznate sa obaveštajnim podacima. Komunikacioni problemi unutar iranskog rukovodstva postali su, kako se navodi, velika prepreka u pregovorima sa administracijom SAD, jer iranski zvaničnici ovlašćeni za dijalog sa Vašingtonom, muče muku čak i sa međusobnim komuniciranjem u sopstvenom sistemu. Neimenovani sagovornici kazali su da kada se predlozi pošalju Teheranu, protekne vreme pre nego što stignu odgovori, budući da poruke najpre moraju da putuju preko posrednika sve do vrhovnog vođe.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu poručio je tokom telefonskog razgovora američkom predsedniku Donaldu Trampu da će Izrael zadržati slobodu delovanja protiv pretnji u Libanu, izjavio je jedan izraelski izvor a piše Arab njuz. Tramp je rekao da su Vašington i Teheran u velikoj meri dogovorili memorandum o razumevanju za mirovni sporazum kojim bi se ponovo otvorio Ormuški moreuz, ključni plovni put koji je zapravo zatvoren od februara, kada su SAD i Izrael započeli rat protiv Irana. Netanjahu je u nedelju ponovio pomenuti stav Trampu koji ga je podržao.
Potvrđena smrt 82 rudara
Napori spasilačkih ekipa nakon što je u petak eksplodirao gas u rudniku uglja Liušenju u okrugu Ćinjuan, u kineskoj provinciji Šansi, trajali su do nedelje, piše Global tajms. Potvrđena je smrt 82 osobe, dok se dvoje ljudi još vodi kao nestalo a povređeno je 128 rudara, prenosi okružni biro za upravljanje vanrednim situacijama koji je dodao da je u vreme eksplozije u oknu bilo više od 200 ljudi. Katastrofa je privukla pažnju cele zemlje zbog složenih uslova pod zemljom i opasnosti od novih udara a sve više se postavlja pitanje i o sistemu bezbednosti u preduzeću „Šanši Tongdžou“.
Nosivu letelicu sa posadom „Šendžou-23“ poveo je u nedelju kineski raketni sistem „Dugi marš-2F J23“ iz lansirnog centra Điđućen u pustinji Gobi, a nakon desetominutnog leta Kineska svemirska agencija saopštila je da je raketa uspešno poslala letelicu u unapred zadatu orbitu. Time je, kako saznaje Global tajms od Astronautskog centra Kine, označen potpuni uspeh prve kineske misije sa ljudskom posadom u 2026. godini. Tročlana posada na čelu sa Džu Jandžuom započela je putovanje ka orbitralnoj kineskoj svemirskoj stanici.
