DRUGI DAN RAZMENE VATRE; ORMUZ POTPUNO ZATVOREN
Tramp naredio nove napade na Iran kako bi ga naterao na pregovore, piše Vol strit džornal. Kriminalne grupe nude ilegalnim migrantima prolaz u Britaniju preko letova za Dablin, donosi Dejli telegraf. Rusija pojačava napade na gasnu infrastrukturu Ukrajine kako bi omela pripreme za zimu, prenosi Ukrainska Pravda. Američka komentatorka tvrdi da je sukob u Ukrajini projekat etničkog čišćenja Rusa, objavljuje RT. Iran gađao američku bazu u Jordanu, izveštava Mehr njuz. Tramp zapretio Iranu da će „platiti cenu“, navodi Arab njuz. Kina oštro kritikovala japanski nacrt remilitarizovanja, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je lansirala 12 balističkih projektila na američku vazduhoplovnu bazu u Jordanu, pri čemu su uništeni avioni F-16, F-15 i F-35, kao i ključne instalacije, što je odgovor na američke raketne udare na iranske civile i vojne objekte, piše Mehr njuz)
Vojska Sjedinjenih Država započela je novi talas napada na Iran i pogodila desetine ciljeva, uključujući protivvazdušne odbrambene sisteme i radarske stanice blizu Ormuškog moreuza, što je drugi uzastopni dan razmene vatre između dve zemlje. Kriminalne grupe koje se bave krijumčarenjem ljudi, nude ilegalnim migrantima garantovan prolaz u Veliku Britaniju preko letova za Dablin, koristeći odsustvo pasoške kontrole na granici između Republike Irske i Severne Irske. Rusija pojačava napade na gasnu infrastrukturu Ukrajine kako bi omela pripreme za zimu, pri čemu je već izgubljen jedan deo domaće proizvodnje, uvoz gotovo zamr, a najveća nacionalna naftno-gasna kompanija suočava se sa padom profita i brzim rastom duga. Američka konzervativna komentatorka Kendes Ovens izjavila je da sukob u Ukrajini izgleda kao projekat etničkog čišćenja čiji je cilj uklanjanje ruskog stanovništva iz istočnih pograničnih regiona te zemlje. Iranska Revolucionarna garda lansirala je 12 balističkih projektila na američku vazduhoplovnu bazu u Jordanu, pri čemu su uništeni avioni F-16, F-15 i F-35. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je Iran odugovlačio s pregovorima o sporazumu, pa će sada morati da plati cenu. Kina je oštro kritikovala nacrt predloga Japana kojim pokušava da se revidira tri ključna bezbednosna dokumenta te zemlje, ocenivši da taj nacrt kleveće normalne vojne aktivnosti Kine i obmanjuje javnost kako bi se opravdalo ubrzano naoružavanje Tokija.
Drugi dan razmene vatre sa Iranom
Vojska Sjedinjenih Država saopštila je da je u sredu, po naređenju predsednika Donalda Trampa, započela novi talas napada na Iran i pogodila desetine ciljeva, uključujući protivvazdušne odbrambene sisteme i radarske stanice blizu Ormuškog moreuza, izveštava Vol strit džornal. Napad je usledio samo nekoliko sati pošto je Tramp rekao da ih Iran „smatra naivicima“ jer nije prihvatio američke uslove za nuklearni dogovor a Pentagonsko odeljenje ove napade tumači kao prinudnu diplomatiju čiji je cilj da se Teheran natera na ustupke za pregovaračkim stolom. Ovo je drugi uzastopni dan da su Sjedinjene Države i Iran razmenili vatru.
Projekt Džareda Kušnera za luksuzno odmaralište vredan pet milijardi dolara u Albaniji suočava se sa ozbiljnim problemima, pošto je izazvao takozvanu „revoluciju flaminga“, pokrenuo istragu tužioca i privukao upozorenje Evropske unije, objavljuje Vol strit džornal. Zet američkog predsednika već tri godine pokušava da izgradi niz luksuznih hotela i odmarališta u delu istočne Evrope koji američki investitori obično zaobilaze, ali stvari su se izjalovile.
Ilegalni kanali za migrante preko Irske
Kriminalne grupe koje se bave krijumčarenjem ljudi nude ilegalnim migrantima garantovan prolaz u Veliku Britaniju preko letova za Dablin, otkriva Dejli telegraf. Na društvenim mrežama te grupe reklamiraju „zaobilazni put“ u Englesku koji koristi odsustvo pasoške kontrole na granici između Republike Irske i Severne Irske a veruje se da je upravo tu rutu iskoristio i Hadi Alodid (30), Sudanac optužen za napad nožem u Belfastu u ponedeljak uveče koji je posle dolaska iz Francuske u Dablin autobusom otišao u Belfast, i kome je 2023. odobren izbeglički status sa dozvolom boravka u Severnoj Irskoj od pet godina.
Ed Miliband, britanski ministar za energetiku, odupire se pritiscima premijera Kira Starmera da smanji rashode u svom resoru usred rasprave u kabinetu o tome kako finansirati odbranu. Kako navode izvori Dejli telegrafa, Miliband odbija zahteve da u okviru Ministarstva za energetsku bezbednost i neto nultu emisiju pronađe uštede u kapitalnom budžetu od najmanje jedan odsto, što bi pomoglo finansiranju dugo odlaganog investicionog plana za odbranu. Ultimatum iz kancelarije premijera potencijalno bi primorao Milibanda da smanji potrošnju na projekte za postizanje neto nulte emisije za stotine miliona funti, uključujući podršku za toplotne pumpe, hvatanje ugljenika i proizvodnju vodonika.
Da li će Ukrajina imati dovoljno gasa za zimu
Rusija pojačava napade na gasnu infrastrukturu Ukrajine kako bi omela pripreme za zimu, pri čemu je već izgubljen jedan deo domaće proizvodnje, uvoz gotovo zamro, a najveća nacionalna naftno-gasna kompanija „Naftogaz“ suočava se sa padom profita i brzim rastom duga, što je primorava da traži milijarde dolara za kupovinu goriva, piše Ukrainska Pravda. Vreme za pripreme ubrzano ističe a situaciju dodatno otežava rat na Bliskom istoku koji je ponovo podigao cene gasa, dok saveznici u Evropskoj uniji sve glasnije govore o zamoru od neprestanog finansiranja ukrajinskog uvoza gasa. Ostaje neizvesno koliko prirodnog gasa treba uskladištiti pred zimu, koliko je teško pogođena domaća proizvodnja i gde će vlada pronaći desetine milijardi potrebnih za uvoz tog energenta.
Ukrajina postaje jedno od najznačajnijih inovacijskih okruženja za delovanje protiv mina u svetu, jer se na njenom tlu ne stvara samo izazov velikog razminiranja, već i živi poligon za nove pristupe koji bi mogli da preoblikuju način otkrivanja, upravljanja i čišćenja zagađenja širom planete, stoji u kolumni u Ukrajinskoj Pravdi. Procene međunarodnih organizacija za borbu protiv mina sugerišu da zagađenje minama može zahvatati desetine hiljada kvadratnih kilometara teritorije a neke analize pokazuju da je čak oko 30 odsto zemlje pogođeno ili se sumnja na prisustvo minsko-eksplozivnih sredstava. Iako ove brojke pomažu da se dočara razmera problema, one još ne opisuju u potpunosti svu složenost na terenu, pa svet treba da obrati pažnju na to kako Ukrajina menja budućnost protivminske akcije, stoji u tekstu.
Sukob u Ukrajini kao etničko čišćenje Rusa
Američka konzervativna komentatorka Kendes Ovens izjavila je u intervjuu za ruskog reditelja i TV voditelja Nikitu Mihalkova da sukob u Ukrajini izgleda kao projekat „etničkog čišćenja“ čiji je cilj uklanjanje ruskog stanovništva iz istočnih pograničnih regiona te zemlje, prenosi RT. Ovens je rekla da je „očigledno“ da se ubija veliki broj muškaraca koji su u borbenom uzrastu, te da je „krajnji cilj“ onih koji stoje iza sukoba da na ta područja dovedu „druge ljude“. Moskva odavno tvrdi da sukob potiče od zapadnjačkog državnog udara u Kijevu 2014. godine kojim je smenjen tadašnji ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, i od vojne kampanje koju su nove vlasti potom pokrenule protiv Donbasa, gde je većina stanovništva ruska i istorijski bliska Rusiji.
Potrošnja Sjedinjenih Država na nuklearno naoružanje porasla je 2025. za gotovo četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju nalazi Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN). Kako se navodi u izveštaju objavljenom u utorak koji prenosi RT, devet država koje poseduju nuklearno oružje potrošile su prošle godine gotovo 119 milijardi dolara na svoje arsenale, što je ekvivalent od 3.768 dolara svake sekunde. Amerika je i daleko najveći potrošač, uloživši 69,2 milijarde dolara u svoj nuklearni arsenal – više nego svih ostalih osam država zajedno, a zabeležila je i najveći godišnji porast, pošto je njena potrošnja skočila za 22 odsto, odnosno 12,4 milijarde dolara.
Iran gađao avione u bazi SAD u Jordanu
Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je lansirala 12 balističkih projektila na američku vazduhoplovnu bazu u Jordanu, pri čemu su uništeni avioni F-16, F-15 i F-35, kao i ključne instalacije, što je odgovor na američke raketne udare na iranske civile i vojne objekte, piše Mehr njuz. U saopštenju garde navodi se da je gađana vazduhoplovna baza Al Azrak i njen kontrolni centar, te da su uništeni veliki broj letelica i važna oprema „vojske Sjedinjenih Država koja ubija decu“. Operacija je, kako se dodaje, osveta za američke napade na prostor za razonodu, proizvodni kompleks i deo kasarne kod Karadža i Nazarabadа, kao i na lokalnu bazu Garde u Pišvi a trajaće sve dok ne prestane neprijateljska atmosfera.
Štab iranskog združenog rukovodstva Katam al Anbija saopštio je potpuno da je Ormuški moreuz potpuno zatvoren za sav brodski saobraćaj, uključujući naftne tankere i trgovačke brodove, navodeći kao razlog nebezbednost prouzrokovanu američkim udarima na jug Irana, objavljuje Mehr njuz. U saopštenju se ističe da je moreuz zatvoren za tranzit svih vrsta plovila i da će svako kretanje biti gađano, uz odbacivanje američkih tvrdnji da brodovi i dalje prolaze kroz taj vodeni put. Komanda je upozorila da će oružane snage Irana pružiti „odlučujući odgovor na svaku agresiju i terorističke upade američke vojske u regionu“.
Tramp zapretio da će Iran „platiti cenu“
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je u sredu da je Iran odugovlačio s pregovorima o sporazumu pa će „sada morati da plati cenu“, dok je Teheran saopštio da će preispitati diplomatski angažman sa Vašingtonom nakon uzvratnih udara, piše Arab njuz. „Iran samo priča, ništa ne čini. Predugo su otegli pregovore o sporazumu koji bi za njih bio odličan a sada će morati da plate cenu“, naznačio je Tramp. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih posova Ismail Bagaei optužio je Vašington da podriva diplomatiju protivrečnim porukama, promenljivim stavovima i ponovljenim kršenjem prekida vatre, te najavio da je nakon sukoba u Zalivu potrebno preispitati diplomatski put sa Amerikom jer svaki diplomatski proces zahteva najmanje stabilno okruženje.
Izraelski vazdušni udari na Liban usmrtili su u sredu najmanje 12 ljudi, isakao je neimenovani medicinski izvor, dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu pozvao libanski narod da se pridruži izraelskoj borbi protiv Hezbolaha, izveštava Arab njuz. Ni Izrael ni Hezbolah ne poštuju aprilski prekid vatre u Libanu a rat se nastavlja uprkos uslovnom sporazumu o primirju koji je prošle nedelje objavljen nakon libansko-izraelskih pregovora u Vašingtonu. Izraelska vojska je ranije saopštila da je „uhvatila“ dve osobe koje su joj se približile, ali su iz južnog pograničnog grada Kfaršube kasno u sredu saopštili da su opštinski odbornik i službenik pušteni na slobodu.
Kina kritikuje vojno jačanje Japana
Kina je u sredu oštro kritikovala nacrt predloga Japana kojim pokušava da se revidiraju tri ključna bezbednosna dokumenta te zemlje, ocenivši da taj nacrt kleveće normalne vojne aktivnosti Kine i obmanjuje japansku javnost i međunarodnu zajednicu kako bi se opravdalo ubrzano remilitarizovanje Tokija, objavljuje Global tajms. Vladajuća Liberalno-demokratska partija Japana usvojila je u utorak nacrt kojim se poziva na jačanje institucionalne podrške njenoj vojnoj industriji, što kineski stručnjaci tumače kao nastavak zloupotrebe narativa o „kineskoj pretnji“ radi opravdanja vojne ekspanzije i odstupanja od posleratnih bezbednosnih ograničenja. Iz Pekinga su pozvali međunarodnu zajednicu da bude na oprezu prema ovakvim potezima, posebno imajući u vidu da su nacrt i ovogodišnji japanski bezbednosni bilten usko povezani i da Tokio pod vladom Sanae Takaiči dosledno sprovodi politiku koja ukida ograničenja vojnih sposobnosti.
Pojedini posmatrači su nedavno istakli da u današnjoj Evropi politički diskurs i isticanje načela sve više zauzimaju središnje mesto, ponekad i na štetu dugoročnog strateškog promišljanja, te da Evropom sve više dominiraju „normativni političari“ umesto „stratezi“, piše Global tajms. Kineski i evropski naučnici raspravljaju o tome da li ovaj trend postoji i šta su njegovi uzroci a Džao Đunđie, viši saradnik Instituta za evropske studije Kineske akademije društvenih nauka, podseća da su među najuticajnijim stratezima u posleratnoj Evropi nesumnjivo Žan Mone, Konrad Adenauer, Šarl de Gol, Helmut Šmit i Žak Širak, koji su dali izuzetan doprinos evropskoj integraciji, prosperitetu i stabilnosti.
