EU NE MOŽE DA BUDE POSREDNIK KIJEVU I MOSKVI
Iranski tankeri pretovaruju naftu na otvorenom moru da bi zaobišli američke restrikcije, piše Vol strit džornal. Norveška poručuje da Evropa ne može da posreduje u pregovorima o miru, objavljuje Dejli telegraf. Otvaranje prvog pregovaračkog klastera za članstvo Ukrajine u EU 16. juna, donosi Nju vois of Ukrejn. Iran odbacuje američke zahteve kao nerealne, prenosi RT. Zalihe obogaćenog uranijuma nisu na dnevnom redu, navodi Mehr njuz. Trećina Palestinaca ubijena jer je prišla blizu vojne linije, izveštava Arab njuz. Kina potvrdila podršku Povelji UN i multilateralizmu, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Kancelarija UN navodi da bi takvi postupci izraeslkih vojnika mogli da predstavljaju protivpravno ubijanje a samim tim i ratne zločine, prenosi Arab njuz)
U pomorskoj ničijoj zemlji kod Malezije, iranski tankeri pod sankcijama čekaju da na otvorenom moru prebace naftu na brodove ka Kini, prikrivajući identifikacione oznake kako bi izbegli američke restrikcije. Norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Eide upozorio je da evropski kontinent ne može istovremeno da podržava Kijev i bude neutralni posrednik između Ukrajine i Rusije u mirovnim pregovorima. Evropska komisija će 16. juna predložiti otvaranje prvog pregovaračkog klastera za članstvo Ukrajine i Moldavije. Zamenik iranskog Vrhovnog nacionalnog saveta bezbednosti Ali Bageri izjavio je da su zahtevi SAD u pregovorima „odvojeni od stvarnosti“. Bageri je u Moskvi potvrdio da zalihe obogaćenog uranijuma nisu na dnevnom redu nuklearnih pregovora. Prema podacima Kancelarije UN za ljudska prava, oko trećine Palestinaca koje je Izrael ubio od oktobarskog primirja stradalo je u blizini vojne linije razdvajanja. Kina je na sednici Saveta bezbednosti UN ponovo potvrdila podršku Povelji UN i multilateralizmu.
Kako Iran ipak prodaje naftu
U pomorskoj ničijoj zemlji, 45 milja od obale Malezije, teško natovareni tankeri sa iranskom naftom pod sankcijama čekaju da prebace teret na brodove koji plove ka kineskim rafinerijama. Posade prekrivaju natpise na trupovima ceradama i drugim predmetima a crnom bojom prikrivaju identifikacione brojeve kako bi izvele razrađenu obmanu – pretovar s broda na brod na otvorenom moru. Na taj način se prikriva poreklo nafte pre nego što stigne do najvećeg iranskog kupca, uprkos američkim sankcijama koje su na snazi, objavljuje Vol strit džornal.
Kineske fabrike sve više sele svoje pogone u inostranstvo, pa tako reći „proizvedeno u Kini“ postaje „proizvedeno od strane Kine“ širom sveta. Kako piše Vol strit džornal, fabrike su suočene sa višim zapadnim carinama i slabom domaćom tražnjom. Od Severne i Južne Amerike do istočne Evrope, kineske kompanije preseljavaju proizvodnju bele tehnike, automobila i druge robe, što izaziva zebnju kod konkurencije. Više kineskih firmi bi moglo da dođe i u Sjedinjene Države nakon što su se američki i kineski predsednik dogovorili da osnuju „investicionu komoru“.
Evropa ne može da bude posrednik Kijevu i Moskvi
Norveška je saopštila da Evropa ne može da se predstavlja kao posrednik između Ukrajine i Rusije u pregovorima za okončanje rata. Ministar spoljnih poslova Norveške Espen Bart Eide upozorio je za Dejli telegraf da evropski kontinent mora da igra „drugačiju ulogu“ u odnosu na pokušaj Donalda Trampa da deluje kao neutralni posrednik. Bart Eide je objasnio da njegovi evropski saveznici ne mogu istovremeno i da podrže Kijev i da budu posrednici u nekom novom mirovnom procesu, a do njegovog istupanja dolazi u trenutku kada Evropska unija razmatra da imenuje svog pregovarača za direktne razgovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Lord Mandelson, bivši ambasador Velike Britanije u Vašingtonu, davao je savete brojnim ministrima u kabinetu, što bi trebalo da otkriju poruke koje će biti objavljene sledeće nedelje. Kako saznaje Dejli telegraf, ovaj osramoćeni državnik često je slao poruke visokim laburističkim političarima i funkcionerima sa sugestijama kako da vode poslove van svog mandata. Izvori iz vlade navode da većinu tih saveta niko nije tražio i da članovi kabineta sera Kira Starmera nisu konsultovali lorda Mandelsona o političkim pitanjima, osim ako se nisu ticala Sjedinjenih Država.
Otvaranje pregovora za članstvo u EU 16. juna
Evropska komisija će predložiti otvaranje prvog pregovaračkog klastera za članstvo Ukrajine i Moldavije u Evropskoj uniji 16. juna, piše Nju vois of Ukrejn. Lideri EU bi potom taj potez mogli da odobre na samitu Evropskog saveta 18. juna. Prvi klaster obuhvata demokratske, ekonomske i institucionalne osnove i otvara se prvi, ali se zatvara poslednji. Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Kijev spreman za pregovore o svih šest klastera i izrazio nadu da će prva tranša podrške Unije stići na vreme, dok se preostalih pet klastera očekuje za otvaranje u julu.
Ukrajinska ambasadorka u Sjedinjenim Državama Oksana Stefanišina saopštila je 27. maja da je predsednik Volodimir Zelenski poslao više od 600 pisama američkom predsedniku Donaldu Trampu i članovima Kongresa, tražeći ubrzanje odluka kojima bi se ojačala ukrajinska protivvazdušna odbrana. Kako je dodala, američki zakonodavci su na te apele već odgovorili pozitivno, a glavni cilj pisama jeste ubrzanje postupaka koji bi ojačali odbranu Ukrajine i zaštitili civile od ruskih napada. Kijev zatražio nove sisteme PVO i sposobnosti za odbranu od balističkih projektila.
Zahtevi SAD „odvojeni od stvarnosti“
Zamenik sekretara Vrhovnog nacionalnog saveta bezbednosti Irana Ali Bageri izjavio je za RT da Sjedinjene Države tokom pregovora sa Teheranom postavljaju neprihvatljive zahteve, pošto nisu uspele da vojno poraze tu zemlju. Bageri koji je obavljao dužnost ministra spoljnih poslova od 2021. do 2024. godine, u Moskvi je na konferenciji o bezbednosti kazao da „preterani zahtevi“ Vašingtona pokazuju kako su tamošnji zvaničnici „odvojeni od stvarnosti“. Iran je, kako je dodao, nakon američkih i izraelskih vazdušnih udara zatvorio Ormuški moreuz za brodove „neprijateljskih zemalja“ i sada insistira na svom pravu da reguliše prolazak i naplaćuje putarine, jer je taj moreuz ključan za bezbednost Irana, za razliku od SAD koje, kako tvrdi, ne veruju u mir kroz diplomatiju, već u mir kroz silu, agresiju i varvarstvo.
Sjedinjene Države odbile su da osude Rusiju zbog njenog upozorenja na predstojeće udare na vojne ciljeve u Kijevu koje Moskva najavljuje kao odgovor na smrtonosni napad Ukrajine na studentski dom. Kako podseća RT, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pozvao je u ponedeljak američkog državnog sekretara Marka Rubija i upozorio ga na „sistematične i dosledne udare“ na vojne objekte i „centre za donošenje odluka“ u ukrajinskoj prestonici, uz poziv stranim državljanima da napuste grad. Prethodno su ukrajinske bespilotne letelice u petak pogodile obrazovnu ustanovu u ruskom Starobelsku, pri čemu je poginula 21 osoba, uglavnom mladih žena, dok je više od 60 ranjeno a Moskva je taj napad označila kao ratni zločin i namerni teroristički čin.
Uranijum nije na dnevnom redu
Zamenik sekretara Vrhovnog nacionalnog saveta za bezbednost Irana Ali Bageri koji boravi u Moskvi na 14. Međunarodnom bezbednosnom forumu, izjavio je da zalihe obogaćenog uranijuma nisu na dnevnom redu nuklearnih pregovora. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagaei prethodno je podsetio da je Iran članica Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja i da ima pravo na korišćenje nuklearne energije u miroljubive svrhe, a Bageri je na pitanje o ponovnom otvaranju Ormuškog moreuza odgovorio da, dok ne postoji dogovor o svim pitanjima, ne postoji dogovor ni o čemu, objavljuje Mehr njuz. Iranski zvaničnik je dodao da Iran i Oman kao susedne priobalne zemlje pregovaraju o novom mehanizmu za prolazak brodova kroz Ormuz.
Iranska Revolucionarna garda (IRGC) uputila je oštro upozorenje neprijateljima zemlje, naglasivši da napadi na Iran neće ostati bez odgovora. Nakon što su američke snage vazdušnim projektilima gađale jednu tačku na periferiji aerodroma u Bandar Abasu, garda je izvela uzvratne udare na američku vazdušnu bazu iz koje je napad i potekao, i to u sitne sate u četvrtak. Kako prenosi agencija Mehr njuz, garda je takođe istog dana prinudila američki tanker da se povuče nakon što je plovilo pokušalo ilegalno da prođe kroz Ormuški moreuz a IRGC poručuje da će odgovor biti „odlučniji“ ukoliko neprijatelj ponovi bilo kakav čin agresije.
Trećina Palestinaca ubijena jer je prišla blizu
Oko trećine Palestinaca koje je Izrael ubio od oktobarskog primirja nalazilo se u područjima blizu vojne linije razdvajanja sa Hamasom, što je, prema Kancelariji UN za ljudska prava, izazvalo sumnju da vojnici pucaju na civile samo zato što su se približili tom pojasu, piše Arab njuz. Kancelarija UN navodi da bi takvi postupci predstavljali protivpravno ubijanje a samim tim i ratne zločine. Izraelska vojska koja tvrdi da se vatrom njenih vojnika kod linije razdvajanja suzbijaju pretnje od militanata, nije odmah dala komentar na ove navode.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u sredu da ga ponude Teherana za postizanje dogovora još nisu zadovoljile, dok je iranska državna televizija ranije istog dana objavila detalje navodnog nacrta sporazuma. Tramp je na sednici kabineta u Beloj kući dodao da ne žuri da okonča rat na Bliskom istoku, uprkos izjavi tokom vikenda da je dogovor blizu, te da će ili uslediti dogovor ili će morati da „završe posao“, što je aluzija na nastavak vojnih operacija započetih 28. februara, podseća Arab njuz. Iranska televizija je prenela da nacrt memoranduma predviđa ukidanje pomorske blokade Irana, uspostavljanje plovidbe kroz Ormuški moreuz i povlačenje američkih snaga iz Zaliva, što je Bela kuća ocenila kao „potpune izmišljotine“.
Kina potvrdila podršku Povelji UN
U jeku rastućih sukoba, geopolitičkih podela i humanitarnih kriza koje sve više iskušavaju posleratni međunarodni poredak, Kina je na visokom zasedanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ponovo potvrdila čvrstu podršku Povelji UN i multilateralizmu, pozvavši na oživljavanje međunarodnog sistema sa centrom u UN i jačanje mehanizama globalnog upravljanja, piše Global tajms. Stav Pekinga, koji je naišao na široku podršku, ogleda se u pet predloga koje je na sednici u Njujorku izneo kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, a među kojima se posebno ističe zahtev da se međunarodna zajednica ujedini i zajednički deluje kako bi se UN odbranile, oživele i ojačale.
Donji dom japanskog parlamenta usvojio je predlog zakona kojim se osniva novi „nacionalni obaveštajni savet“, čime je ta zemlja dobila pravni okvir za jačanje svojih obaveštajnih sposobnosti. Analitičari upozoravaju, piše Global tajms, da ovaj potez prevazilazi domaću zabrinutost zbog ugrožavanja prava na privatnost, jer predstavlja ključni pokušaj Japana da obnovi svoje ratne obaveštajne kapacitete i još jedan korak ka neonacizmu, zbog čega miroljubive susedne zemlje moraju da budu veoma oprezne. Savet će predvoditi premijerka Sanae Takaiči a činiće ga još devet članova kabineta, dok bi vlada već u julu mogla da oformi i savet i biro, te da osnuje stručni panel za razgovore o zakonodavstvu protiv špijunaže.
