UKRAJINA NE BI IZDRŽALA DA NEMA AMERIČKO ORUŽJE
„Epl“ sprema moderniju verziju veštačke inteligencije, piše Vol strit džornal. Endru zarađivao novac od imanja Vindzor uprkos simboličnom zakupu, donosi Dejli telegraf. Ukrajina ne bi izdržala ni dan bez SAD, izjavio Tramp, prenosi Ukrainska Pravda. Putin odgovarao na pitanja dva sata na forumu u Sankt Peterburgu, objavljuje RT. Iran slavi 62. godišnjicu ustanka iz 1963, izveštava Mehr njuz. Ajatolah Hamnei poručio da su SAD i Izrael pretrpeli „odlučujući udarac“, piše Arab njuz. Kirgistan osvojio prvo mesto nestalne članice SB UN, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Američki predsednik Donald Tramp izjavio je novinarima u Beloj kući da Ukrajina „ne bi izdržala ni jedan ni dva dana“ u ratu sa Rusijom bez američkog oružja i opreme, prenosi Ukrainska Pravda)
Kompanija „Epl“ sprema se da na sledećoj godišnjoj konferenciji za programere prikaže moderniju verziju SIRI koja će više ličiti na ChatGPT. Bivši vojvoda od Jorka Endru Mauntbeten-Vindzor zarađivao je novac iz svog imanja Vindzor uprkos tome što je dve decenije plaćao simboličan zakup. Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Ukrajina „ne bi izdržala ni jedan ni dva dana“ u ratu sa Rusijom bez američkog oružja i opreme. Ruski predsednik Vladimir Putin odgovarao je na pitanja šefova međunarodnih novinskih agencija na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu a ogromna sesija trajala je nešto više od dva sata. Iran 5. juna 2026. obeležava 62. godišnjicu ustanka iz 1963, ključnog događaja u novijoj istoriji te zemlje kada su vernici ustali protiv tiranije Pahlavijevog režima. Ajatolah Modžtaba Hamnei, vrhovni iranski vođa, saopštio je u četvrtak da su SAD i Izrael pretrpele „odlučujući udarac“ u ratu na Bliskom istoku. Kirgistan je na izborima u Generalnoj skupštini UN osvojio svoje prvo mesto nestalne članice Saveta bezbednosti, pobedivši Filipine za mesto azijsko-pacifičke grupe, dok je Nemačka doživela istorijski poraz prekinuvši svoj niz pobeda.
„Epl“ sprema moderniju verziju
Kompanija „Epl“ sprema se da na sledećoj godišnjoj konferenciji za programere prikaže moderniju verziju SIRI, koja će više ličiti na ChatGPT, jer je postojeća verzija tog čet-bota jedna od najneinteligentnijih na tržištu, piše Vol strit džornal. Proizvođač Ajfona ima jasne prednosti da postane lider u oblasti veštačke inteligencije za potrošače, ali samo ako konačno uspe da osavremeni SIRI koja je toliko dugo bila ograničena da je većina ljudi koristi samo za osnovne funkcije poput nameštanja tajmera. Uz pomoć novog izdanja, „Epl“ se nada da će pokrenuti svoj povratak u trku za veštačku inteligenciju.
Američka agencija za hranu i lekove pokrenula je bezbednosnu studiju o piluli za pobačaj, poznatu i kao mifepriston, što bi moglo otvoriti put administraciji SAD da ograniči način njene distribucije i upotrebe. Ovaj potez predstavlja pobedu za protivpobačajne grupe i republikanske članove Kongresa koji su tražili od administracije da se obračuna sa upotrebom te pilule, pošto su u poslednjim mesecima izgubili strpljenje zbog uveravanja zvaničnika da će se studija sprovesti, piše Vol strit džornal. Očekuje se da će ceo postupak trajati oko šest meseci, što znači da će njegovi rezultati biti poznati tek posle izbora na sredini mandata.
Endru zarađivao novac od Vindzora
Bivši vojvoda od Jorka Endru Mauntbeten-Vindzor, zarađivao je novac iz svog imanja Vindzor uprkos tome što je dve decenije plaćao simboličan zakup, objavljuje Dejli telegraf. On je od osam kućica u okviru Kraljevske rezidencije, tri izdao trećim licima kako bi ostvario lični prihod, što je, kako je u izveštaju od 50 stranica otkrila Nacionalna revizorska kancelarija, bilo dozvoljeno uslovima njegovog ugovora o zakupu. Ovo otkriće dovodi do mogućnosti da je šezdesetšestogodišnji Mauntbeten-Vindzor ostvario znatan profit od te imovine dok je još bio radni član kraljevske porodice, pošto je imanje dobio na korišćenje bez naknade od Krunskog poseda nakon što je 2003. godine platio 7,5 miliona funti za renoviranje.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uputio je retko otvoreno pismo Vladimiru Putinu u kojem upozorava ruskog lidera da će se, ako ne pristane na okončanje rata, u Rusiji boriti za sopstveni opstanak, piše Dejli telegraf. Zelenski je predložio i direktan susret sa svojim ruskim neprijateljem, istakavši da je spreman za „potpuni prekid vatre“, dok bi Sjedinjene Države mogle da ga nadziru a Evropa mora da bude deo mirovnog procesa. Putin je u trenutku objavljivanja pisma, govoreći u Sankt Peterburgu, rekao da i sam želi što skoriji kraj rata i da bi mirovni pregovori mogli da se vode dok sukob još traje, dok Zelenski zbog pregovora Amerike i Irana smatra da bi primirje trebalo da stupi na snagu pre početka razgovora.
Ukrajina ne bi izdržala da nema oružja SAD
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je novinarima u Beloj kući da Ukrajina „ne bi izdržala ni jedan ni dva dana“ u ratu sa Rusijom bez američkog oružja i opreme, prenosi Ukrainska Pravda. Tramp je podsetio da su Sjedinjene Države Ukrajini dale stotine milijardi dolara vredne opreme, uključujući i protivtenkovske rakete „džavelin“ koje je prodao Kijevu tokom svog prvog mandata, i poručio da „bez naše vojske i naše opreme Ukrajina danas ne bi bila živa da se bori“. Predsednik SAD je dodao da su tenkovi „zaglavili u blatu, a onda su tenkisti išli unaokolo i bum-bum-bum-bum“, te da je „čaršafe davao Obama a on lično jedno od najrazornijih oružja“.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da su u Kremlju videli pismo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i da će Vladimir Putin kasnije biti upoznat sa njegovim sadržajem. Peskov je dodao da, ukoliko Zelenski želi da se sastane sa Putinom, može da dođe u Moskvu, dok je u otvorenom pismu od 4. juna Zelenski predložio ruskom predsedniku da dogovore datum i sastanu se uživo radi okončanja rata, uz učešće Evrope i Sjedinjenih Država u pregovorima, prenosi Ukrainska Pravda. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha saopštio je da će otvoreno pismo Zelenskog Putinu biti uručeno diplomatskim kanalima a ukrajinski predsednik je pozvao ruskog kolegu da ne produžava rat do 2027. i 2028. godine.
Putin odgovarao na pitanja dva sata
Ruski predsednik Vladimir Putin odgovarao je na pitanja šefova međunarodnih novinskih agencija, među kojima su bile kineske, beloruske, nemačke, francuske, španske i iranske državne kuće, kao i predstavnici Rojtersa i Asošijejted presa, na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, piše RT. Ogromna sesija pitanja i odgovora trajala je nešto više od dva sata i dotakla se različitih tema, uključujući rusku unutrašnju i spoljnu politiku, sukob u Ukrajini i potencijalne puteve za ponovno približavanje Evropi. Među ključnim zaključcima sa foruma izdvajaju se navodna „vojna tajna“ o raketnom sistemu „orešnik“ i priče o „smrti“ ruske ekonomije.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma da je ultraliberalni model Zapada dosegao „civilizacijski ćorsokak“ i da sve više ograničava prava sopstvenih građana, novinara i političkih pokreta. Kako objavljuje RT, ona je navela da sistem koji je nekada promovisao „slobodu, demokratiju i ljudska prava“ danas prolazi kroz ideološku krizu jer ne može da garantuje ni deklarisana prava sopstvenih građana. Prema njenim rečima, političke partije, novinari i javne organizacije u zapadnoj Evropi sve češće trpe pritisak ako osporavaju dominantni narativ, jer im se, kako je rekla, nudi ili ćutanje ili zatvor.
Iran slavi godišnjicu revolucije
Iran 5. juna 2026. godine obeležava 62. godišnjicu ustanka iz 1963, ključnog događaja u novijoj istoriji te zemlje kada su vernici ustali protiv tiranije Pahlavijevog režima i tim činom posejali seme buduće Islamske revolucije iz 1979. godine, objavljuje Mehr njuz. Širom zemlje građani odaju počast mučenicima koji su se suprotstavili rastućoj autoritarnosti, zapadnjaštvu i sekularnim politikama Pahlavijeve monarhije, a posebno njenim napadima na verske institucije i vrednosti, pri čemu je predvodnik otpora bio imam Homeini. Sam ustanak nastao je kao vrhunac narodnog nezadovoljstva takozvanom „Belom revolucijom“ – reformama koje je režim sproveo pod direktnim uticajem zapadnih sila, posebno Sjedinjenih Država i Britanije, bez obzira na islamske principe i volju iranskog naroda.
Iran insistira na uključivanju Libana u bilo kakav sporazum o prekidu vatre sa Sjedinjenim Državama zato što, iz teheranske perspektive, regionalna bezbednost predstavlja splet međusobno povezanih kriza koje se ne mogu rešavati odvojeno, objavljuje Mehr njuz. Zvaničnici u Teheranu smatraju da bi sporazum koji bi se bavio samo bilateralnim pitanjima, poput nuklearnog programa ili ukidanja sankcija a zanemario Liban i vojni pritisak na Hezbolah, očuvao temelje za dalju nestabilnost i ne bi bio održiv. Hezbolah za Iran nije samo libanski akter ili regionalna oružana grupa, već deo višedecenijske regionalne odvraćajuće strukture, pa zato Teheran poručuje Vašingtonu da ako želi smirivanje napetosti sa Iranom, mora obratiti pažnju na čitav niz činilaca koji stvaraju tenzije.
„Odlučujući udarac“ za SAD i Izrael
Ajatolah Modžtaba Hamnei, vrhovni iranski vođa, saopštio je u četvrtak da su Sjedinjene Države i Izrael pretrpele „odlučujući udarac“ u ratu na Bliskom istoku, prenosi se iz Teherana a piše Arab njuz. Njegova poruka, koju je na svečanosti povodom godišnjice smrti osnivača Islamske republike pročitao predvodnik molitve, usledila je nakon što je Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio rezoluciju kojom se traži obustavljanje američkih vojnih akcija u Iranu, dok je vlada u Teheranu izvestila da u pregovorima o okončanju sukoba nema „opipljivog napretka“. Višenedeljni pregovori, obeleženi pretnjama i povremenim nasiljem, nisu uspeli da obezbede dogovor o prestanku rata i ponovnom otvaranju Ormuškog moreuza, ključnog prolaza za svetske tokove energije.
Jedan pripadnik mirovnih snaga UN poginuo je u Libanu, saopštile su u četvrtak te snage i srpske vlasti, nakon što je pogođena baza na jugu zemlje gde se sukobljavaju Izrael i Hezbolah. Kako se navodi u saopštenju UNIFIL-a, mirovnjak je preminuo od teških povreda koje je zadobio kada su minobacačke granate pogodile njegov položaj, dok su dve plave kacige ranjene u incidentu u sredu uveče, piše Arab njuz. Srpsko Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je poginuo stariji vodnik Milovan Jovanović, kome je ukazana hitna medicinska pomoć u bolnici unutar baze pre nego što je helikopterom prebačen u Bejrut gde je preminuo, čime se broj poginulih pripadnika UNIFIL-a od početka sukoba u martu popeo na sedam.
Kirgistan osvojio mesto u SB UN, Nemačka ispala
Kirgistan je na izborima u Generalnoj skupštini UN osvojio svoje prvo mesto nestalne članice Saveta bezbednosti, pošto je u četiri kruga glasanja pobedio Filipine za mesto azijsko-pacifičke grupe, dok je Nemačka doživela istorijski poraz prekinuvši svoj niz pobeda. Pored Kirgistana, za dvogodišnji mandat koji počinje 1. januara 2027. izabrani su Austrija, Portugal, Trinidad i Tobago i Zimbabve, dok će Bahrein, Kolumbija, Demokratska Republika Kongo, Letonija i Liberija ostati u Savetu do kraja 2027. godine. Kako za Global tajms objašnjava Gao Vani, zamenica dekana Škole političkih i međunarodnih odnosa Univerziteta Lanzou, iako nestalne članice nemaju pravo veta, one mogu neposredno da učestvuju u raspravama, glasanju i oblikovanju dnevnog reda o pitanjima međunarodnog mira i bezbednosti, pa njihov institucionalni uticaj ne treba potcenjivati.
Portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning izjavila je u četvrtak da Kina poziva Evropsku uniju da na kinesko-evropske trgovinske odnose gleda na „objektivan i racionalan“ način, nakon što su se pojavili izveštaji da EU planira da sredinom juna otkrije nove mere koje bi mogle da oblikuju ekonomske odnose sa Kinom, piše Global tajms. Kineska diplomatkinja je naglasila da je trgovinska saradnja Kine i Evrope izgrađena na zajedničkim interesima, da komplementarnost nije rizik a podudarnost interesa nije pretnja, te da zaštitarstvo u trgovini ne ide u prilog nikome. Njeni komentari usledili su nakon što je najnovije istraživanje Evropske privredne komore u Kini pokazalo da se 68 odsto evropskih kompanija odlučilo da ostane ili proširi poslovanje u Kini, što predstavlja jak odgovor na takozvane politike smanjenja zavisnosti od rizika koje promoviše Brisel.
