POSTIGNUT SPORAZUM, TRAMP LJUT NA NETANJAHUA
SAD i Iran postigli su dogovor o prekidu vatre i otvaranju plovnih puteva, piše Vol strit džornal. Odloženi razgovori o iranskom uranijumu, donosi Dejli telegraf. Ruski napad oštetio Sabornu crkvu u Kijevu, prenosi Ukrinform. Troje stradalih u ruskoj Tulskoj oblasti nakon ukrajinskog napada dronovima, objavljuje RT. Iran uspeo da nametne svoju volju, izveštava Mehr njuz. U Gazi ubijeno više od 73.000 Palestinaca, navodi Arab njuz. Izrael nezadovoljan sporazumom, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Dok je za američke medije u nedelju kazao da je postignut sporazum sa Iranom, predsednik Donald Tramp je naveo i da su izraelski udari na Bejrut odlagali plan. Tramp je za rekao da se „zgranuo“ i da je „besan“ na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, objavljuje Arab njuz)
Sjedinjene Države i Iran postigli su dogovor o prekidu vatre i ponovnom otvaranju plovnih puteva, što predstavlja potencijalni proboj u ratu koji je potresao svetsku ekonomiju. Razgovori o sudbini obogaćenog uranijuma odloženi su za drugi krug pregovora koji će početi nakon potpisivanja početnog memoranduma u Ženevi. Tokom ruskog vazdušnog napada na Kijev izbio je požar na teritoriji Kijevsko-pečerskog manastira, a plamen je zahvatio krov Saborne crkve. Guverner Tule saopštio je da su tri osobe poginule a tri povređene, među kojima i jednogodišnje dete, nakon što su ukrajinski dronovi pogodili stambene četvrti u toj ruskoj oblasti. Centralna vojna komanda u Iranu saopštila je da je narod Islamske Republike uspeo da nametne svoju volju neprijateljima. Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je da je broj poginulih Palestinaca u ratu Izraela i Hamasa prešao 73.000, nakon što je u nedelju zabeleženo još pet smrtnih slučajeva, dok Izrael nastavlja sa udarima uprkos krhkom primirju od oktobra. Kineski posmatrači navode da mnogi detalji dogovora SAD i Irana ostaju nejasni i da je Izrael nezadovoljan tim sporazumom.
Postignut dogovor, potpisi u petak
Sjedinjene Države i Iran postigli su dogovor o prekidu vatre i ponovnom otvaranju plovnih puteva, saopštile su u nedelju dve zemlje, što predstavlja potencijalni proboj u ratu koji je potresao svetsku ekonomiju, piše Vol strit džornal. Kako su predsednik SAD i pakistanski pregovarači izjavili, sporazum bi trebalo da bude potpisan u petak, iako je Donald Tramp ranije izrazio nadu da će do potpisivanja doći već juče, u nedelju. Nijedna strana nije dala poseban spisak dogovorenih detalja.
Iako bi dogovor predsednika SAD sa Iranom trebalo da dovede do ponovnog otvaranja Ormuškog moreuza, energetski stručnjaci upozoravaju da će od toga koliko brzo se zaustavi oštar pad naftnih zaliha, zavisiti kretanje cena energenata u narednim nedeljama. Sjedinjene Države i druge zemlje širom sveta morale su više od 15 nedelja da crpe naftu iz rezervoara, slanih pećina i strateških rezervi kako bi nadomestile milione barela nafte zarobljene iza moreuza a zalihe su se sada približile kritičnom nivou, podseća Vol strit džornal. Kako ističu rukovodioci naftnih kompanija, bez priliva nove nafte cene će morati naglo da skoče kako bi se zaustavilo trošenje zaliha.
Odloženi razgovori o iranskom uranijumu
Sjedinjene Države i Iran dogovorile su mirovni sporazum koji otvara put za dalje pregovore o okončanju rata na Bliskom istoku a memorandum o razumevanju biće potpisan u petak u Švajcarskoj. Sporazum još nije objavljen, što izaziva zabrinutost zbog ishoda ranijih spornih tačaka poput iranskog nuklearnog programa, dok su razgovori o sudbini obogaćenog uranijuma Teherani odloženi za drugi krug pregovora koji će početi nakon potpisivanja početnog pakta u Ženevi, objavljuje Dejli telegraf. Američki predsednik je nagovestio da bi Islamska Republika mogla da obogaćuje uranijum samo do određenog nivoa, što je ustupak koji je Iran već ponudio kada je Donald Tramp u februaru prekinuo pregovore i započeo rat.
Novi britanski ministar odbrane Den Džervis neće dobiti dodatni novac za vojsku, čime se gase nade koje je polagao taj resor, saznaje Dejli telegraf. Džervis će, kako se navodi, dobiti istih 13,5 milijardi funti koliko je dobio i prethodnik Džon Hili koji je zbog tog iznosa prošle nedelje napustio vladu a ministarstvu će biti rečeno da postojeći budžet popuni pronalaženjem ušteda. Novi ministar proveo je vikend u pregledu spornog plana ulaganja u odbranu sa svojim zvaničnicima i vojnim zapovednicima, ali pregovori sa ministarstvom finansija i Dauning stritom tek predstoje.
Pogođena Saborna crkva u Kijevu
Tokom ruskog vazdušnog napada na Kijev izbio je požar na teritoriji Kijevsko-pečerskog manastira, saopštio je gradonačelnik Vitalij Kličko a prenosi Ukrinform. Plamen je zahvatio krov Saborne crkve unutar tog kompleksa, potvrdio je načelnik Gradske vojne uprave Timur Tkačenko, navodeći da je reč, kako se veruje, o direktnom gađanju. Tkačenko je dodao da Rusi namerno gađaju srce jedne od najvećih hrišćanskih svetinja, da je šteta na manastiru znatna i da vatra i dalje bukti, dok ekipe hitne pomoći pokušavaju da je obuzdaju.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio se Velikoj Britaniji što je zadržala jedan naftni tanker ruske „flote u senci“ kod svoje obale, ističući da je to prvi takav potez ove zemlje. „Danas imamo poseban razlog da zahvalimo Britaniji. Zaustavljanje brodova iz ruske ’flote u senci’ ove je godine postala dobra tradicija u evropskim vodama. Naftu treba zaustaviti kako bi se rat Rusije zaustavio“, rekao je Zelenski u večernjem obraćanju. Kako piše Ukrinform, predsednik je dodao da će od sledeće nedelje sa evropskim partnerima razgovarati o tome da zakonske izmene konačno omoguće duže zadržavanje tankera koji „zarađuju za Putinov rat“.
Troje stradalih u Tulskoj oblasti
Guverner Tulske oblasti Dmitrij Miljajev saopštio je da su tri osobe poginule a tri povređene, među kojima i jednogodišnje dete, nakon što su ukrajinske dronovi pogodili stambene četvrti u toj ruskoj oblasti, objavljuje RT. Kako je Miljajev naznačio, napad je oštetio nekoliko privatnih kuća i komercijalnih objekata u naseljima Jamni, Maslovo, Mihalkovo i Inšinskom kod Tule, grada udaljenog oko 193 kilometra južno od Moskve. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin dodao je da su u ponedeljak ujutro oborene četiri bespilotne letelice koje su letele ka ruskoj prestonici, te da su na mesta pada krhotina upućene ekipe za vanredne situacije.
Izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev optužio je premijera Velike Britanije Kira Starmera da zaplenom jednog broda za koji se sumnja da je povezan sa Rusijom, pokušava da skrene pažnju sa unutrašnjih problema zemlje, piše RT. Starmer je u nedelju saopštio da su britanske snage presrele tanker koji učestvuje u takozvanim operacijama „flote u senci“ a koje navodno pomažu Rusiji da zaobiđe zapadne sankcije na izvoz nafte, dok je kasnije objavio i snimak na kojem se vidi kako naoružani marinci ulaze na to plovilo. Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je da će brod koji se zatekao u La Manšu pre nego što su ga zaustavili britanski marinci, biti zadržan i nadziran južno od engleske obale dok se istražuju njegove aktivnosti.
Iran uspeo da nametne svoju volju
Centralna vojna komanda u Iranu saopštila je u ponedeljak da je narod Islamske Republike uspeo da nametne svoju volju kukavičkim neprijateljima, nakon što je Teheran potvrdio da je završen memorandum o razumevanju sa Sjedinjenim Državama radi okončanja rata, piše Mehr njuz. U saopštenju se navodi da su iranski narod i njegovi borci dokazali da američki i cionistički neprijatelji nemaju drugog izbora do da prihvate poraz. Komanda je pohvalila nepopustljivu odlučnost oružanih snaga tokom više od sto dana rata, dodajući da božanska i čelična volja iranske nacije sada predstavlja nesalomivu branu protiv svih oblika agresije.
Sekretarijat Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana potvrdio je da su Teheran i Vašington finalizirali tekst memoranduma o razumevanju o okončanju rata, čime se odmah i trajno obustavljaju vojne operacije na svim frontovima, uključujući i Liban, te se ukida američka pomorska blokada Irana, objavljuje Mehr njuz. U saopštenju koje je sekretarijat objavio u nedelju uveče navodi se da je na osnovu odobrenja Vrhovnog saveta tekst sporazuma postignut nakon teških i intenzivnih pregovora. Memorandum će, kako se dodaje, biti zvanično potpisan u petak, 19. juna.
U Gazi ubijeno više od 73.000 Palestinaca
Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je da je palestinski broj poginulih u ratu Izraela i Hamasa prešao 73.000, nakon što je u nedelju zabeleženo pet smrtnih slučajeva – dve osobe u južnom gradu Kan Junisu, jedna u centralnoj Gazi i dvoje ranijih ranjenika koji su podlegli povredama, izveštava Arab njuz. Potvrdu je dalo rukovodstvo ministarstva. Rat je izbio nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. na Izrael kada je ubijeno oko 1.200 ljudi i odveden 251 taoc, dok je od početka sukoba povređeno više od 173.200 osoba. Izrael, kako se navodi, nastavlja sa udarima uprkos krhkom primirju postignutom u oktobru.
Dok je za američke medije u nedelju kazao da je postignut sporazum sa Iranom, predsednik Donald Tramp je naveo i da su izraelski udari na Bejrut odlagali plan. Tramp je za rekao da se „zgranuo“ i da je „besan“ na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua nakon što je Izrael u nedelju gađao južna predgrađa Bejruta, pri čemu su poginule tri osobe, piše Arab njuz. „Nisam mogao da verujem. Sat vremena pre nego što je trebalo da potpišemo sporazum. Uzdrmalo je stvari. Odložilo je potpisivanje za nekoliko sati“, dodao je Tramp.
Izrael nezadovoljan sporazumom
Posle gotovo četiri meseca žestokog vojnog sukoba i stroge pomorske blokade, stanje na Bliskom istoku navodno je doživelo veliki preokret, pošto su Sjedinjene Države i Iran saopštili da su postigli mirovni sporazum koji će biti potpisan u petak. Kako piše Global tajms, kineski posmatrači navode da sam sporazum ima jasan efekat smirivanja tenzija na Bliskom istoku, ali da mnogi detalji dogovora u ovoj fazi ostaju nejasni i da neizvesnosti i dalje postoje, s obzirom na određene sporne tačke i na to da je Izrael, kako se navodi, nezadovoljan tim sporazumom.
Jedna kineska istraživačka ustanova nedavno je objavila nove detalje i nalaze sa naučne ekspedicije na Huanjandao, što bi, prema rečima stručnjaka, trebalo da produbi ekološko razumevanje i poboljša prognoziranje stanja u tom području. Međutim, istraživanja su naišla na nove napade i kampanju blaćenja sa filipinske strane, uključujući i izjavu portparola Obalne straže Filipina Džaja Tariele da će njegova strana nastaviti da nadgleda i osporava prisustvo dva kineska istraživačka broda kraj Huanjangdoa. Kineski stručnjaci za Global tajms navode da Manila iznova izvrće činjenice, blati legitimne kineske naučne aktivnosti i pogrešno predstavlja namenu kineskih postrojenja.
