AMERIKA SE SPREMA ZA UDAR NA IRAN, TEHERAN PRETI ODMAZDOM
Sjedinjene Države pojačavaju pripreme za moguću akciju protiv Irana, piše Vol strit džornal. Britanski premijer dobio zahtev da proglasi Iransku revolucionarnu gardu teroristima, donosi Dejli telegraf. Vašington razmatra ograničene vojne udara na ključne elemente iranskog režima, prenosi Ukrinform. Rusija i Kina ne predstavljaju nikakvu pretnju za Grenland, navodi RT. Teheran zapretio osvetom i napadom na vojne baze SAD u regionu, izveštava Arab njuz. Proširenje NATO na Aziju označilo bi početak propasti te alijanse, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Rusija i Kina ne predstavljaju nikakvu pretnju Grenlandu, izjavio je u nedelju Rasmus Jarlov, predsednik Odbora za odbranu danskog parlamenta a objavljuje RT)
Savetnici predsednika SAD upoznaće ga sa opcijama za odgovor na proteste u Iranu koji obuhvataju pojačanu podršku antivladinim izvorima i moguće vojne udare. Britanski premijer Kir Starmer dobio je zahtev da proglasi Iransku revolucionarnu gardu terorističkom organizacijom zbog njenog učešća u brutalnom gušenju prodemokratskih protesta. Sjedinjene Države ozbiljno razmatraju mogućnost ograničenih vojnih udara na ključne elemente iranskog režima, poput propagandne infrastrukture ili sedišta garde, kako bi ojačale položaj protesta. Predsednik Odbora za odbranu danskog parlamenta izjavio je da Rusija i Kina ne predstavljaju pretnju za Grenland, direktno odgovarajući na izjave o njihovoj opasnosti u Arktičkom regionu. Američka organizacija za ljudska prava potvrdila je smrt najmanje 490 demonstranata u Iranu, dok je Teheran upozorio SAD na posledice i obećao odmazdu na njihove baze u regionu u slučaju intervencije. Bivši kineski ambasador upozorio je da bi proširenje NATO na Aziju označilo početak propasti te alijanse, ističući da saveznički odnosi više ne odgovaraju stvarnosti.
Pojačane pripreme za udar na Iran
Sjedinjene Države pojačavaju pripreme za moguću akciju protiv Irana, objavljuje Vol strit džornal. Savetnici predsednika Donalda Trampa u utorak će ga upoznati sa opcijama odgovora na proteste u Iranu, saopštili su američki zvaničnici. Na stolu su mere koje obuhvataju pojačanu podršku antivladinim izvorima na internetu, upotrebu tajnog sajber oružja protiv vojnih i civilnih ciljeva, uvođenje novih sankcija režimu, kao i mogućih vojnih udara. Ova rasprava pokazuje da Tramp ozbiljno razmatra konkretne korake kojima bi kaznio iranski režim zbog brutalnog obračuna sa demonstrantima, kako je i ranije više puta najavljivao.
Predsednik SAD planira opsežnu inicijativu kojom bi Sjedinjene Države preuzele kontrolu nad proizvodnjom i izvozom venecuelanske nafte, što bi ozbiljno uzdrmalo postojeći odnos snaga na svetskom tržištu, piše Vol strit džornal. Članice OPEK-a koje se već bore da očuvaju svoje učešće na tržištu usred pada cena nafte, sada dobijaju neočekivanog i moćnog konkurenta jer bi Amerika, uz sopstvenu rekordnu proizvodnju, faktički upravljala izvozom jedne od osnivačica kartela. Prema rečima izvora upućenih u situaciju, cilj Donalda Trampa je obnova venecuelanskih naftnih polja i usmeravanje tog obima na tržište po ceni od oko 50 dolara za barel, što bi najviše koristilo američkim potrošačima.
Da Britanija proglasi iransku vojsku teroristima
Britanski premijer Kir Starmer dobio je zahtev da proglasi Iransku revolucionarnu gardu terorističkom organizacijom, piše Dejli telegraf. Ta bezbednosna sila ajatole ima glavnu ulogu u brutalnom gušenju prodemokratskih protesta, pri čemu su demonstranti ubijani na ulici a potvrđen je broj od preko 500 mrtvih od početka protesta, iako je stvaran broj verovatno znatno veći. Američki zvaničnik ocenio je da je „očigledno“ kako su snage ajatole teroristička organizacija i pozvao London da pojača pritisak na Teheran usred najvećih masovnih demonstracija u Iranu u poslednjih šest godina.
U još jednom tekstu, Dejli telegraf objavljuje da broj poginulih u protestima u Iranu naglo raste nakon žestokog obračuna u protekla tri dana, kada su vojnici zatvarali čitave gradove a uvedena je nova politika pucanja na demonstrante iz neposredne blizine. Aktivisti za ljudska prava iz grupe HRANA, sa sedištem u SAD, potvrdili su smrt 496 demonstranata i 48 pripadnika bezbednosnih snaga, uz više od 10.600 uhapšenih, dok su nezavisne provere ovih podataka zasad nemoguće. Protesti koji ulaze u treću nedelju, već se približavaju po krvavosti najtežim nemirima od 2019. godine a stvarni broj žrtava verovatno je i veći zbog potpunog isključenja interneta i medijskog mraka.
Ograničeni udari na ključne mete
Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost ograničenih vojnih udara na ključne elemente iranskog režima, posebno na njegovu propagandnu infrastrukturu i sedište Korpusa čuvara Islamske revolucije, kako bi ojačale položaj protesta u zemlji. Bivši republikanski kongresmen Don Riter izjavio je za Ukrinform da je situacija u Iranu izuzetno nestabilna, uz najmanje pet stotina poginulih i nekoliko hiljada uhapšenih tokom demonstracija, te da američka administracija ozbiljno razmatra korake podrške iranskom narodu. Prema njegovoj ocjeni, predsednik Donald Trump može da pristane da upotrebi ciljane udare na osnovu pouzdanih obaveštajnih podataka a ne da šalje trupe u kopnene sukobe.
Švedska vlada saopštila je da će izdvojiti 15 milijardi švedskih kruna (oko 1,6 milijardi dolara) za protivvazdušnu odbranu, prvenstveno radi zaštite civila i civilne infrastrukture. Ministar odbrane Pal Jonson istakao je na bezbednosnoj konferenciji na severu Švedske da rat u Ukrajini jasno pokazuje koliko je važna snažna i otporna PVO. Švedska će nabaviti sisteme kratkog dometa kojima će štititi gradove, mostove, elektrane i ostale ključne objekte, piše Ukrinform.
Jarlov: Rusija i Kina nisu pretnja za Grenland
Rusija i Kina ne predstavljaju nikakvu pretnju Grenlandu, izjavio je u nedelju Rasmus Jarlov, predsednik Odbora za odbranu danskog parlamenta a objavljuje RT. On je time direktno odgovorio bezbednosnom stručnjaku Velini Čakarovoj koja tvrdi da evropske zemlje koje ne shvataju ozbiljnost ruske i kineske pretnje u Arktičkom regionu poslednjih deset godina, jednostavno nisu pratile dešavanja. Jarlovljeva izjava dolazi usred pojačanih tenzija nakon što je američki predsednik Donald Tramp ponovo izrazio želju da Sjedinjene Države preuzmu kontrolu nad Grenlandom, autonomnom teritorijom pod danskim suverenitetom.
Indijska kompanija „Relajans indastriez“, najveća rafinerija nafte u toj zemlji, zatražila je od Sjedinjenih Američkih Država dozvolu da ponovo kupuje venecuelansku naftu, prenosi RT, pozivajući se na izvore svetskih agencija iz industrije. Nju Delhi se poslednjih meseci našao pod sve većim pritiskom Vašingtona da prekine uvoz ruske nafte a situaciju je dodatno zaoštrio predsednik SAD uvođenjem carina od 50 odsto na indijsku robu zbog te trgovine. U potrazi za alternativnim izvorom, rafinerija vodi pregovore sa američkim Stejt departmentom i Ministarstvom finansija kako bi se dobilo zeleno svetlo za kupovinu venecuelanske sirove nafte.
Teheran obećao odmazdu na vojne baze SAD
U Iranu je u dosadašnjim protestima stradalo više od 500 ljudi, saopštila je u nedelju američka organizacija za ljudska prava HRANA, koja je potvrdila smrt 490 demonstranata i 48 pripadnika bezbednosnih snaga, uz više od 10.600 uhapšenih, prenosi Arab njuz. Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Baker Kalibaf upozorio je u nedelju Sjedinjene Države da ne prave „pogrešne kalkulacije“, nakon što je tamošnji predsednik više puta zapretio intervencijom ukoliko vlast upotrebi silu protiv demonstranata. Teheran je istovremeno poručio da će, u slučaju američke vojne intervencije, ciljati američke vojne baze u regionu.
Premijer Sudana Kamil Idris saopštio je u nedelju da se vlada vraća u Kartum nakon gotovo tri godine rada iz ratne prestonice Port Sudana. „Danas se vraćamo a i nada se vraća u glavni grad države“, rekao je Idris novinarima u ratom razorenom Kartumu, gde već dve i po godine traju sukobi između vojske i paravojnih „Snaga za brzu podršku“, piše Arab njuz. On je obećao građanima bolje usluge, unapređenje zdravstvene zaštite, obnovu bolnica, razvoj obrazovanja, kao i poboljšanje rada elektromreže, vodovodnog i kanalizacionog sistema.
Širenje NATO na Aziju - početak propasti alijanse
Bivši kineski ambasador u SAD Kui Tjenkaj upozorio je u nedelju na forumu u Pekingu da bi proširenje NATO na Aziju označilo početak propasti te alijanse. On je naglasio da saveznički odnosi više ne odgovaraju stvarnosti današnjeg sveta niti pravcu istorijskog razvoja, zbog čega njihovo dalje postojanje neminovno izaziva duboke podele unutar samog saveza, piše Global tajms. Posebno je istakao da Amerika posle Drugog svetskog rata nije izvršila temeljan obračun sa japanskim militarizmom, već je mnoge njegove elemente prećutno prihvatila ili čak zaštitila, ostavljajući tako opasne dugoročne posledice.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarao je u nedelju telefonom sa somalijskim kolegom Abdisalamom Dhajem i tom prilikom ponovio čvrstu podršku Kine Somaliji u očuvanju njenog suvereniteta, jedinstva i teritorijalnog integriteta, uz oštro protivljenje svakom pokušaju Somalilenda da, u dosluhu sa tajvanskim vlastima, traži nezavisnost, piše Global tajms. Vang je istakao da Kina ostaje privržena prijateljskoj politici prema Somaliji i da će, bez obzira na promene u međunarodnim prilikama, nastaviti da produbljuje saradnju u oblasti ekonomije, bezbednosti i odbrane. On je posebno pohvalio Somaliju što u praksi dosledno poštuje princip jedne Kine i najavio punu podršku Kine tokom somalijskog rotirajućeg predsedavanja Savetom bezbednosti UN u januaru.
