ZIMA PARALISALA SRBIJU

Sneg i jaka košava paralisali su celu Srbiju. Vladika raško-prizrenski Artemije privremeno neće upravljati svojom eparhijom. Odakle se odjednom pojavio „klan braće Šarić“ za koji policija veruje da je prodajom droge u regionu i svetu obrnuo 4,5 milijardi evra?


Prizor iz zavejanog Beograda

Sneg

Kada su juče oko podneva ponovo uspostavljeni avionski letovi s beogradskog aerodroma ,,Nikola Tesla”, putnici su konačno su odahnuli – zbog snega je poslednji avion pre obustavljanja saobraćaja sleteo na aerodrom 12 minuta posle ponoći, dok su poletanja obavljana usporeno, prenele su agencije. Brige ovih putnika ipak su bile manje od briga građana i mnogih javnih službi širom Srbije jer je u rano nedeljno jutro gotovo cela zemlja bila prekrivena snegom, piše u Politici. Snežni pokrivač ponegde dostigao debljinu i od pola metra, smetovi i jak vetar širom zemlje izazvali velike teškoće u saobraćaju i u snabdevanju strujom.


Ulice Beograda pod snegom

Sneg i jaka košava paralisali su celu Srbiju. Snežni nanosi zavejali su mnoge puteve, usporili ili čak zaustavili saobraćaj u skoro svim gradovima Republike. Beograd je tokom čitavog dana bio gotovo paralisan, a u Novom Sadu i drugim naseljima nije bilo struje ni grejanja, objavljuje Blic.

Poreklo "klana braće Šarić"

Odakle se odjednom pojavio „klan braće Šarić“ za koji policija veruje da je uspeo da zaradi nezamislive sume novca od prodaje kokaina, objavljuje pitanje Politika. Samo mali broj ljudi je znao (uglavnom pojedini članovi Saveta za nacionalnu bezbednost, malobrojni inspektori policije i agenti BIA) da i u Srbiji deluje organizacija toliko moćna i finansijski sposobna da organizuje višetonsku isporuku kokaina. Bio je to veliki šok za javnost potpuno uverenu da nijedna kriminalna grupa neće moći toliko da ojača da bi mogla da uzdrma temelje same države. Pogotovo se to nije mislilo posle ubistva premijera dr Zorana Đinđića i akcije „Sablja” u kojoj je potpuno uništen „zemunski klan”. Uverenju javnosti da je nemoguće da nastane nova moćna organizacija doprinele su mnogobrojne izjave zvaničnika „da nam se ’zemunski klan‘nikad više neće desiti”.

Darko Šarić ulazi u kriminalne vode devedesetih godina prošlog veka kada krade 72.000 maraka od jednog krojača iz Pljevalja. Odlazi u Italiju i kreće sa švercomcigareta. U to vreme boravi i u Amsterdamu, Španiji i kratko u Sloveniji. Nekoliko godina kasnije se vraća u Pljevlja gde vraća ukradeni novac krojaču koji protiv Šarića povlači krivičnu prijavu podnetu policiji. Šarić nastavlja, pod mentorskom palicom jednog Nikšićanina, nezvaničnog „kralja balkanskog podzemlja”, posao sa švercom cigareta u kojem zarađuje svoj prvi milion. Kada je šverc cigareta postao „neprofitabilan posao”, čitava „crnogorska mafija” s, naravno, „nezvaničnim kraljem” na čelu okrenula se poslu s narkoticima. Šarić kao važan „šraf u mašineriji” samo je pratio taj put.

Prema nezvaničnim podacima iz policijskih izvora koji još nisu osporeni, ekipa Darka Šarića proteklih godina prodajom droge u regionu i svetu obrnula je 4,5 milijardi evra. Poređenja radi, ukupne devizne rezerve Srbije su oko 10,6 milijardi evra, a vrednost izvoza Srbije je oko šest milijardi godišnje.


Karnevalske svečanosti u Brazilu - Sao Paolo

Kosmet, Srebrenica i NATO

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je u intervjuu listu „Odbrana”, da Kosovo bez saglasnosti Srbije nikada ne može postati članica Ujedinjenih nacija, a entitet koji pretenduje na nezavisnost, a da pri tom ne može da bude član UN, nije nikada u suštini nezavisna država, prenosi Politika.

Predsednik Srbije je kazao i da je Rezolucija o Srebrenici obaveza prema nama samima, prema jednom strašnom zločinu koji je u svetskim razmerama postao simbol zala na prostoru bivše Jugoslavije, u ratovima devedesetih.

Odgovarajući na pitanja vezana za temu o referendumu za članstvo u NATO i protiv njega predsednik Republike je istakao da je Skupština Srbije donela deklaraciju o odbrambenoj neutralnosti i da „ova vlada takvu odluku neće menjati u svom mandatu”.

Razrešen vladika Artemije

Vladika raško-prizrenski Artemije privremeno neće upravljati svojom eparhijom, a protiv nekih njegovih najbližih saradnika biće podnete krivične prijave zbog sumnje da postoje zloupotrebe u poslovanju eparhije. Za administratora, do okončanja postupka pred Svetim arhijerejskim saborom, postavljen je umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije (Jeftić), saopšteno je juče na konferenciji za novinare u Patrijaršiji u Beogradu. Posle sednice Svetog arhijerejskog sinoda, kojoj je prisustvovao i vladika Artemije, vladika bački Irinej rekao je novinarima da ovakva odluka ne znači suspendovanje episkopa raško-prizrenskog, što bi bila teška kanonska mera koja podrazumeva zabranu sveštenodejstva, prenosi Politika.


Konferencija za novinare episkopa Bačkog i Zahumsko-hercegovačkog povodom utvr?ivanja kanonske odgovornosti episkopa Artemija, koji je pokrenuo Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC): Irinej i Grigorije (levo)

"Vladika Artemije i dalje je punopravni episkop naše Crkve i nije uskraćen za episkopska prava, osim što privremeno ne može upravljati eparhijom", rekao je vladika Irinej. On je objasnio da će se na narednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora voditi postupak za utvrđivanje kanonske odgovornosti episkopa raško-prizrenskog, budući da je sinodska komisija, koja je u sredu boravila u privremenom sedištu eparhije u Gračanici, pronašla brojne nepravilnosti u poslovanju eparhije.

"U problematičnim transakcijama nema prisustva episkopa raško-prizrenskog, ali je njegova odgovornost u tome što je dao prevelika ovlašćenja pojedinim ljudima, čije je poslovanje, i to Sinod odgovorno tvrdi, problematično i izaziva mnoge nedoumice", izjavio je vladika bački.

Ispred Patrijaršije juče se okupilo više stotina ljudi koji su davali podršku vladici Artemiju – sveštenstva, monaštva i vernika. Pred ulazom u Patrijaršiju oni su pevali crkvene pesme sve vreme zasedanja Sinoda i razišli su se tek kada je iz zgrade izašao episkop Artemije koji ih je zamolio da se raziđu što su okupljeni i poslušali.


Okupljeni isprd Partrijaršije da podrže Artemija

Sveti arhijerejski sinod SPC u subotu privremeno razrešio vladiku raško-prizrenskog. Sinod podnosi i krivične prijave. Otkrivene sumnjive transakcije, objavljuju Novosti, pod naslovom "Artemiju oduzeli eparhiju".

Vladika Artemije više ne upravlja Eparhijom raško-prizrenskom. Kako saznajemo, vladika je ovu odluku Sinoda juče potpisao i složio se i sa primopredajom vlasti, piše u Blicu.

Pokrenut postupak za utvrđivanje kanonske odgovornosti vladike zbog sumnjivih transakcija u raško-prizrenskoj eparhiji, objavljuje Pres pod naslovom "Artemije smenjen privremeno".

Kako obezbediti plate

U Vladi traže rešenja koja bi obezbedila da isplata bruto zarada ima prioritet. Kontrola poslodavca ubuduće i kroz jedinstveni poreski registar, piše u Novostima. Svaki zakon o radu koji je bio na snazi u Srbiji regulisao je odgovornost za poslodavce koji ne plaćaju poreze i doprinose za svoje zaposlene. Pravo na rad i nadoknadu za odrađen posao predviđa i Ustav. Ipak, više od 100.000 ljudi danas ima problem sa neuplaćenim doprinosima, makar za deo svog radnog staža.
"Problem je to što u najvećem broju slučajeva ti radnici nisu dobijali ni platu, pa samim tim ni pitanje neplaćanja pripadajućih poreza i doprinosa ne može zakonski da bude sankcionisano", kažu u Poreskoj upravi Srbije.


Doček lunarne nove godine, koja je u znaku "tigra", u prestonici Kine

Evro pada (prema dolaru)

Berzanski pad vrednost evra prema američkom dolaru nastavljen je petu nedelju uzastopno, a uzrok je neizvesnost koja prati gomilanje javnih dugovanja u Grčkoj, ali i Španiji i Portugaliji. Evro je juče dostigao najmanju zabeleženu vrednost od maja prošle godine ? 1,35 dolara, a statistike otkrivaju da je ekonomski oporavak u zemljama evrozone zastao, javlja Politika.

Bruto nacionalni proizvod u državama evrozone porastao je minimalnih 0,1 odsto u poslednjem kvartalu prošle godine u odnosu na prethodni kvartal, dok je u poređenju s ranijim godinama drastično pao. Optimistične prognoze ekonomista koje su nagoveštavale rast BNP za oko 0,4 odsto nisu se obistinile, a Zavod za statistiku Evropske unije objavio je juče sveže podatke koji ne ulivaju nadu. Evrostat navodi da je industrijska proizvodnja u evrozoni u decembru prošle godine opala za 1,7 odsto u odnosu na novembar.

Od toga da li će i kako kriza u Atini biti rešena zavisiće budućnost evropske valute, predviđaju ekonomski eksperti koji tvrde da je Grčka dosad najveći izazov za evrozonu 16 država.


Model pakistanskog dizajnera Mehdija na nedelji mode u Lahoreu

Skup život i u Francuskoj

Mlade Francuze najteže pogađaju nezaposlenost i enormne kirije za stanove, pa ih više od polovine živi s roditeljima, a zamašan broj ih je bez krova nad glavom, objavljuje Politika. Godišnji izveštaj fondacije Abe Pjer poziva se na istraživanje iz 2008, koje je pokazalo da 55 odsto Francuza između 19 i 26 godina živi s roditeljima, dok je tri četvrtine mladih izjavilo da nema dovoljno novca da se odseli od mama i tata.

Srbija se opredelila za vojnu neutralnost

Srbija je imala različita iskustva u svojoj istoriji kada je u pitanju savezništvo. Caveznike određuje država, a ne vojska. Republika Srbija se za vojnu neutralnost opredelila kroz skupštinsku rezoluciju. Odluku o savezništvu Srbiji ne može niko nametnuti, nego će se država i građani opredeliti za rešenje za koje procene da je u njihovom interesu, kaže načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Miletić u razgovoru za Politiku pod nalovom "Spremni smo za slanje borbenih jedinica u misije".


Sukob policije i demonstranata tokom protesta neonacista i drugih ekstremista
povodom 65. godišnjice savezničkog bombardovanja na kraju II svetskog rata

Šta misle Srbi?

Odnosi Srbije i Crne Gore odavno su se pretvorili u crnogorsko-crnogorske odnose, tačnije u sukobe Crnogoraca i terazijskih Crnogoraca, piše u Presu. Od njihovih prepucavanja, teških reči, pominjanja familije i istorije često se nije ni moglo čuti šta u stvari o svemu misle Srbi...

Psiholog Aleksandra Janković, kao i svi sagovornici Presa, oduševljeni su ovakvom postavkom teme jer, kako kažu, o tome uglavnom nisu ni razmišljali, „ostavljajući sve Crnogorcima". I zato sada, kad malo razmisli, Jankovićeva kaže da „u Srbiji postoji ozbiljan animozitet prema Crnogorcima, koji je izazvan političkim odlukama Crne Gore, ali i crnogorskom mafijom". Ona tvrdi da se posle priznavanja Kosova probudio animozitet prema Crnogorcima.

Ukinuti NATO

Sociolog Aleksa Đilas govori za Novosti o povratku u zemlju, suočavanju sa prošlošću, saveznicima, Kosovu i Metohiji, greškama nove vlasti, zajedničkoj sudbini Srbije i Crne Gore: "Ne samo da sam protiv NATO, nego sam za njegovo ukidanje. Amerika nam je vrlo nenaklonjena, nema pravu strategiju."

Posle 11 godina izgnanstva, vratio se u zemlju početkom 90-ih, kada se iz nje samo odlazilo. To vreme i danas obeležava politički život, opterećen traženjem krivaca, izvinjenjima i praštanjima. Ono je i dalje okosnica unutrašnje političke borbe. Ono još blokira pokušaje Srbije da se dopadne Zapadu i da uđe u društvo kome toliko teži.
Aleksa Đilas, sociolog, kaže, da taj začarani krug možemo „razmađijati“. Kako? Priznaje - preteško pitanje. Ali, tvrdi, sigurno ne tako što ćemo se raštrkati po belom svetu. Zato se i vratio. Kaže da je to uradio iz želje da pomogne demokratske promene u zemlji, da doprinese rešavanju nacionalnih sukoba.
"Smatrao sam da će mi naši ljudi više verovati ako delim njihovu sudbinu. Zato je bilo prirodno da se vratim. Tu je bila i nostalgija za rodnom zemljom. Jedni kažu da je ona najplemenitije osećanje, dok drugi odmahuju rukom i tvrde da se radi o „hipohondriji srca“. Bilo kako bilo, odlučio sam da se nostalgiji ne odupirem", piše u Novostima pod naslovom "Možemo i bez velikih sila".

Evakuacija američkog vojnika u sastavu NATO misije ISAF, koji je ranjen
u operaciji protiv Talibana u avganistanskoj provinciji Helmand

Bezopasne rakete?

Ni Balkan, niti Srbija, navodi u svojoj proceni Gregori Kopli, predsednik Udruženja za međunarodne strateške studije iz Vašingtona, nisu u sferi neposredne opasnosti, posle objave da će na teritoriji Rumunije, a možda i Bugarske, do 2015. godine biti razmešten američki sistem protivraketne odbrane. Pojačana retorika političara oko razmeštanja američkog štita na Balkanu, izraz je, ocenjuje Kopli u razgovoru za Novosti, regionalnog “odmeravanja snaga”.
Pad Berlinskog zida nije označio zatvaranje, već nastavak američkog strateškog raspoređivanja u vakuumu stvorenom posle propasti Varšavskog pakta, pa su se “u konkurenciji” za novo pozicioniranje SAD našle istočnoevropske zemlje i centralna Azija, kao ključni put u globalnom snabdevanju naftom i gasom. Novo pozicioniranje, koje ne dovodi u pitanje nijedna vladajuća administracija u Vašingtonu, međutim, ne ide lako, zbog otpora Rusije, moćnog snabdevača energentima, i ekonomski ojačane Kine.

Cene diplomatskog smeštaja

Najveći zakup koji Srbija plaća za neki diplomatski objekat u svetu iznosi 12.500 evra, koliko se iz budžeta mesečno izdvaja za konzulat u Diseldorfu. Na drugom mestu je renta od 11.089 evra za generalni konzulat i rezidenciju u Frankfurtu, a na trećem zakup za ambasadu u Vašingtonu za koju izdvajamo 10.666 evra mesečno, ekskluzivno saznaje Blic u Ministarstvu spoljnih poslova. Slučaj Zorice Tomić, srpske ambasadorke pri Unesku, za čiji se stan u Parizu iz budžeta mesečno izdvaja 7.000 evra, otvorio je pitanja troškova koje država snosi za iznajmljivanje diplomatskih objekata u svetu.


(tabela: Blic)

Stan Zorice Tomić u Parizu, koji služi i kao rezidencija, nalazi se na 18. mestu liste najskupljih diplomatskih objekata, a osim stana ambasadora u Vašingtonu koji takođe služi i kao rezidencija, jedini je stambeni objekat na listi najskupljih. Iznajmljivanje stana-rezidencije za ambasadora u Vašingtonu plaćamo 8.000 evra mesečno. Osim ova dva stana, na listi se nalaze isključivo ambasade i rezidencije, između ostalog, u Pekingu, Briselu, Beču, Kijevu, Istanbulu i zemljama regiona. Za ambasadu u Sarajevu, čiji je zakup među jeftinijima na ovoj listi, plaćamo mesečno 6.000 evra.

Deca na Internetu

Sve više mališana ide na Internet ne vodeći računa o bezbednosti. Najbitnije je da sadržaj bude prilagođen uzrastu deteta, objavljuju Novosti.

Moja ćerka nije luda za internetom i računarom. Nedavno je otkrila mnoštvo kompjuterskih igara, uključujući jednu pod nazivom „Viva Pinata“, u kojoj vodite brigu o svojoj bašti. Mogla bi da provede dva do tri sata dnevno igrajući „Viva Pinatu“, pošto je igra privlačna i zanimljiva, ali joj mi ne dozvoljavamo.
Ovo su, iako će malo ko poverovati, reči Bila Gejtsa, osnivača „Majkrosofta“. On i njegova supruga su deci ograničili vreme za kompjuterske igre na 45 minuta dnevno radnim danima i sat vremena vikendom. Do određenog starosnog doba roditelj treba da prati šta deca tamo gledaju, kao i da sa njima razgovara o tome, ispričao je nedavno Bil Gejts. Najnoviji podaci Ministarstva telekomunikacija Srbije govore da je svako treće dete imalo bar jedno negativno iskustvo na Internetu ili poznaje osobu koja je doživela takvu neprijatnost.


Povodom Svetskog dana dece obolele od raka, Nacionalno udruženje roditelja i
dece obolele od raka (NURDOR) organizuje akciju masovnog šišanja podrške pod
nazivom Pramen nade

Igre na sreću

Od 39 brojeva, samo sedam pravih lišavaju svih muka. Ogrebeš tri ista znaka, pa odsanjaš „srpske snove“. „Hiljadarka“ na tiket sa četiri dobra „fiksa“, i eto prosečne plate. Grebanje, uplaćivanje, ispunjavanje i „tipovanje“ u igrama na sreću narodu u vreme krize neretko ostaju jedina nada, piše u Novostima pod naslovom "Srbija sanja sedmicu". Ni u petak, kada je bilo poslednje izvlačenje, nije bilo sedmice. Tako će glavna premija u 13. kolu, koje će biti održano u utorak, preći za par stotina hiljada evra dosadašnju premiju od oko 3,1 milion evra. Dobitnih sedam brojeva nijedan od miliona igrača već nedeljama nije pogodio, pa se premija toliko povećala da i najveći skeptici po pitanju igara na sreću, bar krišom, uplate po kombinaciju. Od prošlog leta nastupila je i „lotomanija“, pa se kuglice izvlače dva puta nedeljno.

Istraga o nabavkama vozova

Specijalno tužilaštvo je od beogradskog Višeg tužilaštva preuzelo policijske izveštaje o kupovini lokomotiva iz Slovenije i elektrovozova iz Švedske i ovaj poseban organ gonjenja uveliko prikuplja dokumentaciju i proverava navode o zloupotrebama u Železnicama Srbije, saznaje Blic. Do sada se najdalje otišlo u rasvetljavanju sumnjivog aranžmana vezanog za nabavku slovenačkih dotrajalih lokomotiva u vreme kada je na čelu srpskih Železnica bio Milanko Šarančić. Tim povodom, specijalni tužilac Miljko Radisavljević sastao se pre tri dana s koleginicom iz Slovenije Blankom Žgajnar i dogovorio detalje saradnje. List podseća da su Železnice Srbije 2005. godine u Sloveniji kupile šest lokomotiva koje su bile u upotrebi 33 godine i za svaku platile po oko 400.000 evra. Afera je izbila kada se saznalo da su slovenačke Železnice prvom kupcu lokomotive prodale po ceni od po 30.000 evra, a da ih je Šarančićev tim, pošto su u međuvremenu promenile nekoliko vlasnika, kupio po trinaest puta većoj ceni. Posebno je zanimljiv podatak da je isporučilac tih lokomotiva bio butik, odnosno firma koja se vodila na lažnim adresama.

Mladji Šarić na skijanju u Italiji

Duško Šarić, brat pljevaljskog biznismena Darka Šarića, koji se nalazi na Interpolovoj poternici zbog sumnje da je jedan od organizatora međunarodnog lanca trgovine kokainom, provodi se u poznatim skijaškim centrima na severu Italije, dok mu nekoliko policija širom sveta juri brata! Naime, kako saznaje Pres, mlađi Šarić, protiv koga nije pokrenuta istraga u Srbiji, pre desetak dana je sa brojnim društvom i porodicom zimovao u italijanskom ski-centru Livinjo, koji se nalazi na granici Italije i Švajcarske, na samo 50 kilometara od mondenskog mesta Sent Moric u Švajcarskoj. Livinjo je, inače, Srbima vrlo dobro poznato mesto jer tamo na zimovanje ide mnogo Beograđana.

Osim što svakodnevno pune novinske stupce novim saznanjima o njihovim kriminalnim aktivnostima, braća Šarić skrenula su pažnju i na žurke koje su redovno priređivali, piše u istom listu. O takvim bahanalijama u Srbiji se prvi put otvoreno govorilo posle pada „zemunskog klana". Press sada donosi detaljnu insajdersku priču kako izgledaju mafijaške zabave pune orgijanja, droga, bahatosti svake vrste, razmetljivosti, kako se ponašaju domaćini, ko su gosti...

Zimska olimpijada


Otvaranje zimske olimpijade u Vankuveru

Igre su počele, javljaju Novosti. Senku na Vankuver koju je nanela tragična smrt gruzijskog olimpijca barem na trenutak uklonio je spektakularan plamen na stadionu „BC Plejs“.
Na ceremoniji otvaranja Zimskih olimpijskih igara pred 60.000 gledalaca predstavili su se takmičari iz 82 zemlje. Među debitantima poput Crne Gore, Kolumbije, Gane, Pakistana i Kajmanskih Ostrva, mesto je našla i Srbija. Srpsku trobojku je nosila skijašica Jelena Lolović, a pored nje su prodefilovali i Marija Trnčić, Nevena Ignjatović, Almar Garibović, Belma Širunović, Milan Petrović, Vuk Rađenović, Slobodan Matijević, Miloš Savić i Igor Šarčević.
Igre je otvorila generalna guvernerka Kanade Mikael Žan, a predsednik MOK Žak Rog odao je počast Kanađanima i pozvao sve sportiste da budu svesni svoje odgovornosti kao uzori mladih.

Gruzijski sankaš Nodar Kumaritašvili, koji je izgubio živog tokom jučerašnjeg treninga, sam je kriv za tragediju koja se dogodila nekoliko sati pre svečanog otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru, ističe se u saopštenju koje su jutros izdali kanadska policija i Međunarodna sankaška federacija (FIL), prenosi Blic.

Protest tokom ceremonije otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru

"Gruzijski takmičar je prekasno izašao iz krivine broj 15, zatim izgubio kontrolu nad sankama, što je prouzrokovalo tragičnu nesreću", ističe se u zajedničkom saopštenju istražnih organa.