ZATVARANJE ELEKTRANE U LITVANIJI

U Velikoj Britaniji strahuju od moguće endemije malih boginja, a u Litvaniji od hladnih zima. EU je ukinula sankcije Kubi. Svoje nezadovoljstvo povodom toga iznose kako SAD, tako i sama Kuba.

Velika Britanija: male boginje endemične

Independent prenosi da se male boginje u Velikoj Britaniji, četrnaest godina nakon zaustavljanja daljeg širenja među populacijom, i zvanično mogu proglasiti endemičnim. Agencija za zdravstvenu zaštitu (HPA) upozorila je na broj nevakcinisane dece koji je sada već dovoljno velik kako bi potpomogao daljem širenju ovog potencijalno smrtonosnog virusa. Ukazano je u vezi sa tim na neodgovornost roditelja tokom poslednjih deset godina kada je u pitanju vakcinisanje njihove dece protiv malih boginja, zauški i rubeola. Dalje širenje ove bolesti na nivo populacije biće sada teško zaustaviti, predviđaju stručnjaci.

Juče objavljene cifre svedoče o broju zaražene dece koji je prošlog meseca u Londonu dostigao novi rekord. Ne vidi se, takođe, kraj ovome rastu, prenosi Independent. Ukupan broj ovogodišnjih slučajeva zaraze malim boginjama sada iznosi 461. Sedamnaestogodišnja žrtva iz Zapadnog Jorkšira nedavno je umrla od ove, kako je već rečeno, potencijalno smrtonosne bolesti, što predstavlja prvi slučaj sa fatalnim završetkom od 2006. godine.

Independent podseća da je glavni simptom malih boginja groznica, kao i na to da one mogu biti uzročnici ozbiljnih komplikacija, uključujući tu i upalu pluća i engefalitis iliti zapaljenje mozga. Pre samo pedeset godina ova bolest odnosila je na godišnjem nivou oko 500 mladih života u Velikoj Britaniji. Vakcinacijom je, međutim, rizik skoro potpuno otklonjen. Prošlomesečni smrtni slučaj od posledica malih boginja tek je drugi na ostrvu tokom poslednje decenije.

HPA, koja je pomenute cifre objavila u svom redovnom nedeljnom izveštaju, saopštila je da je porast obolelih u glavnom gradu u vezi sa slučajem naglog širenja bolesti u jednoj srednjoj školi, koja je potom zahvatila i obližnje škole kao i pojedine medicinske ustanove. Odatle je endemija zahvatila i Kornvol i Južni Jorkšir.

U izveštaju je pribeleženo: „Kao posledica desetogodišnjeg minimalnog vakcinisanja širom Velike Britanije, broj dece obolele od malih boginja trenutno je dovoljno velik da podrži dalje nesmetano širenje. Zdravstvene ustanove trebalo bi da iskoriste sve mogućnosti kako bi deci, kog god uzrasta, ponudili neophodno vakcinisanje. Povećana svest o ubrzanom širenju malih boginja, kao i o ozbiljnosti cele situacije, kako među stručnjacima tako i među stanovništvom, od presudnog je značaja u kontrolisanju daljeg širenja.“

Ruska nafta ili hladne zime

Nuklearna centrala u Litvaniji biće zatvorena 2009. godine. Jedna druga centrala davno je izgubila korak sa pojmom „moderno“. Preostala alternativa – ruska energija.

Kako uopšte dolazi do stvaranja električne energije? U vezi sa odgovorom na ovo pitanje Folkskrant prenosi reči jednog zaposlenog u elektrani: „Plavi vazduh koji divlja u kotlu zapravo je gas koji tu sagoreva. Usled ogromne temperature voda, koja se kreće kroz dovodne cevi, prelazi u drugo agregatno stanje – paru, čime dalje dolazi do pokretanja turbina.“

Konkretno reč je elektrocentrali smeštenoj u blizini glavnog grada Litvanije, Vilnusa. „Ukoliko se tribine pokreću punom snagom, moguća je proizvodnja od 1.800 megavati“, prenosi Folkskrant reči zaposlenog, dvadesetosmogodišnjeg inžinjera Vilmantusa Zukauskasa. „Do toga, međutim, nikada ne dolazi. Dve od ukupno osam jedinica suviše su zastarele da bi se koristile na takav način.“ I istina je, prenosi Folkskrant, da istrošenost materijala i najvećoj neznalici može lako da upadne u oči. Litvansku elektranu podigli su Sovjeti 1960. godine, kao pozadinsku podršku u slučaju otkazivanja druge centrale. Ta druga centrala, međutim, biće zatvorena već sledeće godine, a kada do toga dođe Elektrenai, kako glasi ime elektrane o kojoj je ovde reč, postaće glavni izvor energije stanovnika Litvanije. „I spremni smo da preuzmemo tu odgovornost“, prenosi Folkskrant Zukauskasove reči. „Ovde sagorevamo kako gas, tako i naftu i bitumen. Dobićemo takođe i novu turbinu, mada će ona verovatno tek kroz dve-tri godine biti u upotrebi.“

I pored svog entuzijazma inženjera Zukauskasa ostaje vidna njegova zabrinutost povodom zatvaranja druge centrale, Ignaline. U pitanju je nuklearna centrala tipa Černobila. Jedan od uslova za stupanje Litvanije u EU 2004. godine bio je njeno zatvaranje najkasnije 2009.

„Sa time smo se složili iz prostog razloga što nismo imali drugog izbora“, rekao je litvanski predsednik Valdas Adamkus. „Želeli smo da postanemo zemlja članica EU, a Ignalina je cena koju smo morali da platimo kako bismo došli do našeg cilja.“

Tokom godina koje su pružene Litvaniji kako bi se došlo do adekvatne zamene, nije puno toga urađeno. Istina je da se već uveliko, zajedno sa Estonijom, Letonijom i Poljskom, radi na izgradnji nove nuklearne elektrane, ali do njenog puštanja u rad doći će najranije 2013. godine. Sve do tada Litvaniji ne preostaje ništa drugo nego negde drugde sebi da obezbedi energiju, a Rusija se nudi kao najrealnije rešenje.

Kuba: Vašington žali zbog poteza koji je povukla EU

Republikanci ne vide ni jedan razlog da olakšaju sankcije koje su SAD uvele Kubi, prenosi Figaro u današnjem broju. Demokratski predsednički kandidat Barak Obama obećao je, međutim, novi pristup.

„Razočarani smo“, rekao je Gordon Džondru, zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost, koji nije stao iza odluke EU od četvrtka veče povodom ukidanja sankcija nametnutih Kubi.

Republikanci nisu, pritom, jedini sa takvim stavom. Fidel Kastro takođe je osudio Evropsku uniju zbog „licemernog“ ukidanja sankcija protiv Kube, pa je čak i rekao da duboko prezire takav potez.

„U mojim godinama, i u ovakvom zdravstvenom stanju, čovek ne zna koliko će još poživeti. Želim, međutim, da iskažem moju osudu velike hipokrizije koju nosi ova odluka“, reči su Fidela Kastre.

Šefovi diplomatije EU dogovorili su se u četvrtak da ukinu sankcije Kubi uprkos dubokoj podeli među članicama bloka kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava na ovom ostrvu i iako ponovno pokretanje dijaloga sa Kubom nije ničim uslovljeno, u Briselu je dogovoreno da se ova odluka ponovo razmotri za godinu dana. Zatraženo je takođe od Havane da poboljša stanje ljudskih prava, što za EU podrazumeva bezuslovno oslobađanje svih političkih zatvorenika, uključujući tu i one čije je hapšenje i dovelo do spornih sankcija.

Fidel Kastro, koji je ustupio funkciju predsednika mlađem bratu Raulu ranije ove godine, rekao je da je ljut jer Evropa zahteva od Kube, u ime ljudskih prava, da odobri nekažnjavanje disidenata koji „pokušavaju da predaju našu domovinu i naš narod imperijalizmu“. Kastro je još dodao da odluka EU neće imati ekonomske posledice po Kubu.

Podsećamo da je EU uvela sankcije Kubi još 2003. godine, koje su bile uglavnom simboličnog karaktera. Kaznene mere su podrazumevale ograničenja poseta visokih vladinih funkcionera, kao i uloge diplomata EU u kulturnim događajima na Kubi. Sankcije SAD protiv Kube na snazi su već 46 godina, a odnose se i na trgovinu i investicije, zbog čega i predstavljaju veći problem od sankcija koje je bila uvela EU.

„Smatramo da Kastro mora promeniti još dosta toga kako bi se poboljšala ljudska prava Kubanaca i pre nego što američke sankcije budu konačno ukinute“, dodao je Gordon Džondru,  a prenosi Figaro.