ZAOKRET NIJE NA VIDIKU

ZAOKRET NIJE NA VIDIKU

Kriza demokratije kao sistema u svetskim razmerama i destruktivna politika koja ugrožava budućnost srpskog društva. Radnik je danas jeftina roba, a odnos prema zaposlenima nikada nije bio gori. Ogrom­ni me­đu­na­rod­ni us­pe­si đa­ka Ma­te­ma­tič­ke gim­na­zi­je po­sta­li su go­to­vo uobi­ča­je­na stvar.

Prava radnika

Godišnji odmor od 20 radnih dana, koji bi, po slovu zakona, trebalo bi da ima svaki zaposleni u Srbiji, za mnoge radnike u Srbiji i ovog će leta ostati - samo san, objavljuju Novosti. Žalbe Inspektoratu za rad, stavovi sindikata, ali i (retka) istraživanja, potvrđuju da željno iščekivane dokolice ili nema uopšte, ili je gotovo prepolovljena! Česte su i pritužbe na šefove da neće da puste radnika da odsustvuje baš kada mu to odgovara... U ovome prednjače manja preduzeća, dok su velike kompanije uglavnom korektne. Skoro 13 odsto zaposlenih radi cele godine.

Kao i mnogo šta u srpskoj privredi, reći će Ranka Savić, predsednik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije, i ovaj je segment u potpunom rasulu. Iako radnika štiti Zakon, retko će koji „plavi okovratnik“ uspeti da nadmudri šefa i da „zapali“ na more s onim što mu država garantuje:
"Radnik je danas jeftina roba, a odnos prema zaposlenima nikada nije bio gori. Sezona godišnjih odmora to samo iznosi na videlo..."

Kriza demokratije, nema alternative

"Apel vlasti za “stezanje kaiša” pretvara se u jeftinu demagogiju. Zar može da “steže kaiš” skupina koja jedva preživljava, pogotovo oni koji su na ivici gladi, ili već gladuju? Mora se znati ko zaista previše troši, bilo da je reč o klasi, sloju ili instituciji", kaže u razgovoru za Blic prof. dr Zoran Vidojević, autor dela “Demokratija na zalasku” u kojem se na bazi višedecenijskog istraživanja prikazuje kriza demokratije kao sistema u svetskim razmerama, ali i destruktivna politika koja ugrožava budućnost srpskog društva.

"Naše društvo je antagonizovano i polarizovano. U njemu će se siromaštvo još više povećavati. Nema osnove za drukčiji zaključak. Na delu su oštre klasne nejednakosti koje svedoče o postojanju brutalnog kapitalizma, eksploataciji i nadeksploataciji žive radne snage čiji je status često ispod nivoa regulisanog najamnog položaja. Nisu usamljeni slučajevi da se taj status pretvara u nešto što je blisko položaju ovovremenog roblja. Radništvo je razbijeno kao klasa. Ono nije istorijski mesija, niti je apriorni nosilac progresa, ali jeste realna socijalna grupa, većinom bez odgovarajućih prava iz radnog odnosa", piše u Blicu pod naslovom "Sramno je pozivati gladne da stežu kaiš".

"Može li se naše društvo uopšte menjati nabolje", pitao je novinar.
"Ono bi se moglo u nekom dužem vremenskom periodu promeniti nabolje samo napuštanjem istorijski regresivnih pretpostavki postojećeg sistema, temeljnim i sveobuhvatnim preobražajem koji ukida sadašnju, više nego neuspešnu tranziciju. Ta sistemska promena podrazumeva usmerenje ka društvu znanja, socijalne pravednosti, privredne efikasnosti sjedinjene s uvažavanjem čovekove ličnosti. Bez svega toga nema mogućnosti ne samo napretka, nego ni opstanka demokratije. Ali, takav preko potrebni zaokret nije na vidiku. Nema ni jakih socijalnih, političkih i kulturnih aktera takve alternative."

Srpski maturanti odlaze u Kembridž

Ogrom­ni me­đu­na­rod­ni us­pe­si đa­ka Ma­te­ma­tič­ke gim­na­zi­je po­sta­li su go­to­vo uobi­ča­je­na stvar, ali uče­ni­ci ove ško­le uvek us­pe­ju da po­me­re gra­ni­ce na­ših oče­ki­va­nja i iz­ne­na­de nas no­vim pod­vi­gom. Ovog pu­ta, čak šest ma­tu­ra­na­ta ove ško­le upi­sa­lo se na pre­sti­žni Tri­ni­ti ko­ledž na Kem­bri­džu. Ni­ko­la Mrk­šić upi­sao je ra­ču­nar­stvo, Lu­ka Mi­li­će­vić i Mi­haj­lo Ce­kić ma­te­ma­ti­ku, Alek­san­dar Va­silj­ko­vić ma­te­ma­ti­ku s fi­zi­kom, Og­njen Iv­ko­vić fi­zi­ku, a Du­šan Pe­rić in­že­njer­stvo.

Ni­su ima­li di­le­me oko to­ga ko­ji bi fa­kul­tet bio naj­bo­lji za njih. „Kem­bridž je naj­ja­ča in­sti­tu­ci­ja u Evro­pi na ko­ju smo mo­gli da se pri­ja­vi­mo, ta­mo pre­da­ju naj­bo­lji svet­ski struč­nja­ci, od oko 30 ko­le­dža ko­li­ko je u sa­sta­vu uni­ver­zi­te­ta, Tri­ni­ti je naj­pre­sti­žni­ji i naj­po­zna­ti­ji”, ob­ja­šnja­va­ju mla­di ma­te­ma­ti­ča­ri, objavljuje Politika.

"Od Tri­ni­ti ko­le­dža smo do­bi­li pla­će­no ško­lo­va­nje i no­vac ko­ji mo­že­mo da tro­ši­mo. Tri­ni­ti da­je 11 sti­pen­di­ja kan­di­da­ti­ma ko­ji su iz ze­ma­lja ko­je ni­su u sa­sta­vu Evrop­ske uni­je. Mi smo ove go­di­ne uze­li ukup­no se­dam: nas še­sto­ri­ca za osnov­ne stu­di­je i biv­ša uče­ni­ca na­še ško­le za ma­ster", ka­že Ni­ko­la.

Gde se živi bolje

Najbolje se živi u Novom Sadu, pokazalo je istraživanje Blica o kvalitetu života u Srbiji. Novosađani mogu da se podiče najvišom stopom zaposlenosti, najboljim putevima, i najčistijim vazduhom. S druge strane, najmanje razloga da kažu „baš se ovde dobro živi“ imaju žitelji Kuršumlije i juga Srbije. Iako su kriterijumi za kvalitetan, odnosno dobar život individualni, kao parametre za istraživanje, koje je obuhvatilo 24 grada, ovaj list se, vodeći se zahtevima savremenog načina života, opredelio za stopu zaposlenosti, visinu primanja, pristupačnost i kvalitet zdravstvenih usluga, infrastrukturu, kulturne sadržaje, zagađenost vazduha i vode, ali i mogućnosti za obrazovanje.

G8 odbacuje bankarski porez

Li­de­ri osam naj­ra­zvi­je­ni­jih ze­ma­lja sve­ta i Ru­si­je (G8) u pe­tak su u Hantsvi­lu, u ka­nad­skoj dr­ža­vi On­ta­rio, otvo­ri­li re­dov­ni go­di­šnji sa­mit ko­ji je za­vr­šen ju­če pre pod­ne, javlja Politika.

Ne­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel pri­zna­la je da ni­je us­pe­la da na sa­mi­tu ube­di osta­le li­de­re da pri­hva­te glo­bal­ni ban­kar­ski po­rez, ali je od­ba­ci­la oce­ne da je zbog pri­hva­će­nih evrop­skih me­ra šted­nje do­šlo do raz­la­za sa SAD. Mer­ke­lo­va se, pre od­la­ska za Ka­na­du, na­da­la da će pro­gu­ra­ti spo­ra­zum o svet­skom po­re­zu na ri­zi­ke ko­je pri­hva­ta­ju ban­ke i po­re­zu na fi­nan­sij­ske tran­sak­ci­je, ali je ka­sni­je pri­zna­la da su ma­le šan­se da njen pred­log pri­hva­te ni G8 ni G20.

U Ka­na­di je ju­če otvo­ren dvo­dnev­ni sa­mit gru­pe 20 naj­ra­zvi­je­ni­jih dr­ža­va sve­ta i vo­de­ćih ze­ma­lja u raz­vo­ju ko­je či­ne dve tre­ći­ne svet­skog sta­nov­ni­štva i pred­sta­vlja­ju oko 85 od­sto glo­bal­ne eko­nom­ske mo­ći. Li­de­ri EU slo­ži­li su se 17. ju­na da G20 po­zo­vu da pri­hva­ti obe me­re ka­ko bi se ban­ke obes­hra­bri­le od ri­zič­nih po­te­za i pri­mo­ra­le da pla­ća­ju svo­je pro­ma­ša­je. Šved­ska ke već pri­hva­ti­la ove me­re, a Bri­ta­ni­ja, Fran­cu­ska i Ne­mač­ka su na pu­tu.

"Ja­sno sam da­la do zna­nja da nam je neo­p­ho­dan odr­ži­vi rast i da rast i in­te­li­gent­ne me­re šted­nje ne mo­ra­ju da bu­du kon­tra­dik­tor­ne”, sa­op­šti­la je Mer­ke­lo­va pred no­vi­na­ri­ma.

Ame­rič­ki pred­sed­nik Ba­rak Oba­ma in­si­sti­ra da na­ci­o­nal­ne eko­nom­ske po­li­ti­ke mo­ra­ju da se usme­re na rast, a ne na tre­nut­no fo­ku­si­ra­nje na de­fi­ci­te.

„U ve­ći­ni dr­ža­va, pro­blem je što ban­kar­ski sek­tor ni­je do­sti­gao ni­voe po­zajm­lji­va­nja pre kri­ze. Uvo­đe­nje ta­kvih po­re­za te­ško da bi bio fak­tor ko­ji bi sti­mu­li­sao kre­di­te”, ci­ti­ra DPA An­dre­ja Bo­ka­re­va, eko­nom­skog sa­vet­ni­ka ru­skog pred­sed­ni­ka Dmi­tri­ja Me­dve­de­va. Ame­rič­ki zva­nič­ni­ci ta­ko­đe iz­ra­ža­va­ju za­bri­nu­tost da bi pre­o­šte me­re šted­nje u su­prot­sta­vlja­nju bu­džet­skim de­fi­ci­ti­ma mo­gle da uspo­re rast u bu­duć­no­sti.

Medvedev o izlasku iz krize

Ruski predsednik obratio se ruskim kapitalistima, stranim investitorima i ekonomskim ekspertima 18. juna na plenarnoj sednici Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma i 19. juna članovima Komisije za modernizaciju. Politika prenosi najzanimljivije detalje predsednikovog pogleda na izlazak iz krize, u tekstu pod naslovom "Medvedev: Nećemo hapsiti preduzetnike".

Liberalizam u svetu, želeli mi to ili ne, zamenjen je umerenim (a ponekad i sasvim neumerenim) protekcionizmom. Visok rejting investitorima više ne garantuje sigurnost investicija. Prvi put za dug niz godina naglas i veoma primetno počelo se govoriti o potrebi strukturnih reformi ne samo u zemljama u razvoju, nego, pre svega, u razvijenim zemljama, prenosi Politika stav ruskog predsednika.

Rečni transport

Je­dan te­ret­ni brod za­me­nju­je kon­voj od 40 ka­mi­o­na ili 25 va­go­na. Ne pla­ća pu­ta­ri­nu i do­volj­no mu je ne­ko­li­ko čla­no­va po­sa­de ko­ji­ma ne tre­ba pla­ća­ti do­dat­ni sme­štaj u sva­kom pre­no­ći­štu to­kom tran­spor­ta. Za­to je tr­gov­ci­ma ta­kav pre­voz ro­be jef­ti­ni­ji od če­ti­ri do dva­na­est pu­ta, ka­žu u „Ju­go­a­gen­tu”, do­ma­ćem za­stup­ni­ku stra­nih bro­da­ra. Is­pla­ti se i dr­ža­vi, objavljuje Politika.

"Evrop­ski pro­sek ko­ri­šće­nja Du­na­va je 15 od­sto, dok je naš tek pet od­sto. Za ot­kla­nja­nje pre­pre­ka za plo­vid­bu na toj re­ci po­treb­no nam je oko 267 mi­li­o­na evra", ka­že mr Pa­vle Ga­lić, po­moć­nik mi­ni­stra za in­fra­struk­tu­ru, za­du­žen za vod­ni sa­o­bra­ćaj.

Sr­bi­ja je ne­ka vr­sta ru­pe u Po­du­na­vlju s ob­zi­rom da su sve osta­le ze­mlje sli­va ušle u Evrop­sku uni­ju. Vla­da je ne­dav­no sla­vo­do­bit­no ob­ja­vi­la ka­ko će­mo, ma­da ni­smo čla­ni­ca bri­sel­ske za­jed­ni­ce na­ci­ja, da­ti naš pri­log Du­nav­skoj stra­te­gi­ji, kao da je od­lu­ka EU da uklju­či i Sr­bi­ju ne­ka­kva po­čast a ne ge­o­graf­ska nu­žnost. Du­nav­ska stra­te­gi­ja, me­đu­tim, ne pod­ra­zu­me­va ni­je­dan do­da­tan evro sem onih ko­ji su nam već do­stup­ni iz po­sto­je­ćih fon­do­va, upo­zo­ra­va je­dan od čla­no­va rad­ne gru­pe za iz­ra­du srp­skog pri­lo­ga tom me­đu­na­rod­nom do­ku­men­tu, piše u Politici.

Vidovdan

Kruševac će sutra biti cen­tar Sr­bije. U ovaj grad, gde se još od 1904. odr­žavaju tra­dicio­nal­ne pro­sla­ve povodom obe­ležavanja Ko­sov­skog boja, srp­ska opo­zicija vra­ća i pomalo zaboravlje­na masov­na vidov­dan­ska oku­plja­nja. Dr­žav­na ceremonija odr­žaće se u 12 časova, a miting opo­zicije, na kome se oče­kuje između 10.000 i 20.000 lju­di, počeće šest sati kasni­je. Na mitin­gu će, kako je naja­vlje­no, govoriti To­mislav Ni­kolić (SNS), Ve­limir Ilić (NS), Mi­loš Aligru­dić (DSS), Alek­san­dar Vu­lin (PS). Pred­stavnici SNS-a pozivaju uče­sni­ke da iskažu nezadovoljstvo, ali da izbeg­nu i najmanji incident.

Po­laganjem venaca i oda­vanjem držav­nih i vojnih počasti kod Spomenika kosov­skim ju­nacima biće obe­ležena 621. godišnji­ca boja na Ko­sovu. Ko­memorativ­no oku­plja­nje predvodiće držav­ni sekre­tar u Mi­nistarstvu rada i socijalne politike Ne­govan Stan­ković, a ven­ce će položiti i predstavnici Mi­nistarstva odbra­ne i Vojske Sr­bije, gra­da Krušev­ca i dru­gi, javlja Politika.

Mnogi prelomni događaji vezani za 28. jun, koji je postao mitološki datum. Od Kosovske bitke, preko ubistva Ferdinanda, do izručenja Miloševića Hagu, objavljuju Novosti, pod naslovom "Vidovdan srpska sudbina".

Tajna društva u Srbiji

Ako svetom zaista vladaju masoni, rotarijanci ili templari, ili svi zajedno, onda će kod nas pre biti - da masonerijom u Srbiji vlada država. Ni ostala tajna društva nemaju nikakvu stvarnu moć, pokazalo istraživanje Presmagazina. Tajna društva u Srbiji zapravo uopšte nisu tajna, objavljuje ovaj list. Sve ove organizacije legalno su registrovane kao i druga udruženja, imaju svoja stalna sedišta, internet sajtove čiji je veći deo sadržaja svima potpuno dostupan, objavljuju knjige, a skupovi templara i rotarijanaca potpuno su otvoreni za javnost. Jedina „zabrana" odnosi na prisustvo masonskim skupovima - „radovima", kako oni kažu - njima mogu prisustvovati samo masoni, a jedina prava tajna odnosi se na članstvo u masoneriji. Prema procenama upućenih, u Srbiji ima oko 700 masona koji deluju u više masonskih loža, nastalih uglavnom unutrašnjih podelama.

Tajanstveni fond i njegovi klijenti

Fond za razvoj i dalje odbija da objasni građanima koga i zašto kreditira milijardama, piše u Blicu. Ovakva tajnost je naročito problematična kad se zna da u Upravnom odboru Fonda sede ministri, a rad kontroliše niko drugi do Vlada Srbije. Sagovornici Blica tvrde da navedene okolnosti upućuju da zloupotrebama i te kako ima mesta, a tu tezu potvrđuju i reči same direktorke Fonda, Olivere Božić. Fond za razvoj je istrajan u nameri da građani Srbije o njegovom radu znaju što manje, a po svemu sudeći, ako je ikako moguće, apsolutno ništa. Od Fonda do danas list nije dobio odgovore koji bi razjasnili zašto su pojedinci dobili stotine miliona, kao ni kako se kontroliše da li se troše namenski.Tajnost ide toliko daleko da je čak i sama direktorka Fonda, objašnjavajući za Blic zašto se podaci ne daju medijima, napravila poređenje sa kreditima kod privatnih banaka. Stručnjaci, s druge strane, upozoravaju da se radi o državnoj instituciji i novcu građana, te da ovakvoj tajnosti nema mesta.

Svemoćne partije

Reforma političkih stranaka trenutno je iznad svih drugih reformi u društvu. Srbiji su potrebne stranke koje proizvode politički kvalitet i uspostavljaju sistem odgovornosti i pravih vrednosti. To je poručio za Novosti Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je pripremio čitav paket propisa za temeljnu reformu političkog sistema.

"Uz lidere se provlače ljudi za koje građani nikad ne bi glasali. Partije imaju neprimerenu moć", kaže ministar Marković.

Poslovi specijalnog tužioca

U spi­si­ma pred­me­ta ko­je je Tu­ži­la­štvo za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal for­mi­ra­lo po­vo­dom „slu­ča­ja Ću­ru­vi­ja” ne­ma be­le­ške u ko­joj je Lju­bi­ša Mi­la­no­vić, ne­ka­da­šnji šef ope­ra­tiv­ne gru­pe „Po­skok”, na­veo ime­na dvo­ji­ce pri­pad­ni­ka JSO ko­ji su da­va­li lo­gi­stič­ku po­dr­šku ubi­ca­ma Slav­ka Ću­ru­vi­je. Spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Milj­ko Ra­di­sa­vlje­vić ka­že i da je spre­man da raz­go­va­ra s ne­ka­da­šnjim še­fom Dr­žav­ne bez­bed­no­sti Ra­de­tom Mar­ko­vi­ćem, ako ovaj bu­de spre­man da po­mog­ne u ot­kri­va­nju ubi­ca Slav­ka Ću­ru­vi­je.

"Na osno­vu iz­vo­ra ko­je je dao Lju­bi­ša Mi­la­no­vić i ko­ji ni­je po­u­zdan, Slav­ka Ću­ru­vi­ju su ubi­li Zo­ran Pav­ko­vić Kik, ko­ji je stra­dao u sa­o­bra­ćaj­noj ne­sre­ći, i Zo­ran Ri­sto­vić Pri­ka, ko­ga su u Be­o­gra­du ubi­la ne­po­zna­ta li­ca", kaže Tužilac Radisavljević.

U in­ter­vjuu Politici Ra­di­sa­vlje­vić, po­red ovo­ga, go­vo­ri o kri­vič­nim pri­ja­va­ma pro­tiv čla­no­va Vi­so­kog sa­ve­ta sud­stva da u pro­sto­ri­ji Vr­hov­nog ka­sa­ci­o­nog su­da, u ko­joj su raz­go­va­ra­li Na­ta Me­sa­ro­vić i Vla­di­mir Cvi­jan, ni­su po­sto­ja­li ile­gal­ni pri­slu­šni ure­đa­ji, po­stup­ci­ma o Lu­ci „Be­o­grad” i „Ve­čer­njim no­vo­sti­ma”, part­ne­ri­ma Dar­ka Ša­ri­ća…

Ko je Legijin nalogodavac

Istraga o atentatu na premijera Zorana Đinđića nije do sada ispitivala ko je direktni nalogodavac Milorada Ulemeka Legije, ali mnoge indicije ukazuju na sumnju da je ključni čovek i spona sa Legijom bivši načelnik KOS-a Aco Tomić, kaže u intervjuu za Blic nedelje Srđa Popović, advokat porodice Đinđić.

"To je upravo najvažnije – s kim je Legija kontaktirao. Ko je Legiji omogućio bekstvo a potom i skrivanje? Spona i ključni čovek je Aco Tomić. On ima ključnu ulogu. Ti njegovi sastanci s Legijom i Spasojevićem, to je nešto što nikada nije uspeo da objasni i nije govorio istinu o tim sastancima. Čak ga je i sud zaštitio od ispitivanja kada se pojavio na sudu", kaže Popović.

Islamska zajednica protiv Blica

Ministar kulture Nebojša Bradić ukazao je, povodom odluke Sveopšteg sabora Islamske zajednice u Srbiji da se protiv lista Blic pokrene krivična prijava, na principijelan stav tog ministarstva da se ono zalaže za slobodu štampe. Za sve koji prekrše zakon postoje organi koji će o tome doneti odluku, rekao je Bradić Tanjugu.

Blic je prošlog vikenda objavio fotomontažu sa likom glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića, na kojoj je on prikazan kako se rukuje s papom Benedektom XVI obučen u pravoslavnu odeždu sa krstom na glavi. Sabor smatra da fotomontaža simbolizuje „nastavak genocidne politike prema muslimanima”, objavljuje Politika.

Vladika Artemije u Šišatovcu

Penzionisani episkop raško-prizrenski Artemije stigao je u subotu oko deset časova u manastir Šišatovac u kojem će, po odluci Svetog arhijerejskog sinoda SPC, ubuduće boraviti, javljaju Novosti. Prethodne večeri, u nekoliko kombija, u manastir su dovezene njegove i stvari četvorice monaha koji će, takođe po odobrenju Sinoda, biti s njim i činiti novo bratstvo jednog od najstarijih fruškogorskih manastira, nastalog 1520. godine.

Vladika Artemije je u Šišatovac došao zajedno sa episkom sremskim Vasilijem, u čijoj nadležnosti je i taj manastir, da bi usledio tročasovni razgovor i potpisivanje nekoliko dokumenata kojima je, kako se pretpostavlja, regulisan Artemijev status u samom manastiru.

Ni pre, ni posle razgovora, episkop Vasilije nije želeo da da bilo kakvu izjavu, a takav stav je, poštujući hijerarhiju, zauzeo i vladika Artemije. On je, inače, smešten u prizemlju novog konaka, sazidanog pre dve godine, čija unutrašnjost još nije sasvim završena.

Početku razgovora dvojice episkopa prisustvovao je i monah Andrej, dosadašnji iguman manastira Šišatovac, koji, od subote, više ne obavlja tu dužnost. Na njegovo mesto postavljen je jeromonah Varsanufije, jedan od monaha iz pratnje vladike Artemija.

Partizanski film

Svrstavanje „Neretve" u spisak najznačajnijih ratnih filmova, kao i nova popularnost partizanskog filma stavili su ovaj žanr na još jednu proveru. Iako neki u njima vide isključivo ideološki karakter, stručnjaci se slažu da je velika gledanost posledica akcionog karaktera ovih dela, a da je sporedno šta glavni junaci nose na kapama, piše u Presu pod naslovom "Balkanski vestern: Rat crvenih kauboja i Indijanaca s bradom".

"Partizanski filmovi su fenomen sam po sebi. Živorad Žika Mitrović, čovek koji je rodonačelnik partizanskog filma u ovom žanru, prepoznao je potencijal vesterna. A u vesternu je ključna stvar da svako, bez obzira na to ko je i šta je, može da se identifikuje sa junacima filma, i to van vremena i van ideologije. I to je ključ uspeha svakog umetničkog dela, pa i filma. Postoje dobri i loši momci, a da li oni nose na glavama petokrake ili nešto drugo, potpuno je nevažno. I Kventin Tarantino je u svom poslednjem filmu, koji je nominovan za Oskara, potencirao odnos između dobrih i loših momaka. Slavni režiser Alfred Hičkok dao je jednu fantastičnu maksimu. Rekao je da „kada domaćica koja čitav dan pere i pegla po kući ode u bioskop, ona ne želi da gleda istu takvu domaćicu". Ona hoće da vidi nešto drugo - da gleda heroje", kaže filmski kritičar Dinko Tucaković.

Ubijena devojčica

Osmogodišnja devojčica koja je u subotu popodne pronađena mrtva u Starim Ledincima najpre je silovana, a potom ubijena, saopštila je Policijska uprava u Novom Sadu, javlja Politika. Za taj gnusni zločin osumnjičen je Mladen Ogulinac (52) iz Novog Sada, za kojim policija i žandarmerija intenzivno tragaju i pozivaju građane da prijave ako imaju bilo kakvu informaciju o njegovom kretanju.

Zločin kakav se do sada ne pamti zavio je u subotu u crno porodicu Jovanović iz Starih Ledinaca, a žitelje tog pitomog fruškogorskog sela ogorčio i ostavio bez reči, piše u Novostima. Meštanin Mladen Ogulinac, 52-godišnji radnik u pekari „Merkatora“ u Novom Sadu je, kako su pokazali dosadašnji rezultati istrage, u svojoj kući u Ulici Salvovača 15, najpre najverovatnije silovao, a potom i ugušio osmogodišnju Mariju Jovanović koja je živela u komšiluku, u kući udaljenoj od njegove jedva 200 metara! Ogulinac se nalazi u bekstvu i pripadnici PU Novi Sad i žandarmerije intenzivno tragaju za njim. On je, prema svedočenju komšija, pre petnaestak godina silovao i jednu meštanku koja je, u međuvremenu, umrla. Zbog toga je jedno vreme proveo u zatvoru, a jedno na psihijatrijskom lečenju.

"Potraga za ubicom osmogodišnje devojčice", naslov je u Blicu.

Fudbal i politika

Ob­i­sti­nio nam se san da bu­de­mo u „vi­so­kom dru­štvu”, sa Ita­li­jom i Fran­cu­skom kao šam­pi­o­nom i vi­ce­šam­pi­o­nom fud­bal­skog sve­ta, ali ta­ko što smo, kao i oni, eli­mi­ni­sa­ni već u pr­voj run­di mun­di­ja­la. Eto ta­ko – u po­zna­tom sti­lu – na­o­pa­ko, piše u komentaru Politike pod naaslovom "Fudbalizacija života"

Opet sam se, tim po­vo­dom, pri­se­tio iz­re­ke Vi­la Du­ran­ta ko­ji je u fi­lo­zof­skom de­lu „Um ca­ru­je” za­be­le­žio da „ni­šta ne de­lu­je vas­pit­ni­je ne­go kad se čo­vek iz­ne­na­da za­ču­di”. To nam se upra­vo do­go­di­lo: iz­ne­na­da nas je za­ču­di­lo što se i kad nas je sud­bi­na spo­ji­la sa eli­tom is­po­sta­vi­lo da smo i da­lje me­đu gu­bit­ni­ci­ma. Šta će, pri tom, de­lo­va­ti vas­pit­no? Mo­žda po­u­ka: da je za uspeh po­treb­no na te­re­nu do­ka­za­ti da su mno­gi od te­be sla­bi­ji (Ga­na, Austra­li­ja), a ne da po­be­dom nad jed­nim ja­čim (Ne­mač­ka) od se­be, umi­sliš da ti osta­li (me­đu ko­ji­ma i „slo­bod­no su­dij­sko uve­re­nje”) ni­su do­ra­sli.

Na mun­di­ja­lu smo, ujed­no, br­že ne­go u stvar­no­sti po­sta­li deo EU. Uklo­pi­li smo se u njen neo­če­ki­va­no loš bi­lans nad­me­ta­nja po gru­pa­ma.

Pre­po­li­ti­zo­va­no? Mo­žda. Ali, ko­men­ta­tor to­rin­ske „Stam­pe”, či­ji je vla­snik bli­ski nam „Fi­jat”, kon­sta­tu­je: „Fud­bal po­vre­me­no od­ra­ža­va re­al­nost; evrop­ski ti­mo­vi de­lo­va­li su upla­še­no, kon­fu­zno i neo­d­luč­no baš kao vla­de nji­ho­vih ze­ma­lja”, piše u Politici.

Neprežaljeni poraz

Još jedan mundijal nam prođe u neuspehu i frustraciji. Srbija nije smela da se vrati iz Južne Afrike već 25. juna jer je imala sve preduslove da dogura daleko. Ili se to opet samo nama činilo...objavljuju Novosti.

Opšti utisak je da ovog puta nismo bili robovi prevelikih i nerealnih očekivanja, već da je optimizam zasnivan na postojanim temeljima. A, onda je sam arhitekta potkopao osnove građevine čije su se zidine urušile zatrpavajući pod sobom sve što je mukom stvarano u poslednje dve godine. Selektor Radomir Antić nije ostao dosledan sopstvenoj fudbalskoj filozofiji i glasnim obećanjima da Srbija nikad neće odstupati od napadačke igre. Zašto smo onda samo na prvoj utakmici igrali s dva špica?Srbija je ispala sa Mundijala jer nije pobedila dva slabija protivnika.

Selektor Srbije Radomir Antić odlučio je da se žestoko obruši na Fudbalski savez Srbije i predsednika Tomislava Karadžića, saznaje Pres! Prema našim saznanjima iz izvora bliskih selektoru, on je pobesneo posle Karadžićevih kritika na njegov račun i najave da ću mu smanjiti platu zbog neuspeha na Mundijalu! Prvi čovek srpske Kuće fudbala rekao je da su Antićevi „orlovi" ranom eliminacijom propustili da donesu pet miliona dolara FSS-u te da će se to neminovno odraziti i na ugovor selektora.

Gana u četvrtfinalu

Reprezentacija Gane, čiji je selektor Srbin Rajevac, plasirala se u četvrtfinale fudbalskog prvenstva sveta u Južnoj Africi pošto je u Rustenburgu, nakon produžetaka, pobedila selekciju SAD sa 2:1. Za plasman među četiri najbolja tima na svetu Gana će 2. jula igrati protiv Urugvaja, javlja Politika.

"Rajevac i Gana među osam najboljih na SP!" naslov je u Blicu.