ZA ŽIVOT POTREBNO TRI PUTA VIŠE

Mesečno potrebne tri prosečne plate da bi se zadovoljile osnovne potrebe četvoročlane porodice. Vlasnici najvećih jahti u Srbiji - uz poneki izuzetak, su najbogatiji srpski privrednici a najviše povoljnih kredita od države uzimaju, uglavnom isti ti privrednici. Glavni grad Srbije u subotu je bio najtoplija prestonica Evrope, sa temperaturom koja je dostizala 36 stepeni.

Propali poslovi zbog države?

Peter Guljaš-Oldal iz Subotice, vlasnik preduzeća za preradu mesa “Gumel” i osnivač prve farme nojeva u našoj zemlji, izgubio je više od 100.000 evra na ovoj investiciji, dok je Savo Zatezalo iz Sombora “bacio” najmanje 10.000 evra na uzgajanje puževa. Ovo nisu retki primeri, pošto je pre nekoliko godina u našoj zemlji bio pravi „bum“ kada je reč o osnivanju ovakvih farmi, koje su se brojale u stotinama. Danas se njihov broj može izbrojati na prste jedne ruke, piše u Blicu.

Svojevremeno su u firmi Gumel uradili i eksperimentalno klanje nojeva, a od njihovog mesa počeli da proizvode pršutu, kulen, mesne nareske, razne vrste pašteta, pa čak i gulaš. Međutim, proizvodnja mesa i njegov izvoz su propali, jer država nije želela da se više angažuje. Kako su nam iz “Gumela” rekli, bilo je mnogo razgovora sa Ministarstvom poljoprivrede, ali su oni bili uzaludni zbog nepostojanja zakona o razvrstavanju nojevog mesa, bez kojeg nije moguće proizvoditi mesne prerađevine.

"Zbog nerazumnog poreskog sistema izgubili smo skoro 200.000 radnih mesta u poslednje dve godine. Jedno preduzeće sa 100 zaposlenih, ako isplaćuje prosečne plate od 30.000 dinara, ima godišnji trošak na zarade od 360.000 evra, od čega je porez na rad 230.000 evra. U Kanadi je, na primer, jedna trećina prosečne zarade u potpunosti oslobođena svih nameta. A kod nas je ovaj veliki trošak glavni razlog bega u sivu ekonomiju", kaže za Blic Saša Radulović, konsultant za investicije i poreski sistem.

Kriza tek počinje?

Pod naslovom "Dragan Đurić: U Srbiji kriza tek počinje", Pres objavljuje razgovor sa Draganom Đurićem, vlasnikom "Zekstra grupe".

"Priče da smo izašli iz krize su nerealne i dolaze od ljudi koji ne vode ozbiljne firme, ali zbog veza s vlašću drmaju privredom. Kako smo izašli kad ljudi koji su imali 300 evra platu sad imaju 30 odsto manje zbog pada kursa."

Državni krediti - za jahte?

Ko su vlasnici najvećih jahti u Srbiji - uz poneki izuzetak najbogatiji srpski privrednici. A ko najviše povoljnih kredita uzima od države? Pa, uglavnom isti ti privrednici, piše u Blicu. Spisak odobrenih kredita državnog Fonda za razvoj i najvećih jahti na Jadranu ima mnogo sličnosti. Iako na ovaj način nije prekršen zakona mnogi će se složiti da je bolje novac poreskih obveznika usmeriti ka onima u privredi kojima je potrebniji, nego onima koji se razbacuju i milione evra daju na lični luksuz. Uostalom, kad bi prodali jahte krediti im, verovatno, ne bi ni trebali.

Tri plate za pristojan život

Mesečno potrebne tri prosečne plate da bi se zadovoljile osnovne potrebe četvoročlane porodice, objavljuju Novosti pod naslovom "100.000 za pristojan život". Prosečna zarada u Srbiji u aprilu je bila nepunih 35.000 dinara. Sa dve takve plate u Beogradu se teško živi. Četvoročlana porodica sa dvoje dece u vrtiću, u sopstvenom stanu, samo za hranu i račune, pokazuje naša računica, svakog meseca mora da odvoji najmanje - 62.000 dinara. Polovina novca odlazi na hranu, oko 3.000 dinara na najosnovniju i najskromniju kućnu hemiju, „Infostan“ je za 50 kvadrata oko 5.000 dinara, struja najmanje 2.000 dinara, pretplate za javni servis i kablovsku televiziju od 1.250 do 1.400 dinara, računi za fiksni i mobilne telefone najmanje 1.200 dinara ukupno, dve markice za zaposlene - 4.500 dinara, a 20 odsto regresirani vrtić za dvoje dece - 14.800 dinara.

Poslednji podaci pokazuju da se siromaštvo u Srbiji povećalo. Trenutno je oko 6,9 odsto građana ispod linije siromaštva, koja podrazumeva oko 8.000 dinara mesečno po osobi. Evropska unija, s druge strane, priznaje da je siromaštvo pretnja za 17 odsto stanovnika. U Britaniji je 22 odsto siromašnih, u Nemačkoj 13 odsto, a Francuskoj - 14. Odgovor kako je kod njih procentualno više siromašnih nego kod nas leži u tome što EU ima drugačije parametre. U Francuskoj je granica 645 evra po osobi mesečno. Po ovoj metodologiji, broj siromašnih u Srbiji bi bio mnogostruko veći.

Preti pobuna?

Ljubisav Orbović govori zaNovosti o nezaposlenosti, malim platama, stečajevima, polemikama oko isplate 5.000 dinara u tekstu pod naslovom "Preti nam pobuna gladnih".

"Srbiji ne preti talas štrajkova. Nama preti pobuna. Pobuna vojske gladnih, siromašnih i obespravljenih građana." Ovu bojazan u razgovoru za Novosti iznosi predsednik Saveta samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović. On upozorava da je poslednji trenutak da se povuku ozbiljni potezi.

Socijalisti se vraćaju socijalizmu

No­vi­na u pro­gra­mu so­ci­ja­li­sta je ja­san so­ci­jal­de­mo­krat­ski kon­cept ko­ji je u pro­gra­mu sta­rom sko­ro dve de­ce­ni­je bio ne­ja­san i sa­kri­ven, objavljujePolitika. De­mo­krat­ski so­ci­ja­li­zam i me­šo­vi­ta pri­vre­da i da­lje su srž pro­gra­ma So­ci­ja­li­stič­ke par­ti­je Sr­bi­je ko­ji se me­nja po­sle 18 go­di­na. Pred­sed­nik Ivi­ca Da­čić re­kao je da su ide­je so­ci­ja­li­zma i de­mo­kra­ti­je ne­raz­dvoj­no po­ve­za­ne u de­mo­krat­ski so­ci­ja­li­zam i ute­me­lje­ne na osnov­nim vred­no­sti­ma – slo­bo­de, so­ci­jal­ne prav­de i jed­na­ko­sti i so­li­dar­no­sti. „SPS se za­la­že za slo­bo­du u dru­štvu i pri­vre­di, jed­na­kost svih pred za­ko­ni­ma, prav­nu dr­ža­vu i vla­da­vi­nu pra­va, so­ci­jal­no od­go­vor­nu dr­ža­vu, efi­ka­snu, de­par­ti­zo­va­nu i jef­ti­nu jav­nu upra­vu, re­for­mi­sa­nu lo­kal­nu sa­mo­u­pra­vu, rav­no­prav­nost svih gra­đa­na, bez ob­zi­ra na nji­ho­vu ve­ru ili pol, ostva­ri­va­nje pra­va na­ci­o­nal­nih ma­nji­na…” Ovaj program će bi­ti pre­zen­to­van na sed­ni­ci Glav­nog od­bo­ra 17. ju­la, na dva­de­se­to­go­di­šnji­cu osni­va­nja stran­ke, po­sle če­ga će bi­ti pu­šten u jav­nu ras­pra­vu po op­štin­skim od­bo­ri­ma, a usvo­ji­će ga na kon­gre­su stran­ke kra­jem go­di­ne.

Nepristojna izjava

Predsednik Tadić uveliko je započeo predizbornu kampanju. Drugačiji efekat priča o nepristojno bogatim biznismenima i ne može imati. Ne samo da nema pravnih pretpostavki da državne institucije bilo šta urade na preispitivanju zakonitosti bogaćenja, već je to bogaćenje podsticano nakon 2000. godine od strane države i njenih subjekata koji su radili u korist tajkuna, a ne građana. I danas je uglavnom tako, složni su u proceni sagovornici Blica koji objavljuje tekst pod naslovom "Tadićeve prazne pretnje".

"Najnoviji poziv Tadića da pravosuđe ispita sticanje nepristojnog bogatstva tajkuna i sva kršenja zakona u proteklih dvadeset godina mogao bi biti „pristojan“ ako se smesti u kontekst funkcije predsednika jedne stranke u predizbornim aktivnostima. Ali je nepristojan ako se radi o izjavi predsednika države kome je stalo da institucije rade svoj posao", kaže Jelisaveta Vasilić, bivši sudija Vrhovnog suda i advokat.

Ostavke

Od fotelje do „biroa“ kratak je put u razvijenim demokratijama, piše u Novostima. Omražena u rečniku političara, reč „ostavka“ je poslednjih nedelja klizila sa usana američkog „cara“ špijuna Denisa Blera, tek postavljenog drugog čoveka britanskog ministarstva finansija Dejvida Losa, japanskog premijera Jukija Hatojame i - prvi put u nemačkoj istoriji - predsednika Horsta Kelera.
"Ostaje čuđenje lakoći kojom je najviši predstavnik države pobegao sa funkcije", komentarisao je „Berliner morgenpost“ Kelerov odlazak. Još je neverovatnija lakoća kojom već četvrti zaredom predsednik vlade Japana napušta premijersku fotelju.

Pravoslavlje u Gvatemali

Nedavno je pod okrilje Pravoslavne crkve primljena celokupna Pravoslavno-katoličanska crkva Gvatemale, objavljujuNovosti. Ova crkvena zajednica bila je ogranak Pravoslavno-katoličanske crkve Amerike, hrišćanske zajednice osnovane krajem 19. veka, koja nije bila, kako se to kaže, u kanonskom opštenju sa Pravoslavnom crkvom. Od pre nekoliko meseci, međutim, radi pod okriljem Vaseljenske patrijaršije, saopštila je Mitropolija Meksika Konstantinopoljske patrijaršije, pod čiju je jurisdikciju gvatemalska zajednica primljena.
Posebno značajnu ulogu u dovođenju pola miliona Gvatemalaca pod okrilje Pravoslavne crkve ima jedan Srbin - arhimandrit Andrija Vujisić. Pravoslavno-katoličanska crkva Gvatemale broji više od pola miliona vernika, od kojih većinu čini lokalno, indijansko stanovništvo, sa 334 crkve u Gvatemali i južnom Meksiku i 12 sveštenoslužitelja. Po blagoslovu mitropolita Atinagore, arhimandrit Andrija (Vujisić) preuzeo je težak zadatak pripreme kvalifikovanih ljudi, poniklih u kulturi Gvatemale i Latinske Amerike, za vodeće pozicije u ovoj pravoslavnoj crkvi.

Turska na istoku

Ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Gejts upo­zo­rio po­je­di­ne čla­ni­ce Evrop­ske uni­je da svo­jim od­boj­nim sta­vom gu­ra­ju An­ka­ru pre­ma islam­skim ze­mlja­ma, prenosi Politika. Ono na šta su do­sad uka­zi­va­li mno­gi no­vi­na­ri i ana­li­ti­ča­ri, ko­nač­no su po­če­li da shva­ta­ju i po­li­ti­ča­ri na Za­pa­du: Tur­ska se po­sled­njih me­se­ci pri­met­no okre­će ka islam­skom is­to­ku, kao da se uda­lja­va od EU. To je mno­gi­ma otvo­ri­lo oči tek po­sle gla­sa­nja u Sa­ve­tu bez­bed­no­sti, ka­da je An­ka­ra (uz Bra­zil) di­gla ru­ku pro­tiv no­vog „pa­ke­ta” sank­ci­ja pro­tiv Ira­na. Ta­kav raz­voj već je iza­zvao za­ri­nu­tost zva­nič­nog Va­šing­to­na. To se mo­glo i oče­ki­va­ti po­što je An­ka­ra već de­ce­ni­ja­ma stra­te­ški sa­ve­znik SAD na Bli­skom is­to­ku i u cen­tral­noj Azi­ji, most iz­me­đu Za­pa­da (hri­šća­na) i Is­to­ka (mu­sli­ma­na).

Očekivanja od sastanka u Luksemburgu

Podnošenjem kandidature za punopravno članstvo u Evropskoj uniji decembra prošle godine Srbija je prešla polovinu puta u procesu evropskih integracija, prenosi Politika tekst državne agencije Tanjug.

Kada počne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što bi trebalo da se dogodi sutra, otvoriće se vrata i za dalje, još važnije korake - prihvatanje kandidature i početak pregovora o članstvu. Na ministarskom zasedanju EU u Luksemburgu očekuje se donošenje odluke o početku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer se u novom izveštaju glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, u čije je delove Tanjug imao uvid, pohvalno govori o saradnji vlasti u Beogradu sa tim sudom.

Holandija, koja je do sada bila „kočnica” procesa evrointergacija Srbije, najavila je da u slučaju pozitivnog Bramercovog izveštaja neće odbiti početak ratifikacije.

Naprednjaci i Evropska unija

Promena vlasti u Srbiji i dolazak naprednjaka na čelo države ne bi promenio odnos Srbije prema Evropskoj uniji, izjavio je predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić, objavljuju Novosti. On je najavio da će sa zamenikom Aleksandrom Vučićem najkasnije za mesec dana otputovati u Brisel i tamo „nastaviti kontinuitet kontakata“ sa evropskim komesarom za proširenje, da bi, kako je objasnio, olakšali Srbiji razgovore sa EU.

Potraga za mogućom grobnicom

Predstavnici misije Eu na Kosovu, Euleksa, saopštili su da je na Beogradu da povuče sledeći korak kako bi se nastavilo prikupljanje informacija u vezi s mogućom masovnom grobnicom ubijenih kosovksih Albanaca kod Raške, objavljuje Politika.

„Ovaj slučaj je od velike važnosti za nas, i mi ohrabrujemo vlasti (Srbije) da krenu napred što je brže moguće da bi istina izašla na videlo”, rekla je agenciji Beta portparolka Euleksa Irina Gudeljević. Ona je dodala da su Euleksovi istražitelji pre nekoliko nedelja u Beogradu razgovarali sa srpskim tužiocima za ratne zločine o nastavljanju pribavljanja informacija o mogućoj masovnoj grobnici kod Raške.

Zašto dolaze u Srbiju?

Posle hapšenja i upućivanja na izdržavanje zatvorske kazne, „zemunac“ spreman da sarađuje. Voljan da otkrije sve o nerešenim ubistvima u zamenu za povoljniji položaj, piše u Novostima. Očekuje se da će u što kraćem roku, možda čak i tokom sledeće nedelje, razgovor sa njim obaviti nadležni iz Specijalnog tužilaštva i MUP Srbije, posle čega će se znati kako dalje postupati sa ovim „zemuncem“. Ono što ima da otkrije nije beznačajno, jer se nalazio u samom vrhu klana. Posle njegovog hapšenja postavljalo se pitanje zašto je došao u Srbiju, i da li je mislio da će neprimećen preći granicu. Upućeni pojedinci smatraju da se plašio da će, ostane li u Hrvatskoj, biti ubijen, dok drugi veruju da je, na određeni način, unapred pripremao svoju predaju.

Glavni egzekutor zemunskog klana Sretko Kalinić (36), koji se u Hrvatskoj tretira kao žrtva i protiv koga se tamo za sada ne vodi ni jedan krivični postupak, posle opravka u bolnici će najverovatnije biti uhapšen i prebačen u ekstradicioni pritvor, saznaje Blic. Sretko Kalinić želi da svedoči o organizaciji ubistva premijera Zorana Đinđića, kao i da oda imena osoba koje su naručile ubojstvo zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka, piše jučerašnji „Jutarnji list“. Isti list navodi i da je Kalinić priznao da je 2006. godine učestvovao u ubistvu Zorana Vukojevića i Zorana Povića, prenosiBlic.

Uhapšeni pripadnik „zemunskog klana" i jedan od osuđenih za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, Sretko Kalinić, otkrio je hrvatskoj policiji detalje 20 ubistava u kojima je učestvovao, od kojih su pojedina izvršena na najbrutalniji način, prenosi Pres. Kalinić je priznao je da je ubijao metkom, postavljao eksplozive, a neke leševe tranžirao, a zatim ih mleo u mašinama za meso i spaljivao!

Loptanje pruža nadu svima

Magija loptanja osvaja nove kontinente, obrće sve više novca i donosi spasonosni zaborav. Srbija postala deo globalne igre. Siromasi navijaju za bogate, piše uNovostima pod naslovom "Fudbal fabrika strasti". Jedanaest njihovih protiv jedanaest naših! Bar za trenutak, u tih mesec dana odmeravanja na jugu Afrike, svi smo jednaki. Šansa za pobedu ne meri se veličinom i bogatstvom nacije, loptanje pruža nadu svima. Fudbal baš zato s lakoćom osvaja nove prostore, čitave kontinente, šireći se uspešnije od bilo kojeg drugog sporta.

Ušli smo u jed­no­me­seč­ni van­red­ni glo­bal­ni po­re­dak. Ma­sa se de­li na gle­da­o­ce „mon­di­ja­la” i one dru­ge. Rad­no vre­me i po­li­tič­ka sa­stan­če­nja, pri­la­go­đa­va­ju se ras­po­re­du utak­mi­ca. Ka­fi­ći­ma bez ma­lih ekra­na sma­nju­je se pro­met. Pro­re­đu­je se sa­o­bra­ćaj. Zbi­ja­ju se na­ci­o­nal­ni re­do­vi. Me­đu naj­va­tre­ni­jim na­vi­ja­či­ma su čla­no­vi po­je­di­nih vla­da, jer ra­ču­na­ju da bi us­pe­si „na­še re­pre­zen­ta­ci­je” iza­zva­li eufo­ri­ju ko­ja bi uti­ša­la „rop­ta­nja” zbog ne­po­pu­lar­nih „re­zo­va”. Ne­u­spe­si bi, pak, mo­gli da na jav­nu sce­nu vra­te gne­vo­ve. U sti­lu: em nam ne po­la­zi za ru­kom, em sa­da ni za no­gom iako je mno­go to­ga u si­ste­mu ra­đe­no „no­ga­ma”… piše u uvodnikuPolitike.

"Imamo reprezentaciju sastavljenu od šampiona koji znaju da igraju kada je najvažnije", kaže naš selektor Antić. Rajevac, trener Gane: "Ja sam Srbin, ali u nedelju u Pretoriji nema mesta emocijama", prenose Novosti.

Fudbaleri Srbije danas startuju na Mundijalu utakmicom protiv Gane u Pretoriji (16 časova). Radomir AntiĆ: "Biću zadovoljan samo pobedom, jer moji momci su rođeni šampioni", objavljujePres.
Osveženje od srede

Glavni grad Srbije u subotu je bio najtoplija prestonica Evrope, sa temperaturom koja je dostizala 36 stepeni, javlaju Novosti. Hitna pomoć je intervenisala više od 300 puta, uglavnom zbog kolapsa na ulici ili radnom mestu. Stručnjaci preporučuju redovno uzimanje terapije za hronične bolesnike, izbegavanje sunca između 11 i 17 časova, uz unošenje bar dva litra tečnosti dnevno. Prolazno naoblačenje očekuje se tokom ponedeljka i utorka, ali se tropske temperature nastavljaju. Tek od srede će doći do osetnijeg pada temperature, uz moguću kišu i pljuskove.