"VOJVODJANSKI PAKET" U SKUPŠTINI SRBIJE

Dok je za opoziciju reč o separatizmu, vlast tvrdi da dokument obezbeđuje decentralizaciju. "Učinićemo sve da do kraja godine podnesemo kandidaturu za ulazak u EU", kaže predsednik Srbije. Podnošenje aplikacije za članstvo Srbije u Evropskoj uniji treba da bude urađeno uz konsultacije sa Evropskom komisijom ali pre toga treba učiniti nekoliko koraka, poručili su u Beogradu predstavnici Evropske komisije i Evropskog parlamenta, podsećajući da se u Srbiji govori i albanski jezik.

Božićne svetiljke na Šanzelizeu u Parizu

Separatizam ili decentralizacija?

U utorak počinje parlamentarna rasprava o najvišem vojvođanskom aktu i Zakonu o nadležnostima. Dok je za opoziciju tu reč o separatizmu, vlast tvrdi da dokument obezbeđuje decentralizaciju, objavljuju Novosti pod naslovom "Poslednja bitka za Statut". Gotovo je izvesno da će vojvođanski paket propisa, posle završnog političkog sukoba, dobiti podršku komotne većine poslanika vladajuće koalicije pojačane sa LDP, dok će u manjini ostati poslanici DSS, SNS i SRS.

Nove žrtve novog gripa

U Srbiji osamnaestoro umrlo od virusa H1N1. Jednomesečno dete, koje je lečeno na Institutu za majku i dete u Beogradu i muškarac u Pančevu, podlegli bolesti, javljaju Novosti. Odojče je rođeno sa zdravstvenim problemima i danima je bilo na aparatu za veštačko disanje. Muškarac star 43 godine, druga žrtva u poslednja 72 sata.
"Sa Instituta Torlak dobijena je potvrda da je pacijent iz Pančeva oboleo od virusa gripa A H1N1", potvrdio dr Dušan Stojić, zamenik direktora Zdravstvenog centra južni Banat. "Pacijent je prethodno bolovao od teških hroničnih oboljenja."

Pažljivo slušanje

Predsednik Srbije Boris Tadić u ponedeljak svečano otvorio savremenu vojnu bazu nadomak Bujanovca. Biće zaposleno 1.000 ljudi koji će raditi u 66 objekata, javljaju Novosti.

Najveća baza u Srbiji "Jug" otvorena je danas na brdu Cepotina kod Bujanovca u prisustvu državnog i vojnog vrha. Baza se nalazi na brdu oko pet kilometara južno od Bujanovca, u blizni kopnene zone bezbednosti i administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, a udaljena je oko 90 kilometara od granice sa Bugarskom i tridesetak kilometara od granice sa Makedonijom, piše u Blicu.

U planiranom razvoju Srbije u narednih deset godina postoji više strateških ciljeva, ali dva su ključna – ulazak naše zemlje u EU i očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i u našoj južnoj pokrajini, na Kosovu i Metohiji. Srbija nikada neće odustati od očuvanja svoje celovitosti, odnosno teritorijalnog integriteta vlastite zemlje, kao što neće nikada odustati od evrointegracija i članstva u EU. A ta dva, centralna strateška cilja životno su povezana i neodvojiva su. Ovo je juče, na otvaranju vojne baze „Jug”, kod Bujanovca, rekao predsednik Srbije Boris Tadić i pri tom posebno naglasio:

"Kao država učinićemo sve da obezbedimo uspeh u realizaciji svih strateških opredeljenja naše zemlje. Beograd veoma pažljivo sluša sve što govore međunarodni predstavnici i pažljivo odmerava svoje poteze i učinićemo sve da do kraja godine podnesemo kandidaturu za ulazak u EU", piše u Politici.

Vojna baza "Jug"

Kacinovi saveti

Podnošenje aplikacije za članstvo Srbije u Evropskoj uniji treba da bude urađeno uz konsultacije sa Evropskom komisijom ali pre toga treba učiniti nekoliko koraka, poručili su u Beogradu predstavnici Evropske komisije i Evropskog parlamenta, objavljuje Politika. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin rekao je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije da je prethodnih dana čuo izjave političara iz Beograda da nameravaju da podnesu kandidaturu za EU do kraja godine, ali da su sve te najave dolazile od političara iz samo jedne stranke.

Konferencija za novinare posle Pete konferencije parlamentarnih odbora za
evropske integracije država zapadnog Balkana u Domu narodne Skupštine Srbije:
Jelko Kacin, Balint Pastor (govori)

„To je pitanje srpske budućnosti i na to pitanje mora prvo da odgovori koalicija, zatim i vlada, ali u taj proces mora biti uključena i opozicija. Ne radi se o predaji aplikacije, već o dobijanju pozitivnog odgovora koji mora ojačati proevropske snage, ojačati ambicije u regionu i ubrzati taj proces”, rekao je Kacin. On je dodao da sa aplikacijom ne treba žuriti i podsetio da „pre nego što se zatrčite treba napraviti nekoliko koraka”.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izazvao je pravi skandal juče u Skupštini Srbije, objavljuje Pres. Na zaprapašćenje mnogih, Kacin je poslanike u parlamentu pozdravio albanskim pozdravom „mirdita" (dobar dan)! Kad su ga pitali zašto ih pozdravlja na albanskom, on im je rekao: „Zar se u Srbiji ne govori albanski jezik?!"

Povratak poverenja u banke?

Uprkos ekonomskoj krizi, padu standarda i rastućoj nezaposlenosti, u Srbiji se štedi više nego ikad. Na takav zaključak navodi istraživanje portala Krediti.rs o bilansu ovogodišnje Nedelje štednje. Prema podacima Narodne banke Srbije, od 29. oktobra do 18. novembra ove godine banke su prikupile rekordnih 382,6 miliona evra nove devizne štednje, što u 2007. godini nisu uspele ni do 30. novembra, kada je maksimum iznosio 320,6 miliona evra. Poređenje sa prošlom godinom nije merodavno, jer 2008. godina predstavlja izuzetak kada je zbog efekata svetske ekonomske krize samo u oktobru povučeno 895,2 miliona evra, objavljuje Politika.

Od 26. oktobra do 6. novembra građani su Unikredit banci poverili na štednju 100 miliona evra, a banka je pridobila oko 6.000 novih klijenata. Maksimum deviznih depozita stanovništva zabeležila je i Erste banka a.d. Novi Sad.

"Ovo je jasan signal da se poverenje u celokupni bankarski sistem u zemlji vratilo", rekao je Mauricio Volčić, direktor Sektora za poslove sa stanovništvom Unikredit banke, a sa njim se slaže i Jasna Terzić, članica Izvršnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad.

U Italijanskom institutu za kulturu Beogradu otvorena je izložba slika Milene Pavlović
Barili pod nazivom "Ključevi snova"

Zatvaranje Fijatovih fabrika u Italiji?

Fijat ne može da sačuva sva italijanska postrojenja, jasna je poruka odgovornog direktora torinske automobilske kuće, Serđa Markjonea uoči sastanka sa ministarkom za obrazovanje Marijom Stelom Đelmini u Fijatovom Centru za istraživanje, javlja Politika.

Prvi čovek Fijata nije obelodanio jasnu listu fabrika koje će morati da budu zatvorene u Italiji, ali je svima jasno da se aludiralo na najjužnije postrojenje – Termini Imereze na Siciliji.

„Šest italijanskih postrojenja proizvode isto koliko i jedna fabrika u Brazilu. Tu nema nikakve industrijske logike, odražava se slika koja više ne postoji”, zaključio je Markjone. Na samo sedam dana od susreta sa italijanskim ministrom za industrijski razvoj Klaudiom Skajolom, predviđenim za 1. decembar, kao i pred sastanak sa sindikatima 20. decembra, Markjone je već sasvim otvoreno predstavio svoj stav. Kako prenose italijanski mediji, Skajola će vrlo teško uspeti da nagovori odgovornog direktora torinske kuće da promeni mišljenje.

„Danas postoji rizik da se deo proizvodnje prebaci u Brazil, Poljsku i Srbiju: kako je onda moguće proizvoditi šest miliona automobila godišnje zajedno sa ’Krajslerom’ i nakon toga najaviti zatvaranje postrojenja u Italiji. Ove dve stvari nisu kompatibilne jedna sa drugom”, izjavio je sekretar italijanskog sindikata Uilm (Italijanska unija metalurških radnika) Antonio Regaci.

Potresi u HRT-u

Hrvatska nacionalna televizijska kuća ide iz potresa u potres. Najnoviji se desio na jučerašnjoj sednici programskog veća kada je generalni direktor HRT-a Vanja Sutlić – u poslednje vreme izvrgnut mnogim kritikama zbog onog što se dešava na ovoj TV – najavio smenu svog najbližeg saradnika direktora televizije Blage Markote, kojem je pripisao odgovornost za sve sadašnje probleme ove javne TV – od pada gledanosti i prihoda od marketinga do rasipanja novca, piše u Politici.

To je samo finale onog što se već duže vreme dešava na HRT-u u kojoj kao da su počeli da popuštaju svi šavovi. Početkom proteklog vikenda pedesetak novinara Hrvatske televizije protestovalo je protiv glavne urednice Informativnog programa Hloverke Novak-Srzić, koja je smenila urednicu TV emisije „Dosije.hr” Anu Jelinić zato što je u emisiju dovela politikologa Darka Petričića koji istražuje povezanost organizovanog kriminala s vrhovima vlasti o čemu je govorio.

Novinari – među kojima su bili i Denis Latin, Zoran Šprajc, Aleksandar Stanković, Đuro Tomljenović, Petar Vlahov i drugi – ocenili su takav postupak kao cenzuru, a glavnu urednicu su dočekali sa flasterima zalepljenim preko usta.

Tužilac savetuje čekanje

Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, govori za Novosti o izveštaju Serža Bramerca, potrazi za haškim optuženicima: "Begunci bi odavno bili u Hagu, da 2006. nisu uhapšeni njihovi pomagači." Za Novosti, u tekstu pod naslovom "Jataci bili poslednja šansa", kaže da više neće komentarisati ni izveštaje niti ocene o saradnji Beograda s Hagom, već da će sve to prepustiti Rasimu Ljajiću. Pristao je poslednji put da odgovori na nekoliko pitanja.

"Rano je komentarisati Bramercov izveštaj koji još nije stigao do Saveta bezbednosti UN. Cenim njegov objektivan pristup i profesionalizam, svaka moja izjava mogla bi da se shvati kao vid pritiska na glavnog tužioca."

"Prema nezvaničnim informacijama, slučaj ”trgovina organima” mogao bi ponovo da se otvori", pitanje je Novosti.
"Došli smo do novih saznanja koja su dramatična. Zajedno s Ministarstvom spoljnih poslova i drugim državnim organima radimo na raskrinkavanju onih koji su se bavili ovom zločinačkom aktivnošću. Idemo do kraja, jer nas ohrabruje to što nas podržava većina bitnih međunarodnih aktera."

Kada će izbori u SPC?

Srpska pravoslavna crkva do kraja januara mogla bi da dobije novog patrijarha. Za sada se u SPC najviše pominju dva termina za zakazivanje Sabora. Prema saznanjima Blica, prvi mogući je između dva Božića, katoličkog, 25. decembra, i pravoslavnog, 7. januara. Drugi, da se Sabor zakaže u danima između Svetog Jovana, 20. januara, i Svetog Save, 27. januara. Izbornom Saboru predsedavaće najstariji episkop po hirotoniji vladika šabački Lavrentije.

Izborni sabor Srpske pravoslavne crkve, na kome će se birati novi patrijarh, zakazan je za 20. januar, na Svetog Jovana, saznaje Press u vrhu SPC. Prema ovim informacijama, predviđeno je da se Sabor SPC završi 27. januara, na Svetog Savu, i to proglašenjem novog, 45. po redu, srpskog patrijarha, piše u Presu. Na sednici Sabora SPC biće odlučeno i da li će se promeniti način izbora novog patrijarha. Ustav SPC sada propisuje da se patrijarh bira na apostolski način, odnosno žrebom između trojice episkopa koji osvoje najviše glasova. Ali, u SPC ima vladika koji se zalažu za povratak većinskog načina izbora.

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Haris Silajdžić dočekao je
premijera Kuvajta šeika Nasera Mohameda Al-Ahmeda Al-Sabaha
na aerodromu u Sarajevu

Gubitak, na trošak vlasnika

Upravni odbor Naftne industrije Srbije usvojio je na jučerašnjoj sednici superrevizorski izveštaj „Ernst i Janga” o poslovanju tekompanije za 2008, po kome je poslovnu godinu završila s gubitkom od oko osam milijardi dinara, javlja Politika. Kako se saznaje, gubitak će biti pokriven umanjenjem vrednosti kapitala kompanije za taj iznos, srazmerno vlasničkom udelu u NIS-u. Očekuje se da će konačna odluka o tome biti doneta u prvoj polovini iduće godine.

Izvor Politike tvrdi da nije bilo problema prilikom usvajanja ovakvog revizorskog izveštaja, te da se očekivalo da će on potvrditi prethodni, koji je radio KPMG, napominjući da su gubici nastali u trećem i četvrtom kvartalu prošle godine i to zbog kursnih razlika i drastičnog pada cene sirove nafte.

Upravni odbor Naftne industrije Srbije (NIS) usvojio je danas izveštaj revizora kojim je utvrđen gubitak u poslovanju preduzeća tokom 2008. godine od osam milijardi dinara, piše u Blicu. "Ernst i Jang" je trebalo da utvrdi da li je NIS u prošloj godini poslovao sa dobitkom od 2,3 milijarde, kako je tvrdilo ranije rukovodstvo kompanije, pre privatizacije, ili sa gubicima od oko osam milijardi dinara, kako je utvrdila revizorska kuća KPMG.

Poglavar Rimokatoličke crkve papa Benedikt XVI primio je u privatnu
audijenciju premijera Kuvajta: Benedict XVI, Sheikh Nasser Al Mohammed Al Sabah

Plate u vlasti

Šefica kabineta predsednice Skupštine Srbije ima veću platu od predsednice Skupštine, ali i od premijera i svih potpredsednika Vlade i ministara. Njena plata od 128.392 manja je samo od primanja predsednika republike, koji je šije za desetak hiljada dinara. Ali tu nije kraj naopakoj logici jer i pomoćnici ministara imaju veće plate od ministara, pa i od potpredsednika Vlade, objavljuje Blic. Nije ovo ništa novo jer se već godinama u Srbiji plate izabranih lica računaju po jednom zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, dok se plate zaposlenih u stručnim i pomoćnim službama celog državnog aparata određuju po Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika.

Premijerovo vlasništvo

Premijer Mirko Cvetković vlasnik je 5,62 odsto akcija u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji (JAA), a njegov sin Aleksandar je član UO tog privrednog društva! Premijer po zakonu ima pravo da poseduje akcije u privatnim firmama, ali je neverovatno da javnost za to sazna skoro godinu i po dana posle njegovog izbora na tu funkciju, objavljuje Pres.

Pri tom, sasvim je interesantno da na sajtu Agencije za privredne registre uopšte ne piše ko su akcionari JAA. Navedeno je samo troje članova Upravnog odbora, među kojima se nalazi i premijerov sin Aleksandar, inače diplomirani ekonomista! S druge strane, na sajtu Centralnog registra za hartije od vrednosti jasno stoji da je premijer vlasnik 5,62 odsto akcija ovog preduzeća. Kao vlasnik najvećeg procenta akcija naveden je „Konzorcijum" (62,6 odsto), dok se odmah iza njega nalazi konsultantska kuća „Ces Mekon" (18 odsto), u kojoj je Cvetković čak sedam godina radio kao konsultant. Premijerov sin nam je, umesto odgovora, poručio da pazimo šta radimo i pišemo!

Park u Tokiju

Politički progon

"Moj dalji ostanak u DS bio bi mazohizam i legitimizacija loših poteza te stranke. Ne znam da li ću praviti neku novu partiju, ali svoju poslednju reč u politici nisam rekao. Najodgovorniji za moj progon su vojvođanski indipendisti, potpomognuti ljudima iz policije, ali i nekima koji su u mom padu videli šansu za svoj politički napredak. Rešenje da budem pušten iz pritvora je prva nezavisna odluka suda u ovom postupku", ističe u razgovoru za Danas, Goran Knežević, nekadašnji prvi čovek Zrenjanina i Pokrajinskog odbora DS u Vojvodini.

"Vojvođanski indipendisti želeli su da me diskredituju, kompromituju i uklone iz javnog i političkog života dok ne završe posao oko usvajanja statuta Pokrajine. Da ostvare tu želju na ovako surov način pomogli su im pojedinci iz policije, koji su imali neke sasvim trivijalne, lične animozitete prema meni. Na kraju, mnogi su u takvom razvoju događaja videli priliku za političko poentiranje ili lični napredak, pa su se potrudili da moj progon što duže traje. Svima njima sada smeta moja sloboda jer ih je suočila s reakcijom običnih građana prema meni, gde god da se pojavim. Ono što vide ukazuje im da su građani prepoznali i prezreli njihovo licemerno, dvolično i pohlepno ponašanje, i da će sve ono što misle da su dobili i postigli mojim progonom, politički veoma skupo platiti."

"Da li je vaš iskaz o finansiranju DS uplašio aktere političke scene u Srbiji", pita Danas.

"Ne verujem da je moj iskaz bilo koga mogao da uplaši, pogotovo ne one koji su prebrzo uzleteli, osilili se i zaboravili da nisu oduvek bili na vlasti i da neće na vlasti zauvek ostati. Osim toga, način finansiranja stranaka u Srbiji od početka višestranačja pa do dana današnjeg je isti, i ono što sam rekao na tu temu je svim akterima političke scene vrlo dobro poznato."

Priča o "obećanim zemljama"

Premijera filma „Medeni mesec“ proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića biće održana u utorak uveče u „Sava centru“, javlja Blic. Nakon svetske premijere na Filmskom festivalu u Veneciji, pohvalnih kritika u Sao Paolu i Abu Dabiju, nagrade „Zlatan klas“ i nagrade Fiprescija u Viljadolu, zatim nagrade publike na upravo završenom Filmskom festivalu u Solunu, ovdašnja publika će gledati najnovije Paskaljevićevo filmsko ostvarenje za koje najveća svetska kritičarska imena nisu štedela reči hvale.



Filmska priča, između ostalog, o dva mlada para iz Srbije i iz Albanije kojima tranzicija režira lične živote i njihovoj nemogućnosti da se domognu drugih sredina i „obećanih zemalja“ praćena je ovacijama i velikim simpatijama i publike i kritike.

Stranke i sport

Sportisti poslednjih godina sve više vole političke funkcije i ulaze u kampanje. Primera ima mnogo, a u poslednje dve nedelje u prvom planu su Šapić i Milošević, piše u Novostima. Aleksandar Šapić će od Nove godine postati novi pomoćnik gradonačelnika Beograda, a u svom resoru imaće “pojedine konrektne projekte o čijoj će realizaciji brinuti”. Nekako sličnim stopama pre njega išao je još jedan legendarni vaterpolista, Aleksandar Šoštar, koji je posle odlaska sa gola reprezentacije “zaplivao” do mesta pomoćnika ministra omladine i sporta, te direktora Uprave za sport do predsednika Sportskog saveza Srbije. Član Glavnog odbora Demokratske stranke je i bivši selektor vaterpolo reprezentacije Nenad Manojlović.
Na drugoj strani, Savo Milošević će biti kandidat za novog predsednika Partizana, a kao jedan od glavnih argumenata kada se govori o njegovom angažovanju je da mu “centrira” Demokratska stranka, čiji je odavno član i bio jedan od promotera pred izbore, baš u tandemu sa Aleksandrom Šapićem.

Djoković u Londonu startovao pobedom

Branilac titule Mastersa u Londonu Novak Đoković savladao je na startu završnog turnira sezone Rusa Nikolaja Davidenka sa 2:1, po setovima 3:6, 6:4 i 7:5 u prvom kolu grupe B, javlja Blic.

Najbolji srpski teniser svih vremena Novak Đoković od novog generalnog sponzora „Serđa Takinija" zaradiće ukupno 25 miliona evra, tvrdi ugledni magazin „Sport biznis žurnal". Pošto je ugovor sa čuvenim italijanskim brendom potpisam na deset godina, jasno je da će naš as po sezoni dobijati tačno 2,5 miliona, objavljuje Pres.