VLADIMIR PUTIN OPET U SRBIJI?

Vladimir Putin planira da poseti Beograd i drugi put ove godine, a najverovatniji datum je 22 - 23. oktobar. Prem? rečim? hrv?tske premijerke J?dr?nke Kosor, Hrv?tsk? neće povući tužbu z? genocid protiv Srbije, jer, k?ko je n?gl?sil?, nikome neće dozvoliti d? revidir? hrv?tsku istoriju. U „Koridorima Srbije“, koji kubure sa 2,5 milijardi dinara obaveza, prosečna zarada je 125.000 dinara, što je 3,7 puta više od proseka. Druga po redu Parada ponosa u Srbiji, zakazana za 2. oktobar, proći će istom trasom kao i lane. Zaječarac D. A. (29) i njegov trogodišnji sin N. A., kojeg je otac vozio na zadnjem sedištu „jugo korala 55”, prošli su s lakšim povredama kada je u subotu na pružnom prelazu na njih naleteo teretni voz i odbacio automobil u provaliju duboku šest metara.

Putin dolazi u oktobru?

Vladimir Putin planira da poseti Beograd i drugi put ove godine, a najverovatniji datum je 22 - 23. oktobar, saznaje Danas iz izvora u srpskom državnom vrhu.

„Putin nam ponovo dolazi, za oko mesec dana, najverovatnije 22 - 23. oktobra, a povod je kampanja za izbore u Rusiji“, prenosi ovaj list.

Premijer Rusije bio je u zvaničnoj poseti Srbiji 23. marta ove godine, kada je o temama političke i ekonomske saradnje razgovarao s predsednikom Borisom Tadićem i članovima Vlade Srbije i premijerom Mirkom Cvetkovićem. Putinova želja da posle tačno sedam meseci opet dođe u Beograd iznenadila je mnoge u srpskom državnom vrhu, ali stvari su postale jasnije kada im je objašnjeno da se zapravo radi o njegovim međunarodnim aktivnostima uoči ruskih parlamentarnih izbora u decembru i predsedničkih u martu.
Prema najnovijim vestima iz Moskve, s kongresa vladajuće Jedinstvene Rusije, u Kremlju će se desiti postizborna rokada. Funkciju prvog čoveka vlade krajem godine preuzeće Dmitrij Medvedev, na čije će mesto predsednika Ruske Federacije u martu doći Vladimir Putin.
Nova Putinova poseta Srbiji odigraće se u periodu pojačanih kontroverzi o prirodi i perspektivi odnosa Beograda i Moskve, nakon diplomatskog incidenta koji je ruski ambasador Aleksandar Konuzin napravio na međunarodnom Beogradskom bezbednosnom forumu. Sagovornici lista Danas iz srpskog državnog vrha, koji su prisustvovali sastancima prilikom Putinovog prethodnog boravka u Beogradu, u ovom trenutku ne mogu da preciziraju šta bi mogle biti teme razgovora u oktobru. Ipak, ističu da je Putin u martu članovima Vlade Srbije praktično saopštio spisak ovdašnjih energetskih i infrastrukturnih projekata i preduzeća za koje je Rusija zainteresovana, tako da je moguće da sada stiže po jasan odgovor srpske strane.

Hrvatska ne povlači tužbu

Prema rečima hrvatske premijerke Jadranke Kosor, Hrvatska neće povući tužbu za genocid protiv Srbije, jer, kako je naglasila, nikome neće dozvoliti da revidira hrvatsku istoriju. U tom slučaju, ukoliko bi Hrvatska dobila spor pred Međunarodnim sudom, prema grubim procenama mogla bi da od Srbije zahteva odštetu u iznosu i do 30 milijardi evra. Iako se ni u tužbi ni u protivtužbi nigde konkretno ne spominje iznos koji bi strana koja izgubi spor trebalo da plati na ime odštete, u hrvatskoj i srpskoj javnosti spekuliše se o cifri od 30 milijardi evra. Predsednik dokumentacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac kaže za Pravdu da hrvatska tužba može samo doprineti konačnoj istini i da je to šansa da Srbija pred dokaže genocid koji je Hrvatska počinila tokom akcije „Oluja“ 1995. godine, ali i u brojnim drugim slučajevima tokom ratnih dejstava od 1991. godine.

Danas o predlozima zakona o javnoj svojini i o restituciji

Nakon što je vladajuća većina dogovorila podršku LSV-a i LDP-a, poslanici Skupštine Srbije danas će, najverovatnije, glasati o predlozima zakona o javnoj svojini i o restituciji. Predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović izjavila je za Blic da će glasanje o ovim zakonima staviti na dnevni red odmah nakon sednice o kadrovskim rešenjima sudija.

Najzaduženiji imaju najbolje plate

Slika poslovanja manjih javnih preduzeća i agencija, nešto je svetlija od salda velikih kompanija u državnom vlasništvu, ali i oni kubure sa dugovima, nelikvidnošću, viškom zaposlenih... I kao po pravilu - imaju plate daleko iznad proseka srpske privrede. U analizi koju je uradilo Ministarstvo finansija, a u koju su Novosti imale uvid, pored „velikaša“, dati su i osnovni parametri poslovanja za još 12 javnih agencija i 14 preduzeća, među kojima su, između ostalih, „JAT tehnika“, „Zavod za udžbenike“, „Službeni glasnik“, „Prosvetni pregled“, „Koridori“, nacionalni parkovi Tara, Đerdap i Kopaonik... Upravo oni koji su među najzaduženijima, imaju i najveće plate. U „Koridorima Srbije“, koji kubure sa 2,5 milijardi dinara obaveza, prosečna zarada je 125.000 dinara, što je 3,7 puta više od proseka. U JP „Stara planina“ zarade su 3,4 puta veće od proseka, a zaduženja 1,6 milijardi dinara. Od javnih preduzeća obrađenih u analizi, zaradu ispod proseka ima samo Nacionalni park „Tara“ - 32.000 dinara.

Albanci bojkotuju popis, Srbija želi da ih odvrati

Albanci iz Bujanovca i Preševa napustili su popisne komisije i tako pojačali bojkot popisa stanovništva koji treba da se obavi od 1. do 15. oktobra. Pripadnici albanske zajednice negoduju jer su popisni listići na srpskom jeziku, a u Republičkom zavodu za statistiku odgovaraju da su ispoštovali sve međunarodne standarde i da ne postoje ni obrasci na jezicima drugih manjina. Milan Marković, ministar za ljudska i manjinska prava, državnu upravu, lokalnu samoupravu, za Blic kaže da će Vlada pokušati da promeni odluku Albanaca sa juga Srbije. Političari na obe strane saglasni su da je potez politički motivisan, a analitičari upozoravaju da bi Srbija po svaku cenu morala da izbegne bojkot Albanaca.

Nema zaštićenih sudija

Hapšenje i pokretanje istrage protiv sudije Blagoja Jakšića, suspendovanog člana Visokog saveta sudstva, kao i trojice službenika Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici, Blagoja Čurovića, Dragana Gavrilovića i Miroslava Božovića, nastavak je akcije na suzbijanju visoke korupcije. Nadležni iz Ministarstva pravde izričiti su da je ovo jasna poruka da nema zaštićenih i da se borba protiv korupcije, koja je prioritet, sprovodi na svim nivoima i segmentima vlasti i da se nastavlja. Povodom hapšenja sudije Jakšića oglasio se i sindikat pravosuđa, koje takođe osuđuje svaki oblik korupcije, ali istovremeno apeluje na medije da sa posebnom pažnjom i objektivno isprate ovaj slučaj, pišu Novosti.

Ker-Lindzi: Podela Kosova očigledno rešenje

Neka vrsta podele Kosova je očigledno rešenje za kosovski problem, smatra britanski ekspert za ovaj region Džejms Ker-Lindzi ističući da Beograd, prema njegovom mišljenju, nije dovoljno uradio proteklih godina da međunarodnoj zajednici ponudi nove opcije za rešenje pitanja statusa Kosova. Ker-Lindzi, koji je u Beogradu predstavio srpsko izdanje svoje knjige „Kosovo – put ka osporenoj državnosti na Balkanu”, u razgovoru za Politiku kaže da Beograd ima u narednih nekoliko meseci poslednju šansu da se možda izbori za podelu Kosova ili uspostavljanje velike autonomije za Srbe na severu Kosova.

Mas: Nisu svi „igrači“ na severu Kosova pod kontrolom Srbije

Nisu svi „igrači“ na severu Kosova pod kontrolom Srbije i niko ne očekuje da se svi problemi reše do decembra kada se u EU donosi politička odluka o statusu kandidata. Beograd i Priština treba da razgovaraju o situaciji na prelazima, jer problem očigledno postoji i obe strane imaju interesa da se o tome vodi dijalog, kaže za Danas Volfram Mas, ambasador Nemačke u Srbiji.

Privredni rast Srbije četvrti otpozadi

Privredni rast u regionu centralne i istočne Evrope kao i centralne Azije ove godine će biti 4,3 odsto, što je jedan od najnižih postotaka u svetu, kada se posmatraju regioni u razvoju, izjavio je Filip le Euru, potpredsednik Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju na zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, piše Danas. U toj statistici, Srbija se sa svojih dva odsto rasta ove godine, nalazi na četvrtom mestu od dna liste, pri čemu su lošije od nas rangirane samo Slovenija, Rumunija I Hrvatska koja će u 2011. imati rast manji od jedan odsto.

Kako je Politici rekao potpredsednik Vlade Božidar Đelić, sa Svetskom bankom je dogovoreno da prva tranša od 200 miliona dolara za podršku Srbiji bude iskorišćena tako što će pola otići za podršku budžetu a pola za investicije u domenu bezbednosti puteva, energetske efikasnosti i zdravstva. U razgovorima sa predstavnicima MMF-a, konstatovano je da su preduzete sve nužne mere da Upravni odbor MMF-a u četvrtak, odobri već usaglašeni „Program predostrožnosti”, koji sadrži mogućnost da, ukoliko to bude potrebno, Srbija povuče milijardu evra.

Grejanje po staroj ceni?

Toplane u Srbiji spremne su za početak grejne sezone, energenata ima dovoljno, a Vlada Srbije je odlučila da ne dozvoli poskupljenje gasa, pa ne bi trebalo da bude ni zahteva za povećanje cena grejanja. Hoće li tako i biti - ostaje da se vidi. Predsednik Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić potvrdio je za Novosti da je remont u svim toplanama pri kraju, a da će od 1. oktobra početi tople probe. Ukoliko bude potrebno, radijatori će biti topli već od 15. oktobra, kada i zvanično počinje grejna sezona.

Medijacija za Vojvođane

Prepucavanje između poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine i Saveza Vojvođanskih Mađara zbog amandmana na Predlog zakona o javnoj svojini je otišlo toliko daleko da su poslanici LDP-a, konstatovali da im je potrebna „interna medijacija”. Da li je premijer Mirko Cvetković dobio ulogu tog medijatora znaće se tek ako se sastane i sa liderom SVM-a Ištvanom Pastorom. Naime, premijer je juče razgovarao sa liderom LSV-a Nenadom Čankom koji je, iako je jedan njihov amandman na Predlog zakona o javnoj svojini prošao, bio nezadovoljan zbog onog koji nije prihvaćen, a odnosi se na pravo svojine APV na poljoprivredno zemljište. Ipak, posle četrdesetak minuta iza zatvorenih vrata sa premijerom, ligaši su izašli zadovoljni, kazao je za Politiku zamenik predsednika LSV-a Bojan Kostreš, koji je bio na sastanku.

Gužva ispred SANU

SANU sledeće godine biraće nove članove, a po institutima, fakultetima i klinikama već se regrutuju potencijalni kandidati i kalkuliše čije ime bi akademici mogli da zaokruže na glasačkom listiću. Kako se izbori budu približavali i borba će se zaoštriti, jer titula akademika i kabinet u Knez Mihailovoj 35 želje su većine srpskih naučnika, pišu Novosti. Kaže se kako postoje dve vrste članova - jedni su potrebni Akademiji, a drugima je potrebna Akademija. Upravo ovi drugi naprave veliku „gužvu“ svaki put pred izbore.

Provere u školama od 15. septembra

Zvanične podatke Ministarstva prosvete i nauke o broju zaposlenih u prosveti koji su bez dela norme ili uopšte nemaju časove, pratile su zamerke sindikata prosvetnih radnika da postoje brojne zloupotrebe pri zapošljavanju, da direktori „čuvaju“ radna mesta, da se umesto onih koji su tehnološki višak zapošljavaju ljudi sa strane, a oko 60 takvih slučajeva prijavljeno je ovog meseca Ministarstvu prosvete. O tome kako će se rešavati problem tehnoloških viškova u prosveti i kako izgleda stanje na terenu, razgovarali su za Politiku Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete i nauke u Sektoru za školske uprave, stručno-pedagoški nadzor i srednje obrazovanje i vaspitanje, i Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije. “Prosvetna inspekcija od 15. septembra proverava u školama da li je sve prijavljeno, kako su zasnivani radni odnosi, da li postoji sakrivanje radnih mesta. Takvi su direktori već smenjivani, ali ja neću da mašem papirima i imenima i da kažem koga smo na taj način smenili, što bi oni uradili”- kaže Kostić.

Prodavali Sudanu neispravno oružje

Đorđu Tešiću (57) i još sedmorici njegovih saučesnika istražni sudija Prvog osnovnog suda odredio je pritvor do trideset dana zbog sumnje da su proizveli 20 uređaja za kontrolu minobacačke vatre, koje su za dva miliona dolara prodali kupcima iz Sudana. Kako saznaje Pres od izvora bliskog istrazi, osumnjičeni su u periodu od 2009. do kraja septembra 2011. godine u Beogradu neovlašćeno i suprotno zakonu nabavljali, izrađivali i prodavali delove oružja - Sisteme za upravljanje vatrom (SUV). Međutim oružje koje je prodato Sudancima bilo je i neispravno.

Trasa Parade ponosa ista kao lane

Lokacija na kojoj će u nedelju, 2. oktobra, u Beogradu biti održana Parada ponosa biće objavljena u ponedeljak, najavio je u nedelju Organizacioni odbor Parade. Mesto odražavanja biće saopšteno u ponedeljak, prvog dana "Prajd vika" (pride week) - kulturno-aktivističke manifestacije tokom koje će biti održano niz kulturnih i umetičkih događaja, javnih debata i tribina, saopštio je Organizacioni odbor Parade ponosa. Cilj "Prajd vika" je da se, kako se navodi, i kroz tu perspektivu promovišu LGBT prava i egzistencija, pišu Novosti.

Druga po redu Parada ponosa u Srbiji, zakazana za 2. oktobar, proći će istom trasom kao i lane, saznaje Blic. Učesnici će, kako prenose neki mediji, krenuti u šetnju iz parka Manjež, pored državnih ministarstava, zgrade Vlade Srbije, Generalštaba, Beograđanke i Studentskog kulturnog centra.

Supružnici se obesili zbog teškog života

Umorni od borbe sa životom koji im, izgleda, nikada nije bio preterano naklonjen, Rajko Čolić (77) i njegova supruga Anđa (85) iz Srbobrana minule subote odlučili su da prekinu sve muke. Obesili su se o stari orah u dvorištu kuće svojih domaćina - hraniteljske porodice Nijemčević, pišu Novosti. Kapija na kući Nijemčevića, u Ulici Bele Bartoka 19, u nedelju je bila zaključana. Strašan prizor, dva tela koja su se, jedno kraj drugog, klatila na najnižoj grani oraha u dvorištu, prvi su spazili upravo Živko i Branka, vlasnici te kuće. Bilo je to u subotu oko 18 časova, kada su se sa sinom Perom, učenikom petog razreda, vratili iz posete rođacima.

Pijani policajac i njegov sin preživeli udar voza

Zaječarac D. A. (29) i njegov trogodišnji sin N. A., kojeg je otac vozio na zadnjem sedištu „jugo korala 55”, prošli su s lakšim povredama kada je u subotu na pružnom prelazu na njih naleteo teretni voz i odbacio automobil u provaliju duboku šest metara, piše Blic. Do nesreće je došlo kada je otac pokušao da pređe preko neobezbeđene železničke pruge u zaječarskom naselju Grljanski put, ne primetivši voz koji je nailazio. Nakon ukazane prve pomoći, vozač D. A., policajac Policijske stanice u zaječarskom selu Salaš, bio je pod dejstvom alkohola u koncentraciji od 1,28 promila, pa je priveden u zaječarsku Policijsku upravu gde je zadržan do istrežnjenja. On je svojim kolegama rekao da je dečaka poveo na pecanje i da tog dana uopšte nije pio, već ga je „držalo od sinoć”. “Na „jugo” je naletela lokomotiva koja je vukla teretnu kompoziciju. Vozom koji saobraća na relaciji Svrljig-Zječar, upravljao je mašinovođa G. K. (47). Voz je udario u prednji desni deo „juga” i odbacio ga u provaliju duboku oko šest metara u kojoj se vozilo zaustavilo na točkovima. Očevici kažu da su otac i sin preživeli pravim čudom, i da su za delić sekunde izbegli sigurnu smrt budući da „jugo” nije udaren po sredini.

Ispovest “srpske majke hrabrost”

„Ja sam dete razvedenih roditelja. Živela sam sa mamom od 12. godine, oca skoro nisam ni viđala. Bila sam odličan đak, upisala ETF u Beogradu, studirala. A onda, grom iz vedra neba...", počinje svoju tešku životnu priču za Pres “srpska majka hrabrost” Sanja D. (42), žena čiji je život bio posut trnjem, koja je preživela smrt najbližih, traume, horor u braku, tešku nemaštinu i još mnogo toga, ali ipak nalazi snage da se bori za svoje dvoje dece.

Ubio strica motkom

Od posledica batinanja motkom, kojom ga je prethodno po telu i glavi pretukao bratanac Vukadin (40), u subotu popodne, preminuo je Dušan Milovanović (71) iz kuršumlijskog sela Degrmen. Nesreća, kojoj je po rečima očevidaca, prethodila kraća svađa strica i bratanca, dogodio se ispred Dušanove kuće u zabačenom brdsko-planinskom selu, pišu Novosti.

Ivković i Đilas, oči u oči

Osmo mesto na poslednjem Evropskom prvenstvu i neodlazak na Olimpijske igre 2012. godine u Londonu biće prve dve, ali ne i najvažnije tačke „dnevnog reda“ na sastanku, koji bi trebalo da se početkom ove nedelje održi u Srpskoj kući košarke. Vinovnici „okruglog stola“ sigurno će biti aktuelni selektor Dušan Ivković i Dragan Đilas predsednik Košarkaškog saveza Srbije, kao i Dejan Bodiroga, potpredsednik za mušku košarku, piše Danas.